Skip to main content

Area of Cooperation: Economy

MADE OF US kampanja danas stigla na Kosovo

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Made of Us – Kampanja Putovanje EU-Zapadni Balkan“, koju finansira EU i koju vam donosi WeBalkans, nastavlja se ove nedelje na Kosovu. Ova kampanja podizanja svesti ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku o EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Njegovi protagonisti su 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji putuju po regionu u parovima. Svaki od parova usput deli svoja iskustva kreirajući sopstveni onlajn sadržaj.

 

Kancelarija EU na Kosovu danas je bila domaćin medijskog ručka kojim je najavljen početak putovanja na Kosovo. Alesandro Biankjardi, zamenik šefa odeljenja za saradnju u Kancelariji Evropske unije na Kosovu, poželeo je dobrodošlicu vlogerima i pohvalio ih za njihov doprinos promociji EU i Kosova.

 

Vlogeri, Alb Muhadžiri (@albfilmss) sa Kosova i Brajan Roka (@brianrocca) iz Holandije, krenuli su danas na svoje putovanje. Oni će biti na putu ukupno sedam dana između 25. aprila i 1. maja, pokazujući najbolje od Kosova, kao i ulaganja EU u regionu. Oni će posetiti različite lokacije, uključujući istorijski grad Prizren, planine Rugova i filmske festivale, inovacione projekte i turističke kompanije koje podržava EU. Neki od projekata koje finansira EU koje će posetiti su Labbok, projekat koji omogućava deci da eksperimentišu sa malim inženjerskim i elektronskim projektima, Dokufest, međunarodno poznati filmski festival, i Balkan Natural Adventure, kompanija za turoperatore koja privlači posetioce iz celog sveta na Kosovo.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastaviće se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusira na jednog od partnera WB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km autom, i usput će se susresti sa zanimljivim i inspirativnim lokalnim ličnostima, sve vreme pokazujući prirodni pejzaž, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Dvanaest vlogera će snimiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetan sadržaj za društvene medije i veb, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans-a.

 

Ne propustite najvažnije trenutke ovog uzbudljivog putovanja – počnite da pratite WeBalkans i 12 vlogera iz EU i Zapadnog Balkana na Instagramu odmah!

MADE OF US: Neverovatna avantura je upravo počela!

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

WeBalkans i Generalni direktorat Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) sa ponosom objavljuju pokretanje kampanje podizanja svesti „Made of us– Putovanje EU-Zapadni Balkan“ koja ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Format kampanje uključuje 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana kao protagoniste kampanje koji će putovati širom regiona u parovima, koji se sastoje od jednog vlogera iz EU i jednog vlogera sa Zapadnog Balkana. Svaki od parova će putovati u jednu od šest zemalja Zapadnog Balkana i podeliti svoja iskustva putem kreiranja sopstvenog onlajn sadržaja.

 

Ambasadorka EU u Crnoj Gori, gospođa Oana Kristina Popa, ambasadorka Italije, gospođa Andrejna Marsela, i drugi govornici govorili su na događaju pokretanja kampanje, koji je održan u Evropskoj kući u Podgorici. Događaj je predstavio kuhinju i muziku inspirisanu EU i Balkanom, a poslužio i za umrežavanje sa ličnostima iz prethodnih kampanja na WeBalkans-u, kao i lokalnim crnogorskim influenserima na društvenim mrežama.

 

Vlogeri koji pokrivaju crnogorski deo puta, Emir Ćirikovi iz Crne Gore i Alis Franki iz Italije, takođe su bili prisutni na događaju i održali govore zajedno sa ostalih deset vlogera Made of Us koji su se pridružili onlajn. Nakon događaja, odmah su krenuli na put automobilom.

 

Kampanja će trajati ukupno šest nedelja, između 18. aprila i 30. maja, pri čemu će se svake nedelje fokusirati na jednog od partnera WB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, i na tom putu susresti mnoge zanimljive i inspirativne lokalne ličnosti, sve vreme pokazujući prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan ima da ponudi. Dvanaest vlogera će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans-a.

 

Ne propustite ni sekund ovog uzbudljivog putovanja – počnite da pratite WeBalkans i sve vlogere na Instagramu odmah!

STALO NAM JE – BOLJI SMO ZAJEDNO!

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

„Stalo nam je do Evrope, stalo nam je do Srbije i njenih građana – bolje nam je zajedno“, glavna je poruka kampanje u kojoj učestvuju ambasador Evropske unije u Srbiji i ambasadori zemalja članica.

 

Ambasador Žiofre i njegove kolege su na promociji kampanje ugostili predstavnike medija u rezidenciji Evropske unije u Beogradu. Događaju je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, u duhu partnerstva Srbije i EU, kao i dokaz da Srbija nastavlja svoj put evropske integracije.

 

Ambasador Žiofre objasnio je motive za pokretanje ove kampanje.

 

„Zašto smo pokrenuli ovu kampanju? Često nas vidite u medijima kako raspravljamo o političkim pitanjima – kao što je dijalog Beograda i Prištine ili usklađivanje sa spoljnom politikom. To su važne teme, ali ponekad ne objašnjavamo zašto ulažemo toliko energije i resursa. Odgovor je u sloganu kampanje – Stalo nam je do Srbije i njenih građana – Bolji smo zajedno“, kaže ambasador Žiofre.

 

Ambasadori su naveli da ovom kampanjom žele da naglase da im je stalo do građana Srbije i do istih stvari kao i njima – uspešne poljoprivrede, osnaživanja preduzeća, životne sredine, obezbeđivanja boljeg kvaliteta vazduha, putne infrastrukture i povezanosti, energetske efikasnosti i podrške u prevazilaženju energetske krize, kulturnog nasleđa, vladavine prava, obrazovanja i mnogih drugih tema.

Direktna finansijska pomoć EU Kosovu premašila 1,3 milijarde evra

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Šesnaesti uzastopni godišnji Sporazum o finansiranju između Evropske unije i Kosova u okviru Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (IPA) predstavljen je potpredsedniku vlade Besniku Bislimiju 24. marta u Prištini od strane ambasadora EU na Kosovu Tomaša Sunjoga. Sporazum u vrednosti od 62 miliona evra predstavlja komponentu IPA III za period 2021–2027. godine i podiže ukupan iznos direktne finansijske pomoći EU na više od 1,3 milijarde evra i potvrđuje činjenicu da su EU i njene države članice glavni donatori sredstava Kosovu.

 

Ovo je drugi sporazum o finansijskoj pomoći između EU i Kosova ove godine; samo prošlog meseca, EU je obezbedila Kosovu 75 miliona evra u okviru svog paketa energetske podrške za Zapadni Balkan kako bi pomogla građanima i preduzećima da se nose sa povećanim cenama energije, stimulišu uštedu energije i poboljšaju energetsku efikasnost.

 

Sporazum o finansiranju koji je danas potpisao potpredsednik vlade Bislimi pomoći će Kosovu da unapredi društveno-ekonomsku integraciju nevećinskih zajednica i povratnika, razvije infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, uključujući kanalizacioni sistem u Prištini, da unapredi energetsku efikasnost u javnom sektoru i uskladi kosovske zakone sa pravnim tekovinama EU i pruži podršku pravnim stručnjacima.

 

EU je počela da obezbeđuje sredstva iz IPA za Kosovo još 2007. godine. Programi IPA I i IPA II obuhvatali su period 2007-2020, uključujući 14 godišnjih sporazuma o finansiranju u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Finansiranje IPA III koje pokriva period 2021-2027. godine i pripadajuće godišnje Sporazume o finansiranju, počelo je da se sprovodi prošle godine, sa Sporazumom za 2021. godinu u vrednosti od 64 miliona evra i za 2022. godinu, koji je danas dostavljen, u vrednosti od 62 miliona evra.

EU i Albanija dovršile sporazume IPA22 i IPA23 o pružanju pomoći EU Albaniji u iznosu od 162,6 miliona evra

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Savet ministara Vlade Albanije odobrio je 24. marta sporazume o finansiranju između Evropske komisije i Republike Albanije o Godišnjim akcionim planovima (AAP) za 2022. i 2023. godinu u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III.

 

Program za 2022. godinu (IPA22) obuhvata doprinos EU od 82,6 miliona evra i obuhvata aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, razvoja perspektiva za mlade, jačanja demokratije, usklađivanja pravnih tekovina EU, nastavka borbe protiv organizovanog kriminala, jačanja pravosuđa, kao i podršku reformama za ispunjavanje standarda i normi EU. Program za 2023. godinu (IPA23) obezbediće dodatnih 80 miliona evra za podršku Albancima koji su pretrpeli društveno-ekonomske posledice energetske krize. Sredstva iz oba programa su bespovratna sredstva koja Albanija ne treba da otplati.

 

Program IPA23 će podržati Albance koji trpe društveno-ekonomske posledice energetske krize finansiranjem odgovora Vlade Albanije na energetsku krizu, koji predviđa:

 

– Subvencije za račune za energiju za preko milion albanskih domaćinstava;

 

– Podrška za 168.000 malih i srednjih preduzeća u Albaniji kako bi se kompenzovale visoke cene energije.

 

Ova podrška je deo paketa energetske podrške EU za Zapadni Balkan od milijardu evra koji je najavljen na Samitu o Zapadnom Balkanu u Tirani 2022. godine.

Bontex: Inoviranje tekstilne industrije u Bosni i Hercegovini

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Inspirativna priča uspešnog preduzetnika o povratku u svoju domovinu.

Senaid Husić je napustio svoju domovinu Bosnu i Hercegovinu krajem 1980-ih godina. Budući da je ekonomija Jugoslavije bila u opadanju, preselio se u Švajcarsku s nadom da će pružiti bolji život sebi i svojoj porodici. Tokom nekoliko godina, obavljao je različite menadžerske pozicije u različitim industrijama, uključujući sektor informacionih tehnologija. Nakon uspešne poslovne karijere koja je trajala više od 25 godina u Švajcarskoj, Senaid je odlučio da se vrati u svoju zemlju porekla početkom 2000-ih godina i osnuje kompaniju u Bosni i Hercegovini. U konsultaciji sa svojim poslovnim saradnicima i prijateljima u Švajcarskoj, odlučio je da investira u fabriku posvećenu proizvodnji košulja, što je rezultiralo osnivanjem kompanije Bontex 2004. godine.

„Trenutno dominiramo na oko 80% tržišta košulja u Švajcarskoj, a u skorije vreme ćemo uspostaviti još jedno međunarodno partnerstvo u Austriji, gde snabdevamo medicinsku odeću. U proteklih nekoliko godina smo takođe sarađivali sa partnerima u Nemačkoj i drugim zemljama.“  

Na početku je Bontex zapošljavao oko 50 radnika i uspostavio partnerstvo sa švajcarskom kompanijom za izvoz košulja u Švajcarsku. To partnerstvo se vremenom značajno proširilo. Admira Bašić već više od sedam godina obavlja funkciju generalnog direktora u Bontexu. „Naš uspeh leži u kvalitetu naših proizvoda, ali i u blizini naše fabrike prema zemljama Evropske unije. Osim toga, za razliku od konkurencije, mi smo sposobni da obradimo narudžbe u malim količinama“, dodaje Admira.

Iako su snabdevali brojne kompanije i brendove tokom godina, Bontex ranije nije prodavao proizvode pod svojim brendom. „Ulagači smo mnogo u tehnologiju i našu radnu snagu i nismo imali priliku da se fokusiramo na brendiranje i marketing naših sopstvenih proizvoda“, objašnjava Admira. Međutim, otvorila se prilika sa javnim pozivom koji je pokrenut u okviru EU programa EU4 Business, koji je pomagao preduzećima u Bosni i Hercegovini da se oporave od pandemije Covid-19. Zahvaljujući podršci programa EU4 Business za oporavak, Bontex je pokrenuo novi veb sajt i online prodavnicu, uspostavio dizajnersku jedinicu unutar kompanije za kreiranje dizajna pod brendom Bontex i nabavio kvalitetne tekstilne materijale za nove linije proizvoda.

„Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu poverenje.“

O projektu

EU4 Poslovanje je projekat Evropske unije koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje putem podsticanja konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 milion evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka. EU4 Poslovanje je deo programa Strategija lokalnog razvoja – Program lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke.

Sa nedavno dobijenom podrškom iz programa EU4 Poslovanje za oporavak, Bontex očekuje rast prihoda od 30% u bliskoj budućnosti. „Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu poverenje“, kaže Admira.

Trenutno, Bontex ima radnu snagu od 200 zaposlenih, a planiraju da taj broj prošire na preko 300 u narednim godinama. Takođe planiraju nastavak ulaganja u tehnologiju i marketing svoje marke.

Proton Cable: Pionirska održiva i inovativna proizvodnja kablova na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kako je podrška EU omogućila Proton Cable-u da predvodi tržište kablova bez halogena na Zapadnom Balkanu i da se proširi globalno.

Proton Cable, kompanija specijalizovana za proizvodnju električnih žica i kablova na Kosovu, brzo se etablirala kao ključni igrač na Zapadnom Balkanu od svog osnivanja 2010. godine. Put do ove tačke bio je izazovan, ali uspešan uz podršku Evropske unije . Besim Dida, izvršni partner kompanije Proton Cable, objašnjava da je vizija kompanije od samog početka bila da uvede novine na tržište kablova. Pre nego što smo započeli proizvodnju, kablovi na tržištu nisu imali brendiranje. Svi su znali da je to kabl, ali na kablu nije bilo odštampanog tipa ili brenda, a kablovi se nisu distribuirali u brendiranoj ambalaži“, kaže Besim.

„Takođe smo otkrili da u našem regionu nema proizvođača kablova bez halogena, a cena tehnologije za njihovu proizvodnju bila je relativno visoka.“

Kompanija je 2017. godine pokrenula deo za preradu bakarne žice, povećavajući njihovu nezavisnost od proizvođača sirovina i njihovu održivost na tržištu. Kao kompanija fokusirana na inovacije i praćenje razvoja na međunarodnom tržištu, otkrili su da je Evropska unija uvela novu direktivu u kojoj se navodi da kablovi koji se koriste u javnim prostorima treba da budu bez halogena. Ovi kablovi, kada su u kontaktu sa vatrom, ne bi trebalo da ispuštaju štetne gasove, koji bi štetili životnoj sredini ili ljudskom zdravlju. „Takođe smo otkrili da u našem regionu nema proizvođača kablova bez halogena i da je cena tehnologije za njihovu proizvodnju bila relativno visoka“, kaže Besim.

Proton Cable je odlučio da postane prva kompanija u regionu koja će uvesti kablove bez halogena kompatibilne sa standardima EU. Kompanija je uspešno pokrenula fabriku kablova i bakarnih žica, ali kako je ova najnovija inicijativa bila finansijski veoma izazovna, potražili su pomoć, a podrška je stigla od Evropske unije. EU ih podržava u nabavci tehnologije za liniju za proizvodnju kablova bez halogena i za liniju granulatora za plašt.

Štaviše, kompanija je bila u mogućnosti da iskoristi priliku koju je pružio nedostatak proizvođača granulatora za plašt izazvan ratom u Ukrajini. „Kako smo imali novu tehnologiju nabavljenu uz podršku EU, odlučili smo da iskoristimo ovu priliku i proširimo naše tržište“, kaže Besim. Proton kabl je počeo da izvozi u obližnje zemlje i sada je dodatno proširio svoje tržište na Austriju i Hrvatsku.

„Ovaj grant iz EU je bio prekretnica za nas. Mi smo prvi proizvođači kablova bez halogena u regionu, a sada izvozimo, uključujući i zemlje EU.“

O projektu

Projekat finansiran od EU „Podsticanje zapošljavanja ugroženih grupa i povećanje globalne konkurentnosti industrije električnih instalacija na Kosovu u skladu sa principima održivog i socijalno inkluzivnog razvoja“ pokrenut je 2020. godine. Svrha projekta je bila podsticanje zapošljavanja, povećanje socijalnog uključivanja i kreiranja održivih modela preduzeća na Kosovu.

Proton se raduje daljem širenju svog tržišta i lobira kod institucija da prilagode direktivu EU za upotrebu električnih kablova na javnim prostorima na Kosovu.” Ovaj grant iz EU je za nas bio prekretnica. Mi smo prvi proizvođači bezhalogenih kablova u regionu, a sada izvozimo, uključujući i zemlje EU“, kaže Besim.

Zahvaljujući dobijenoj podršci, Proton je povećao i broj zaposlenih. 129 ljudi je obučeno osnovama elektroinstalacija i upotrebe bezhalogenih kablova, a njih 17 se odmah zaposlilo u Fabrici kablova Proton. Njih 50 je završilo praksu, dok je preostalih 58 usavršavalo svoje veštine i zapošljavalo se u drugim kompanijama.

EU dogovorila 24 nova garantna programa za podsticanje investicija u zemljama proširenja i regione susedstva

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Operativni odbor Evropskog fonda za održivi razvoj plus (EFSD+) odobrio je danas novi paket od 24 garantna programa za podršku investicijama u susednim zemljama EU i zemljama koje su u procesu proširenja. Zajedno sa tri garancije za zapadni Balkan za podršku malim i srednjim preduzećima odobrenim u decembru, očekuje se da će nove garancije, vredne 2,4 milijarde evra, generisati investicije od 17 milijardi evra u prioritetne sektore, uključujući obnovljive izvore energije, digitalno povezivanje i privatni sektor konkurentnosti, u okviru Ekonomskih i investicionih planova (EIP), koji su sredstva za isporuku na Global Gatevai-u na Zapadnom Balkanu i južnom i istočnom susedstvu.

 

EFSD+, finansijski ogranak u okviru Instrumenta za susedstvo, razvoj i međunarodnu saradnju EU (NDICI) – Globalna Evropa, pruža garancije za ublažavanje rizika za ulaganja usklađena sa prioritetima EU u našim partnerskim zemljama.

 

Evropske i međunarodne finansijske institucije, kao što su Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i nacionalne razvojne banke EU, radiće zajedno sa Evropskom komisijom na stvaranju mogućnosti za ulaganja, u skladu sa Ekonomskim i investicionim planom i očekuje se da će to privući privatne investitore.

 

Kada se potpišu ugovori o garanciji između EU i ukupno 11 evropskih i međunarodnih finansijskih institucija kao što su EIB, EBRD i nacionalne razvojne banke, ovi subjekti će imati tri godine da ostvare investicije u oblastima kao što su: konkurentnost privatnog sektora i program inovacija za zapadni Balkan; crnomorska povezanost u istočnom susedstvu; energetska tranzicija i bezbednost u južnom susedstvu. Očekuje se i da garancija EU poveća finansiranje banaka za mala i srednja preduzeća, kao i da poveća emisiju zelenih obveznica u zemljama partnerima EU.

Promena odeće

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pruža finansijsku i tehničku pomoć tekstilnim kompanijama u Bosni i Hercegovini.

Kompanije tekstila u Bosni i Hercegovini suočile su se sa brojnim izazovima tokom pandemije. Porudžbine i prodaja su značajno opali, a lanci snabdevanja su poremećeni, što je veoma otežalo kupovinu sirovina od početka februara 2020. Industrija procenjuje da se svaki treći izgubljeni posao u zemlji tokom pandemije dogodio u tekstilnom sektoru. Jedna od kompanija koja se suočila sa ovim izazovima bila je konfekcija sa dugom istorijom: Sana Linea iz Kostajnice, na severu BiH. Osnovana 1947. godine, kompanija trenutno zapošljava 74 radnika i u potpunosti je vođena ženama. Imaju 13 maloprodajnih objekata širom Bosne i Hercegovine, kao i dva u Srbiji.

 „Radili smo na razvoju nove kolekcije. Kao što je svima poznato, pandemija je stvorila velike probleme u nabavci materijala i isporuci. U našem slučaju, jedan od problema je bilo i finansiranje pojedinih specijalnih mašina višeg cenovnog ranga, koje su nam bile potrebne za neophodnu modernizaciju naše proizvodne linije“.

Marijana Bučevac je direktorka Sana Linee. Ona objašnjava da je kompanija dobro poslovala pre početka pandemije COVID-19 kada su planirali proširenje svoje proizvodne linije i broja zaposlenih. Međutim, pandemija je zaustavila ovaj razvoj i ugrozila čak i postojeće operativne performanse kompanije. „Radili smo na razvoju nove kolekcije. Kao što je svima poznato, pandemija je stvorila velike probleme u nabavci materijala i isporuci. U našem slučaju, jedan od problema je bilo i finansiranje pojedinih specijalnih mašina višeg cenovnog ranga, koje su nam bile potrebne za neophodnu modernizaciju naše proizvodne linije“, kaže Marijana.

Upravo u to vreme videli su najavu projekta EU4BusinessRecovery koji finansira EU i prijavili su se. Podrška projekta stigla je u pravom trenutku, a Evropska unija ih je podržala nabavkom specijalnih mašina za proizvodnju i nabavkom sirovina. Projekat je doprineo i zdravijem okruženju za zaposlene, delimičnom rekonstrukcijom fabrike. Marijana opisuje da je jedna od važnih investicija bila razvoj mobilne aplikacije za iOS i Android platforme koja im je omogućila da unaprede onlajn prodaju i dođu do većeg broja kupaca.

„Ovom podrškom i nabavkom specijalne mehanizacije uspeli smo da osavremenimo proizvodnju i zaposlimo 10 novih radnika. Takođe smo razvili našu veb prodavnicu i veb stranicu kako bismo mogli da dođemo do novih kupaca. Počeli smo da izvozimo u EU.”

O projektu

Projekat „COVID-19 Investment Response – EU4 Business Recovery“, finansiran od strane EU, sprovodi Međunarodna organizacija rada, u partnerstvu sa nemačkom razvojnom agencijom GIZ i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj. Cilj projekta je podrška oporavku BiH privrede od posledica pandemije COVID-19. Specifični cilj je pružanje hitne podrške mikro, malim i srednjim preduzećima kako bi se obezbedio njihov kontinuitet poslovanja, zadržalo više od 1.000 radnih mesta i otvorilo najmanje 100 novih radnih mesta, posebno kao podrška ženama preduzetnicama, mladima i drugim ugroženim grupama.

Danas kompanija radi na još većem jačanju svog brenda i širenju prodaje na zemlje van Bosne i Hercegovine. Konstantnim praćenjem promena na tržištu, kompanija za sada uspešno posluje.

Marijana objašnjava da je ulaganje u mašineriju i marketing doprinelo povećanju njihove prodaje. „Ovom podrškom i nabavkom specijalne mehanizacije uspeli smo da osavremenimo proizvodnju i zaposlimo 10 novih radnika. Takođe smo razvili našu veb prodavnicu i veb stranicu kako bismo mogli da dođemo do novih kupaca. Počeli smo da izvozimo u EU“, kaže Marijana.

Stavljanje više mesta za sto

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kako je grant Evropske investicione banke podržao crnogorski biznis sa nameštajem da se oporavi od uticaja COVID-19.

Ekonomski uticaj COVID-19 bio je ozbiljan za mala preduzeća svuda. U Crnoj Gori je finansijska pomoć Evropske investicione banke, banke EU, napravila veliku razliku. „To je bilo posebno važno za očuvanje likvidnosti privrede i radnih mesta“, kaže Irena Radović, izvršna direktorka Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore (Investment and Development Fund of Montenegro), koji se udružio sa Evropskom investicionom bankom za podršku malim i srednjim preduzećima (MSP). „To je bilo presudno i za razvojne projekte koji doprinose stvaranju nove ekonomske vrednosti i oporavku naše privrede u postpandemijskom periodu.

„Pandemija je bila teško vreme za sva preduzeća, uključujući i nas.”

Jedan od biznisa koji je podržan kroz ovaj fond bila je kompanija za nameštaj Doding. Doding se skoro tri decenije bavi proizvodnjom nameštaja po meri i iz malog porodičnog preduzeća prerastao je u preduzeće sa preko 90 zaposlenih. Preduzeće je počelo 1998. godine sa proizvodnjom nameštaja po meri, od lameliranih materijala, iverice i drveta. Od tada, kompanija je porasla i sada se bavi i velikim projektima poput hotela, stambenih kompleksa i poslovnih prostora. Kompanija zapošljava stručnjake iz oblasti arhitekture, dizajna, proizvodnje nameštaja, prodaje, tehnologije, proizvodnje, marketinga i finansija. Pored dva proizvodna pogona, Doding ima izložbene salone u Citi Kvartu, Podgorici i Radanovićima, gde su kroz dizajn enterijera i nameštaja predstavljeni njihovi dizajnerski i proizvodni kapaciteti.

Preduzeće vodi arhitektica Ana Pejović, zajedno sa suprugom Brankom, građevinskim inženjerom. Njihova kompanija stalno raste i kada je počela pandemija COVID-19 planirali su da dalje ulažu u tehnologiju. Međutim, kako Ana objašnjava, pad prihoda zajedno sa neizvesnošću izazvanom pandemijom sprečili su ih da dalje investiraju. „Pandemija je bila teško vreme za sve kompanije, uključujući i nas“, kaže Ana.

Međutim, upravo u to vreme čuli su za priliku za povoljan kredit Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore uz podršku Evropske investicione banke, kreditnog ogranka EU. Prijavili su se i dobili su kredit kojim su kupili kompjuterizovani i tehnološki visoko napredni CNC rezač kao i kompjuterizovanu jedinicu za farbanje nameštaja po najnovijoj tehnologiji.

„Ova podrška je bila izuzetno važna jer je pomogla da naše poslovanje ostane stabilno u teškim vremenima.”

O projektu

Crnogorska mala preduzeća mogu i dalje da se oslanjaju na Evropsku investicionu banku za podršku na svom putu ka modernoj, digitalnoj, zelenoj i cirkularnoj ekonomiji. Prisustvo Banke je sada poboljšano kroz njenu novu filijalu, EIB Global.

Dokaz za to je ugovor od 100 miliona evra sa Investicionim razvojnim fondom za klimatski prihvatljiva i energetski efikasna ulaganja lokalnih malih i srednjih preduzeća potpisan od 2021. On otvara novi izvor preko potrebnog finansiranja klimatske i ekološke održivosti kako bi se ubrzala dekarbonizacija lokalne privrede i njeno odvajanje od fosilnih goriva.

 

Ana objašnjava da su ove dve mašine bile od velike pomoći za dalji održivi rast njihovog poslovanja u teškim pandemijskim i postpandemijskim vremenima. „Ova podrška je bila izuzetno važna jer je pomogla da naše poslovanje ostane stabilno u teškim vremenima“, kaže ona.

Sada, pored redovnih aktivnosti, kompanija radi na uvođenju nove linije proizvoda pod nazivom Doding Outdoor, koja će nuditi baštenski i plažni nameštaj. Za to rade na inovativnom i ekološki prihvatljivom pristupu gde planiraju da koriste ostatke drveta iz svojih glavnih proizvodnih aktivnosti. Dodingovi planovi uključuju dalje širenje na regionalnom i tržištu EU. Iako već imaju međunarodne klijente, žele da povećaju izvoz kompanije i postanu regionalni brend.