Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Opremanje mladih sa radnim iskustvom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Otključavanje potencijala: EU finansiranje podstiče zapošljavanje mladih iz Đakovice kroz praktičnu obuku.

Kosovo se suočava sa velikom potražnjom za kvalifikovanim radnicima spremnim da rade lično ili na daljinu za ostatak sveta. Shvatanje novih mogućnosti koje omogućava zelena i digitalna tranzicija može se naći u učenju i razvoju veština. Slične potrebe među stručnjacima za veštine prisutne su i u oblasti EU, gde je Evropska komisija (EK) proglasila 2023. Evropskom godinom veština. Cilj je da se građanima obezbede relevantne veštine za prilagođavanje promenama na tržištu rada.

„Postoji veliki jaz u veštinama na kosovskom tržištu rada koji se samo produbio nakon pandemije.“

Ostvarivanje značajnijeg uticaja u manjim gradovima

Tržište rada na Kosovu suočava se sa višestrukim izazovima, ali u manjim gradovima postoji još manje mogućnosti za poslodavce i zaposlene. Na vrhu liste problema je jaz u veštinama: preduzeća ne pronalaze radnike koji su im potrebni, dok oni koji traže posao nisu dovoljno kvalifikovani da se zaposle. U zapadnom gradu Đakovici, Centar za inivacije Đakovo (CIĐ) je identifikovao veliki potencijal za rešavanje neusklađenosti potreba za radnom snagom i obrazovnih veština. Ovaj fenomen verovatno doprinosi nezaposlenosti više od polovine mladih na Kosovu.

„Postoji veliki jaz u veštinama na kosovskom tržištu rada koji se samo produbio nakon pandemije“, kaže Fatos Akhemi, menadžer kofinansiranog projekta između Evropske unije i opštine Đakovica koji se bavi zapošljavanjem mladih, žena i grupa u nepovoljnom položaju.

Da bi se pozabavio ovim pitanjem, CIĐ je primenio dvosmerni pristup: rad sa poslodavcem i sa onima koji traže posao. Nakon što su naveli potencijalne mogućnosti privatnog i javnog sektora, identifikovali su osam traženih veština kroz analizu tržišta rada i procenu potreba – rezultat: 31 zaposlen i preko stotinu završenih stažiranja.

„Naše metode uključivanja mladih na tržište rada pokazale su se uspešnim, za šta smo imali veoma pozitivne kritike“, kaže Akhemi. „Oni su završili staž u kojem su nosili težinu posla na svojim plećima, nosili profesionalne obaveze na osnovu onoga u čemu su vešti da rade.“

Pored obuke, učesnici su tokom dvogodišnjeg projekta stekli iskustvo sa mentorskim programom.

„Postavili smo temelje velike mreže postojećih i novih preduzeća koja posluju u Đakovici, koja nastavljaju da aktivno identifikuju nedostatak veština javnim vlastima, što doprinosi našim dostignućima kao projekat.“

O projektu

Kao vodeći partner, Inovacioni centar Jakova i opština Đakovica su tokom dve godine realizovali projekat „Ujedinjeni ka osnaživanju mladih, žena i ugroženih grupa“, finansiran od strane Kancelarije Evropske unije na Kosovu. Glavni cilj projekta je bio da se analizira postojeće tržište rada i stvori nove mogućnosti za mlade, žene i grupe u nepovoljnom položaju. Pored toga, projekat je imao za cilj da ciljnim grupama obezbedi neophodne veštine potrebne za tržište rada, povezivanje i povezivanje poslodavaca sa zaposlenima za obuku na poslu, stažiranje, redovno zapošljavanje i finansiranje novih inovativnih ideja za stvaranje novih start-up-ova.

Pokretanje, prevazilaženje prve prepreke

JIC je takođe podržao nova preduzeća kojima je bila potrebna pomoć da pređu početnu liniju, posebno one koje rade u malim gradovima kao što su Đakovica i susedne opštine Junik i Dečani. Među 16 korisnika grantova, projekat je podržao žene preduzetnice i početnike sa invaliditetom u različitim industrijama, kao što su prerada hrane, IT, savetovanje o ishrani, rast poslovanja i još mnogo toga.

„Postavili smo temelje velike mreže postojećih i novih preduzeća koja posluju u Đakovici, koja nastavljaju da aktivno identifikuju nedostatke veština javnim vlastima, što doprinosi našim dostignućima kao projekat“, kaže Akhemi.

Kontinuirana identifikacija i rješavanje nedostatka vještina je neophodna za sve aktere, kao i potreba za stalnim učenjem i sticanjem vještina kako bi se uklopili u tranzicije koje povećavaju svačije šanse za zapošljivost. Više od tri četvrtine kompanija u EU ima poteškoća da pronađe radnike sa potrebnim veštinama, a samo trećina odraslih pohađa obuku, kaže EK.

Spasavanje bioskopa Lumbardhi

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Priča o otpornosti i revitalizaciji

Bioskop Lumbardhi je osnovan 1952. godine u Prizrenu, na Kosovu, u vreme socijalističke Jugoslavije. Bio je to deo moderne kulturne konstrukcije u novoformiranoj zemlji, koja je imala za cilj da kroz film obrazuje mase sa novom ideologijom. U početku je bioskop radio u zatvorenom prostoru, a 1959. godine otvoren je i bioskop na otvorenom za javne projekcije. Međutim, bioskop se od ranih godina suočavao sa stalnim pretnjama rušenja. Godine 1972, kada je bioskop imao samo 20 godina, vlasti su donele odluku da ga sruše. Kasnije, 1980-ih, čak je održan i arhitektonski konkurs za redizajn čitavog naselja, uključujući bioskop, kao veliki kulturni kompleks. Uprkos ovim naporima, svi pokušaji rušenja ili preuređenja su propali iz različitih razloga. Opštinske vlasti su 2007. godine ponovo odlučile da sruše bioskop, što predstavlja ozbiljniju pretnju sa mašinama za rušenje u pripravnosti. Na sreću, građanska inicijativa otpora u poslednjem trenutku uspela je da zaustavi rušenje, spasivši bioskop od uništenja.

„Ceremonija otvaranja Doku Festa zamenjena je činom protesta koji je kasnije okupio podršku 58 organizacija civilnog društva širom Kosova, javnosti i mnogih institucionalnih aktera. Bio je to izuzetan uspeh i označio je prvi korak ka spasavanju bioskopa Lumbardhi.“

Inicijativa „Inicijativa za zaštitu bioskopa Lumbardhi“, koju predvode DokuFest i EC Ma Ndriše, prvo je uspešno prikupila preko 8.000 potpisa i organizovala proteste kako bi izvršila pritisak javnosti na vlasti, efikasno sprečivši predstojeće rušenje. Međutim, nije bilo naknadnih radnji da se aktivira bioskop koji je zatvoren nakon rata. Iako je bioskop neformalno ponovo otvoren kao SHKA – Shokeria Kulturo Artistike na privatnu inicijativu na kratak period od dve godine između 2012-2014, sa barom i prostorom za događaje koji su radili u prostorijama, većim delom od 7 godina nije bilo institucionalnih napora da ponovo aktiviramo bioskop i vratimo ga za javnu upotrebu, objašnjava Ares Športa, direktor Lumbardhi fondacije. Godine 2014. učinjen je još jedan i poslednji pokušaj rušenja bioskopa, privatizacijom AKP-a i planovima opštine da „prošire put“, ponovo otvarajući debate za parking ili tržni centar, kao što se desilo u mnogim gradovima u regionu.

Ares priča da je odluka o rušenju bioskopa objavljena tri nedelje pre međunarodno poznatog filmskog festivala DokuFest, koji se održava svake godine u Prizrenu i od 2002. godine koristi bioskop kao glavno mesto“, dodaje on.

Neuspeh prethodnog pokušaja rušenja poslužio je kao vredna lekcija, što je podstaklo aktiviste u Prizrenu da preduzmu odlučnu akciju i osnuju Lumbardhi fondaciju kao nezavisnu nevladinu organizaciju. Njihova misija je bila da ponovo postanu bioskop kao mesto kulturnog nasleđa dostupno svima i da se proaktivno zalažu za sprovođenje 7 ciljeva inicijative. Na inicijativu fondacije, osim hitnih intervencija na krovu i manjih intervencija koje su bioskop učinile upotrebljivijim, u periodu od 2019. do 2020. godine, u saradnji sa: CHvB Kosova i dizajn Khora kancelarije kroz projekat kojim upravlja UNDP i finansira Evropska unija. Nakon toga, u jesen 2022. godine sproveden je detaljni projekat za sveobuhvatni plan restauracije bioskopskog kompleksa i trotoara.

Paralelno sa tim, Lumbardhi fondacija je omogućila proces saradnje koji je uključivao više zainteresovanih strana kako bi se razvio plan upravljanja za bioskop Lumbardhi. Plan je imao za cilj da sačuva značaj kulturnog nasleđa bioskopa, podstakne održivi društveno-ekonomski razvoj, revitalizuje ga kao javni kulturni centar i integriše u kulturno tkivo Prizrena. Da bi ostvarila ove ciljeve, fondacija je okupila umetnike, društvene naučnike i istraživače koji su se upustili u različite projekte, generišući nova znanja i angažujući se sa širokom publikom.

U potrazi za održivim ekonomskim modelom, bioskop Lumbardhi je uspešno kombinovao prihod od samog kafea, prihod od zakupa i prodaje karata sa spoljnim izvorima finansiranja. Kao rezultat toga, fondacija sada zapošljava preko 12 članova osoblja i sarađuje sa oko 10 spoljnih saradnika, dajući pozitivan doprinos lokalnoj ekonomiji.

„Naš slučaj pokazuje da rušenje i izgradnja od nule nisu jedine opcije. Ponovno korišćenje zgrade obnavljanjem i unapređenjem njenih istorijskih, društvenih i umetničkih vrednosti može je ponovo učiniti funkcionalnom.“

O programu

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je sredstvo kojim EU podržava reforme u regionu proširenja uz finansijsku i tehničku pomoć od 2007. IPA fondovi izgrađuju kapacitete korisnika tokom procesa pristupanja, što rezultira progresivnim , pozitivni pomaci u regionu.

Za period 2007-2013, Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) imao je budžet od 11,5 milijardi evra. Njenom nasledniku, IPA II, dodeljeno je 12,8 milijardi evra za period 2014-2020. Za period višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027, IPA III budžetski okvir je 14,162 milijarde evra.

Prilikom poslednjeg pokušaja rušenja bioskopa 2014. godine, Evropska unija je snažno podržala građansku inicijativu za njegovu zaštitu. Nakon toga, 2018. godine, Evropska unija je takođe obećala značajnu podršku, obezbeđujući 1,5 miliona evra za buduću restauraciju bioskopa. Projekat restauracije podrazumeva postavljanje novih sistema grejanja, ventilacije i hlađenja, adaptaciju bekstejdža i radnih prostora, očuvanje značajnih površina poput balkona i sale za projekcije i održavanje drugih elemenata koji doprinose jedinstvenom identitetu bioskopa. Pored toga, projekat će olakšati stvaranje prostora za kafe i uključiti eksterne intervencije kako bi se uskladili sa urbanističkim planiranjem.

“Podrška Evropske unije je ključna, jer bioskop trenutno radi u punom kapacitetu samo pet meseci svake godine. Završetkom restauracije biće moguće da se bioskop koristi tokom zimske i jesenje sezone za filmske projekcije, koncerte, predstave i slične aktivnosti“, objašnjava Ares. On dalje ističe da će projekat koji finansira EU unaprediti zgradu. profitabilnost, što rezultira povećanjem prihoda. Štaviše, sa estetske tačke gledišta, zgrada će postati privlačnija široj javnosti. „Naša akcija pokazuje da rušenje i početak iznova nisu jedine opcije. Ponovno korišćenje zgrade revitalizacijom i očuvanjem njenih istorijskih, društvenih i umetničkih vrednosti može je učiniti ponovo funkcionalnom“, dodaje Ares.

„IMATE PRAVO!“ – PROMOTIVNA KAMPANJA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Promotivna kampanja besplatne pravne pomoći u Srbiji pod nazivom „Imate pravo!“ predstavljena je lokalnim medijima i javnosti u Nišu. Ova kampanja je deo projektnih aktivnosti „Objekat podrške vladavini prava u Srbiji“, koji sufinansiraju EU i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi GIZ. Zajednički je pokrenuta i razvijena u partnerstvu sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Kampanja ima za cilj podizanje svesti o mehanizmu besplatne pravne pomoći.

 

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći donet je 2019. godine sa ciljem da se svakom pojedincu, a posebno najugroženijim građanima, obezbedi pristup pravdi i pravna zaštita. I pored uspostavljanja sistema besplatne pravne pomoći krajem 2019. godine, i dalje postoji nedostatak svesti građana o njihovom pravu na besplatnu pravnu pomoć, kao i nekoliko nedostataka u primeni zakona.

 

„Imate pravo!“ kampanja će se sprovoditi u fazama tokom dužeg perioda. Prvenstveno će se fokusirati na jedinice lokalne samouprave u kojima se po zakonu može ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć. Pored toga, biće uloženi napori da se povećaju kapaciteti kroz sesije obuke na terenu za službenike odgovorne za budžetiranje i odobravanje aplikacija.

MADE OF US: Izuzetna avantura se uspešno privodi kraju!

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kampanja „Made of Us – Putovanje EU-Zapadni Balkan“, podržana od strane EU i koju vam donosi WeBalkans, završena je s velikim uspehom. Kampanja je imala za cilj da podstakne pozitivnu percepciju EU među ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. U njoj je učestvovalo 12 mladih vlogera, dinamičnih pojedinaca iz EU i Zapadnog Balkana, koji su zajedno krenuli na putovanje Zapadnim Balkanom. Svaki par vlogera je dokumentovao svoja iskustva i usput svakodnevno delio zadivljujući onlajn sadržaj.

 

Prošle nedelje, 12. juna 2023., vlogeri su imali priliku da posete Berlaimont, sedište Evropske komisije, i da se sastanu sa članovima kabineta komesara Varhelija u okviru završnog događaja kampanje Made of Us. Događaj je bio prilika za vlogere da prikažu svoj najbolji sadržaj i govore o svojim najupečatljivijim trenucima sa putovanja, kao i za tim Made of Us da predstavi preliminarne rezultate kampanje. Nakon prvih prezentacija, vlogeri su se preselili u sedište DG NEAR, gde ih je srdačno primila Sigrid Bretel, vršilac dužnosti šefa Jedinice za međuinstitucionalne odnose i komunikaciju u DG NEAR. Tokom ove interakcije, vlogeri su imali priliku da dalje podele svoja lična iskustva sa putovanja i vlogovanja, kao i vredne povratne informacije i lekcije naučene sa završenih putovanja. Događaj je zaključen obilaskom Brisela koji je posebno upriličen da se vlogeri oproste jedni od drugih i da proslave završetak projekta.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastavila se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusirala na jednog od partnera WB6. Vlogeri su pokrili ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, a usput su upoznali zanimljive i inspirativne lokalne ličnosti, sve vreme pokazujući prirodni pejzaž, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Dvanaest vlogera je snimilo svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji su distribuirani na kanalima WeBalkansa.

 

Za više informacija o ovom uzbudljivom putovanju, posetite stranicu kampanje Made of Us campaign page

Promovisanje zdravog rasta i razvoja u sarajevskim predškolskim ustanovama

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat finansiran od EU osnažuje prosvetne radnike i roditelje za optimalan razvoj deteta u opštini Centar Sarajevo u Bosni i Hercegovini.

Institut za populaciju i razvoj (IPR), organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, proveo je 2019. godine istraživanje u kojem je učestvovalo 127 prosvetnih radnika u Kantonu Sarajevo. Cilj je bio identificirati njihove potrebe za dodatnom stručnom podrškom u provođenju programa zdravog rasta i razvoja, koji ima podršku Ministarstva obrazovanja, nauke i mladih Kantona Sarajevo. Tokom ovog procesa, IPR je prepoznao neophodnost kontinuiranog rada sa decom predškolskog uzrasta. Koristeći rezultate istraživanja iz 2019. i uz vodstvo stručnjaka, razvili su obrazovni paket za poboljšanje emocionalnih i društvenih veština dece.

Ovaj paket je posebno dizajniran da odgovori na potrebe roditelja i vaspitača. Kako bi pružio odgovarajuće smernice za njegovo korištenje i efikasno zadovoljio potrebe dece uzrasta od četiri do šest godina, IPD je pokrenuo dodatni projekat pod nazivom „Promovisanje zdravog rasta i razvoja dece u predškolskim ustanovama Općinskog centra Sarajevo“. Ovaj projekat se realizuje u okviru programa ReLOaD2, koji finansijski podržava Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (PUNR).

“ Napravili smo veb platformu ‘Zdrav rast i razvoj’, omogućavajući roditeljima da učestvuju u onlajn kursevima obuke i steknu praktične uvide koje mogu da vežbaju zajedno sa svojom decom.“

Prema riječima koordinatora projekta Amera Džekmana, inicijativom je obuhvaćeno 19 predškolskih ustanova i uključeno je 50 vaspitača iz ove opštine. Ovi edukatori su učestvovali u dvodnevnim radionicama sa ciljem da unaprede svoje veštine i kompetencije potrebne za realizaciju projekta. Svaka predškolska ustanova dobila je „kutiju za vrtić“ sa izborom praktičnih alata koji olakšavaju rad sa decom. Naime, u kutijama vrtića nalaze se lutke Hana i Dado, koje su postale sastavni dio svakodnevnog života dece u Općinskom centru Sarajevo.

Džekman pojašnjava da ove lutke služe kao sredstvo za igru da vaspitači daju vrijedne smjernice za zdrav rast i razvoj. Kroz igru deca bez napora shvataju koncepte održavanja zdravog načina života. Pored toga, kutije vrtića sadrže radne listove, postere, kartice sa slikama i kartice sa emocijama koje su u skladu sa aktivnostima projekta. Štaviše, Džekman ističe ključnu ulogu roditeljskog uključivanja u implementaciju projekta. „Napravili smo veb platformu „Zdrav rast i razvoj“ koja omogućava roditeljima da učestvuju u onlajn kursevima obuke i steknu praktične uvide koje mogu da praktikuju zajedno sa svojom decom“, objašnjava Džekman.

„Fizičko nasilje se kasnije manifestuje kod dečaka, dok kod devojčica dominiraju različiti oblici verbalnog nasilja. Dečaci koji dožive fizičko nasilje u ranom uzrastu imaju dvostruko veće šanse da i sami postanu nasilnici, upuštaju se u tuče, nose oružje i pokazuju nasilno ponašanje u vezama. Ove zabrinutosti naglašavaju važnost implementacije programa koji dele zajedničke ciljeve sa ‘Zdravim rastom i razvojem’ tokom ranog detinjstva.“

O projektu

Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se primenjuje na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Ukupno 150 roditelja završilo je onlajn kurs obuke na temu „Zdrav rast i razvoj“, sa preko 200 pristupa uslugama konsultacija i podrške preko IPR Facebook platforme „Savetnici za roditelje.“

Maja Alihodžić, majka čije je dete učestvovalo u programu, istakla je kako je obuka pomogla roditeljima da savladaju svakodnevne izazove u vaspitanju svojih mališana. „Prvi put sam osetio da se prema deci drugačije postupa i da se sa njima razgovara. Saveti koje smo dobili uveliko su pomogli u rešavanju različitih tema uz promovisanje otvorenog razgovora i zajedničkog učenja. Verujem da sada bolje razumemo jedni druge, a ja osećati se spremnije za rešavanje različitih situacija. Nadam se da će slični programi biti dostupni i u osnovnim školama, čime će roditeljsko učešće i obrazovanje dece postati standardna praksa u svim obrazovnim ustanovama“, kaže Alihodžić.

IPR ističe porast nasilja, uznemiravanja i verbalnog zlostavljanja među dečacima i devojčicama, čak I u nižim razredima osnovne škole. Džekman napominje: „Fizičko nasilje ima tendenciju da se kasnije manifestuje kod dečaka, dok među devojčicama dominiraju različiti oblici verbalnog nasilja. Dečaci koji dožive fizičko nasilje u ranom uzrastu imaju duplo veće šanse da i sami postanu nasilnici, tuče, nose oružje i pokazuju nasilje. Ove brige naglašavaju važnost sprovođenja programa koji dele zajedničke ciljeve sa “Zdravim rastom i razvojem tokom ranog detinjstva“, dodaje Džekman.

On dalje tvrdi da obrazovanje dece o zdravim stilovima života treba sistematski integrisati u sve ustanove i agencije za brigu o deci. Pružanje kvalitetnog obrazovanja i promocija zdravog načina života u skladu je sa sedamnaest ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, uz podršku projekta ReLOaD2 koji finansira EU.

Lokalno osnaživanje za evropske integracije Albanije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Inicijativa koju finansira EU osnažuje albanske opštine da igraju uticajniju ulogu u procesu evropskih integracija.

Albanija je 2014. godine pokrenula značajnu inicijativu za reformu svog sistema lokalne uprave, težeći istinskoj i suštinskoj decentralizaciji, nadovezujući se na prethodne, ali nedovoljne napore. Ova inicijativa je imala za cilj da ovlasti lokalnu samoupravu sa značajnim finansijskim i ekonomskim ovlašćenjima, pravima i odgovornostima. Imao je za cilj da unapredi administrativne, investicione, regulatorne i uslužne sposobnosti u osnovnim funkcijama, dok takođe obuhvata prenos dodatnih odgovornosti. Istovremeno, teritorijalna administrativna reforma je imala za cilj da pojednostavi administrativne granice zemlje reorganizacijom fragmentiranih jedinica lokalne samouprave. Ovo restrukturiranje je imalo za cilj da reši pitanja nezadovoljavajućih javnih usluga koje se pružaju lokalnim zajednicama i odsustva ekonomije obima, što je rezultiralo prekomernim administrativnim troškovima. Cilj je bio stvaranje kohezivnijeg i efikasnijeg teritorijalnog sistema koji bi bolje služio potrebama stanovništva.

„Međutim, ova percepcija je netačna, jer se značajan deo zakona zaista primenjuje na lokalnom nivou. Konačno, prepoznato je da su integracije u EU sveobuhvatna praksa i da opštine igraju ključnu ulogu u ovom procesu“.

Drugi ključni aspekt koji se bavi reformom lokalne uprave u Albaniji odnosio se na ulogu opština u procesu integracije u Evropsku uniju (EU). Jolanda Trebicka, izvršna direktorka Organizacije civilnog društva Europartners Development Albania (EPD) u to vreme bila je među stručnjacima koji su aktivno uključeni u proces reformi. Ona ističe da je među vlastima preovladalo mišljenje da su integracije u EU prvenstveno usmerene na približavanje zakonodavstva na centralnom nivou, zanemarujući značaj lokalne uprave. „Međutim, ova percepcija je netačna, jer se značajan deo zakona zaista primenjuje na lokalnom nivou. Albanija je započela proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Kao i u zemljama EU, procena u Albaniji je potvrdila da se 70% harmonizovanog/približenog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU primenjuje na lokalnom nivou. Konačno, prepoznato je da su integracije u EU sveobuhvatna praksa i da opštine igraju ključnu ulogu u ovom procesu“, navodi Trebićka. Shodno tome, inicijalna strategija decentralizacije imala je za cilj uspostavljanje EU kutaka u 30 opština Albanije do 2020. godine.

EU u Albaniji je 2017. godine pokrenula projekat „Opštine za Evropu“. Ovaj projekat je imao za cilj da podigne ulogu opština u procesu evropskih integracija na viši nivo. Počevši skoro od nule, projekat je pružio sveobuhvatnu podršku u različitim oblastima, uključujući pruženu pomoć svih 61 opštini u uspostavljanju jedinica EU i omogućavajući im da efikasno obavljaju svoje dužnosti. Projekat je organizovao nekoliko obuka za unapređenje kapaciteta opština za pristup fondovima EU i podržao jedinice EU u organizovanju događaja u lokalnoj zajednici radi širenja informacija o u EU.

„Postoje oblasti koje zahtevaju dalja poboljšanja. Međutim, mogu sa sigurnošću da tvrdim da smo postavili temelje da opštine preuzmu mnogo značajniju ulogu u procesu evropskih integracija u budućnosti..“

O projektu

Opšti cilj projekta Opštine za Evropu je bio jačanje kapaciteta opštinske uprave i dopremanje do albanskih građana i albanskih lokalnih uprava sa informacijama o EU, njenim politikama, programima i fondovima. Sve projektne aktivnosti bile su organizovane oko sledećih komponenti: EU integracije i koordinacija donatora, institucionalna izgradnja i obuka, umrežavanje i onlajn komunikacija, vidljivost i događaji, kao i pitanja koja se odnose na sve oblasti. Projekat tehničke pomoći pružio je podršku za uspostavljanje i efikasno funkcionisanje Jedinica za EU ​​poslove u svakoj opštini. Jedinice EU su od ključnog značaja za upravljanje procesima interne (unutar opština) koordinacije o pitanjima vezanim za EU ​​i služe kao glavna struktura za koordinaciju i implementaciju aktivnosti u zajednici. Ukupna finansijska vrednost projekta (obe faze) je 3,6 miliona evra.

Takođe, projekat je pružio podršku Delegaciji EU u sprovođenju informacionih i komunikacionih aktivnosti na opštinskom nivou. Ovo uključuje pomoć u kampanjama protiv ilegalne migracije, promociju ERASMUS+ programa mladim pojedincima u opštinama i podizanje svesti o programima EU za podršku ruralnom području na lokalnom nivou. Važna kampanja bila je „Evropa je tu“ koja se sastojala u informisanju lokalnog stanovništva o doprinosu EU društvenom i ekonomskom razvoju lokalnih zajednica.

Generalno, projekat je dao značajan doprinos jačanju kapaciteta upravljanja opštinama u vezi sa pitanjima vezanim za EU, dajući pozitivne rezultate. Projekat se smatra najboljom praksom u zemljama Zapadnog Balkana tokom događaja koji je organizovao Komitet regiona u okviru Dana proširenja, 6. jula 2022. Ipak, gospođa Trebička priznaje da još ima prostora za poboljšanje. „Postoje oblasti koje zahtevaju dalja poboljšanja. Potrebno je učiniti više na informisanju i podizanju kapaciteta cele lokalne administracije i podršci gradskim većima da igraju proaktivniju ulogu u važnim procesima evropskih integracija na terenu. Međutim, mogu sa sigurnošću da tvrdim da smo postavili temelje da opštine u budućnosti preuzmu mnogo značajniju ulogu u procesu evropskih integracija“, potvrđuje Trebićka.

WeBalkans na Evropskom događaju mladih 2023. godine u Strazburu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropski događaj mladih (EYE) se godišnje održava u Evropskom parlamentu u Strazburu, kao i online, okupljajući hiljade mladih pojedinaca iz cele Evropske unije i sveta. Njegov cilj je razmena i oblikovanje ideja o budućnosti Evrope. Još jednom, ovaj uzbudljiv i značajan događaj izazvao je nove ideje i podstakao nova povezivanja u Strazburu, gradu u kojem su smeštene evropske institucije. To je uključivalo i učešće Mladih evropskih ambasadora i EU vlogera koji su uključeni u kampanju „Made of Us“.

 

Putovanje je započelo 8. juna u Savetu Evrope za Mlade evropske ambasadore sa Zapadnog Balkana, Istočnog partnerstva, Južnog susedstva i EU vlogere angažovane u kampanji „WeBalkans – Made of Us“. Interaktivni događaj jednog dana obuhvatio je radionice posvećene borbi protiv diskriminacije, promovisanju slobode izražavanja i unapređivanju rodne ravnopravnosti. Učesnici su imali priliku da posete Savet Evrope i učestvuju u panel diskusiji na visokom nivou kojoj su prisustvovali ambasadorka EU pri Savetu Evrope, Vesna Batistić Kos, director za politička pitanja i odnose sa spoljnim svetom pri Savetu Evrope, Miroslav Papa, kao i direktori za ljudska prava i demokratiju, Kristof Poirel i Matjaž Gruden. Ova platforma imala je za cilj da prevaziđe jaz između rada Saveta Evrope i mlađe generacije, naglašavajući trajnu obavezu promovisanja principa ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

 

Sledeća dva dana bila su posvećena Evropskom događaju mladih, značajnom godišnjem okupljanju mladih koje se održava u Evropskom parlamentu. Tokom ovog događaja, Mladi evropski ambasadori sa Zapadnog Balkana i EU vlogeri su vodili seriju važnih panel diskusija. Posebno je istaknut panel koji je predstavio impresivno putovanje EU-Zapadni Balkan pod nazivom „Made of Us“, deo regionalnog komunikacionog programa WeBalkans EU za Zapadni Balkan.

 

Kampanja „Made of Us“ uključivala je dvanaest mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji su krenuli na putovanje kroz region. Delili su svoja iskustva, promovisali EU projekte i istakli jedinstveno kulturno nasleđe prisutno na Zapadnom Balkanu. Pored toga, Mladi evropski ambasadori su sarađivali sa predstavnicima Istočnog i Južnog partnerstva u organizovanju zanimljivog Thinkatona za mlade. Ovaj Thinkaton se bavio temama relevantnim za mlade širom sveta, kao što su društvena pitanja, digitalna sfera, zaštita životne sredine i klimatske promene. Osmislili su različite kvizove kako bi upoznali učesnike sa tri regiona i održali panel diskusiju pod nazivom „Uloga i uticaj mladog aktivizma – Perspektive sa Istoka, Juga i Zapadnog Balkana“, koja je privukla veliki broj posetilaca. Poslanik Evropskog parlamenta Tomas Vajc učestvovao je u jednom od najposećenijih panela, razgovarajući o pristupanju Zapadnog Balkana i Istočne Evrope EU. Na kraju, Mladi evropski ambasadori i vlogeri su imali priliku da se lično sastanu sa poslanikom Evropskog parlamenta Rukmajkerom kako bi razgovarali o aktivizmu u stvarnom životu i važnosti aktivnog građanstva među mladima.

 

Sve aktivnosti i zanimljivosti sa ovog mladog putovanja u Strazburu bile su predstavljene na kanalima webalkans.eu. Na taj način, mladim pojedincima sa Zapadnog Balkana i Evrope pružena je mogućnost da virtuelno učestvuju u ovom izuzetnom događaju.

Mladi evropski ambasadori učestvuju na Omladinskoj skupštini UN-a na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Peta Mladinska skupština Ujedinjenih nacija održana je 7. i 8. juna u Prizrenu, na Kosovu, pod temom „Aktivirajmo moć mladih: Perspektive učešća mladih na Kosovu i Zapadnom Balkanu.“ Omladinska skupština UN-a na Kosovu predstavlja najveću godišnju multietničku platformu koja okuplja mlade lidere iz različitih zajednica, UN zvaničnike i donosioce odluka na svim nivoima. Njen cilj je da se bavi pitanjima specifičnim za mlade, unapredi međuetničku i međukulturnu saradnju među mladima, olakša sinergije i proceni napredak u sprovođenju dnevnog reda za Mlade, Mir i Bezbednost. Ovogodišnji događaj okupio je 150 mladih lidera i donosilaca odluka sa Zapadnog Balkana, uključujući i učešće Mladih evropskih ambasadora (YEA).

 

Amina Kaja je imala privilegiju da bude govornica na radionici pod nazivom „Mladi u međunarodnim organizacijama“, gde je govorila o mreži YEA. Skupštini je prisustvovala i kao delegat. Pored toga, delegati Aleksandra Grbović Bitić, Arjana Rudari, Olta Šehu, Ardit Gervala, Kleidi Memo, Besfort Spahijaj, Filip Milenkoski i Arijel Kurtagić su predstavljali mlade evropske ambasadore. Viola Maksuti i Suhel Ahmeti bili su deo organizacionog tima.

 

Tokom brojnih radionica, Mladi evropski ambasadori (YEA) imali su priliku da podele svoja iskustva i učestvuju u diskusijama sa predstavnicima različitih organizacija. Do kraja događaja, oni su razvili sopstveni predlog projekta, spreman za razmatranje za finansiranje.

The EU disburses €450 million to the Western Balkans partners delivering on the Energy Support Package for the region

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U decembru 2022. godine, tokom Samita EU – Zapadni Balkan, Evropska unija je potvrdila svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Evropska komisija je tada objavila neviđeni Paket podrške za energetiku u iznosu od 1 milijarde evra, koji ima za cilj ublažavanje neposrednih efekata energetske krize i ubrzanje energetske tranzicije u regionu u kratkoročnom i srednjem roku.

 

Kao deo ovog Paketa podrške za energetiku, od februara do maja 2023. godine, Evropska komisija je odobrila 450 miliona evra, što čini 90% od ukupnog budžeta od 500 miliona evra, koji je predviđen za ublažavanje brzog rasta troškova energije za ranjive porodice i mala i srednja preduzeća. Na taj način Evropska komisija ispunjava svoje obaveze. Ova komponenta, kao prvi deo Paketa podrške za energetiku, osmišljena je na osnovu specifičnih akcionih planova partnerskih zemalja Zapadnog Balkana, koji su opisivali kako vlade nameravaju da reše energetsku krizu putem kombinacije reformskih i političkih mera, kao i direktnih mera pomoći ranjivim porodicama i malim i srednjim preduzećima.

 

Komesar Evropske unije za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, izjavio je: „Energetska kriza predstavlja zajednički izazov za Evropsku uniju i Zapadni Balkan. Evropska unija je prvi i najpouzdaniji partner regiona. Sa zadovoljstvom mogu da saopštim da smo ispunili naše obećanje i da naša podrška pravi stvarnu razliku za naše partnere, posebno za ranjive osobe, porodice i mala i srednja preduzeća koja imaju poteškoće da plate račune za energiju. Radujemo se sprovođenju nacionalnih akcionih planova za energetiku Zapadnog Balkana kako bismo isplatili preostala sredstva koja su dodeljena.“

 

Mere koje su navedene u nacionalnim akcionim planovima vlada Zapadnog Balkana, uključuju, zajedno sa drugim oblastima:

 

Albanija subvencionira cene energije za kućanstva i MSP , pruža financijsku pomoć ranjivim osobama te diverzificira izvore energije kroz nove investicije u vetroelektrane i solarne panele.

Bosna i Hercegovina podržava ranjive porodice kako bi ublažila utiecaj visokih cena energije te domaćinstva i MSP kako bi poboljšala energetsku efikasnost.

Kosovo pruža financijsku podršku ranjivim domaćinstvima, podstiče uštedu energije i povećava energetsku efikasnost zgrada.

Crna Gora podržava penzionere i najugroženije porodice pogođene povećanim cenama energije te poboljšava energetsku efikasnost u domaćinstvima, kompanijama,turizmu i industriji.

Severna Makedonija takođe subvencionira račune za električnu energiju domaćinstava, podržava MSP-ove u održavanju kontinuiteta poslovanja i promoviše državne investicije za energetsku tranziciju, obnovljive izvore energije i energetsku učinkovitost.

Srbija planira postupno povećanje broja zaštićenih ranjivih domaćinstava.

Drugi deo paketa, koji uključuje preostalih 500 miliona evra u vidu grantova, pruža se radi unapređenja energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u kratkoročnom i srednjem roku. Stoga pružamo finansijsku podršku projektima obnovljive energije, gasne i električne infrastrukture, interkonektorima, unapređenju sistema daljinskog grejanja i renoviranju stare infrastrukture (na primer, starih stambenih zgrada, bolnica i javnih zgrada).

Odgovarajući na trenutne, kratkoročne i srednjoročne potrebe Zapadnog Balkana u kontekstu trajne energetske krize, značajan paket podrške za energetiku od 1 milijarde evra pomoći će partnerima Zapadnog Balkana u regionu da smanje svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ubrzaju dekarbonizaciju i poboljšaju energetsku sigurnost regiona.

Završna konferencija projekta „Podrška EU CIF-u WB6“

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Na završnoj konferenciji projekta ‘Podrška EU CIF-u WB6’ u Prištini, u organizaciji Investicionog foruma 6 komora Zapadnog Balkana (WB6 CIF), članovi Upravnog odbora CIF-a pozvali su Evropsku uniju da osigura građanima i privredi regiona da uživaju četiri osnovne slobode na kojima se zasniva EU – slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Oni su ocenili da bi ovaj proces mogao da bude završen za manje od dve godine.

 

Evropska komisija – koju je predstavljao gospodin Thomas Hagleitner, zahvalila je projektnom timu na odličnoj saradnji i pozdravila rad koji je WB6 CIF postigao na promovisanju prednosti i mogućnosti regionalne ekonomske integracije. Kao glas biznisa na Zapadnom Balkanu, uloga WB6 CIF je sada važnija nego ikad. Sa jedinstvenom perspektivom na izazove i mogućnosti koje su uključene, WB6 CIF može pomoći u produbljivanju ekonomske integracije regiona – kroz zajedničko regionalno tržište i identifikovati oblasti koje će približiti region jedinstvenom tržištu EU.

 

Tokom protekle tri godine u projektu je razvijen veliki broj besplatnih usluga ili aktivnosti u kojima je učestvovalo više od 6.500 kompanija iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana. Glavni ciljevi projekta bili su povećanje prekogranične poslovne saradnje na Zapadnom Balkanu unapređenjem regionalnog pravnog i političkog okvira i olakšavanjem direktne saradnje kroz usluge podrške koje pružaju privredne komore. Takođe je imao za cilj da podrži razvoj privatnog sektora promovisanjem pristupa finansijama za različite vrste poslovanja i tržišne niše. Pored toga, pružene su i usluge podrške za povećanje konkurentnosti, posebno za mala i srednja preduzeća, istakli su učesnici konferencije.