Skip to main content

Area of Cooperation: Culture and youth

Mladi evropski ambasadori sa Kosova (YEA) sastali su se s Predstavništvom Saveta Evrope u Prištini

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 20. oktobra došlo je do značajnog sastanka između Mladih evropskih ambasadora (YEA) sa Kosova i Predstavništva Saveta Evrope u Prištini. Na sastanku su učestvovali Amina Kaja, Elienta Culaj, Arjana Rudari i Taulant Ferati, koji su predstavljali YEA. Sastanak je predvodio Frank Pauer, direktor Predstavništva Saveta Evrope u Prištini, zajedno s Betimom Zllanogom. Početni fokus sastanka bio je detaljno istraživanje strukture, uloge Saveta Evrope i njegove ključne uloge u podržavanju osnovnih principa poput ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

 

Nakon toga, predstavnici Saveta Evrope informisali su YEA o kampanji „Blokiraj mržnju. Deli ljubav“, objašnjavajući proaktivne korake koji se preduzimaju u okviru ove inicijative. Sastanak je završen konstruktivnim dijalogom o potencijalnom doprinosu YEA u aktivnostima usmerenim na borbu protiv govora mržnje.

Prijavite se sada za drugi poziv za domaćine rezidencijala u okviru Culture Moves Europe

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Poziv pruža finansijsku podršku organizacijama i pojedinačnim umetnicima koji žele da ugoste međunarodne umetnike i kulturne profesionalce za projekat rezidencije. Drugi poziv za rezidencijalne domaćine u okviru šeme mobilnosti Culture Moves Europe otvoren je 16. oktobra 2023. Poziv obezbeđuje grantove organizacijama i pojedinačnim umetnicima registrovanim kao pravna lica u jednoj od 40 zemalja Kreativne Evrope, koji žele da ugoste međunarodne umetnike i profesionalce iz kulture. za rezidencijalni projekat.

 

Kandidati treba da pošalju svoje predloge sa detaljima o trajanju, ciljevima i očekivanom uticaju njihovog rezidencijalnog projekta. Od njih se traži da obezbede odgovarajuće okruženje, opremu i mentora za pozvane umetnike. Ovo osigurava da učesnici imaju dobre uslove za realizaciju svojih projekata.

 

Rezidencijalna akcija je usmerena na domaćine koji se bave arhitekturom, kulturnom baštinom, dizajnom i modnim dizajnom, književnošću, muzikom, izvođačkim i vizuelnim umetnostima. Proces prijave podeljen je u dve faze: Izbor domaćina i potvrda izbora pozvanih umetnika, stvaralaca i kulturnih profesionalaca po domaćinima.

 

Pristupačnost i inkluzivnost su u srcu Culture Moves Europe. Posebna finansijska podrška se nudi učesnicima koji žive sa invaliditetom i onima koji imaju decu mlađu od 10 godina. Posebna podrška postoji i za one koji putuju u i iz prekomorskih zemalja i teritorija, kao i najudaljenijih regiona EU. Culture Moves Europe je podjednako posvećen poslovanju na održiv i ekološki odgovoran način i aplikanti su pozvani da uključe te aspekte u svoje rezidencijalne projekte. Umetnici i kulturni profesionalci koji učestvuju podstiču se da koriste održivija sredstva prevoza. Oni koji odluče da ne putuju avionom dobiće dodatni iznos za kompenzaciju većih troškova zelenog putovanja.

Uvodna reč predsednice fon der Lajen na Samitu Berlinskog procesa

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Hvala puno, premijeru, dragi Edi,

 

Herr Bundeskanzler,

 

Dragi prijatelji,

 

Kakva priča koju smo upravo videli na ekranu, kakva priča. I kakva je moćna poruka da je to ne samo deseti Berlinski proces već prvi put u zemlji zapadnog Balkana. Snažna poruka u svetu koji si opisao, Edi, gde smo svedoci užasnog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Ukrajina se bori za svoj suverenitet i teritorijalni integritet i za naše vrednosti. Takođe smo videli gnusni teroristički napad Hamasa koji je ubio više od 1.400 ljudi, muškaraca, žena, dece, beba, samo zato što su Jevreji. Živimo na zapaljenoj planeti. Izaziva nas GenAI. U ovim vremenima, potrebni su vam najbolji prijatelji. I rekao si, ti si najbolji prijatelj kog možemo poželeti. Dozvolite nam da radimo tako da se pridružite Evropskoj uniji koja je dokazala da je moguće zajedno imati trajni mir i održivi prosperitet.

 

I zaista, kakva moćna poruka juče, kada smo započeli registraciju u Tirani College of Europe. A ti mladi studenti će sada studirati evropske poslove. Oni dolaze iz Albanije, celog Zapadnog Balkana, iz Evropske unije. Kakva moćna poruka za sledeću generaciju koja će prenositi ideju Evropske unije napred.

 

Berlinski proces je, kako ste rekli, počeo 2014. I vredi pogledati papire iz tog vremena: „Cilj da se ostvari stvarni napredak u procesu reformi i regionalnoj ekonomskoj saradnji.“ Zato smo ovde. A mi smo već sa našim Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra postavili dobre temelje. Isporučuje. Polovina Plana, 16 milijardi evra, zapravo je već realizovana. Ali treba učiniti više. I želim da se fokusiram nekoliko minuta na to.

 

Naše ekonomije, Zapadni Balkan i jedinstveno evropsko tržište, još uvek su previše udaljeni. Ekonomije Zapadnog Balkana su 35% proseka EU. Dakle, zaista moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu. I to je ono o čemu se radi u Planu rasta. Znamo da je, iz iskustva proširenja, snaga proširenja naravno u vrednostima koje nas spajaju sa zemljama koje su se korak po korak pridružile Evropskoj uniji. Ali druga moć je ekonomski razvoj. Kad god je došlo do proširenja, ne samo one zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji imale su ogroman podsticaj u svom ekonomskom razvoju jer su pristupile Jedinstvenom tržištu, već je i Evropska unija napredovala jer je jedinstveno tržište postalo veće.

 

I ovo je sada princip Plana rasta. U osnovi želimo da u određenim oblastima otvorimo vrata jedinstvenog tržišta, jedinstvenog evropskog tržišta, kompanijama sa Zapadnog Balkana. I to sada moramo da osmislimo. Otvaramo ga u oblastima kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija, jedinstveno digitalno tržište EU i, što je veoma važno, olakšavanje bezgotovinskog plaćanja sa jedinstvenim evropskim platnim područjem, da navedemo samo nekoliko elemenata.

 

Ali, naravno, otvaranje vrata nije dovoljno. Zemlje zapadnog Balkana takođe treba da upotpune svoje zajedničko regionalno tržište. A to znači da je uslov da i zemlje Zapadnog Balkana svojim susedima daju pristup svom tržištu [da svojim susedima daju pristup svom tržištu]. Drugim rečima, ako okrenem, ako postoje blokade, jedino možete da blokirate sebe. Ostali će krenuti dalje.

 

A da bismo krenuli dalje, potrebne su reforme, duboko ukorenjene reforme, takođe da bi se poboljšala poslovna klima, da bi okruženje postalo privlačnije. Ove reforme će biti praćene finansiranjem investicija iz Evropske unije, ako do njih dođe. Ovaj plan rasta je veoma snažan podsticaj. To je podsticaj da se vrata ekonomski otvore, ali i da se traži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se urade neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija.

 

Samo zajedničkim radom dovešćemo Zapadni Balkan tamo gde i pripadate, u srce Evropske unije. Istorija je, zaista, u pokretu. Moja poruka je: Ovo je sada odlučujući trenutak. Ne propustite priliku, zgrabite priliku, iskoristite trenutak i radimo zajedno sa vama na tome.

Mnogo hvala, Edi.

Osnaživanje mladih za očuvanje kulturne baštine Prozor-Rame

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU-finansirani ReLOaD2 podržava obrazovanje mladih za očuvanje i promociju kulturne baštine u Bosni i Hercegovini.

Prozor-Rama, smeštena u Hercegovačko-neretvanskom kantonu Federacije Bosne i Hercegovine, ponosi se zapanjujućom istorijom koja se proteže kroz vekove. Ovaj grad odigrao je ključnu ulogu tokom Osmanskog vladavine i služio kao važan trgovinski centar. Trenutno, tragovi ove istorijske epohe i dalje krase arhitekturu grada, s ulicama ukrašenim tradicionalnim kućama u Osmanskom stilu. Među značajnim znamenitostima u Prozor-Rami ističe se Prozorska srednjovekovna kula, drevna tvrđava koja pruža panoramski pogled na okolnu prirodu. Sagrađena u 14. veku, ova tvrđava bila je svedok mnogih bitaka i stoji kao svedočanstvo o burnoj istoriji grada. Druge istorijske lokacije obuhvataju arheološko nalazište Gradac, Prozorsku srednjovekovnu kulu, Franjevački manastir Šćit i džamiju Lizoperci.

„U poslednje vreme radili smo na arheološkom nalazištu Gradac, gde sam profesionalno angažovan kao master istoričar. Tokom ovog perioda, shvatio sam potrebu za organizacijom posvećenom promovisanju naše bogate kulturne baštine.“

Antun Kovčalija, stručnjak za istoriju, nedavno je osnovao NVO „Udruženje Hereditas“ sa osnovnim ciljem poboljšanja lokalne i šire promocije kulturne baštine Prozor-Rame. On izjavljuje: „U poslednje vreme radili smo na arheološkom nalazištu Gradac, gde sam profesionalno angažovan kao master istoričar. Tokom ovog perioda, shvatio sam potrebu za organizacijom posvećenom promovisanju naše bogate kulturne baštine.“

Ranije ove godine, gospodin Kovčalija je učestvovao na sastancima sa mladima koje je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru EU-finansiranog Regionalnog programa o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ti sastanci imali su za cilj identifikaciju interesa mladih i istraživanje načina podrške. Kulturna baština se pojavila kao jedna od tema od interesa među mladim učesnicima. Kao rezultat toga, gospodin Kovčalija i drugi članovi organizacije osmislili su predlog projekta i započeli njegovu implementaciju uz podršku ReLOaD2.

Projekat pod nazivom „Mladi Aktivni u Kulturi“, koji predvodi Građansko udruženje „Hereditas“ u Prozor-Rami, ima za cilj uključivanje mladih osoba u promociju i očuvanje kulturne, istorijske i prirodne baštine opštine. Početne aktivnosti uključivale su javni poziv za učešće mladih, održavanje prezentacija projekta i sprovođenje modula o mladalačkom aktivizmu i volonterizmu. Druga faza projekta obuhvata obrazovne radionice na kulturno i istorijski značajnim mestima, vođene od strane stručnjaka iz relevantnih oblasti. Ove radionice se održavaju na lokacijama poput arheološkog nalazišta Gradac, Prozorske srednjovekovne kule, franjevačkog manastira Šćit i džamije Lizoperci. Ove aktivnosti pružaju mladima uvide u kontekst i značaj ovih mesta, uključujući ih u kreativne radionice i volonterske ekološke inicijative povezane s ovim lokacijama. Volonterski napori obuhvataju čišćenje i uređenje zanemarene srednjovekovne kule u Prozoru. Osim toga, projekat ima za cilj postavljanje trajnih informativnih tabla i uspostavljanje staza koje povezuju ova značajna mesta.

„Reakcija mladih ljudi bila je fantastična. Oni su entuzijastični u vezi sa sticanjem novih veština, posebno u fotografiji. Radionica fotografije održana je na različitim kulturnim nasleđima, a opipljivi dokazi njihove posvećenosti vidljivi su u odličnom kvalitetu fotografija koje su napravili.“

O projektu

Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekta jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

 

Projekat je sada dostigao sredinu svog toka, uspešno organizujući radionicu fotografije, modul posvećen mladalačkom volonterskom aktivizmu, radionicu posvećenu kulturnoj baštini i volontersku akciju čišćenja u blizini dvorca. Gospodin Kovčalija ističe da je do sada interesovanje i angažovanje mladih učesnika u ovim projektima bilo izuzetno visoko. On primećuje: „Reakcija mladih ljudi bila je fantastična. Oni su entuzijastični u vezi sa sticanjem novih veština, posebno u fotografiji. Radionica fotografije održana je na različitim kulturnim nasleđima, a opipljivi dokazi njihove posvećenosti vidljivi su u odličnom kvalitetu fotografija koje su napravili.“

Omladinski forum SB 2023 u Tirani: Osnaživanje mladih da deluju na osnovu Berlinske deklaracije

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Pod temom „ Balkan Youth Express “, ovaj forum je okupio više od 90 učesnika uključujući 36 mladih učesnika iz regiona, ministre, različite lokalne i regionalne aktere, predstavnike institucija i još mnogo toga. Na kraju, stvoren je prostor i platforma za mlade da prate razvoj događaja koji proizilaze iz Berlinske deklaracije 2022. godine, postavljaju stubove Deklaracije za 2023. i uspostavljaju opipljive akcije i aktivnosti za pretvaranje ovih težnji u stvarnost. Dodatno, imati priliku da se o svemu ovome pozabavi za stolom za donošenje visokih odluka aktera SB i EU.

 

Takođe, na forumu su učestvovali i mladi evropski ambasadori. Neki kao učesnici, a drugi kao fasilitatori.

 

Događaj je počeo u Centru za otvorenost i dijalog u Tirani, a odatle su svi učesnici krenuli na putovanje vozom od Elbasana do Drača. Tokom vožnje, mladi su učestvovali u produktivnim diskusijama fokusirajući se na 3 glavna stuba Berlinske deklaracije u cilju oblikovanja akcionih planova. Dan kasnije, mladi su i formalno predstavili akcione tačke lokalnim zainteresovanim stranama na završnom događaju u Piramida Centru.

 

Forum je odigrao ključnu ulogu u širem okviru Berlinskog procesa započetog 2014. godine, čiji je cilj podsticanje regionalne integracije i jačanje veza sa EU. U okviru ove inicijative, Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RICO) se pojavila kao vitalni institucionalni mehanizam, koji povezuje i osnažuje mlade Zapadnog Balkana. Predstojeći Samit Berlinskog procesa 2023. u Tirani 16. oktobra obećava ne samo da će pokazati posvećenost regiona integraciji, već i da će osnažiti njegovu omladinu i učvrstiti saradnju među donosiocima odluka.

 

36 mladih predstavnika iz regiona, koji su učestvovali na Omladinskom forumu SB 2023, pozvali su različite zainteresovane strane i donosioce odluka da razmisle o formulisanim akcionim tačkama i sarađuju na različite načine.

Otvorene su prijave za 36.000 mladih rođenih 2005. godine za dobijanje besplatne putne karte zahvaljujući DiscoverEU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Komisija je pokrenula jesenji poziv DiscoverEU, zahvaljujući kojem će 36.000 mladih dobiti besplatnu kartu za istraživanje Evrope.

 

Krug prijave počinje danas u 12:00 CEST i završava se u sredu, 18. oktobra u 12:00 CEST. Da bi osvojili putnu kartu, mladi ljudi su pozvani da se prijave na Evropskom omladinskom portalu, odgovore na pet pitanja u kvizu i jedno pitanje za izjednačenje. Uspešni kandidati rođeni između 1. januara 2005. i 31. decembra 2005. moći će da putuju Evropom do 30 dana tokom perioda putovanja od 1. marta 2024. do 31. maja 2025. Poziv je otvoren za podnosioce prijava iz Evropske unije i pridruženih trećih zemalja u program Erazmus+, tj. Island, Lihtenštajn, Severna Makedonija, Norveška, Srbija i Turska.

 

Učesnici će moći da otkriju novu evropsku rutu Bauhausa, koja je pokrenuta u januaru 2023. Ona ima za cilj da inspiriše mlade ljude kada biraju svoje destinacije i podigne svest o važnosti da Evropska unija bude „lepa, održiva, zajedno“. Učesnici će takođe nastaviti da imaju koristi od inicijativa pokrenutih 2022. tokom Evropske godine mladih, kao što je Ruta kulture DiscoverEU. Ovaj poslednji kombinuje različite destinacije i kulturne grane, uključujući arhitekturu, muziku, likovnu umetnost, pozorište, modu, dizajn i još mnogo toga. Putnici DiscoverEU mogu da posete evropske prestonice kulture, destinacije dodate na prestižnu Uneskovu listu svetske baštine ili nosioce Oznake evropske baštine. Od 2018. mladima je stavljeno na raspolaganje 248.000 putnih karata.

Novi evropski Bauhaus: otvorene prijave za izdanje NEB nagrada 2024

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Komisija je otvorila prijave za nove evropske nagrade Bauhaus (NEB) za 2024. godinu, što uključuje prijave sa Zapadnog Balkana. Nakon više od 4.500 prijava primljenih za prošla izdanja, NEB Prizes 2024 će ove godine dodeliti 20 primernih inovativnih projekata i koncepata koji predstavljaju održivost, estetiku i inkluzivnost. Po prvi put ove godine pozdravićemo prijave projekata i koncepata u Ukrajini, pored država članica EU i Zapadnog Balkana. Nagrade „Posebno priznanje naporima za obnovu i oporavak Ukrajine“ će odati priznanje projektima i konceptima koji doprinose oporavku i rekonstrukciji Ukrajine u skladu sa novim evropskim Bauhaus vrednostima. Još jedna novost ove godine je fokus na projekte i koncepte iz regiona EU koji se suočavaju sa socio-ekonomskim pitanjima ili izazovima u dvostrukoj digitalnoj i zelenoj tranziciji.

 

Nagrade za 2024. će nagraditi postojeće projekte kao i koncepte koje su razvili mladi talenti u četiri kategorije: Ponovno povezivanje sa prirodom; Povratak osećaja pripadnosti; Davanje prioriteta mestima i ljudima kojima je to najpotrebnije i oblikovanje kružnog industrijskog ekosistema i podržavanje razmišljanja o životnom ciklusu.

 

Nagrade za 2024. biće dodeljene 20 pobednika koji će dobiti nagrade do 30.000 evra, kao i komunikacioni paket koji će im pomoći da dalje razvijaju i promovišu svoje projekte i koncepte. Oni će biti objavljeni tokom New European Bauhaus festivala, koji se održava u Briselu od 17. do 21. aprila, na ceremoniji dodele nagrada koju organizuje Komisija. Festival će okupiti pojedince iz različitih sredina, u raznim radionicama, aktivnostima i satelitskim događajima kako bi razgovarali i oblikovali našu budućnost. Poziv za satelitske događaje je i dalje otvoren do 31. decembra 2023.

Skoplje je preporučeno da postane Evropska prestonica kulture 2028

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

After a two-day meeting in Brussels, the chairperson of the European Capitals of Culture Expert panel announced on 20 September that the city of Skopje (North Macedonia) has been recommended for the European Capital of Culture 2028 title in an EFTA/EEA country, candidate country or potential candidate to EU membership.

 

In accordance with the Decision of the European Parliament and the Council, which governs the European Capitals of Culture Union action, there will be three European Capitals of Culture in 2028. One in France, one in Czech Republic and one in an EFTA/EEA country, candidate country or potential candidate to EU membership participating in the current Creative Europe programme.

 

Regarding the competition between cities in EFTA/EEA countries, candidate countries and potential candidates, the Commission invited applications from cities in December 2021. The two cities of Budva (Montenegro) and Skopje (North Macedonia) were pre-selected on 16 December 2022. They had until 28 August 2023 to complete their applications and were then invited to a final selection meeting in Brussels on 19 September. A panel of 10 independent experts appointed by EU institutions and bodies (European Parliament, Council, Commission and Committee of the Regions) examined the applications.

 

Started in 1985, European Capitals of Culture have developed into one of the most ambitious cultural projects in Europe and one of the EU’s most appreciated activities.

Oživljavanje književne baštine Albanije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Napredna tehnologija finansirana od strane EU otvara vrata bogatim književnim blagom u Albaniji.

Centar „Sotir Kolea“ u Tirani nosi ime po uglednoj ličnosti u albanskoj kulturi. Služeći kao direktor Nacionalne biblioteke Albanije od 1928. do 1937. godine, igrao je ključnu ulogu u oblikovanju temelja bibliotekarstva u Albaniji. Takođe je značajno proširio zbirke biblioteke Albanologijom. Smješten unutar istorijski značajne zgrade, „Sotir Kolea“ Centar ima dvostruki značaj. Godine 1912, nakon proglašenja nezavisnosti u Vlori, ovdje je prvi put podignuta albanska zastava u Tirani. Nakon toga, 1920. godine, ovde je postavljen temelj za uspostavljanje Tirane kao nove prestonice i formiranje prvog vlade nakon Kongresa u Lushnji.

Tokom godina, centar je funkcionisao kao „Prilog“ Nacionalne biblioteke, čuvajući stotine hiljada knjiga, mnoge od kojih su bile oduzete od pojedinaca i institucija tokom komunističke ere u Albaniji. Danas, nakon obimnih renoviranja, ovo bogato književno blago napokon je dostupno javnosti. Ovo postignuće omogućeno je korišćenjem napredne tehnologije i finansiranja od strane EU, što pokazuje kako ovi resursi mogu oživeti kulturno nasleđe jedne zemlje.

„Ovo su knjige koje nikada nisu bile dostupne javnosti. Čuvane su pod različitim uslovima, ali sada su dostupne čitaocima. To je značajan događaj, vrlo važan za sve.“

Centar „Sotir Kolea“, ranije poznat kao prilog Nacionalne biblioteke, pretrpeo je značajna oštećenja tokom zemljotresa 2019. godine. Zahvaljujući podršci albanske vlade i UNOPS-a putem EU-finansiranog projekta EU4 Culture, biblioteka je obnovljena. Fond Nacionalne biblioteke Albanije sada raspolaže najsavremenijom opremom vrednom 668.922 evra, uključujući servere, skenere za knjige i barkodove, laptopove, tablete, specijalne uređaje za čišćenje i usisivače za knjige, dezinficijense, komore za odvlaživanje, kao i mašine za čišćenje i deacidifikaciju knjiga. Ova tehnologija će odigrati ključnu ulogu u očuvanju bogate kulture i nasleđa Albanije i omogućiti pristup knjigama putem interneta.

Ranog ovog leta, biblioteka je zvanično ponovo otvorena i posetili su je istaknuti gosti, uključujući Nj.E. ministarku kulture Elvu Margariti, Nj.E. ambasadorku EU u Albaniji Christiane Hohmann, menadžerku UNOPS-a za Albaniju Pamelu Lamu, kao i druge stručnjake iz oblasti i medijske predstavnike. Direktor Nacionalne biblioteke g. Piro Misha toplo ih je dočekao i vodio ih kroz impresivne prostorije biblioteke, prikazujući novu opremu i objašnjavajući njen rad gostima i predstavnicima medija. Direktor Misha je primetio: „Ovo su knjige koje nikada nisu bile dostupne javnosti. Čuvane su pod različitim uslovima, ali sada su dostupne čitaocima. To je značajan događaj, vrlo važan za sve.“

„Ova oprema će garantovati najviše standarde u očuvanju i restauraciji knjiga, povećati efikasnost omogućavajući tretman većeg broja knjiga u kraćem vremenskom periodu i proširiti pristup zbirkama za istraživače, naučnike i širu javnost. Takođe, postavlja hvalevredan presedan za druge biblioteke i arhive širom zemlje.“

O projektu

Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u bliskoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusiran je na obnovu i revitalizaciju značajnih spomenika kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa kulturne baštine finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra.

Pamela Lama, menadžerka UNOPS za Albaniju, izrazila je svoju zahvalnost Delegaciji Evropske unije u Albaniji što je izabrala UNOPS kao pouzdanog partnera u sprovođenju ovog projekta i pohvalila Ministarstvo kulture na njihovoj produktivnoj saradnji. Izjavila je: „Ova oprema će garantovati najviše standarde u očuvanju i restauraciji knjiga, povećati efikasnost omogućavajući tretman većeg broja knjiga u kraćem vremenskom periodu i proširiti pristup zbirkama za istraživače, naučnike i širu javnost. Takođe, postavlja hvalevredan presedan za druge biblioteke i arhive širom zemlje“, kako je istakla gđa Lama.

EU Čišćenje plaže Prespanskog jezera

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

U nedelju, 17. septembra 2023. godine, u 12.00 časova na Prespanskom jezeru, zamenik šefa Delegacije Evropske unije Ben Nupnau i gradonačelnik Resena Jovan Tozievski, započeli su prvu #EUBeachCleanup organizovanu u Severnoj Makedoniji. Akcija čišćenja je godišnja globalna inicijativa i ove godine će biti organizovana na plaži Slivnica kroz mrežu mladih evropskih ambasadora „Mi Balkans“ koju finansira EU.

 

Inicijativa EU za čišćenje plaža održava se širom sveta svake 3. nedelje septembra. #EUBeachCleanup je kampanja koju organizuje Evropska komisija sa EEAS i Ujedinjenim nacijama. Održava se na svim vrstama obala, sa krajnjim ciljem da se podigne svest o izazovima morskog smeća i plastičnog otpada.

 

Procenjuje se da će do 37 miliona tona plastičnog otpada stići u okean godišnje do 2040. Zagađenje plastikom danas je ogroman problem, ali čak i male akcije mogu napraviti veliku razliku. Svaka flaša, svaka slamka, svaki komad smeća koji se očisti može dovesti do čistije, zdravije planete.

 

Ove godine obalu Prespanskog jezera očistilo je 20 mladih evropskih ambasadora sa Zapadnog Balkana koji su se pridružili makedonskim vršnjacima u čišćenju plaže Slivnica. Ovo je treća godina da mladi evropski ambasadori iz regiona učestvuju na događaju koji se organizuje kroz projekat „Mi Balkans“ koji finansira EU. Ova aktivnost zajednice, koju podržavaju Delegacija Evropske unije, Kuća Evrope, kao i opština Resen, podstaći će ljude da očiste plaže Prespanskog jezera od smeća koje ih muči.