Skip to main content

Area of Cooperation: Culture and youth

Oživljavanje nasleđa: Restauracija bivše nadbiskupije u Draču, Albanija

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat EU4 Culture, finansiran od strane EU, u tesnoj saradnji sa Ministarstvom kulture, obnavlja istorijsku zgradu Nadbiskupije u Draču, Albanija.

Godine 1850, nadbiskup Raffaele D’Ambrosio naišao je na otpor od strane osmanske administracije kada je pokušao da uspostavi sedište Katoličke crkve u Albaniji u Draču. Kao rezultat toga, odlučio se za Delbnisht kao novu lokaciju. Sa ove tačke gledišta, nadbiskup je nadgledao i vodio mrežu pretežno osamnaest parohija koje su se pojavile širom regiona, zajedno sa četiri druge eparhije koje su izbledile tokom osmanske uprave. Osim toga, ovo područje je služilo kao fokalna tačka za razne skupštine posvećene očuvanju kulturnog identiteta, posebno u društvenim i političkim sferama tokom vladavine Osmanskog carstva. Pod vođstvom ove nadbiskupije, prve albanske škole su nastale u Shen e Premte u Kurbinu 1632. godine, zatim u samom Delbnishtu 1856. godine, a kasnije u Tirani i Draču 1872. godine. U Delbnishtu su se 1903., 1904. i 1905. godine održale ključne skupštine koje su izazvale osmansku poresku politiku i afirmisale prava naroda.

U ovoj zgradi, nadbiskup Pren Bardh Kamberi donosi značajnu odluku da svojeg najbližeg pomoćnika, Doma Nikollë Kaçorrija, pošalje kao predstavnika Kurbin-a i svih teritorija pod nadležnošću nadbiskupa Durresa, da prisustvuje podizanju zastave u Vlori tokom proglašenja nezavisnosti 28. novembra 1912. godine. U isti dan, u 10 sati, naređenje za podizanje albanske zastave u Milotu proizilazi iz zgrade u Delbnishtu. Ova nadbiskupija pretrpela je značajnu štetu od strane pobunjenika tokom teškog napada koji je predvodio Haxhi Qamili protiv kralja Vilhelma zu Wied-a Albanije u septembru 1914. godine.

Oko 1967. godine, tokom vladavine komunističkog režima, Crkva i centralno sedište nadbiskupije bili su prisilno zatvoreni. Tokom narednih godina, mesto je postepeno propadalo i zapadalo u ruinu. Međutim, ova zgrada ima veliki istorijski značaj, budući da ju je posetila dva puta albanska svetica, Majka Tereza iz Kalkute, nakon 1990. godine. Događaji povezani sa ovom strukturom nisu samo sastavni deo istorije Crkve, već i albanske kulture. Kao rezultat toga, Ministarstvo kulture je označilo kao „kulturni spomenik“ u martu 2014. godine.

„Stoga, ova obnova ima značaj u pokazivanju, kako fizički tako i simbolički, želje da se ponovo uspostavi osećaj pripadnosti, ne samo unutar Katoličke crkve, već i širom celokupnog albanskog društva u njegovoj verskoj raznolikosti.“

Bivša nadbiskupija u Draču u Delbnishtu (Laču) pretrpela je velike štete u zemljotresu 2019. godine. Zbog njene duboke istorijske važnosti, odabrana je za restauraciju kao deo EU4 Culture projekta, koji finansira EU, a izvodi UNOPS u Albaniji u tesnoj saradnji sa Ministarstvom kulture.

Don Massimiliano Maria Spezia F.d.C., sudski vikar nadbiskupije Tirana-Drač, pojašnjava značaj obnavljanja ovog spomenika. On ističe da ova obnova ima za cilj oživljavanje mesta koje obuhvata ne samo sećanje na istorijske događaje, već i povezanost sa etnološkim, društvenim i kulturnim vrednostima za koje su preci nacije podneli ogromne žrtve. „Stoga, ova obnova ima značaj u pokazivanju, kako fizički tako i simbolički, želje da se ponovo uspostavi osećaj pripadnosti, ne samo unutar Katoličke crkve, već i širom celokupnog albanskog društva u njegovoj verskoj raznolikosti,“ potvrđuje on.

Projekat obnove za ovu zgradu, sa ukupnim troškom od 620.000 evra, počeo je u julu 2022. godine i trajao je tokom jedne godine. Sveobuhvatni radovi obuhvatali su popravke krova, jačanje jezgra zgrade i susednih zgrada, kao i pažljivu restauraciju prozora, vrata, podova i završnih radova, sve prema odobrenim projektima. Osim toga, mehanički, električni i drugi instalacioni uređaji su zamenjeni i modernizovani. Projekat je takođe uključivao iskopavanje novog bunara i postavljanje visokonaponskih električnih kablova.

Lejla Hadžić iz UNOPS-a objašnjava da je zgrada bila u veoma ruiniranom stanju zbog nedostatka održavanja i dodatnih oštećenja tokom zemljotresa 2019. godine. Ona napominje da će obnovljena zgrada služiti dvostruko, funkcionišući kao svojevrsni manastir. Međutim, budući da je ovo javna investicija, biće dostupna i za zajedničku upotrebu. „U tom smislu, prvi sprat zgrade je obnovljen kao sobe za spavanje, dok će prizemlje biti korišćeno kao prostorija za kuhinju, trpezarije i stanovanje. Na ovaj način, lokalna školska deca mogu koristiti prostor za domaće zadatke ili druge školske aktivnosti. U osnovi, zajednica će imati priliku da ceni i koristi ovaj prostor,“ napominje Lejla.

„Cilj je revitalizacija ne samo fizičke strukture rezidencije, već i celokupnog okolnog područja, pretvarajući ga u pristupačan, posetljiv i funkcionalan prostor za sve. Ovaj sveobuhvatan pristup obuhvatiće različite aspekte, od istorijskih do prirodnih, olakšavajući ponovno otkrivanje istorije regiona i običaja koji su integralni kako hrišćanskim tako i albanskim kulturama.“

O projektu

U novembru 2019. godine, Albaniju je pogodio najsmrtonosniji zemljotres u poslednjih 50 godina. Procenjen na Richterovoj skali sa magnitudom od 6,3, izazvao je velike štete u 11 opština. Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u tesnoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusira se na obnovu i revitalizaciju značajnih lokaliteta kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa zaštite kulturne baštine koji finansira Evropska unija sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra. Vođen principom „Obnova na bolji način“, EU4Culture se fokusira na obnovu ključnih lokaliteta kulturne baštine u skladu sa Okvirom Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa. Paralelno, projekat ima za cilj unapređenje turističkog potencijala Albanije, doprinoseći direktno lokalnom i regionalnom društveno-ekonomskom oporavku. U tu svrhu, poseban fokus se posvećuje inovativnim tehnologijama, uključujući digitalno pripovedanje i kreiranje multimedijalnih proizvoda koji su dostupni svima. Istovremeno, projekat podržava lokalno preduzetništvo, zanatstvo i kulturne inicijative koje se razvijaju oko odabranih lokaliteta putem dodele grantova, pružajući direktnu podršku lokalnoj ekonomiji.

Don Massimiliano Maria Spezia vizualizuje da će obnovljeni spomenik imati dubok uticaj kako na hrišćansku zajednicu, tako i na širu albansku populaciju, noseći značaj u socijalnom i duhovnom smislu. On objašnjava da socijalni uticaj proizlazi iz težnje monsinjora Dodaja, pod uslovom povoljnih okolnosti, posebno onih koje se odnose na komunikacione puteve. „Cilj je revitalizacija ne samo fizičke strukture rezidencije, već i celokupnog okolnog područja, pretvarajući ga u pristupačan, posetljiv i funkcionalan prostor za sve. Ovaj sveobuhvatan pristup obuhvatiće različite aspekte, od istorijskih do prirodnih, olakšavajući ponovno otkrivanje istorije regiona i običaja koji su integralni kako hrišćanskim tako i albanskim kulturama.“

YEAs učestvuju na Starfestu 2023

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Mladi evropski ambasadori (YEA) iz Bosne i Hercegovine su 15. novembra 2023. aktivno učestvovali na drugom izdanju Starfesta. Starfest je jedan od najistaknutijih događaja u Bosni i Hercegovini, posvećen zapošljavanju mladih. Ovogodišnji skup okupio je preko 60 kompanija i nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine i uključivao više od 20 diskusija i radionica. Tokom manifestacije, YEA je dao vredan doprinos učešćem u panel diskusiji pod nazivom „Saveti i trikovi za razvoj karijere“. Tarik Bico, član prve generacije YEA, uveo je YEA mrežu i podelio pronicljive savete za mlade pojedince koji se kreću svojim putem izgradnje karijere. Pored toga, YEA je sproveo radionicu medijske i informativne pismenosti, proširujući svoju radionicu širom regiona Zapadnog Balkana. Pored toga, oni su imali priliku da posete prostorije projekta RELOaD2 u Kući UN-a u Sarajevu i uključe se u razgovore sa predstavnicima projekata, istražujući potencijalna partnerstva. Ukupno gledano, YEA je igrao aktivnu i sadržajnu ulogu na Starfestu 2023, što je doprinelo diskusijama o zapošljavanju mladih i razvoju karijere.

YEA učestvuju u Born2run trci u Kumanovu, Severna Makedonija

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Šestu godinu zaredom, Grad Kumanovo je u novembru ponosno bio domaćin Born2run maratona. Ovu omiljenu tradiciju sa entuzijazmom prihvata lokalna zajednica, posebno mladi. Centralna misija maratona je da promoviše suživot i poverenje kroz sport, uspešno ujedinjujući ljude svih porekla u gradu i prevazilazeći etničke podele. To je primer nepokolebljive posvećenosti Kumanova da slavi svoje bogato multietničko društvo i raznolikost koja ga definiše. Kao najveća opština u Republici Severnoj Makedoniji, Kumanovo služi kao sjajan primer etničke raznolikosti, sa stanovništvom koje čine makedonske, albanske, srpske, romske, turske i vlaške zajednice.

 

U trci, održanoj 11. novembra 2023. godine, povodom Dana oslobođenja Kumanova, učestvovale su dve kategorije: maraton na 3 km i maraton na 10 km. Posebno su članovi Regionalnog centra za osobe sa intelektualnim teškoćama „Poraka naša“ iz Kumanova učestvovali kao specijalni gosti u znak podrške plemenitom cilju.

 

Centar za interkulturalni dijalog (CID), istaknuta nevladina organizacija posvećena promovisanju interkulturalnog prihvatanja i aktivnog građanstva u Makedoniji više od 16 godina, zaslužuje posebno priznanje kao primarni organizator ovog događaja. CID je u saradnji sa Evropskom kućom Kriva Palanka obezbedio uspešno izvođenje maratona.

 

MEA sa Kosova sastala se sa zamenikom premijera Besnikom Bislimijem

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Primarni fokus sastanka bila je informativna kampanja o liberalizaciji viznog režima na Kosovu. Zamenik premijera Besnik Bislimi pozvao je zajednicu IEA da aktivno učestvuje u ovoj kampanji koja ima za cilj informisanje građana Kosova o detaljima liberalizacije viznog režima. Kosovski IEA izrazili su svoju zahvalnost za liberalizaciju viznog režima i spremnost da podrže informativnu kampanju. Ponudili su podršku kroz onlajn aktivizam, dijeljenje sadržaja vezanih za specifičnosti putovanja bez viza i učešće u javnim aktivnostima koje organizuje Vlada. Sastanak je zaključen planovima za nastavak saradnje i pojačano učešće IEA.

 

Mladi evropski ambasadori prisutni na sastanku bili su Agnesa Jashari, Besfort Spahiu, Albin Bushi, Ardit Gervalla i Fatbardh Kabashi.

Javna rasprava na temu „Lokalni saveti mladih“ u Kavadarcima

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Gjorgji Ristov, mladi evropski ambasador (MEA) iz Severne Makedonije, organizovao je javnu diskusiju u Kavadarcima, svojoj opštini, fokusiranu na značaj lokalnih saveta mladih. Ovaj događaj je poslužio kao nastavak posete nemačke ambasade, koju je fasilitirala Evropska kuća u Skoplju. Sednica je počela pregledom „ZAKONA O PARTICIPACIJI MLADIH I POLITIKAMA ZA MLADE“, koji ima za cilj da inspiriše, usmerava i povezuje Lokalni savet mladih Kavadarci (LSM) sa mladim stanovništvom grada. To je pružilo priliku mladima da se bolje upoznaju sa funkcionisanjem i perspektivom LIC-a.

 

Tokom druge faze događaja, prisutni su imali priliku da predlože ideje korisne za mlade. Najbolja ideja bi bila predata Kavadarcijevom savetu, koji bi trebalo da pripremi budžet za 2024. godinu do 15. novembra. Krajnji cilj je da se ova ideja prihvati i primeni 2024. godine. Evropska kuća u Skoplju je pružila podršku ovom događaju, nastavljajući diskusiju o LIC-u.

Zdrav život postaje navika

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Program koji finansira EU podržava projekat koji nudi sportske i rekreativne aktivnosti na otvorenom za mlade ljude.

Univerzalna sportska škola „Spartakus“ osnovana je u septembru 2021. godine kao odgovor na istinsku potrebu da se deci u Gacku obezbedi podsticajno okruženje koje pogoduje njihovom svestranom psihofizičkom razvoju. Primarni ciljevi organizacije su usredsređeni na negovanje sveobuhvatnog razvoja dece uzrasta od 3 do 12 godina. Sve aktivnosti su osmišljene da podstiču holistički rast svakog pojedinca. Program obuhvata aspekte koji doprinose psiho-fizičkom blagostanju dece, prevenciji deformiteta, obrazovanju i unapređenju motoričkih i kognitivnih veština. Pored ovih komponenti, postoji snažan fokus na negovanju društveno poželjnih veština kod svakog deteta. Misija je da se deci ponudi raznovrstan spektar aktivnosti kako bi se obezbedio njihov pravilan fizički razvoj, kao i aktivnosti koje će ojačati njihovu mentalnu otpornost.

„U današnjem svetu brze modernizacije, dugog vremena ispred ekrana i sveprisutne digitalizacije, svedoci smo posledica rastućih generacija koje su sve otuđenije, socijalno odvojene i neadekvatno vođene. Ova saznanja su nas motivisala da promovišemo koncept zdravog načina života kroz razne aktivnosti koje ponovo povezuju decu i mlade sa prirodom i međusobno, što je od najveće važnosti“.

U opštini Gacko nedavno je pokrenut projekat „Zdrav život postaje navika“, koji je pokrenula Univerzalna sportska škola „Spartakus“ u partnerstvu sa Planinarskim društvom „Volujak“. Ovaj projekat je osmišljen tako da ponudi sportske i rekreativne aktivnosti na otvorenom za mlade ljude, sa ciljem da podstakne fizičko i mentalno blagostanje uz usađivanje vrednosti kao što su odgovornost i duboko poštovanje prirode. Projekat je namenjen pojedincima od 5 do 30 godina.

Nada Jovović iz škole sporta „Spartakus” ističe važnost negovanja zdrave mlađe generacije u društvu. Ona objašnjava da je projekat pokrenut sa ciljem da se kultura zdravlja i blagostanja u mladoj populaciji usađuje od najranijeg uzrasta. „U današnjem svetu brze modernizacije, dugog vremena ispred ekrana i sveprisutne digitalizacije, svedoci smo posledica rastućih generacija koje su sve otuđenije, socijalno odvojene i neadekvatno vođene. Postale su fizički neaktivne i psihički krhke. Ova saznanja su nas motivisala da promovišemo koncept zdravog načina života kroz različite aktivnosti koje ponovo povezuju decu i mlade sa prirodom i međusobno, što je od najveće važnosti“, kaže Nada.

Projekat „Zdrav život postaje navika“ dobio je podršku Regionalnog programa o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira EU.

Projektne aktivnosti su promišljeno strukturirane kako bi se stvorio besprekoran napredak, pri čemu se svaka naredna aktivnost nadograđuje na prethodne. Neke od aktivnosti koje su već uspešno realizovane su škola trčanja, radionice o značaju prve pomoći za bezbedne aktivnosti na otvorenom, sesije o orijentaciji i navigaciji na otvorenom, škola pešačenja, program fitnesa na otvorenom, sportsko-rekreativni događaj. poznat kao „Dan bez telefona“ i još mnogo toga. Nasuprot tome, predstojeći dnevni red uključuje uzbudljive aktivnosti kao što su „Igre klikera i elastičnih traka“, dve sesije fitnesa na otvorenom, pešačka ekspedicija, trka sa preprekama i još jedna škola trčanja.

„Kroz naše projektne inicijative, ponovo potvrđujemo da pojedinci u manjim lokalnim zajednicama nisu pasivni ili apatični, već im nedostaju mogućnosti da svoje slobodno vreme učine sadržajnijim.“

O projektu

Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se primenjuje na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Nada ističe da su odziv i entuzijazam lokalne zajednice prema svim aspektima projekta „Zdrav život postaje navika“ premašili njihova očekivanja. Ona komentariše: „Kroz naše projektne inicijative, ponovo potvrđujemo da pojedinci u manjim lokalnim zajednicama nisu pasivni ili apatični, već im nedostaju mogućnosti da svoje slobodno vreme učine sadržajnijim.“

Nada dalje naglašava širi značaj projekta. Ona kaže: „Ono što je zaista važno je da će nakon završetka ovog projekta biti znatno veći broj mladih i dece koji će razviti duboko poštovanje prema prirodi. Štaviše, ona predviđa da će i njihove porodice i roditelji više vremena provoditi u prirodnom okruženju.

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023.

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, i prvi put i Ukrajina, Republika Moldova i Gruzija na njihovim putanjama prema pridruživanju Evropskoj uniji. Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i pružanje jasnih smernica za predstojeće prioritete u reformama. Pridruživanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, u potpunosti zavisno o objektivnom napretku postignutom od strane svake zemlje.

 

 

Zapadni Balkan

 

Napredak u reformama za pristupanje EU uglavnom je zastao, jer je Crna Gora patila od duboke polarizacije i političke nestabilnosti u izveštajnom periodu. EU pozdravlja formiranje novog parlamenta i formiranje vlade, od koje se očekuje da brzo pokaže kapacitet i posvećenost putu Crne Gore prema EU i sprovede reforme vezane za pristupanje EU. Uopšteno, napredak u pregovorima o pristupanju zavisiće od reformi u oblasti vladavine prava (tj. ispunjenja privremenih mera utvrđenih u Poglavljima 23 i 24). Crna Gora se i dalje potpuno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

 

Srbija je nastavila s implementacijom reformi vezanih za pristupanje EU, uključujući oblast vladavine prava. Srbija je počela s primenom ustavnih amandmana iz 2022. godine kako bi ojačala nezavisnost pravosuđa i usvojila nova medijska zakonodavstva. Implementacija ovoga može značajno poboljšati regulatorno okruženje. Međutim, potrebne su dalje izmene kako bi u potpunosti bile u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija mora poboljšati, kao prioritet, usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Takođe su potrebni dalji rad i politička posvećenost kako bi se sprovele reforme u oblasti vladavine prava. Procena Komisije ostaje da je Srbija tehnički ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Srbija mora potpuno sarađivati i preduzeti sve potrebne korake kako bi obezbedila odgovornost za nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra i napad na KFOR 29. maja. Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, iako je postignut dogovor u EU-facilitiranom dijalogu, kako Srbija tako i Kosovo još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za obe strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

U Severnoj Makedoniji, vlasti su dosledno izjavljivale da je pristupanje EU njihov strateški cilj. Severna Makedonija nastavila je potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP). Zemlja je takođe ostvarila određeni napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i upravljanje migracijama. Kao zemlja koja pregovara, Severna Makedonija mora ispuniti implementaciju reformi vezanih za EU, uključujući u pravosuđu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama i javnu nabavku. Severna Makedonija se obavezala da će pokrenuti i postići relevantne ustavne promene kao prioritet, s ciljem da uključi građane koji pripadaju drugim narodima. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Severnu Makedoniju u julu i očekuje brzo praćenje, s ciljem otvaranja pregovora o ovom klasteru do kraja godine.

 

Albanija je nastavila pokazivati odlučnost u sprovođenju EU reformi i ostvarivanju napretka u reformama u „fundamentalnom klasteru“. Nastavljeno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU takođe je snažan signal strateškog izbora zemlje za pridruživanje EU. Potrebni su dalji napori u oblastima slobode izražavanja, pitanjima manjina i vlasničkim pravima, kao i u ključnim oblastima vladavine prava, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Albaniju u julu i očekuje brzo praćenje. Cilj je otvaranje pregovora o klasteru 1 (fundamentalni) do kraja godine.

 

U Bosni i Hercegovini, prošlogodišnje dobijanje statusa kandidata donelo je potrebnu pozitivnu dinamiku. Nova vlada je brzo formirana nakon izbora i počela je s implementacijom reformi, posebno kroz amandmane koji uvode provere integriteta u pravosuđu. Ipak, potrebni su dalji napori. To uključuje usvajanje važnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa i nastavak sa ustavnim i izbornim reformama, koje su od najvećeg prioriteta za obezbeđivanje jednakih prava za sve građane. Takođe je važno očuvati ustavni poredak zemlje. Seperatističke i autoritarne mere u entitetu Republika Srpska nisu u skladu s evropskim putem. Potrebni su dalji napori za Bosnu i Hercegovinu kako bi ispunila ključne prioritete utvrđene u mišljenju Komisije o njenoj aplikaciji za članstvo. Stoga Komisija preporučuje otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima članstva.

 

Kosovo ostaje posvećeno svom evropskom putu. Nastavilo je dobrovoljno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući osudu ruskog rata agresije protiv Ukrajine i primenu restriktivnih mera protiv toga. Period izveštavanja obeležen je legislativnim postignućima, uključujući važnu reformu izbornog sistema. Ipak, potrebno je još rada, uključujući i plan akcija o reformama pravosuđa. Od 1. januara 2024. godine, vizna liberalizacija za Kosovo će stupiti na snagu. Situacija na severu Kosova bila je pogođena nekoliko kriza, poslednja od njih je bila nasilan napad na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine. Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, iako je postignut sporazum u EU-facilitiranom dijalogu, kako Kosovo tako i Srbija još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije od danas i donese odluke o koracima koji slede u procesu proširenja.

Komisija predstavlja novi Plan rasta za Zapadni Balkan, uključujući 6 milijardi evra grantova i kredita kako bi ubrzala ekonomsku konvergenciju sa EU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem da unapredi neke od koristi članstva u regionu pre pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza neophodnu socijalno-ekonomsku konvergenciju. Cilj je omogućiti partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. Isplate će se vršiti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Paketa proširenja i programa ekonomske reforme zemalja (PER). Agenda reformi će biti predmet konsultacija, ocene i usvajanja od strane Komisije.

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra, danas približavamo ekonomije Zapadnog Balkana EU. Potencijal ovog Plana rasta je izuzetan. Ovaj Plan rasta može udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro profitira iz ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radne snage, jedinstveno evropsko područje plaćanja, transport, energetiku i digitalno jedinstveno tržište.“

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da ispita predlog za Fond u okviru paketa pregleda srednjeročnih finansijskih okvira (MFF). Kada bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvano da dostave svoje individualne reformne agende u kojima će opisati socijalno-ekonomske i osnovne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda od 2024. do 2027. godine. Srbija i Kosovo moraju konstruktivno učestvovati u dijalogu o normalizaciji odnosa, koji vodi Visoki predstavnik EU, kao neophodan preduslov.

YEA organizuju radionice o medijskoj pismenosti u Srbiji i Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 24. i 25. oktobra, Mladi evropski ambasadori (MEA) uspešno su sproveli seriju radionica o medijskoj pismenosti (RMP) u Novom Sadu i Nišu, Srbija, kao i u Podgorici, Crna Gora. Tokom ovih radionica, MEA su imali dragocenu priliku da podele svoje znanje o temama vezanim za medije, novinarstvo i različite aspekte medijske pismenosti sa svojim vršnjacima. Događaji su postali mogući zahvaljujući posvećenosti i naporima Mladih evropskih ambasadora, uključujući Bojanu Maraš, Anđelu Micić, Maju Trajković, Anju Kafedžisku, Teodoru Cekić i Aleksandru Grbović Bitić.

Istraživanje pograničnih lepota Kosova i Crne Gore: Otkrivanje Peći i Gusinja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU podržava promociju kulturne baštine na pograničnom području između Kosova i Crne Gore.

Smešteno usred predivnih pejzaža Jugoistočne Evrope nalazi se skriveno blago, gde se prirodna lepota planina harmonično sjedinjuje sa bogatom tapiserijom kultura. Prekogranični prostor koji obuhvata Kosovo i Crnu Goru, sa opštinama Peć i Gusinje, zrači zavodljivom privlačnošću koja mami hrabre putnike i ljubitelje kulture podjednako. Ovaj prekogranični region nudi zadivljujuće pejzaže koji svedoče o veličanstvu prirode. Veliki planinski lanci, posebno Prokletije, pružaju neponovljive mogućnosti za planinarenje, alpinizam i posmatranje divljih životinja.

Međutim, izvan očaravajućih pejzaža, ova pogranični teritorija krije bogatu istoriju i kulturu. Nažalost, kulturna baština regiona nije dobila isti nivo promocije kao njegovo prirodno bogatstvo. Iz tog razloga, dve pogranične opštine, Peć na Kosovu i Gusinje u Crnoj Gori, preduzele su proaktivne korake kako bi rešile ovu neravnotežu.

„Održavamo redovan kontakt sa posetiocima u našem centru za turističke informacije. Većina naših projektnih predloga proizlazi iz povratnih informacija koje dobijamo od posetilaca i zajednice.“

Blerta Harxhi Begolli obavlja funkciju višeg projektnog službenika u sektoru turizma Opštine Peć. Ona elaborira o doslednom uspehu opštine u obezbeđivanju podrške projekata prekogranične saradnje, navodeći: „Održavamo redovan kontakt sa posetiocima u našem centru za turističke informacije. Većina naših projektnih predloga proizlazi iz povratnih informacija koje dobijamo od posetilaca i zajednice.“

Opštine Peć i Gusinje već su neko vreme uspostavile partnerski odnos. Prepoznajući zajedničku potrebu za unapređenom promocijom svoje kulturne baštine, zajedno su odlučile da pokrenu i apliciraju za projekat „Kulturna baština: Blago prekograničnog regiona“. Ovaj projekat obuhvata niz mera usmerenih ka poboljšanju kvantiteta, kvaliteta i vidljivosti turističkih aktivnosti vezanih za uvažavanje kulturne i prirodne baštine.

Da bi poboljšali uslove zaštite kulturnih lokaliteta duž kulturne rute i ponudili bolje usluge turistima, za Peć su nabavljeni audio vodiči. Dodatno, na tri glavna ulaza u Peć postavljene su informacione table kako bi se širile detalji o kulturnim blagom grada. Putokazi su strategijski postavljeni ispred ovih kulturnih dobara u Peći, uz prateća sedišta za udobnost posetilaca.

Projekat je nedavno završen, a u okviru njega su partner opštine sprovele obimna istraživanja o kulturnim vrednostima regiona. Takođe su sproveli studiju fokusiranu na valorizaciju kulturne baštine, uspostavili kulturne rute, unapredili objekte na tačkama kulturne rute kako bi poboljšali iskustva posetilaca, pružili mogućnosti za izgradnju kapaciteta pružaocima usluga, sproveli obeležavanje kako bi promovisali novo razvijene ponude i sproveli različite druge inicijative za promociju kulturne baštine.

„Šta je još važnije, povratne informacije posetilaca ukazuju da su intervencije projekta za njih veoma korisne. Kulturne rute se često koriste, a njihov kvalitet ispunjava željene standarde.“

O programu

U okviru Drugog poziva za predloge u okviru IPA CBC programa Crna Gora Kosovo, Evropska unija je dodelila sredstva veća od dva miliona evra za projekte pogranične saradnje. Ove inicijative koje vode korisnici projekta značajno su ojačale kvalitet života u regionu. Postigle su to promovisanjem zapošljavanja, podsticanjem socijalne inkluzije i unapređenjem turizma, kulturne i prirodne baštine regiona.

Blerta ističe duboko pozitivan uticaj projekta, ističući jedno od najznačajnijih postignuća: postavljanje orijentacionih znakova na kulturnim lokalitetima širom grada. Ona primećuje: „Na primer, pre ovog projekta, posetioci koji ulaze u grad Peć nisu imali nikakvo uputstvo u vezi sa lokacijom kulturnih lokaliteta. Sada posetioci imaju sveobuhvatna uputstva za istraživanje kulturne baštine grada i okoline.“

Što se tiče održivosti, Blerta napominje da partner opštine, u saradnji sa civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama, redovno održavaju kulturne rute i putokaze. Ona ističe: „Šta je još važnije, povratne informacije posetilaca ukazuju da su intervencije projekta za njih veoma korisne. Kulturne rute se često koriste, a njihov kvalitet ispunjava željene standarde.“