Skip to main content

Area of Cooperation: Culture and youth

Ježeva kućica – Osmišljajući bolji svet: povezivanje generacija kroz zajednička sećanja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat „Ježeva kućica – Osmišljajući bolji svet“, koji je osmislio Muzej Jugoslavije u Beogradu, osvojio je Grand pri nagradu u kategoriji Uključivanje građana i podizanje svesti na dodeli Evropskih nagrada za kulturno nasleđe – Europa Nostra Awards 2025.

Kroz zajedničko stvaranje sa decom i učenicima, projekat je dao novo značenje voljenoj pesmi Branka Ćopića „Ježeva kućica“, podstičući razmišljanje o domu, zajednici i zajedničkim sećanjima širom Srbije i van nje.

Decenijama je Ćopićeva priča o ježu koji s ponosom čuva svoj skromni dom u šumi bila dragoceni deo detinjstva u nekadašnjoj Jugoslaviji. Sedamdeset godina nakon objavljivanja, ova pesma i dalje budi osećaj pripadnosti i nostalgije. Nadovezujući se na njenu kulturnu vrednost, Muzej Jugoslavije je organizovao izložbu koja posetioce poziva da razmisle o identitetu, sećanju i značenju doma u svetu koji se neprestano menja.

Izložba je spojila fikciju i dokumentarno pripovedanje. Prvi deo, maštoviti prostor koji su zajednički osmislili muzej i deca uzrasta od pet do deset godina iz Beograda, Zagreba i Sarajeva, zajedno sa studentima scenografije sa Univerziteta u Beogradu, pozivao je posetioce da kroz igru i kreativnost dožive priču. Drugi deo istraživao je život i nasleđe Branka Ćopića, otkrivajući na koji način njegovo delo i dalje oblikuje kolektivno sećanje.

Organizovano je više od 100 kreativnih radionica širom Srbije, u koje su bila uključena deca različitog uzrasta kroz umetnost, pripovedanje i razvoj emocionalne pismenosti. Pristupačnost i inkluzija bili su u središtu projekta: cela izložba bila je dostupna na srpskom znakovnom jeziku, a pozorišni nastup, nastao u saradnji sa lokalnom zajednicom gluvih, kasnije je uvršten u školski program za gluve učenike.

Zbog velikog interesovanja javnosti, izložba je dva puta produžena i dočekala je više od 150.000 posetilaca. Pratio ju je bogat program čitanja, vođenih obilazaka i poseta školama, pretvarajući Muzej u prostor za dijalog i zajedničko razmišljanje.

„Emotivno snažan i inkluzivan muzejski projekat koji se fokusira na pripovedanje, nematerijalnu baštinu i zaštitu zajedničkih kulturnih narativa“, ocenio je žiri za dodelu nagrada. „Subverzivna inicijativa koja budi zajedničko regionalno sećanje, a istovremeno promoviše evropske vrednosti.“

Svečana dodela nagrada, održana u Briselu u okviru Evropskog samita o kulturnom nasleđu 2025, okupila je oko 600 stručnjaka za kulturno nasleđe, volontera i podržavalaca iz cele Evrope. Organizovana od strane Europa Nostra i uz zajedničko finansiranje Programa Evropske unije, Kreativna Evropa, ceremonijom su proslavljena izuzetna dostignuća u oblasti kulturnog nasleđa koja jačaju zajednice i neguju osećaj evropske pripadnosti.

Festival ženskog fudbala je više od same igre

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Od 24. do 26. januara 2025. godine, u Sarajevu je održan Festival ženskog fudbala za devojčice do 15 godina.  

„Nakon učešća na Festivalu ženskog fudbala, pronašla sam entuzijazam koji ranije nisam doživela kao i drugačiji pogled na svoju sportsku budućnost. Najviše smo uživale kada smo igrale zajedno, bez obzira odakle dolazimo – pokazale smo snagu timskog rada, podrške i istrajnosti“, kaže Dalila Komarica iz Sarajeva, trenerka Ženskog fudbalskog kluba „Respekt“. Ona naglašava da „ovaj festival nije proslava pobede, već uživanja na terenu i van njega“. 

„Respekt“ je bio jedan od devet klubova koji su učestvovali. Festival je organizovala   inicijativa Igrajmo zajedno i po prvi put organizacija je bila u Bosni i Hercegovini nakon nekoliko godina održavanja u Beču, u saradnji sa inicijativom FairPlay, koja deluje u okviru Instituta za međunarodnu saradnju i razvoj u Beču. 

„Festival nam je pružio neprocenjive lekcije. Naučili smo da pobeda nije samo u rezultatu, već i u procesu učenja, rada i napredovanja. Festival nam je pokazao značaj podsticajnog okruženja i pozitivne atmosfere. Festival ženskog fudbala, GFF, nesumnjivo ima dalekosežni uticaj na razvoj mladih sportista i njihovih trenera“, izjavila je Dalila. 

Edita Čavrk, učenica srednje medicinske škole u Sarajevu, članica je Ženskog fudbalskog kluba „Respekt“. 

„Svaka devojka na festivalu je pokušala nešto novo, opušteno, i izašla iz svoje zone komfora. Imali smo radionice koje su nam dale uvid u to koliko je svaka od nas jedinstvena i kako svaka na svoj način doprinosi našoj zajednici – da smo važni. Ali najlepši deo je bio da se istaknemo na terenu, da spojimo različite stilove igranja, i da stvaramo nešto posebno. Osećam da je moje samopouzdanje poraslo i nadam se da ću primeniti sve što sam naučila kako bih se nastavila razvijati i kao osoba i kao sportista“, izjavila je Edita za WeBalkans. Naglašava da jedva čeka sledeći festival. 

Članica organizacionog tima, Mirna Hrapović iz inicijative Igrajmo zajedno, objašnjava da su prethodnih godina na festivalu učestvovale ekipe sa celog Zapadnog Balkana – Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Kosova, te se nadaju da će tu tradiciju nastaviti. Ove je godine Sarajevo bilo domaćin devet ekipa iz Bosne i Hercegovine (iz Zenice, Orašja, Gornjog Vakufa, Palea) i Crne Gore (iz Bijelog Polja, Berana i Podgorice), sa 150 učesnika, od kojih su većina bile sportistkinje od 13 do 15 godina. 

„Iskustvo pokazuje da je ova starosna grupa idealna za rad jer su na prekretnici u životu, razmišljajući o svojoj budućnosti u sportu, ali dovoljno zrele da razumeju koncepte koje prenosimo kroz dodatne radionice o ljudskim pravima, diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti, mentalnom zdravlju i drugim temama“, kaže Hrapović. Ona naglašava da inicijativa Igrajmo zajedno teži da obezbedi da sve što rade ima širi uticaj i da sport vidi kao alatku za društvenu transformaciju. 

„Ideja je da se djevojke upoznaju, razbiju predrasude i prevaziđu pitanja kao što je da li je fudbal igra za devojke. Iz godine u godinu, vidimo da iako su u početku uzdržane, nakon prvih aktivnosti, igraju kao da su se poznavale celi život“, kaže Hrapović, napominjući da su neke devojke čak igrale za svoje nacionalne timove nakon što su učestvovale na prethodnim festivalima.  

U Sarajevu je igralo 11 devojčica uzrasta od 12 do 14 godina iz tri kluba iz Crne Gore. Jedan od njih bio je Akademija Berane, čiji ženski tim postoji samo šest meseci. 

„Atmosfera je bila fenomenalna, i teško je reći u čemu su devojčice najviše uživale, ali ja bih istakao strukturu turnira, gde su se svi klubovi mešali, stvarajući nove timove i podstičući nova prijateljstva. Ovaj festival pomaže devojčicama da shvate svoju važnost, razumeju da fudbal nudi mnogo i prepoznaju da budućnost ženskog fudbala u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zavisi od njih“, rekao je Aleksandar Raković, trener u Akademiji Berane. Klub se nada da će sledeći festival biti održan u Crnoj Gori i raduje se što će ugostiti svoje bosanske prijatelje. 

Evropska unija ističe svoju posvećenost rodnoj ravnopravnosti u svim aspektima života, uključujući i sport. 

„Ženski fudbal postaje sve popularniji, ali devojčice i žene i dalje se suočavaju sa preprekama u ovom sportu, posebno u poređenju s muškim fudbalom. Ipak, EU finansira brojne inicijative koje podržavaju veće učešće žena u sportu, uključujući #BeInclusive EU sportske nagrade, inicijativu HealthyLifestyle4All i program Erasmus+ Sport. „Ponosni smo što smo finansirali prvi Festival ženskog fudbala u Bosni i Hercegovini, jer ova inicijativa promoviše ravnopravne mogućnosti, razbija stereotipe i pomaže mladim ženama da ravnopravno pristupe sportu“, kaže Ferdinand Kenig iz Delegacije EU u BiH. 

Sudeći po festivalu i drugim aktuelnim naporima, budućnost ženskih sportova je na dobrom putu. Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine dodelio je stipendiju od 100.000 dolara za podršku ženskoj košarkaškoj reprezentaciji, dok će sledeća stipendija otići ženskoj ragbi reprezentaciji. U međuvremenu, inicijativa Igrajmo zajedno najavljuje da će nastaviti da podržava osnivanje novih ženskih fudbalskih klubova.

Kultura povezuje ljude i inicijative

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kampanja „Kultura povezuje“ inicijative WeBalkans predstavljena je na Regionalnoj konferenciji o kulturnoj saradnji mladih, koja je održana u Evropskoj kući u Beogradu u organizaciji Druge laboratorije za mlade Zapadnog Balkana, Regionalnog saveta za saradnju (RCC).  

Događaj je okupio umetnike, predstavnike EU i zvaničnike Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i RCC-a kako bi razgovarali o kulturnoj saradnji u regionu. 

Ognjen Marković, vođa tima Druge laboratorije za mlade Zapadnog Balkana pri Savetu za regionalnu saradnju, otvorio je konferenciju snažnim pozivom na unapređenje sistema podrške kako bi se iskoristio puni kreativni i vizionarski potencijal mladih. „Ulaganjem u naše mlade talente i podržavanjem njihovih inicijativa, jačamo kulturno tkivo Zapadnog Balkana i postavljamo temelje za inkluzivniju i dinamičniju budućnost“, rekao je. 

Prezentacijom kampanje „Kultura povezuje“ istakla se vrednost kulturne saradnje, pokazujući kako bogata raznolikost kultura Zapadnog Balkana povećava dinamiku i otpornost regiona. Takođe je naglašena ključna uloga podrške EU kroz programe kao što su Kreativna Evropa i CC4WB, koji jačaju kulturne inicijative širom regiona. 

To je istakao i Ričard Maša, šef operacija, odeljenje II, u Delegaciji EU u Srbiji, koji je potvrdio posvećenost EU da neguje potencijal i osnaživanje mladih. 

“Podrška kulturi i kulturnoj razmeni od presudnog je značaja za zbližavanje ljudi i podsticanje jedinstva u našoj raznolikosti.”

Konferencija je istakla ključnu ulogu kulturnog sektora kao katalizatora za ekonomski rast i koheziju zajednice, što je značajan korak ka ujedinjenijem kulturnom pejzažu u kojem mladi umetnici ne samo da učestvuju – oni aktivno oblikuju kulturni narativ regiona. 

Marija Bulat, rukovodilac lokalne kancelarije RYCO-a, govorila je o transformativnoj moći kulturnih razmena. „Razmene su ključne za rušenje barijera, podsticanje empatije i unapređenje regionalne saradnje“, objasnila je, dodajući da Fond za kulturne inicijative mladih Zapadnog Balkana, koji sprovodi RYCO, trasira nove puteve za izgradnju mira kroz umetnost i kulturu. 

Pored predstavljanja kampanje „Kultura povezuje“, konferencija je pokazala snažnu saradnju sa inicijativom WeBalkans. Mladi evropski ambasador, Adi Softić, moderirao je sesiju „Stvaranje održivih kulturnih mreža“. Naš ambasador kulture Mara Prohaska pridružila se ekspertu za kampanje kako bi predstavila segment o produkciji dokumentarne umetnosti. Pored toga, uvodno izlaganje održala je mlada umetnica Hana Dujmović, koja takođe obavlja ulogu kulturnog ambasadora kampanje „Kultura povezuje“.

Kolektivna akcija ruši stereotipe, izvlači iz siromaštva

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

U kulturnim centrima širom Srbije, mlade Romkinje i Romi izvode umetnički performans koji podstiče na razmišljanje i pitaju: “Kako treba da izgleda Rom/kinja?” Njihov narativ izaziva stereotipe i ruši barijere za inkluziju Roma. 

U Beratu, u Albaniji, mladi Romi istražuju svoja naselja kako bi prikupili priče Roma povratnika. Njihov cilj je da podele ove priče sa širom publikom i pomognu u prevazilaženju prepreka koje ometaju reintegraciju.  

U međuvremenu, u Šuto Orizari, u Severnoj Makedoniji, Romi i povratnici se okupljaju na forumima zajednice kako bi izrazili svoje potrebe za poboljšanim državnim uslugama. Ova saradnja utire put ka prostoru gde će ranjive grupe imati bolji pristup uslugama i gde može da dođe do dijaloga između vlade, civilnog društva i zajednica.  

Ovo su samo tri od približno 40 inicijativa koje predvode zajednice i koje imaju za cilj da pomognu romskim povratnicima da se reintegrišu i izbave iz siromaštva, kao deo Regionalnog projekta reintegracije povratnika UNDP-a koji finansira EU. Ovaj projekat stiže do devet opština u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji.  

Uz podršku EU i UNDP, Romi povratnici i lokalne zajednice, okupljaju se da uče, rade i zabavljaju se zajedničkim aktivnostima. Njihova saradnja se suočava sa predrasudama, ruši barijere za inkluziju i unapređuje ekonomsko blagostanje i Roma i povratnika.  

Ova saradnja se obeležava kao deo Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, ističući kolektivnu snagu za pokretanje promena i unapređenje ekonomskog blagostanja i društvenog priznanja. 

Kreativno izražavanje: Put do inkluzije 

U Novom Sadu, u Srbiji, mladi Romi koriste svoju kreativnost da razbiju stigmu. Svojim nastupima postavljaju pitanje “Kako treba da izgleda Rom/kinja?”, ohrabrujući publiku da se suoči sa svojim sopstvenim predrasudama. 

Glumica Aleksandra Milojković Novikova, monodramom “Sama”, oživljava ovu poruku u Srpskom narodnom pozorištu. Njen nastup poziva na razmišljanje i sve nas podseća da možemo da napravimo razliku. 

Uz podršku EU i UNDP, ovi nastupi nastoje da razbiju stereotipe i pokažu da svi igraju ulogu u izgradnju inkluzivnih društava. 

 

Davanje glasa zajednicama 

Romske zajednice i zajednice Roma povratnika često su pogrešno predstavljene u medijima. Kako bi promenili ovu situaciju, mladi Romi su se udružili kao “reporteri iz zajednice”. 

Uz podršku EU i UNDP, oni uče novinarstvo i veštine pripovedanja kako bi dali šansu glasu Roma i Roma povratnika. 

U Beratu, u Albaniji, ovi reporteri su radili sa romskim povratnicima, beležeći njihove izazove i uspehe dok obnavljaju svoje živote. Jedna priča prikazuje grupu žena povratnica koje su pokrenule socijalno preduzeće koje nudi usluge nege i čišćenja. Zahvaljujući mediskoj eksponiranosti, njihovo preduzeće raste.   

Ovaj pristup izveštavanja vođenog zajednicama pokazuje kako mediji mogu da zagovaraju uključivanje ranjivih grupa. Možete istražiti njihov rad kroz dokumentarne filmove i podkaste kako biste saznali više o stvarnosti, i o izazovima i o uspesima, romskih povratnika.   

 

Učiniti javne prostore i usluge funkcionalnim za ljude 

U Šuto Orizari, u Skoplju, gradi se novi prostor zajednice sa ciljem jačanja veza između vlade i ranjivih grupa, poboljšavajući pristup javnim servisima. Resursni centar Šuto Orizari, centar za usluge na jednom mestu za povratnike i druge ranjive pojedince, je nastao kao rezultat konsultacija sa lokalnim zajednicama da bi se odgovorilo njihovim potrebama. 

Uz podršku EU i UNDP, ovaj centar je više od pružaoca usluga − on služi kao platforma za dijalog i saradnju između vlade i zajednice. Vremenom će evoluirati kao odgovor na potrebe i doprinos svojih korisnika.  

O projektu  

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu ima za cilj uklanjanje barijera koje ometaju ranjive povratnike da se reintegrišu u društvo. Kao deo EU Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, projekat se zalaže za prava romske zajednice i podržava reintegraciju povratnika, radeći sa partnerima kao što su UNDP, Svetska banka i Savet Evrope.  

U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekat testira nove pristupe održivoj integraciji na lokalnom nivou. Pored toga, promoviše dijalog za unapređenje politika i programa širom Zapadnog Balkana, osiguravajući bolju podršku ranjivim povratnicima.  

Zajednički napori za inkluzivnost i smanjenje siromaštva  

Saradnja i angažovanje zajednice su ključni za podsticanje inkluzije i smanjenje siromaštva. Udruživanjem snaga − kako unutar romske zajednice tako i sa širim akterima − moguća je značajna promena. Ovi napori ne samo da zadovoljavaju trenutne potrebe kao što je unapređenje javnih usluga već se I suočavaju sa dugoročnim pitanjima poput predrasuda.  

Kada se zajednice udruže, mogu postići ono što pojedinci sami ne mogu. Kolektivno delovanje osnažuje ljude da prevaziđu siromaštvo. 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, i svakog dana, hajde da priznamo snagu saradnje u razbijanju stigme i izgradnji inkluzivnijeg sveta. 

Jedan klik bliže: Suočavanje sa stereotipima i oslobađanje kreativnosti

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

U današnjem digitalnom svetu, savladavanje digitalnih veština više nije luksuz. Digitalne veštine mogu premostiti razlike, otvoriti mogućnosti i izazvati duboko ukorenjene predrasude. Zamislite mladog Roma/Romku koji živi na Zapadnom Balkanu, koji se suočava sa barijerama za zapošljavanje i često spada u kategoriji NEET (nema obrazovanja, zaposlenja ni obuke). Prema Anketi o Romima UNDP-a iz 2017. godine, stope NEET među Romima kreću se od 73% do 86%, pri čemu stope Romkinja dostižu i do 93% u određenim oblastima.   Usmeriti napore rešavanja nezaposlenosti mladih Roma zahteva integrisana rešenja, pri čemu su digitalne veštine ključne. Dobijanjem pristupa digitalnoj obuci, mladi Romi mogu steći osnovne veštine u oblastima kao što su digitalni marketing, kodiranje ili analiza podataka, otključavajući svoj preduzetnički talenat i razvijajući svoje poslovanje. Ovaj pomak može transformisati narativ od isključenosti do uključenosti, i od predrasuda do prilika.   Regionalni projekat reintegracije povratnika koji finansira EU, sprovodi UNDP u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, radi sa partnerima i povratnicima na isticanju važnosti digitalne inkluzije i ulaganju u programe digitalne obuke prilagođene specifičnim potrebama povratnika Roma i Roma. Ove inicijative su Romima i povratnicima omogućile osnovne digitalne veštine, doprinosеći pravednijem i ravnopravnijem društvu.   Digitalne veštine takođe podstiču inovaciju i kreativnost, koje su oduvek prisutne u romskim zajednicama. Sa digitalnim veštinama, mladi Romi mogu prikazati svoje talente globalno, putem društvenih mreža, online biznisa ili digitalnog pripovedanja.  Ovo je priča od Doanu Uzeiroskom iz Prilepa, iz Severne Makedonije, koji je pre nekoliko meseci završio svoju digitalnu obuku kroz Regionalni projekat reintegracije povratnika koji finansira EU, a sprovodi UNDP. On je sada jedan od 145 mladih Roma i povratnika u Severnoj Makedoniji, koji se školuju u partnerskim opštinama i koji su završili kurs.     Doanove oči svetle dok deli svoj životni san. “Ponosan sam što sam završio kurs digitalne obuke i sada planiram da iskoristim veštine koje sam naučio da otvorim svoj YouTube kanal. Kasnije želim da otvorim svoju berbernicu, napravim svoj logo i veb sajt, da snimam svoje sesije pravljenja frizura i da promovišem sebe na taj način. Digitalni svet je toliko ogroman i pun mogućnosti. Tek sam počeo, ali osećam se sigurno da mogu da pronađem svoje „digitalno mesto“ u njemu!“  Doan Uzeiroski, Prilep – Severna Makedonija  Digitalna transformacija menja društva, često premeštajući vladine usluge na internetu. U Albaniji, projekat RRR igra ključnu ulogu u zatvaranju digitalnog jaza za ranjive povratnike u ruralnim područjima. Uz podršku EU i UNDP, i u saradnji sa Albanskom nacionalnom agencijom za zapošljavanje i veštine   (NAES), 195 mladih Roma i Egipćana završilo je obuku o digitalnim veštinama, podstičući njihovu zapošljivost i pomažući svojim zajednicama.

“Zahvaljujući IT kursu, sada sam veoma važna osoba u svom selu, Baltez. Svakog dana pomažem ljudima da pristupe javnim uslugama preko E-Albanija!” 

  Pružajući digitalne veštine povratnicima i romskoj omladini, projekat ne samo da premošćuje digitalni jaz već i ruši stereotipe, preoblikuje narative i stvara budućnost u kojoj svako ima priliku da uspe.            Slično, i u Srbiji, 150 mladih Roma i povratnika učestvovalo je u program digitalne obuke, sticajući vredne veštine koje imaju svoju vrednost na tržištu. Nastavni plan i program je osmišljen tako da se prilagodi pojedincima bez obzira na njihovo obrazovanje ili prethodno znanje.   “Završetak kursa digitalne obuke WORDPRESS u mnogome je poboljšao moje šanse da nađem posao.  Nadam se da ću obezbediti poziciju na kojoj mogu da nastavim da učim i da pomognem u razbijanju predrasuda prema romskoj zajednici!”, – Marina Milosavljević, Valjevo – Srbija.  

Oživljavanje starih tradicija: Grnčarsko putovanje Veleških tinejdžera

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Mladi zanatlije u Velesu ponovo otkrivaju svoje nasleđe kroz oživljavanje tradicionalnog grnčarstva. Šetnja uskim, strmim ulicama Velesa u Severnoj Makedoniji je kao da se vratite u prošlost. Grad, sa svojim kaldrmisanim stazama i tradicionalnim kamenim kucama, sapuce o proslosti. Jedna od najpoznatijih znamenitosti Velesa je Aleja poezije, rodno mesto proslavljenog pesnika Koče Racina.  Racin nije bio samo pesnik; oprobavao se i u grnčarstvu — zanat koji je nekada bio srce ovog grada. Njegov rad, kao i rad drugih lokalnih grnčara, bio je toliko cenjen da su neki komadi čak našle tržište u Zapadnoj Evropi.   Kad pomerimo fokus sa istorije na moderno doba, vidimo da je grnčarija u Velesu skoro izgubljena umetnost. Ali zahvaljujući novoj inicijativi, zanat doživljava kambek, predvođen novom generacijom mladih zanatlija. Među njima su Anastasija Davčeva i Antonio Trajkovski, oboje 14-godišnjaci, deo grupe od 25 učenika iz Velesa koji su svoju strast prema grnčarstvu otkrili kroz radionice koje podržavaju EU i UNDP. Ove radionice se organizuju u okviru projekta “Etničke kreativne radionice za oživljavanje starih zanata,” finansiranog od strane Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD).  Antonio je u početku bio sumnjičav u vezi sa radionicama.  

“Kada sam se prvi put priključio, grnčarstvo mi je bilo strano. Ali s vremenom, postalo mi je zanimljivije. Sada radije izrađujem nešto od gline nego da igram igrice na telefonu. Grnčarstvo je zaista zanimljiv zanat.” 

Antonio Trajkovski “Kada sam se prvi put priključio, grnčarstvo mi je bilo strano,” rekao je. “Ali s vremenom, postalo mi je zanimljivije. Sada radije izrađujem nešto od gline nego da igram igrice na telefonu. Grnčarstvo je zaista zanimljiv zanat.”  Anastasija deli sličan stav. Radionice su joj “zabavne,” posebno kada radi na grnčarskom kotaču i crta dizajne.  Ove radionice vodi Goce Stančev, jedan od poslednja četiri preostala grnčara u Velesu. Iako je u početku bio skeptičan, Stančev je primetio porast entuzijazma među decom. 

“Ako čak dvoje od 20 dece uspemo da napravimo grnčarima, biće to ogroman uspeh.”

Za više informacija o programu ReLOaD koji finansira EU, posetite veb stranicu.                Grnčarstvo u Velesu ima dugogodišnju tradiciju. Početkom 20. veka brojne porodice u gradu su se bavile grnčarstvom, stvarajući grnčariju koja je stekla priznanje i izvan granica Severne Makedonije. Ova veza sa tradicijom čini oživljavanje grnčarije još značajnijim kako za nasleđe grada tako i za njegovu budućnost.   Stančev veruje, kako bi grnčarstvo i drugi tradicionalni zanati preživeli, oni moraju postati deo obrazovnog sistema. “U grnčarstvu postoji budućnost, ali je potrebna podrška,” objašnjava on. “Moja supruga i ja smo profesionalno u ovome 15 godina. Na tržištu postoji potražnja, ali nema dovoljno ljudi da zadovolje tu potražnju. Ja sam živi dokaz da se može živeti od grnčarstva.  Ova inicijativa u Velesu je samo jedna od 50 projekata koje je program ReLOaD u Severnoj Makedoniji podržavao u protekle tri godine. Ovi projekti imaju za cilj osnaživanje mladih ljudi, promovisanje socijalne kohezije, zaštitu životne sredine i očuvanje kulturnog nasleđa.   Za ove mlade učesnike, radionice grnčarstva su više od obične vanškolske aktivnosti — one su njihova veza sa baštinom i čak mogu otvoriti put za buduću karijeru učesnika. Ili kako Anastasija kaže, “Bilo bi divno sačuvati grnčarstvo kao zanat jer je grnčarstvo deo tradicije naše zemlje.”  Ova priča ilustruje kako se stari zanati mogu revitalizirati kroz strast mladih ljudi, pod mentorstvom onih koji su sačuvali ovu tradiciju. Snažan je podsetnik da čak i u digitalnom dobu, praktična kreativnost i povezanost sa baštinom i dalje imaju vrednost i ispunjuju nas.    

Evropska unija podržava živopisnu kulturnu baštinu Zapadnog Balkana

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Evropska unija je posvećena očuvanju i promovisanju živopisnog i jedinstvenog kulturnog nasleđa Zapadnog Balkana. Kroz hiljade projekata koje finansira EU, bogat kulturni pejzaž regiona se revitalizuje i podstiče jedinstvo i saradnju koja prevazilazi granice.

 

Kulturna saradnja na Zapadnom Balkanu (CC4WB)

 

Kako bi unapredila kulturnu saradnju i razvoj na Zapadnom Balkanu, EU je pokrenula program Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WB).. Ova inicijativa koju finansira EU a sprovodi UNESCO u saradnji sa Britanskim savetom i Italijanskom agencijom za razvojnu saradnju, podržava javne vlasti, kulturne i kreativne organizacije, preduzeća, civilno društvo i profesionalce sa budžetom od osam miliona evra.

Povezivanje kultura i zajednica

Mirjana, mlada filmska rediteljka iz Sarajeva, učestvovala je u međuregionalnom filmskom projektu CC4VB, gde je sarađivala sa umetnicima iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Njen film, koji istražuje teme vezane za mlade i njihove težnje, odjeknuo je širom Balkana i dokazao kako kultura može da poveže ljude i podstakne zajednički osećaj nade i novih početaka.

Davanje glasa lokalnim izvođačima

CC4WB daje više prostora lokalnim muzičkim umetnicima tako što približava jedinstvena kulturna dobra Zapadnog Balkana široj evropskoj publici. Muzički festival „Glasovi Balkana“ ujedinio je tradicionalne i savremene muzičare, privukao hiljade posetilaca i podstakao lokalni turizam uz slavljenje raznovrsnog muzičkog nasleđa regiona.

Podsticanje ekonomskog i društvenog razvoja

CC4WB takođe doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju regiona. Ulaganjem u kreativne industrije, program stimuliše zapošljavanje i lokalnu privredu te privlači međunarodne investicije. Osim toga, ovaj program osnažuje nedovoljno zastupljene grupe kroz radionice, obuke i mentorske programe za mlade umetnike, žene i manjine.

Održivi kulturni uticaj

Održivost je ključni aspekt programa CC4WB. Projekti poput inicijative „Staze baštine“ promovišu kulturni turizam dok istovremeno uključuju lokalne zajednice u očuvanje i tumačenje kulturnog nasleđa. Ovakvi napori nastoje da očuvaju kulturna blaga Zapadnog Balkana za buduće generacije.​

Kreativna Evropa: Šira vizija kulturnog jedinstva

Prenošenjem regionalne saradnja na širi evropski kontekst, Kreativna Evropa igra ključnu ulogu u povezivanju kulturnih i kreativnih sektora širom kontinenta. Sa budžetom od 2,4 milijarde evra za period 2021-2027., Kreativna Evropa podržava kulturne i kreativne sektore, uključujući audiovizuelni sektor širom Evrope, što obuhvata i Zapadni Balkan. Ovaj program podstiče jedinstvo kroz prekograničnu saradnju i može da podrži kulturnu revitalizaciju kroz širok spektar umetničke i kulturne saradnje​​.

Podsticanje povezivanja kroz kulturu

Kreativna Evropa ima ulogu katalizatora promene kroz osnaživanje pojedinaca i negovanje veza širom regiona. Ana, mlada makedonska rediteljka, iskoristila je mogućnost finansiranja koje nudi Kreativna Evropa kako bi dokumentovala usmenu istoriju svog regiona kroz saradnju sa umetnicima i istoričarima iz Srbije, Albanije i sa Kosova. Rezultat ovog projekta je niz dokumenata, audio zapisa i digitalnog arhivskog materijala o zajedničkom nasleđu koje prevazilazi moderne granice.

Emir, bosanski muzičar, stvara muziku koja predstavlja spoj balkanskih instrumenata i modernih džez uticaja. Kroz projekat koji je finansirala Kreativna Evropa, „Balkan Jazz Fusion,“ njegov bend je nastupao širom Evrope, povezujući se sa novom publikom i drugim muzičarima i pokazujući snagu kulturne razmene.

Osnaživanje žena u umetnosti

Kreativna Evropa osnažuje i žene u umetnosti. Lina, mlada slikarka iz Crne Gore, izlagala je svoje radove u galerijama širom Italije i Francuske kroz projekat posvećen vizuelnim umetnostima koji je podržala Kreativna Evropa. Ove izložbe su dale novu perspektivu njenim radovima kao i njenom umetničkom izrazu.

Planovi za budućnost

I projekat CC4WB i Kreativna Evropa nastavljaju da se prilagođavaju promenljivim kulturnim i političkim prilikama Zapadnog Balkana. Ovi programi su važni elementi posvećenosti EU kulturnom prosperitetu i jedinstvu u regionu i ilustruju transformacionu moć kulturne diplomatije i saradnje u regionima koji su obeleženi istorijskim podelama.

Evropska unija podržava živopisno i jedinstveno kulturno nasleđe Zapadnog Balkana kroz hiljade projekata koje finansira, a čiji je cilj podsticanje prekogranične saradnje i bogaćenje kulturnog pejzaža regiona. Ovi programi slave bogatu kulturnu raznolikost regiona uz istovremenu promociju zajedničkog nasleđa i međusobnog poštovanja. I dok oni evoluiraju, priče pojedinaca poput Mirjane, Ane, Emira i Line ističu dubok uticaj kulturne saradnje na stvaranje kohezivnije, živopisnije i ujedinjenije evropske budućnosti.

Otkrijte kako programi Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WB) i Kreativna Evropa utiču na živote ljude i zajednica. Pratite nas i saznajte više o ovim temama putem naloga na društvenim medijima i na internet stranici WeBalkans.

Očuvanje kulturne baštine u Sarajevu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekti finansirani od strane EU podržavaju nevladinu organizaciju u Sarajevu u promociji kulturne i tradicionalne baštine.

Pandemija COVID-19 nije samo duboko uticala na globalno zdravlje, već je ostavila svoj pečat i na kulturne, društvene i ekonomske aspekte širom sveta. Ovaj negativan uticaj snažno se osetio i u Bosni i Hercegovini. Na primer, Vedad Štaljo, predstavnik Kulturno-umetničkog društva „LOLA“, nevladine organizacije sa sedištem u Sarajevu, ukazuje na značajan pad njihovih aktivnosti. Ovaj pad se nastavio čak i u postpandemijskom periodu, uz smanjeni interes među mladima za učešće u folkloru i drugim tradicionalnim događajima koje organizuje ova nevladina organizacija. Vedad razmišlja o ovoj situaciji, izjavljujući: „Tada smo počeli istraživati načine kako ponovno probuditi interesovanje mlađe generacije za tradicije i aktivnosti naše organizacije.“

„Nas cilj bio je uključiti što više mladih ljudi u ovaj projekat, omogućavajući njihov lični razvoj, istovremeno doprinoseći rastu naše lokalne zajednice.“

S fokusom na ove ciljeve, Kulturno-umetničko društvo „LOLA“ pokrenulo je projekat pod nazivom „Kroz ulice tradicija“. Ovaj projekat dobio je podršku putem EU-finanisranog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), sprovođenog od strane UNDP-a. Kroz ovu inicijativu, raznolik niz kulturnih i umetničkih aktivnosti sproveden je za mlade i odrasle u opštini Novo Sarajevo. Ove aktivnosti odigrale su ključnu ulogu u očuvanju kulturne baštine i tradicija različitih zajednica i nacionalnosti u Bosni i Hercegovini. Takođe su poslužile kao katalizator za sprovođenje Strategije mladih opštine Novo Sarajevo za period od 2022. do 2027. godine. Vedad razrađuje ciljeve projekta, izjavljujući: „Naš cilj bio je uključiti što više mladih ljudi u ovaj projekat, omogućavajući njihov lični razvoj, istovremeno doprinoseći rastu naše lokalne zajednice.“

Projekat je bio strukturiran u dva različita modula. Prvi modul obuhvatio je aktivnosti kao što su priprema i organizacija izložbe fotografija sa tradicionalnim narodnim nošnjama. Dodatno, uključivao je pripremu i organizaciju prvog prikaza tradicionalnih kostima koji predstavljaju različite narode i nacionalnosti Bosne i Hercegovine. S druge strane, drugi modul obuhvatao je organizaciju celonoćnog kulturno-umetničkog koncerta.

„Primarni cilj projekta MOST je uspostavljanje veza između različitih generacija i usaditi kod mladih ljudi poštovanje prema kulturnim tradicijama u oblastima kao što su hrana, muzika i još mnogo toga.“

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekta jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Nedavno je Kulturno-umetničko društvo „LOLA“ započelo novi projekat pod nazivom MOST – „Intergeneracijski odnosi, saradnja i tradicija“, koji finansira Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ova inicijativa se zajednički sprovodi od strane Kulturno-umetničkog društva „LOLA“ i Udruženja Partnerstvo za javno zdravlje u okviru Opštine Novo Sarajevo. Kroz ovaj projekat, sprovodeći partneri imaju za cilj da odgovore na potrebe stanovništva opštine pružanjem unapređenih kulturnih i umetničkih iskustava, te podsticanjem međugeneracijske saradnje. Nastoje prevazići generacijski jaz između mlađih pojedinaca i onih u trećem životnom dobu organizujući aktivnosti koje povezuju ova dva demografska segmenta. Vedad izražava svrhu projekta, objašnjavajući: „Primarni cilj projekta MOST je uspostavljanje veza između različitih generacija i usaditi kod mladih ljudi poštovanje prema kulturnim tradicijama u oblastima kao što su hrana, muzika i još mnogo toga.“

Projekt MOST je osmišljen da traje šest meseci, tokom kojih će se sprovoditi serija raznovrsnih radionica kako bi se angažovali učesnici tokom celog trajanja projekta.

Osnaživanje umetnosti i kreativnosti u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Program Kreativna Evropa, finansiran od strane EU, podržava umetnike i kulturne institucije u Srbiji.

Kreativna Evropa je program Evropske unije namenjen podršci sektorima kulture i medija. Program se sastoji od dva podprograma: Kultura – za promociju sektora kulture i Medijski program – za podršku audio-vizuelnom sektoru. Kreativna Evropa, s budžetom od 1,46 milijardi evra, podržava kulturne i kreativne sektore Evrope pružajući finansiranje za 2.500 umetnika i kulturnih profesionalaca, 2.000 bioskopa, 800 filmova, 4.500 prevoda knjiga i finansijsku garanciju do 750 miliona evra za mala preduzeća aktivna u sektoru. Važno je napomenuti da se Kreativna Evropa u poslednjim godinama proširila i na kulturne institucije i umetnike na Zapadnom Balkanu, uključujući one u Srbiji.

„Oba ova iskustva bila su veoma dragocena za moj umetnički portfolio. Osim profesionalnog ispunjenja, imao sam priliku da stvorim nova prijateljstva i veze. Sve u svemu, to je bilo nagrađujuće iskustvo učenja.“

Damjan Jovičin je talentovani srpski kompozitor i pijanista sa sedištem u Beogradu. On je istaknuta figura među novom generacijom kreativnih umetnika i kompozitora na Balkanu. Damjan se ponosi obimnim opusom muzičkih kompozicija, a njegova dela izvođena su od strane priznatih ansambala poput RTS Orkestra i Hora, Hermes Ansambla, Mivos Kvarteta, Manojlović Kvarteta, Zagrebačkog Flautističkog Ansambla, Gudačkog Orkestra Fakulteta Muzike u Beogradu, Beogradskog Gudačkog Dueta i mnogih drugih.

Njegove kompozicije su predstavljene na prestižnim događajima i mestima, uključujući Letnju Školu za Novu Muziku u Darmštatu, Međunarodnu Letnju Akademiju Univerziteta Muzike i Izvođačkih Umetnosti u Beču, Finski festival „Time of Music“, Muzički Kamp „Walden“ u Nju Hempširu, SAD, i Beogradski Muzički Festival (BEMUS).

Damjan je među srpskim umetnicima koji su imali koristi od programa Kreativna Evropa. Njegova umetnička dela našla su svoje mesto u Balkanskom Mladičkom Džez Orkestru, koji je finansiran od strane EU, i deo su projekta „Opera: Prošlost, Sadašnjost, Savršenstvo!“. Svojim rečima, Damjan reflektuje: „Ova iskustva su bila veoma dragocena za moj umetnički portfolio. Osim profesionalnog ispunjenja, imao sam priliku da stvorim nova prijateljstva i veze. Sve u svemu, to je bilo nagrađujuće iskustvo učenja.“

Međunarodna inicijativa „Opera: Prošlost, Sadašnjost, Savršenstvo!“ pokrenuta je u okviru Kreativna Evropa-Kultura: Projekti evropske saradnje 2020. Projekat je trajao od septembra 2020. do februara 2023. Pored MOTO – Muzika, Opera i Teatarska Organizacija, koja služi kao vođa projekta, saradnici uključuju Nieuw Geneco iz Amsterdama (Holandija), Young Musician International Association of Georgia iz Tbilisija (Gruzija), Univerzitet Donja Gorica iz Podgorice (Crna Gora) i Malo Pozorište „Duško Radović“ u Srbiji

„Dobili smo online časove tutorisanja o komponovanju opere, koji su uključivali vredne povratne informacije o našim muzičkim kompozicijama. Primanje vođstva od iskusnih kompozitora bilo je izuzetno obogaćujuće i značajno iskustvo.“

O programu

Program Kreativna Evropa 2021-2027 ima budžet od 2,44 milijarde evra, u poređenju sa prethodnim programom (2014-2020) koji je imao budžet od 1,47 milijardi evra. Kreativna Evropa ulaže u akcije koje jačaju kulturnu raznolikost i odgovaraju na potrebe i izazove kulturnih i kreativnih sektora. Glavni ciljevi programa su čuvanje, razvoj i promocija evropske kulturne i jezičke raznolikosti i nasleđa, kao i povećanje konkurentnosti i ekonomske potencijale kulturnih i kreativnih sektora, posebno audiovizuelnog sektora. Novine u programu doprineće oporavku ovih sektora, jačajući njihove napore da postanu inkluzivniji, digitalniji i ekološki održiviji.

Osnovni cilj projekta „Opera: Prošlost, Sadašnjost, Savršenstvo!“ jeste uspostavljanje veza i pružanje obrazovanja mladim profesionalcima, sa namerom da olakša dijaloge između sektora, prekogranične i intergeneracijske dijaloge (posebno između mladih profesionalaca i mentora). Projekat teži promociji saradnje i razmene stručnosti, s krajnjim ciljem ponovnog pozicioniranja opere kao interdisciplinarnog i istinskog evropskog umetničkog oblika.

U okviru ovog projekta, opera Damjana Jovičina pod nazivom „Mercy Street“ izvedena je u Beogradu, u pozorištu Duško Radović. Međutim, osim prilike da predstavi svoje delo, Damjan je iskoristio i mentorske mogućnosti koje su mu bile dostupne zahvaljujući podršci Holandske kompozitorske unije. Svojim rečima, Damjan potvrđuje: „Dobili smo online časove tutorisanja o komponovanju opere, koji su uključivali vredne povratne informacije o našim muzičkim kompozicijama. Primanje vođstva od iskusnih kompozitora bilo je izuzetno obogaćujuće i značajno iskustvo.“

Grantovi programa EU4Culture transformišu ženske zanatlije iz Kruševa u digitalne preduzetnice

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Program EU4Culture, finansiran od strane EU, pruža podršku ženskim zanatlijama u efikasnom brendiranju, marketingu i online prodaji njihovih ručno rađenih proizvoda.

Zanatlije iz Kruševa, zajedno sa predstavnicima opštine, lokalnih zajednica, Ministarstva kulture, Delegacije EU i UNOPS-a, učestvovale su na ceremoniji koja slavi izuzetne rezultate postignute kroz lokalnu inicijativu „Zanatlije između prošlosti i budućnosti“. Sprovedena od strane Fondacije za napredak i podržana putem programa grantova EU4Culture, ova inicijativa uključila je ženske zanatlije u 12 trening sesija usmerenih na korišćenje društvenih medija i stvaranje vizualno privlačnog sadržaja kako bi efikasno brendirale, reklamirale i prodavale svoje ručno rađene proizvode putem interneta.

 „Naša očekivanja su da će obuka o brendiranju, digitalnom marketingu i online prodaji osnažiti zanatlije da prevaziđu digitalni jaz, olakšavajući glatki prelazak. Izvan ekonomskih aspekata, ove ‘veštine budućnosti’ doprineće očuvanju vekovima starih tradicija, osiguravajući njihov prenos na naredne generacije.“

Kao deo projekta, razvijena je digitalna informaciona tabla i postavljena na ulazu u Stari Bazar u Kruševu, služeći kao vredan resurs za turiste koji traže informacije o zanatlijama i lokalnim spomenicima kulturne baštine. Osim toga, tabla će se koristiti od strane opštine za bitna obaveštenja za zajednicu. Vekovima su marketing i prodaja na tradicionalnom sajmu rukotvorina u starom planinskom gradu Kruševu bili poslovi muškaraca. Prihodi su bili ograničeni na kratku turističku sezonu i visoko zavisni od vremenskih uslova. Nove tehnologije su bile savršeno rešenje za pomoć zanatlijama da poboljšaju svoje životne uslove i postanu otpornije na buduće izazove i šokove, poput pandemija, loših vremenskih uslova ili ograničenja putovanja.

„Novostečene veštine koje su stekle zanatlije iz Kruševa, uz uspostavljanje novog infopointa, neće samo poboljšati ekonomski razvoj regiona, već će odigrati ključnu ulogu u promociji turizma. Kao rezultat toga, ovo će podsticati lokalnu ekonomiju i generisati nove prihode za zajednice,“ dodala je.

“Osnažujući lokalne zanatlije digitalnim veštinama, mostimo prošlost i budućnost, osiguravajući da tradicionalni zanati opstanu u savremenom svetu. Ova inicijativa ne samo da osnažuje zajednicu talentovanih ženskih zanatlija iz Kruševa, već i slavi vremensku lepotu našeg nasleđa, pretvarajući istoriju u živu umetničku kreaciju za generacije koje dolaze.“

O projektu

U novembru 2019. godine, Albanija je pogodio najsmrtonosniji zemljotres u poslednjih 50 godina. Procenjen na magnitudu 6,3 prema Rihteru, prouzrokovao je velike štete u 11 opština. Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija UN za projektne usluge (UNOPS) u tesnoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusira se na obnovu i revitalizaciju značajnih spomenika kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa kulturne baštine finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra. Vođen principom „Gradnja bolje“, EU4Culture se fokusira na obnovu značajnih spomenika kulturne baštine u skladu sa Okvirom UN za smanjenje rizika od katastrofa. Istovremeno, projekat ima za cilj unapređenje turističkog potencijala Albanije, direktno doprinoseći lokalnom i regionalnom društveno-ekonomskom oporavku. U tu svrhu, poseban fokus se stavlja na inovativne tehnologije, uključujući digitalno pripovedanje i kreiranje multimedijalnih proizvoda namenjenih pristupačnosti za sve. Istovremeno, projekat podržava lokalno preduzetništvo, zanatstvo i kulturne inicijative koje se razvijaju oko odabranih lokacija putem dodele grantova, pružajući direktni podsticaj lokalnoj ekonomiji.

EU4Culture je pružio grantove pet lokalnih inicijativa sa ciljem podrške zanatlijama i razvoja kulturnog turizma u Kruševu, koristeći preko 500 osoba. Ove aktivnosti su generisale 41 novu radnu priliku, uključujući 29 specifično za žene. Inicijative su takođe doprinele kreiranju 42 proizvoda kulturnog turizma, uključujući informacionu digitalnu tablu, različite pakete brendiranja, promotivne videozapise, veb sajtove i još mnogo toga.

Juljan Aga, izvršni direktor Fondacije PROGRESS, objašnjava da je za njih „Zanatlije između prošlosti i budućnosti“ više od projekta. To je duboka posvećenost očuvanju kulturnog platna. „Osnažujući lokalne zanatlije digitalnim veštinama, mostimo prošlost i budućnost, osiguravajući da tradicionalni zanati opstanu u savremenom svetu. Ova inicijativa ne samo da osnažuje zajednicu talentovanih ženskih zanatlija iz Kruševa, već i slavi vremensku lepotu našeg nasleđa, pretvarajući istoriju u živu umetničku kreaciju za generacije koje dolaze,“ kaže Aga.