Skip to main content

Area of Cooperation: Culture and youth

Inspirativna priča o trijumfu nad izazovima

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Anes Kujović: Pionir promjena kao prvi UN volonter s Daunovim sindromom

Životna priča Anesa Kujovića, dvadesetjednogodišnjaka iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina, bila je drugačija od priča njegovih vršnjaka. Od ranih godina, kretao se svijetom koji često nije razumio njegove jedinstvene sposobnosti. Anes je rođen s Daunovim sindromom, stanjem koje je značajno oblikovalo njegovo odrastanje i životna iskustva, utječući na njegovo obrazovanje, adolescenciju i njegovo prihvatanje u društvu. Međutim, svaki izazov s kojim se susreo postao je korak prema njegovom uspjehu. S nepokolebljivom odlučnošću i čvrstom podrškom svoje porodice i prijatelja, borio se za svoje zasluženo mjesto u zajednici.

Danas, Anes obavlja posao u Odjelu za obrazovanje, kulturu i sport u Općini Centar Sarajevo. Kao UN volonter, obavlja administrativne odgovornosti – postignuće koje označava povijesni trenutak, jer je prvi UN volonter s Daunovim sindromom na svijetu.

„Imam divne kolege. Vredno obavljamo svoje zadatke, ali takođe delimo opuštene trenutke i smeh. Moji zadaci uključuju unos podataka u tabele, distribuciju dokumenata različitim odeljenjima radi potpisa, prisustvovanje sastancima sa gradonačelnikom, dočekivanje gostiju i povremeno učestvovanje na sednicama Općinskog vijeća.“

Anes Kujović drži titulu svjetskog prvaka kao prva osoba sa Daunovim sindromom koja je preuzela ulogu UN volontera putem Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ova jedinstvena prilika pružila mu je dragocjeno radno iskustvo. „Imam divne kolege. Vredno obavljamo svoje zadatke, ali takođe delimo opuštene trenutke i smeh. Moji zadaci uključuju unos podataka u tabele, distribuciju dokumenata različitim odeljenjima radi potpisa, prisustvovanje sastancima sa gradonačelnikom, dočekivanje gostiju i povremeno učestvovanje na sednicama Općinskog vijeća,“ elaborira Kujović. On izražava svoje zadovoljstvo znanjem koje je stekao tokom svog angažmana u Općini Centar Sarajevo. Međutim, kao i njegove kolege, suočava se s određenim zadacima koji mu mogu oduzeti malo više vremena da ih obavi. „Pisanje izvještaja može mi biti izazovno, ali optimističan sam da ću to savladati u predstojećem periodu,“ dodaje.

Anes je započeo svoju praksu kao deo Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), projekt koji finansira Evropska unija i koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sa opštim ciljem promocije raznolikosti i inkluzivnosti u svim segmentima društva, ReLOaD2 je omogućio prilike za praksu mladima koji žive u ovoj općini i još 12 partnera lokalnih vlada, bez obzira na njihove sposobnosti ili invaliditet.

Pored iskustva prakse, Anes je imao priliku da unapredi svoje veštine kroz niz obrazovnih inicijativa koje nudi projekt ReLOaD2. Osim toga, dobio je dragocenu podršku od Farisa Bečića, mladog entuzijaste koji je angažovan u okviru ReLOaD2. Faris preuzima ulogu mentora, prateći Anesov napredak i radnu etiku. Zajedno obavljaju administrativne zadatke kao što su upravljanje slučajevima, skeniranje i štampanje dokumenata, arhiviranje, vođenje sastanaka sa različitim zainteresovanim stranama i organizacijama civilnog društva, te beleženje dolaznih projekata putem javnih poziva, među ostalim odgovornostima.

Bečić ističe važnu ulogu mentorske podrške u okviru programa ReLOaD2, posebno tokom tranzicije ka zapošljavanju osoba s invaliditetom. Prema njemu, mentorski proces služi kao sredstvo za pažljivo posmatranje pojedinčevog puta u oblastima rada, razvoja veština i ukupnog profesionalnog rasta. Takođe obuhvata procenu njihove radne etike i pristupa rešavanju jednostavnih i složenih zadataka. U toku njihove saradnje, Bečić ističe razvijanje izvanrednog odnosa obilježenog senzibilnošću i razumevanjem.

„Praksa je donela ogromne promene Anesu. Njegovo samopouzdanje je poraslo, razvio je kritičko razmišljanje i mnogo je odgovorniji prema radu nego što je bio prema školskim obavezama. Srećan je jer zaista gradi prijateljske odnose sa svojim kolegama na poslu, koji su središte njegovih svakodnevnih priča.“

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekt za jačanje lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekt finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Anes redovno prima nadoknadu za svoj volonterski rad, koju sa ljubavlju naziva svojom „platom“. Ima jasne namere za ove prihode, jer namerava da ih iskoristi za pokrivanje troškova polaganja vozačkog ispita i konačno za kupovinu automobila. „Praksa je donela ogromne promene Anesu“, rekla je Anesova majka, Sevdija. „Njegovo samopouzdanje je poraslo, razvio je kritičko razmišljanje i mnogo je odgovorniji prema radu nego što je bio prema školskim obavezama. Srećan je jer zaista gradi prijateljske odnose sa svojim kolegama na poslu, koji su središte njegovih svakodnevnih priča.“

Općina Centar Sarajevo teži da postavi primer drugim institucijama aktivnim razvojem programa za osnaživanje mladih osoba sa invaliditetom. Do sada je ReLOaD2 omogućio prakse za 22 mlade osobe širom Bosne i Hercegovine, uključujući četiri osobe s invaliditetom.

Festival Naivne Umetnosti otvoren u Kovačici

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Festival slovačkog naivnog slikarstva u Srbiji otvoren je po drugi put u Galeriji Babka u Kovačici. Izložba „Reformatori slovenske pismenosti i jezika među slovenskim narodima u Evropi“, autorke Veiroslave Svetlik, otvorena je u prisustvu ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuelea Žiofrea, potpredsednice Vlade Republike Srbije i ministarke kulture Maje Gojković, ambasadora Slovačke Republike u Srbiji Fedora Rosohe, kao i predstavnika Opštine Kovačica i direktora Foruma slovenske kulture Andreje Rihter. Naivna umetnost u Kovačici je nominovana za UNESCO listu kulturne baštine.

 

Tokom ceremonije otvaranja, brojni gosti, uključujući umetnike naivne umetnosti, i građani Kovačice prisustvovali su prezentaciji „Priručnik za slovačko naivno slikarstvo u Srbiji“ autora Juraja Hamara. Prilikom otvaranja festivala, ambasador Evropske unije u Srbiji istakao je izuzetnu saradnju između Evropske unije i Srbije u oblasti očuvanja kulturne baštine i podsetio na podršku Evropske unije tokom rekonstrukcije i očuvanja važnih kulturnih centara poput Golubačke tvrđave, tvrđave Fetislam, Bačke tvrđave i mnogih drugih.

 

Naivna umetnost u Kovačici je nominovana za uključenje na UNESCO Predstavničku listu nematerijalne kulturne baštine, a ambasador Žiofre je izrazio svoje oduševljenje tim povodom. Evropska unija s entuzijazmom nastavlja svoju saradnju sa Srbijom u oblasti očuvanja kulturne baštine, a jedan od pokrovitelja ovog festivala je potpredsednik Evropske komisije, Maroš Šefčovič.

Osnaživanje mladih filmskih stvaralaca: Uticaj Sarajevo Film Festivala

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uloga Sarajevo filmskog festivala u promociji mladih talenata.

Prema zaključku četvorogodišnje opsade Sarajeva 1995. godine, Obala Art Centar preduzima inicijativu da osnuje Sarajevo filmski festival, sa ciljem da pomogne obnovi civilnog društva i sačuva kosmopolitski duh grada. Danas, nakon skoro tri decenije, Sarajevo filmski festival je postao vodeći filmski festival u regionu, koji je stekao priznanje kako filmskih profesionalaca, tako i raznolike publike. Svakog avgusta, festival okuplja predstavnike filmske industrije, filmske stvaraoce, medijske profesionalce i brojne zaljubljenike u film iz Bosne i Hercegovine i šire. Poznat po izvanrednom programiranju, snažnom industrijskom segmentu i platformi za mlade filmske stvaraoce da uče i povezuju se, festival je postao značajna manifestacija u filmskom kalendaru.

Osim toga, festival igra ključnu ulogu u podsticanju ličnog i profesionalnog rasta mladih pojedinaca putem prilika za volontiranje, zapošljavanje i posvećenih programa kao što je „Talenti Sarajevo“. Ove inicijative pružaju puteve mladim ljudima da razvijaju svoje veštine i napreduju u karijeri u filmskoj industriji.

„Verujem da je Sarajevo filmski festival pre svega mesto gde možete upoznati profesionalce iz celog sveta. Imate priliku da im priđete, postavljate pitanja i često čak popijete kafu s njima i učite od njih.“

Tarik Bico, dvadesetpetogodišnji nedavni diplomac Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, već nekoliko godina aktivno je uključen u festival. Njegovo putovanje počelo je tokom prvog semestra studija kada se pridružio festivalu, a nakon toga je radio kao asistent programa koordinatora u takmičarskom programu dokumentarnih filmova tokom tri godine. Od prošle godine, Tarik je preuzeo ulogu producenta, kreatora i reditelja, sarađujući sa svojim kolegama na kreiranju različitog festivalskog sadržaja.

Za Tarika, Sarajevo filmski festival ima ogromnu vrednost kao platforma za povezivanje sa profesionalcima iz celog sveta. Pruža neprocenjivu priliku da stupite u interakciju s njima, postavljate pitanja i čak podelite kafu dok učite iz njihovih iskustava. „Verujem da je Sarajevo filmski festival pre svega mesto gde možete upoznati profesionalce iz celog sveta. Imate priliku da im priđete, postavljate pitanja i često čak popijete kafu s njima i učite od njih“, izražava Tarik.

Iako je festival nesumnjivo mesto za zabavu i susrete sa iskusnim filmskim stvaraocima, Tarik ističe izazovnu prirodu posla koji je uključen. On vidi festival kao jedinstveno okruženje za testiranje i razvoj veština, jer postavlja pojedince u situacije gde moraju prilagoditi se i iskoristiti svoj puni potencijal. Tarik prepoznaje festival kao idealno okruženje za lični i profesionalni rast.

„Nestrpljiv sam zbog početka festivala. Uključuje puno posla, ali svaka godina donosi novu radost.“

O programu

Kreativna Evropa je program Evropske unije koji podržava sektore kulture i kreativnosti. Novi program Kreativna Evropa 2021-2027, sa budžetom od 2,44 milijarde evra, će ulagati u akcije koje jačaju kulturnu raznolikost i odgovaraju na potrebe i izazove sektora kulture i kreativnosti. Njegove novosti će doprineti oporavku ovih sektora, jačajući njihove napore da postanu digitalniji, ekološki odgovorniji, otporniji i inkluzivniji.

Pre dve godine, Tarik je završio svoj filmski diplomski rad, koji je imao premijeru na Sarajevo filmskom festivalu. To služi kao još jedan dokaz kako festival predstavlja ključnu platformu za mlade filmske stvaraoce da prikažu svoj rad. Trenutno je Tarik duboko uključen u svoj prvi projekat dugometražnog filma, sa ciljem da ga završi u naredne tri godine. Dok marljivo radi na svom filmu, s nestrpljenjem iščekuje nadolazeće izdanje Sarajevo filmskog festivala. „Pun sam nestrpljenja zbog početka festivala. Uključuje puno posla, ali svaka godina donosi novu radost“, kaže Tarik.

Tokom proteklih decenija, Sarajevo filmski festival je dobio značajnu podršku od strane Evropske unije, pre svega kroz program Kreativna Evropa. Ova podrška je odigrala ključnu ulogu u rastu i uspehu festivala.

Izgradnja mostova kroz Umetnost

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže kulturnim organizacijama sa Kosova i iz Srbije da se povežu i razviju nova partnerstva.

Ana Pinter, pozorišna rediteljka iz Beograda, Srbija, sebe predstavlja kao eksperimentalnu umetnicu. Aktivna je članica Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), platforme za saradnju koja obuhvata preko 80 organizacija iz 21 grada u kulturnom i umetničkom sektoru Srbije. Trenutno, Ana je u poseti gradu Peći na Kosovu kao učesnica Međunarodnog festivala animiranog filma ANIBAR. To je njena inauguralna poseta Kosovu i gradu Peći. „Zadivljena sam živahnošću ovog grada i divnim festivalom, koji je za temu ove godine izabrao Ljubav. Uzbuđena sam što ću se sastati i razgovarati sa kolegama iz ANIBAR-a, istražujući temelje potencijalne saradnje“, kaže Ana .

„Zbog toga smo smatrali da je važno stvoriti priliku mladim ljudima sa Kosova i Srbije da sarađuju kako u formalnom, tako i u neformalnom okruženju. Tako smo razvili projekat, aplicirali za finansiranje, dobili podršku i sada smo počeli njegovu realizaciju. „

Ana i drugi umetnici iz Udruženja nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) posećuju ANIBAR u okviru projekta koji finansira EU „Negovanje održivog partnerstva i dijaloga: umetnička i kulturna saradnja između Kosova i Srbije“. Ovaj projekat zajednički realizuju ANIBAR i NKSS. Luka Knježević Strika, predstavnik NKSS, objašnjava da sa ANIBAR-om sarađuju poslednje dve godine u širem regionalnom kontekstu, fokusirajući se na razvoj međunarodne kulturne saradnje i međusektorske saradnje u oblasti kulture u Srbiji i na Kosovu. Njihov cilj je uspostavljanje novih modela organizacije i partnerstva između civilnog i javnog sektora.

Iako je bilo nekih inicijativa za saradnju među kulturnim organizacijama u oba entiteta, i dalje nedostaje održiva i strukturirana saradnja između organizacija u Srbiji i na Kosovu. Pored toga, postoji nedostatak tehničkih i mekih veština u sektoru u obe zemlje, kao i ograničene mogućnosti za mlađe organizacije i pojedince da uđu u sektor. Mnogim mladim ljudima u obe zemlje nedostaju motivacija i veštine neophodne za aktivno angažovanje u svojim lokalnim zajednicama. „Zbog toga smo smatrali da je važno da stvorimo priliku mladim ljudima sa Kosova i Srbije da sarađuju kako u formalnom tako i u neformalnom okruženju. Tako smo razvili projekat, aplicirali za finansiranje, dobili podršku i sada smo počeli njegovu implementaciju. “ objašnjava Luka.

Projekat obuhvata niz aktivnosti osmišljenih da unaprede kapacitete kulturnog sektora i neguju saradnju između nezavisnih umetnika, kulturnih prostora i institucija na Kosovu i u Srbiji. Ove aktivnosti obuhvataju opremanje kulturnih prostora neophodnom opremom, organizovanje kulturnih javnih programa i manifestacija i omogućavanje razmene savremenih kulturnih i umetničkih programa. Projekat takođe uključuje sazivanje skupština članova mreže, proizvodnju nezavisnog časopisa za kulturu, objavljivanje članaka na blogu na internetu koji pokrivaju nezavisnu kulturnu scenu, održavanje radionica i treninga za mlade umetnike i podršku 24 kolaborativne razmene i koprodukcije između Kosova i Srbije.

„Takođe smo nastojali da istražimo i eksperimentišemo sa novim načinima kulturne saradnje između Kosova i Srbije, učeći jedni od drugih kako bismo poboljšali naš učinak i uticaj.”

O projektu

Projekat Podsticanje održivog partnerstva i dijaloga: saradnja u umetnosti i kulturi između Kosova i Srbije podržava EU „Program EU za civilno društvo i mediji/Zapadni Balkan i Turska za 2021-2023 (IPA III)“ koji finansira EU. Pokrenut 2023. godine, predviđeno je da projekat traje 48 meseci. Njegov sveobuhvatni cilj je da ojača i neguje održive, inkluzivne i participativne savremene prakse i strukture kulturne saradnje između Srbije i Kosova.

Kroz ove zajedničke napore, partneri imaju za cilj da prodube svoje razumevanje razlika i sličnosti između kulturnog i društvenog konteksta Kosova i Srbije. „Takođe smo nastojali da istražujemo i eksperimentišemo sa novim načinima kulturne saradnje između Kosova i Srbije, učeći jedni od drugih kako bismo poboljšali naše performanse i uticaj“, kaže Luka.

Kulturne organizacije i inicijative u regionu dosledno su preuzele vodeću ulogu u promovisanju važnih pitanja koja obuhvataju različite oblasti kao što su ljudska prava, rodna ravnopravnost, demokratija, dobro upravljanje i održivost životne sredine. Anibar i NKSS su, posebno, bili instrumentalni u zalaganju za inovativne modele građanskog javnog partnerstva za upravljanje javnom infrastrukturom. Kroz ovaj projekat, organizacija implementator će imati priliku da uspostavi partnerstvo i integriše ova pitanja u kulturno-umetničke programe koji se održavaju u kulturnim prostorima.

YEA Pop-Up događaj na Univerzitetu u Regensburgu privukao je pažnju studenata EU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Pop-Up događaj održan je na Univerzitetu u Regensburgu u okviru Sommerfesta 13. jula. Jovana Jaćimović, domaćin YEA i studentkinja univerziteta, predstavila je YEA mrežu zajedno sa webalkans projektom i kampanjom Made of Us. Ovo je pružilo priliku za promociju regiona i njegovih mogućnosti. Studenti iz različitih zemalja EU učestvovali su na događaju i pokazali veliko interesovanje za YEA mrežu, izražavajući želju da saznaju više o YEA i Zapadnobalkanskoj regiji. Događaju je prisustvovala i Silvana Farruku, YEA iz Albanije, koja trenutno radi na doktorskim studijama na Univerzitetu u Regensburgu.

Spasavanje bioskopa Lumbardhi

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Priča o otpornosti i revitalizaciji

Bioskop Lumbardhi je osnovan 1952. godine u Prizrenu, na Kosovu, u vreme socijalističke Jugoslavije. Bio je to deo moderne kulturne konstrukcije u novoformiranoj zemlji, koja je imala za cilj da kroz film obrazuje mase sa novom ideologijom. U početku je bioskop radio u zatvorenom prostoru, a 1959. godine otvoren je i bioskop na otvorenom za javne projekcije. Međutim, bioskop se od ranih godina suočavao sa stalnim pretnjama rušenja. Godine 1972, kada je bioskop imao samo 20 godina, vlasti su donele odluku da ga sruše. Kasnije, 1980-ih, čak je održan i arhitektonski konkurs za redizajn čitavog naselja, uključujući bioskop, kao veliki kulturni kompleks. Uprkos ovim naporima, svi pokušaji rušenja ili preuređenja su propali iz različitih razloga. Opštinske vlasti su 2007. godine ponovo odlučile da sruše bioskop, što predstavlja ozbiljniju pretnju sa mašinama za rušenje u pripravnosti. Na sreću, građanska inicijativa otpora u poslednjem trenutku uspela je da zaustavi rušenje, spasivši bioskop od uništenja.

„Ceremonija otvaranja Doku Festa zamenjena je činom protesta koji je kasnije okupio podršku 58 organizacija civilnog društva širom Kosova, javnosti i mnogih institucionalnih aktera. Bio je to izuzetan uspeh i označio je prvi korak ka spasavanju bioskopa Lumbardhi.“

Inicijativa „Inicijativa za zaštitu bioskopa Lumbardhi“, koju predvode DokuFest i EC Ma Ndriše, prvo je uspešno prikupila preko 8.000 potpisa i organizovala proteste kako bi izvršila pritisak javnosti na vlasti, efikasno sprečivši predstojeće rušenje. Međutim, nije bilo naknadnih radnji da se aktivira bioskop koji je zatvoren nakon rata. Iako je bioskop neformalno ponovo otvoren kao SHKA – Shokeria Kulturo Artistike na privatnu inicijativu na kratak period od dve godine između 2012-2014, sa barom i prostorom za događaje koji su radili u prostorijama, većim delom od 7 godina nije bilo institucionalnih napora da ponovo aktiviramo bioskop i vratimo ga za javnu upotrebu, objašnjava Ares Športa, direktor Lumbardhi fondacije. Godine 2014. učinjen je još jedan i poslednji pokušaj rušenja bioskopa, privatizacijom AKP-a i planovima opštine da „prošire put“, ponovo otvarajući debate za parking ili tržni centar, kao što se desilo u mnogim gradovima u regionu.

Ares priča da je odluka o rušenju bioskopa objavljena tri nedelje pre međunarodno poznatog filmskog festivala DokuFest, koji se održava svake godine u Prizrenu i od 2002. godine koristi bioskop kao glavno mesto“, dodaje on.

Neuspeh prethodnog pokušaja rušenja poslužio je kao vredna lekcija, što je podstaklo aktiviste u Prizrenu da preduzmu odlučnu akciju i osnuju Lumbardhi fondaciju kao nezavisnu nevladinu organizaciju. Njihova misija je bila da ponovo postanu bioskop kao mesto kulturnog nasleđa dostupno svima i da se proaktivno zalažu za sprovođenje 7 ciljeva inicijative. Na inicijativu fondacije, osim hitnih intervencija na krovu i manjih intervencija koje su bioskop učinile upotrebljivijim, u periodu od 2019. do 2020. godine, u saradnji sa: CHvB Kosova i dizajn Khora kancelarije kroz projekat kojim upravlja UNDP i finansira Evropska unija. Nakon toga, u jesen 2022. godine sproveden je detaljni projekat za sveobuhvatni plan restauracije bioskopskog kompleksa i trotoara.

Paralelno sa tim, Lumbardhi fondacija je omogućila proces saradnje koji je uključivao više zainteresovanih strana kako bi se razvio plan upravljanja za bioskop Lumbardhi. Plan je imao za cilj da sačuva značaj kulturnog nasleđa bioskopa, podstakne održivi društveno-ekonomski razvoj, revitalizuje ga kao javni kulturni centar i integriše u kulturno tkivo Prizrena. Da bi ostvarila ove ciljeve, fondacija je okupila umetnike, društvene naučnike i istraživače koji su se upustili u različite projekte, generišući nova znanja i angažujući se sa širokom publikom.

U potrazi za održivim ekonomskim modelom, bioskop Lumbardhi je uspešno kombinovao prihod od samog kafea, prihod od zakupa i prodaje karata sa spoljnim izvorima finansiranja. Kao rezultat toga, fondacija sada zapošljava preko 12 članova osoblja i sarađuje sa oko 10 spoljnih saradnika, dajući pozitivan doprinos lokalnoj ekonomiji.

„Naš slučaj pokazuje da rušenje i izgradnja od nule nisu jedine opcije. Ponovno korišćenje zgrade obnavljanjem i unapređenjem njenih istorijskih, društvenih i umetničkih vrednosti može je ponovo učiniti funkcionalnom.“

O programu

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je sredstvo kojim EU podržava reforme u regionu proširenja uz finansijsku i tehničku pomoć od 2007. IPA fondovi izgrađuju kapacitete korisnika tokom procesa pristupanja, što rezultira progresivnim , pozitivni pomaci u regionu.

Za period 2007-2013, Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) imao je budžet od 11,5 milijardi evra. Njenom nasledniku, IPA II, dodeljeno je 12,8 milijardi evra za period 2014-2020. Za period višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027, IPA III budžetski okvir je 14,162 milijarde evra.

Prilikom poslednjeg pokušaja rušenja bioskopa 2014. godine, Evropska unija je snažno podržala građansku inicijativu za njegovu zaštitu. Nakon toga, 2018. godine, Evropska unija je takođe obećala značajnu podršku, obezbeđujući 1,5 miliona evra za buduću restauraciju bioskopa. Projekat restauracije podrazumeva postavljanje novih sistema grejanja, ventilacije i hlađenja, adaptaciju bekstejdža i radnih prostora, očuvanje značajnih površina poput balkona i sale za projekcije i održavanje drugih elemenata koji doprinose jedinstvenom identitetu bioskopa. Pored toga, projekat će olakšati stvaranje prostora za kafe i uključiti eksterne intervencije kako bi se uskladili sa urbanističkim planiranjem.

“Podrška Evropske unije je ključna, jer bioskop trenutno radi u punom kapacitetu samo pet meseci svake godine. Završetkom restauracije biće moguće da se bioskop koristi tokom zimske i jesenje sezone za filmske projekcije, koncerte, predstave i slične aktivnosti“, objašnjava Ares. On dalje ističe da će projekat koji finansira EU unaprediti zgradu. profitabilnost, što rezultira povećanjem prihoda. Štaviše, sa estetske tačke gledišta, zgrada će postati privlačnija široj javnosti. „Naša akcija pokazuje da rušenje i početak iznova nisu jedine opcije. Ponovno korišćenje zgrade revitalizacijom i očuvanjem njenih istorijskih, društvenih i umetničkih vrednosti može je učiniti ponovo funkcionalnom“, dodaje Ares.

MADE OF US: Izuzetna avantura se uspešno privodi kraju!

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kampanja „Made of Us – Putovanje EU-Zapadni Balkan“, podržana od strane EU i koju vam donosi WeBalkans, završena je s velikim uspehom. Kampanja je imala za cilj da podstakne pozitivnu percepciju EU među ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. U njoj je učestvovalo 12 mladih vlogera, dinamičnih pojedinaca iz EU i Zapadnog Balkana, koji su zajedno krenuli na putovanje Zapadnim Balkanom. Svaki par vlogera je dokumentovao svoja iskustva i usput svakodnevno delio zadivljujući onlajn sadržaj.

 

Prošle nedelje, 12. juna 2023., vlogeri su imali priliku da posete Berlaimont, sedište Evropske komisije, i da se sastanu sa članovima kabineta komesara Varhelija u okviru završnog događaja kampanje Made of Us. Događaj je bio prilika za vlogere da prikažu svoj najbolji sadržaj i govore o svojim najupečatljivijim trenucima sa putovanja, kao i za tim Made of Us da predstavi preliminarne rezultate kampanje. Nakon prvih prezentacija, vlogeri su se preselili u sedište DG NEAR, gde ih je srdačno primila Sigrid Bretel, vršilac dužnosti šefa Jedinice za međuinstitucionalne odnose i komunikaciju u DG NEAR. Tokom ove interakcije, vlogeri su imali priliku da dalje podele svoja lična iskustva sa putovanja i vlogovanja, kao i vredne povratne informacije i lekcije naučene sa završenih putovanja. Događaj je zaključen obilaskom Brisela koji je posebno upriličen da se vlogeri oproste jedni od drugih i da proslave završetak projekta.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastavila se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusirala na jednog od partnera WB6. Vlogeri su pokrili ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, a usput su upoznali zanimljive i inspirativne lokalne ličnosti, sve vreme pokazujući prirodni pejzaž, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Dvanaest vlogera je snimilo svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji su distribuirani na kanalima WeBalkansa.

 

Za više informacija o ovom uzbudljivom putovanju, posetite stranicu kampanje Made of Us campaign page

WeBalkans na Evropskom događaju mladih 2023. godine u Strazburu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropski događaj mladih (EYE) se godišnje održava u Evropskom parlamentu u Strazburu, kao i online, okupljajući hiljade mladih pojedinaca iz cele Evropske unije i sveta. Njegov cilj je razmena i oblikovanje ideja o budućnosti Evrope. Još jednom, ovaj uzbudljiv i značajan događaj izazvao je nove ideje i podstakao nova povezivanja u Strazburu, gradu u kojem su smeštene evropske institucije. To je uključivalo i učešće Mladih evropskih ambasadora i EU vlogera koji su uključeni u kampanju „Made of Us“.

 

Putovanje je započelo 8. juna u Savetu Evrope za Mlade evropske ambasadore sa Zapadnog Balkana, Istočnog partnerstva, Južnog susedstva i EU vlogere angažovane u kampanji „WeBalkans – Made of Us“. Interaktivni događaj jednog dana obuhvatio je radionice posvećene borbi protiv diskriminacije, promovisanju slobode izražavanja i unapređivanju rodne ravnopravnosti. Učesnici su imali priliku da posete Savet Evrope i učestvuju u panel diskusiji na visokom nivou kojoj su prisustvovali ambasadorka EU pri Savetu Evrope, Vesna Batistić Kos, director za politička pitanja i odnose sa spoljnim svetom pri Savetu Evrope, Miroslav Papa, kao i direktori za ljudska prava i demokratiju, Kristof Poirel i Matjaž Gruden. Ova platforma imala je za cilj da prevaziđe jaz između rada Saveta Evrope i mlađe generacije, naglašavajući trajnu obavezu promovisanja principa ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

 

Sledeća dva dana bila su posvećena Evropskom događaju mladih, značajnom godišnjem okupljanju mladih koje se održava u Evropskom parlamentu. Tokom ovog događaja, Mladi evropski ambasadori sa Zapadnog Balkana i EU vlogeri su vodili seriju važnih panel diskusija. Posebno je istaknut panel koji je predstavio impresivno putovanje EU-Zapadni Balkan pod nazivom „Made of Us“, deo regionalnog komunikacionog programa WeBalkans EU za Zapadni Balkan.

 

Kampanja „Made of Us“ uključivala je dvanaest mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji su krenuli na putovanje kroz region. Delili su svoja iskustva, promovisali EU projekte i istakli jedinstveno kulturno nasleđe prisutno na Zapadnom Balkanu. Pored toga, Mladi evropski ambasadori su sarađivali sa predstavnicima Istočnog i Južnog partnerstva u organizovanju zanimljivog Thinkatona za mlade. Ovaj Thinkaton se bavio temama relevantnim za mlade širom sveta, kao što su društvena pitanja, digitalna sfera, zaštita životne sredine i klimatske promene. Osmislili su različite kvizove kako bi upoznali učesnike sa tri regiona i održali panel diskusiju pod nazivom „Uloga i uticaj mladog aktivizma – Perspektive sa Istoka, Juga i Zapadnog Balkana“, koja je privukla veliki broj posetilaca. Poslanik Evropskog parlamenta Tomas Vajc učestvovao je u jednom od najposećenijih panela, razgovarajući o pristupanju Zapadnog Balkana i Istočne Evrope EU. Na kraju, Mladi evropski ambasadori i vlogeri su imali priliku da se lično sastanu sa poslanikom Evropskog parlamenta Rukmajkerom kako bi razgovarali o aktivizmu u stvarnom životu i važnosti aktivnog građanstva među mladima.

 

Sve aktivnosti i zanimljivosti sa ovog mladog putovanja u Strazburu bile su predstavljene na kanalima webalkans.eu. Na taj način, mladim pojedincima sa Zapadnog Balkana i Evrope pružena je mogućnost da virtuelno učestvuju u ovom izuzetnom događaju.

Mladi evropski ambasadori učestvuju na Omladinskoj skupštini UN-a na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Peta Mladinska skupština Ujedinjenih nacija održana je 7. i 8. juna u Prizrenu, na Kosovu, pod temom „Aktivirajmo moć mladih: Perspektive učešća mladih na Kosovu i Zapadnom Balkanu.“ Omladinska skupština UN-a na Kosovu predstavlja najveću godišnju multietničku platformu koja okuplja mlade lidere iz različitih zajednica, UN zvaničnike i donosioce odluka na svim nivoima. Njen cilj je da se bavi pitanjima specifičnim za mlade, unapredi međuetničku i međukulturnu saradnju među mladima, olakša sinergije i proceni napredak u sprovođenju dnevnog reda za Mlade, Mir i Bezbednost. Ovogodišnji događaj okupio je 150 mladih lidera i donosilaca odluka sa Zapadnog Balkana, uključujući i učešće Mladih evropskih ambasadora (YEA).

 

Amina Kaja je imala privilegiju da bude govornica na radionici pod nazivom „Mladi u međunarodnim organizacijama“, gde je govorila o mreži YEA. Skupštini je prisustvovala i kao delegat. Pored toga, delegati Aleksandra Grbović Bitić, Arjana Rudari, Olta Šehu, Ardit Gervala, Kleidi Memo, Besfort Spahijaj, Filip Milenkoski i Arijel Kurtagić su predstavljali mlade evropske ambasadore. Viola Maksuti i Suhel Ahmeti bili su deo organizacionog tima.

 

Tokom brojnih radionica, Mladi evropski ambasadori (YEA) imali su priliku da podele svoja iskustva i učestvuju u diskusijama sa predstavnicima različitih organizacija. Do kraja događaja, oni su razvili sopstveni predlog projekta, spreman za razmatranje za finansiranje.

Komisija završava sastanke okruglog stola sa kulturnim i kreativnim sektorima

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Okrugli stolovi su pokrenuti kako bi se identifikovali načini za jačanje ekosistema kulturnih i kreativnih sektora i industrija i da bi se razgovaralo o izazovima, potrebama i mogućnostima za ove sektore.

 

Treći i poslednji okrugli sto o kulturnim i kreativnim sektorima i industrijama održan je 6. juna. Cilj razgovora bio je jačanje ekosistema kulturnih i kreativnih sektora i industrija i unapređenje komunikacije između Komisije i zainteresovanih strana u ovim sektorima.

 

Tokom diskusija, učesnici su identifikovali instrumente i inicijative za svaki prioritet, na primer novi onlajn repozitorijum dobrih praksi o održivosti i ozelenjavanju za kulturne i kreativne sektore i industrije.