Skip to main content

Area of Cooperation: Culture and youth

Odavanje počasti ženskoj kreativnosti

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Upoznajte Doniku, vizuelnu umetnicu iz Tirane koja čuva sećanje na jednu staru kuću i njenu prkosnu vlasnicu koja je odbila da popusti pred nemilosrdnim talasom urbanog razvoja. Mislim Širi je jedna od najprometnijih ulica u Tirani, glavnom gradu Albanije. Decenijama je to bio miran, stambeni kvart bez prodavnica i kafića. To se promenilo posle pada komunizma devedesetih godina dvadesetog veka, kada su prizemlja gotovo svih kuća i zgrada pretvorena u lokale. Svih osim jednog prizemlja. Ovo je stambena zgrada kao i mnoge druge, ali u njenom prizemlju nema ni prodavnice ni kafića. Mnogo ljudi svakodnevno tuda prolazi, a jedna od osoba koja je redovno tuda prolazila bila je Donika Ćina, vizuelna umetnica koja živi u Tirani. Dobila je inspiraciju da stan postane deo njene umetnosti performansa.

„Bia je bila i jeste predmet mnogih glasina: njen život, njene namere i njeno mentalno stanje. Njena odluka da nikada ne prodaje ili iznajmljuje svoj dom u komercijalne svrhe deluje značajno.“

Sećanje živi Doniku je posebno zainteresovala jedna starica, vlasnica stana u prizemlju, koja je redovno čistila i farbala spoljašnjost svog stana. Gospođa se zvala Bia. „Bia je bila i jeste predmet mnogih glasina: njen život, njene namere i njeno mentalno stanje. Njena odluka da nikada ne prodaje ili iznajmljuje svoj dom u komercijalne svrhe, kao što su mnogi drugi uradili u ulici Mislim Širi, delovala je značajno“, kaže Donika. Kada je 2017. godine Donika počela da radi na svom performansu, saznala je da je Bia preminula. Stan je još uvek bio tamo, ali nije bila sigurna koliko dugo će to potrajati. „Morala sam nešto da preduzmem“, kaže ona, „da održim uspomenu na nju, pre nego što joj stan pretvore u još jedan kafić.“ U sklopu svog performansa, Donika je ponavljala Biine dnevne rituale čišćenja ispred kuće. Performans su zabeležile tri bezbednosne kamere koje su uživo prenosile sliku na monitor izložbenog prostora galerije Zeta u Tirani. Njen nastup imao je za cilj da se osvrne na pitanja vezana za Biin dnevni ritual čišćenja ispred kuće: da li je Biin čin bio svojevrstan protest protiv zanemarivanja grada? Da li je smatrala da je prostor ispred njene kuće produžetak njenog privatnog prostora? „Ne možemo to da je pitamo. Ali možemo da nastavimo da dovodimo u pitanje našu umešanost u javni prostor; smisao naših svesnih postupaka; uticaj naših zidova na nas, beton i drveće, sve se kreči“, kaže Donika.

„Predstava će očuvati kulturno sećanje na grad i Biin gest kao krhki, ali značajan individualni protest.“

O projektu Ove rezidencije su zamišljene u okviru dugoročnog projekta Beyond Matter, koji je međunarodni, saradnički istraživački projekat zasnovan na praksi koji vodi kulturno nasleđe i kulturu na ivicu virtuelne stvarnosti. Jedan od ciljeva projekta je izrada novih rešenja za pristupačnu digitalnu dokumentaciju i umreženo predstavljanje izložbi koje trenutno postoje, ili su ranije postojale, u fizičkom prostoru – uključujući umetnička dela, artefakte i edukativne materijale. Projekat jepodržan kroz program Kreativna Evropa Evropske unije. U njeno ime Spoljašnjost Biine kuće je i dalje netaknuta, čak i sada, pet godina nakon što je preminula. Međutim, potrebno je uložiti malo truda da bi izgledala kao kada je Bia bila živa. Donika je nedavno preuzela inicijativu da se nastavi na svoj umetnički projekat, radeći na spoljašnjosti stana, i snimajući spoljašnjost u 3D, pre nego što se stan pretvori u lokal, kao i drugi stanovi u prizemlju u komšiluku. Za propratni rad na njenom projektu, Donika je podnela zahtev za podršku rezidenciji umetnika u Tirani koju finansira EU. „Predstava će očuvati kulturno sećanje na grad i Biin gest kao krhki, ali značajan individualni protest.“ Poziv za boravak pokrenuli su Tirana Art Lab – Centar za savremenu umetnost, Art Hall iz Talina i ZKM I Centar za umetnost i medije, pozivajući evropske umetnike ili teoretičare umetnosti da podnesu prijavu za jednu od tri produkcijske rezidencije koje se odvijaju u Karlsrueu, Talinu i Tirani.  

Omladinski časopis za mlade u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Isfrustrirani nemogućnošću nalaženja plaćenog posla u medijima, grupa mladih novinara osniva časopis Oblakoder, koji ubrzo postaje glas mladih u Srbiji. Prije tri godine, grupi mladih novinara u Srbiji bilo je teško da se probiju na tržištu rada nakon završenih studija. Većina medija u državi nudila im je isključivo neplaćena stažiranja i volonterske angažmane. Frustrirani nedostatkom mogućnosti, odlučili su da osnuju časopis namijenjen mladima, koji su nazvali Oblakoder. Marina Zec, glavna i odgovorna urednica Oblakodera smislila je ime dok je sjedela u jednom beogradskom kafiću sa još jednim osnivačem časopisa. „Već smo bili osmislili čitav projekat, samo još nismo znali kakao da ga nazovemo“, prisjeća se Marina. „Čvrsto smo odlučili da ne ustanemo od stola dok ne smislimo ime.“ Zec objašnjava da pošto riječ „oblakoder“ dolazi od riječi „oblak“, ona evocira i ideju da je glava u oblacima, i ideju o modernom gradu punom oblakodera. Ova ideja je takođe inspirisala izgled veb stranice, koja ima formu oblakodera.

„Mi [mladi ljudi]  obično smo prikazani ili kao sveci ili kao đavoli, nema ništa između. Željeli smo da pružimo nijansiraniju perspektivu.“

Od svog osnivanja, glavni cilj Oblakodera bio je da dovede u pitanje način na koji se mladi ljudi prikazuju u srpskim medijima. „Mi smo obično prikazani ili kao sveci ili kao đavoli, nema ništa između. Želeli smo da pružimo nijansiraniju perspektivu“, objašnjava Marina, koja se od svoje 19. godine bavi novinarstvom i PR-om. U časopisu su predstavljeni talentovani mladi ljudi iz Srbije, umjetnici i aktivisti, u namjeri da se stereotip dovede preispita. Časopis je ubrzo postao popularan, kako među čitalačkom publikom, tako i među mladim novinarima. Od tima volontera do plaćenih angažmana za mlade novinare „Kada smo počeli, nismo baš znali šta radimo“, priznaje Zec. „Ali, bili smo odlučni da budemo profesionalni. Usvojili smo stroge novinarske vrijednosti kao što su objektivnost, profesionalizam, uvijek provjeravamo izvore, ali smo se opredijelili za proizvodnju zanimljivog sadržaja za mlađu publiku.

„Usvojili smo stroge novinarske vrijednosti kao što su objektivnost, profesionalizam, uvijek provjeravamo izvore, ali smo se opredijelili za proizvodnju zanimljivog sadržaja za mlađu publiku.“

O Evropskoj zadužbini za demokratiju  Evropska zadužbina za demokratiju (EED) je nezavisna donatorska organizacija. Zadužbinu su 2013. godine osnovale Evropska unija (EU) i zemlje članice EU u cilju podsticanja demokratije u Evropskom susjedstvu, na Zapadnom Balkanu, u Turskoj i šire. EED podržava organizacije civilnog društva, prodemokratske pokrete, građanske i političke aktiviste i nezavisne medijske platforme i novinare koji podržavaju pluralistički, demokratski politički sistem. U prvim mjesecima, novca je bilo malo i svi smo radili na dobrovoljnoj osnovi, obavljajući svoje dnevne poslove kako bismo sastavili kraj s krajem, a Oblakoderu smo se posvećivali uveče. „Podrška koju smo prošlog marta dobili od EED-a [Evropska zadužbina za demokratiju] zaista je bila spas za nas“, navodi Marina, naglašavajući kako je finansiranje EED-a omogućilo časopisu da kupi novu opremu i iznajmi kancelarijski prostor, dajući im finansijsku stabilnost da prave planove za dugoročni razvoj. Oblakoder sada može da računa na tim od oko 15 novinara, od kojih jedna trećina radi puno radno vrijeme. Časopis u dodiru sa mladima u Srbiji Većina Oblakoderove publike ima između 23 i 35 godina; to su milenijalci koji se bore da nađu svoje mjesto u svijetu i Srbiji, gde je stopa nezaposlenosti mladih čak 30 odsto, a raspoloživa radna mjesta ne odgovaraju obrazovnom nivou mnogih mladih ljudi. Oblakoder sada čita između 40.000 i 50.000 ljudi svakog mjeseca, a na Instagramu ima 13.000 pratilaca. „Zahvaljujući našem monitoringu možemo da vidimo da ljudi čitaju čitave članke. Ponosni smo što ljudi ne skroluju bezumno niz naše tekstove, već ih zapravo zanima šta imamo da kažemo“, kaže Marina. Razlog za ovaj uspjeh je, tvrdi ona, što pišu o relevantnim temama umjesto da pišu za klikove. Dok je projekat počeo kao časopis za umjetnost i životni stil, Oblakoder sada govori i o pitanjima kao što su ljudska prava i inkluzija manjina i osoba sa invaliditetom. „Zaista smo ponosni što je nešto što je prije nekoliko godina bilo samo ideja sada zaista postalo stvarnost“, zaključuje Marina.

Gradovi se povezuju kroz umetnost

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kako jedan projekat pomaže makedonskom umetniku da se poveže sa kolegama iz EU i promoviše svoj rad u inostranstvu. Goce Ilievski je umetnik iz Skoplja, Severna Makedonija, koji radi sa savremenim, tradicionalnim i digitalnim umetničkim oblicima. Održao je 12 samostalnih izložbi i učestvovao na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je mnogih nagrada za svoje uljane slike, akvarele i fotografije. Njegov umetnički put, međutim, nije bio bez prepreka. Goce kaže da je uvek imao podršku porodice i prijatelja, ali da je i pored toga u  Severnoj Makedoniji veoma teško živeti i zarađivati za život kao umetnik. „Ovde je tržište ograničeno, ali na sreću internet nam nudi mnogo šire mogućnosti. Veći deo mojih prihoda danas dolazi iz inostranstva i usredsređujući se na tu vrstu komunikacije mogu da se prijavim za mnoge projekte i predstavim svoj rad novoj publici. U suprotnom, bilo bi mi vrlo teško da živim od svoje umetnosti.“ U razmenama sa drugim kulturama, umetnici često nalaze nadahnuće, a posete drugim zemljama otvaraju mogućnosti da svoje delo prikažu široj publici. Goce u tom pogledu nije izuzetak, a kada je video najavu za učešće u projektu CreArt koji finansira EU, odmah se prijavio. CreArt (Mreža gradova za umetničko stvaralaštvo) mreža je evropskih gradova i javnih i privatnih kulturnih ustanova. Umetnici koji učestvuju u aktivnostima CreArt-a biraju se putem otvorenih poziva i imaju koristi od rezidencija, obuke i mogućnosti promocije svog rada u gradovima koji učestvuju.

„Veći deo mojih prihoda danas dolazi iz inostranstva i usredsređujući se na tu vrstu komunikacije mogu da se prijavim za mnoge projekte i predstavim svoj rad novoj publici. U suprotnom, bilo bi mi vrlo teško da živim od svoje umetnosti.“

Inspiracija i veze  Goceova prijava bila je uspešna, a projekat mu je pružio priliku da poseti Kaunas u Litvaniji, gde je boravio mesec dana i izložio svoja dela. „Iako vreme kada sam tamo boravio nije bilo baš najbolje – bilo je mnogo hladno dok sam bio tamo! – ljudi su bili vrlo fini i toplo su me primili. Takođe mi se svideo krajolik i način na koji funkcionišu njihova zajednica i infrastrukturni sistemi.“ Osim inspiracije i kulturnog obogaćivanja, ovo putovanje je Goceu omogućilo i da prevaziđe svoju glavnu profesionalnu brigu: prodaju dela van rodne Severne Makedonije.

„Ovo je bilo izuzetno dragoceno iskustvo, jer sada imam dodatne kanale i mogućnosti da plasiram svoju umetnost putem novostečenih veza i veština.“

Stvaranje ‘kulturno živih’ gradova  Koordinaciono telo CreArt mreže je španska kulturna fondacija – Fundacion Municipal de Cultura – Aiuntamiento de Valladolid. Partnerska institucija u severnoj Makedoniji je grad Skoplje, koji se pridružio projektu u drugoj fazi. Goce je jedan od preko 380 umetnika i 65 kustosa koji su već učestvovali u aktivnostima ove mreže otkad je pokrenuta pre osam godina. Geslo CreArt-a, koji finansira program Kreativna Evropa (Creative Europe) Evropske Unije, glasi – „Kad je grad kulturno živ, zdraviji je i slobodniji“. Istraživanje koje je sprovela mreža pokazalo je vrednost umetničkog stvaralaštva za lokalni razvoj, ne samo stvaranjem novih radnih mesta, već i privlačenjem investitora i doprinosom društvenim inovacijama. Šireći mogućnosti za kulturne operatere, ova platforma koja se oslanja na uzajamnu saradnju igra ključnu ulogu u kreativnom, socijalnom i ekonomskom razvoju gradova širom Evrope. Njegovo studijsko putovanje uključivalo je radionice na kojima je učio o izgradnji veza između umetnika i prodajnih agenata iz različitih zemalja, kao i promociju zajedničke prekogranične umetničke saradnje. „Ovo je bilo izuzetno dragoceno iskustvo, jer sada imam dodatne kanale i mogućnosti da plasiram svoju umetnost putem novostečenih veza i veština“, kaže Goce, dodajući da veruje da je to možda bila glavna korist čitavog ovog njegovog iskustva.