Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Integritet medija u doba dezinformacija

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Povodom obeležavanja 30. godišnjice početka rata u Bosni i Hercegovini, a u vreme ruske agresije na Ukrajinu, Evropska služba za spoljne poslove okupila je vodeće međunarodne novinare i mlade novinare sa Zapadnog Balkana u saradnji sa Delegacijom EU u BiH kako bi razgovarali o integritetu medija u doba dezinformacija.

 

Raspravi u Sarajevu pridružila se komisija sastavljena od nekih od najpoznatijih svetskih novinara, koji su ostavili neobrisiv profesionalni trag u poslednjih 30 godina. Oni su se povezali iz više gradova širom Evrope: Christiane Amanpour (CNN) i Rémy Ourdan (Le Monde) iz Ukrajine, Javier Espinosa (El Mundo) iz Madrida, Roger Cohen (The New York Times) iz Pariza i Ed Vulliamy (The Guardian i Observer) iz Londona, dok su Aida Čerkez (bivša dopisnica Associated Pressa iz BiH) i Nadina Maličbegović (Al Jazeera Balkans) bile u Sarajevu zajedno sa Filipom Lukićem (N1 Beograd) koji je moderirao razgovor.

 

Učesnici su razgovarali o izazovima ratnog izveštavanja, ulozi novih tehnologija, etici i profesionalizmu, dezinformacijama, medijskim manipulacijama i bezbednosti novinara. Manipulacija informacijama i dezinformacije su takođe izazov u vreme mira, gde imaju za cilj da zavade i polarizuju društva, povećaju tenzije, zavedu javnost i na kraju destabilizuju društva i demokratiju.

 

Dvadeset mladih novinara sa Zapadnog Balkana otputovalo je u Sarajevo da učestvuje u ovoj diskusiji u okviru šire studijske posete koja je imala za cilj da im se pruži šansa da uče od vrhunskih stručnjaka, ali i jedni od drugih. Ovaj projekat je deo truda radne grupe EEAS Stratcom Western Balkans da podigne svest i izgradi otpornost na manipulaciju informacijama i dezinformacije, kako bi se podržao kapacitet društava Zapadnog Balkana da se nose sa izazovom dezinformacija. Ulaganje u slobodu medija i profesionalno novinarstvo imaju značajan udeo u rešavanju dezinformacija, jer pomažu u izgradnji dobro informisanih društava i snažnijih demokratija.

 

Manifestacija je održana u Sarajevu i onlajn 7. aprila. Sastanak je emitovan na globalnom nivou i dobio je značajnu pažnju u lokalnim i regionalnim medijima, a nekoliko TV stanica ga je emitovalo uživo.

WBF potpisuje ugovore sa pobednicima prve regionalne šeme grantova

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U prisustvu više od 100 istaknutih gostiju, Fond za zapadni Balkan (WBF) pozdravio je 30 dobitnika Prve regionalne šeme bespovratnih sredstava koju sufinansira Evropska unija. Izabrani predlozi se finansiraju kroz Instrument pretpristupne pomoći u okviru projekta „Podrška promociji regionalnih akcija civilnog društva na Zapadnom Balkanu“.

 

Nj. E. Aleksis Hupin, otpravnik poslova u Delegaciji Evropske unije u Albaniji, govorio je u ime Evropske unije: „EU je zapravo projekat koji je počeo na osnovu ideje o dobrosusedskim odnosima. Ako preskočimo nekoliko decenija i pogledamo EU 2022. i preokret događaja u našem susedstvu, rat u Ukrajini još jednom je rasvetlio značaj dobrosusedskih odnosa, poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.

 

Proces prijave za prvi sufinansirani konkurs za podnošenje projekata pokrenut je 8. novembra 2021. godine i podneto je 207 projekata koji uključuju skoro 750 zainteresovanih strana. Proces selekcije sproveden je u prvim mesecima ove godine uz pomoć spoljnih stručnjaka. Trideset pobedničkih projekata usmereno je na vodeća pitanja kao što su zelena i digitalna ekonomija, ljudska prava, rodna ravnopravnost, obrazovanje, istraživanje i kulturna saradnja.

 

Fond za Zapadni Balkan je međunarodna organizacija osnovana 2017. godine od strane ministarstava spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana. Pre sufinansirane šeme bespovratnih sredstava, WBF je raspisao još tri uspešna konkursa za podnošenje projekata, finansirajući 68 projekata sa ukupno 10.000 direktnih korisnika.

Najavljeni učesnici Globalnog programa za kulturne odnose

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Platforma za kulturne odnose saopštila je učesnike Globalnog programa za kulturne odnose (GCRP) za 2022. godinu. Četrdeset inovatora iz oblasti kulture odabranih za Globalni program za kulturne odnose za 2022. godinu izabrano je od više od 2.000 prijava i oni će učestvovati u vodećem programu obuke Platforme za kulturne odnose za kreativne profesionalce iz celog sveta. Svih 40 odabranih kreativaca su različitih nacionalnosti, uključujući i one sa Zapadnog Balkana, i dolaze iz raznih sektora — kao što su scenske umetnosti, muzika, audio vizuelno, kulturno nasleđe i vizuelne umetnosti.

 

U okviru GCRP programa, od 10. do 13. maja učesnici će imati priliku da se povežu, razmene iskustva i ideje, razviju svoje veštine u međunarodnim kulturnim odnosima i razviju zajednički međunarodni kulturni projekat.

 

Platforma za kulturne odnose je projekat koji finansira EU i koji povezuje kulturne radnike širom sveta pospešujući dijalog, razmenu i saradnju. Platforma takođe pruža ekspertizu Evropskoj uniji u oblasti međunarodnih kulturnih odnosa.

TAIEX podržava lokalne vlasti u Crnoj Gori u borbi protiv zagađenja mora

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Prema podacima programa UN za životnu sredinu, količina plastike jednaka zapremini kamiona za smeće završava u okeanu svakog minuta. To šteti ne samo morskom ekosistemu, već i ljudima jer na taj način mikroplastika ulazi u lanac ishrane.

Instrument Evropske komisije za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX) i Opština Budva su 10. i 11. aprila organizovali radionicu o upravljanju plastičnim otpadom za sve opštine na crnogorskom primorju. Predstavnici centralnih institucija i nevladinog sektora takođe su se pridružili konferenciji kako bi razmenili ideje sa stručnjacima EU iz Slovenije i Belgije.

Učesnici su se složili da bi trebalo uvesti dodatne podsticaje za reciklažu kako bi se suprotstavili problemu u Jadranskom moru. Oni su takođe razmenili mišljenja o načinima motivisanja građana da smanje upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu.

Kristof Delater, šef Odeljenja za strategiju i politiku pri Agenciji za upravljanje otpadom Flandrije, pokazao je kako je Belgija uspela da smanji količinu kućnog otpada kroz mešavinu zakonodavnih podsticaja i komunikacionih kampanja. Štefan Trdan iz Instituta za vode Slovenije objasnio je značaj prikupljanja podataka vezanih za upravljanje otpadom i pokazao kako opštine mogu da ga iskoriste u komunikacionim kampanjama orijentisanim ka trajnim i održivim rezultatima.

Manifestacija u Budvi pokrenula je drugu fazu inicijative TAIEX, nudeći stratešku podršku lokalnim vlastima na Zapadnom Balkanu i direktno sarađujući sa lokalnim i regionalnim vlastima na razmeni najboljih praksi javnih politika EU. Uskoro će biti održano još lokalnih radionica i ekspertskih misija, takođe o ekološkim temama.

1,9 miliona evra za veću saradnju Srbije i Severne Makedonije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Drugi javni konkurs za unapređenje prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije predstavljen je na onlajn konferenciji predstavnika Ministarstva za evropske integracije Srbije, Operativne strukture Programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije 2016–2020, i Ministarstva lokalne samouprave Severne Makedonije, u saradnji sa Ministarstvom finansija Srbije.

 

Pomoćnik ministarke za evropske integracije Srbije Mihajilo Dašić rekao je na onlajn konferenciji da je Program Srbija – Severna Makedonija omogućio unapređenje postojećih kapaciteta i otvorio put za saradnju koja je nedostajala, unapređujući kvalitet života u lokalnim i pograničnim oblastima kroz primenu inovativnih i održivih rešenja za zajednička pitanja.

 

Konferencija je obuhvatila predstavljanje sedam projekata koji su realizovani u okviru prvog konkursa, kao što su „Seme inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju“, „Unapređenje i zaštita zdravlja ljudi i životne sredine smanjenjem rizika od zagađenja kroz efikasno upravljanje otpadom“ i „Manje smeća, manje rizika, bolje zdravlje“.

 

Predlozi projekata za drugi ciklus Programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, koji predviđa skoro 1,9 miliona evra za promociju zapošljavanja, mobilnosti radnika, socijalne i kulturne inkluzije, kao i razvoja turizma, kulturnog i prirodnog nasleđa dve zemlje, mogu se podneti do 8. juna.

Novi grantovi za civilno društvo za jačanje participativne demokratije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija raspisala je Konkurs za podnošenje predloga u okviru novog programa u vrednosti od 18 miliona evra za jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Poziv u okviru novog Programa EU za civilno društvo i medije za Zapadni Balkan i Tursku za period 2021-2023. ima za cilj unapređivanje regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa i pomirenja.

 

U okviru ovog konkursa, niz dugoročnih bespovratnih sredstava biće dodeljen za stvaranje i podršku regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva (OCD) koje imaju za cilj unapređenje koalicije i izgradnju kapaciteta za povećanje uticaja OCD na relevantne reforme u sektoru. U pozivu se takođe navodi vizija za davanje podgrantova lokalnim organizacijama širom regiona putem mreža. Konkurs obuhvata sledeće oblasti:

  -Dobro upravljanje, vladavina prava i borba protiv korupcije -Ljudska prava, antidiskriminacija i međukulturni dijalog -Zelena i digitalna tranzicija -Sloboda medija i sloboda izražavanja, uključujući suzbijanje pogrešnih i lažnih informacija -Projekti malog obima kao podrška dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova -Kvalitetno novinarstvo  

Prioriteti konkursa usklađeni su sa Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan, koji ima za cilj podsticanje oporavka regiona kroz podršku socio-ekonomskom razvoju i sprovođenju reformi potrebnih za napredak na putu ka EU i približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU. Njime se regionu pruža pomoć kroz investicije i inicijative u oblasti saobraćaja, energetike, digitalne tranzicije, zelene agende, podrške privatnom sektoru, ekonomske integracije, inovacija i podrške razvoju ljudskog potencijala.

12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dana 13. aprila Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i nacionalna koordinatorka za Instrument pretpristupne pomoći, potpisala je u ime Republike Srbije Ugovor o poverenju kojim Evropska unija obezbeđuje bespovratna sredstva u iznosu od oko 12 miliona evra za Srbiju. Sredstva dolaze iz Fonda solidarnosti EU i namenjena su za finansiranje hitnih aktivnosti u borbi protiv koronavirusa, kao i za sprovođenje drugih mera za pomoć zdravstvenom sistemu Srbije u oporavku pokrivanjem nekih troškova nastalih tokom krize državnog zdravstvenog sistema koja je nastupila kao posledica pandemije.

 

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Đufret opisao je bespovratna sredstva kao „još jedan izraz naše posvećenosti podršci Srbiji u borbi protiv pandemije“. Rekao je: „U borbi protiv koronavirusa, EU je od početka stajala rame uz rame sa Srbijom. Finansirali smo kargo letove za prevoz medicinske robe, kao i medicinske radnike i značajno pomogli Srbiji da kupi vakcine, a Srbija je dobila ambulantna kola i zaštitne maske. Za više od 20 godina, EU je uložila više od 516 miliona evra u zdravstveni sektor Srbije. Mnoge bolnice širom zemlje finansira EU.“

 

Nakon odluke Evropske komisije iz 2021. godine, Fond solidarnosti Evropske unije obezbedio je 530 miliona evra za borbu protiv koronavirusa. Novac je otišao u 17 zemalja članica i tri zemlje sa statusom kandidata. Srbiji su na početku pandemije obezbeđena sredstva za nabavku dezinfekcionih sredstava, lične zaštitne opreme i medicinske opreme.

EU na Kosovu obeležava Dan svetske kulturne baštine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana spomenika i lokaliteta, poznatog i kao Dan svetske kulturne baštine, 19. aprila šef Kancelarije EU i specijalni predstavnik EU na Kosovu ambasador Tomaš Sunjog posetio je Arheološki park Ulpijana, koji je korisnik projekta EU u vrednosti od milion evra.

 

Arheološki park Ulpijana, kojim upravljaju kosovsko Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS) i njegov Arheološki institut (AIK), uživao je podršku brojnih međunarodnih organizacija i diplomatskih kancelarija i ambasada na Kosovu, čiji su se predstavnici pridružili poseti. „Obeležavanje Dana svetske kulturne baštine je bitno zato što nas podseća na raznolikost našeg zajedničkog kulturnog nasleđa, njegovu ranjivost i na trud koji treba uložiti u njegovu zaštitu i očuvanje“, rekao je ambasador Sunjog.

 

Evropska arheološka misija na Kosovu: projekat Od Ulpijane do Justinijane Sekunde pokrenut je 14. decembra 2021. godine. Misija koristi rezultate prethodnih geofizičkih istraživanja većeg područja Ulpijane koja je finansirala EU i u naredne tri godine doprineće daljim arheološkim istraživanjima i iskopavanjima i konzervaciji nalaza. Projekat sprovodi Institut za arheologiju francuske École Normale Supérieure – jedan od najiskusnijih arheoloških instituta za Mediteran i centralnu Aziju – u bliskoj saradnji sa MKOS-om i AIK-om.

 

EU podržava zaštitu i očuvanje lokaliteta kulturnog nasleđa na Kosovu, uključujući utvrđene kuće (kule) i verska mesta i spomenike, od 2000. godine. Do sada je u ovu oblast uložila više od 14,7 miliona evra.

 

EU je najveći pružalac finansijske pomoći Kosovu.

YEA se pridružuju inicijativi „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“ u Skoplju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U gimnaziji Josip Broz Tito u Skoplju održana je kreativna manifestacija za mlade u okviru kampanje „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“ koju zajednički vode Evropska unija i Savet Evrope. Cilj manifestacije bio je podizanje svesti među mladima o različitim oblicima govora mržnje i diskriminacije koji su usmereni na određene zajednice i pojedince, kao i promovisanje različitih načina borbe protiv govora mržnje. To uključuje širenje pozitivnih poruka prihvatanja i poštovanja različitosti kroz kreativnost ulične umetnosti i muzike.

 

Na skupu su učestvovali Mladi evropski ambasadori (YEA) iz Severne Makedonije, kao i koordinatorka projekta YEA za Severnu Makedoniju – takođe jedna od ambasadorki kampanje „Bez mržnje“ – Dona Srdić, koja je podelila svoju snažnu poruku podrške raznolikom društvu, bez govora mržnje i diskriminacije.

 

Ova inicijativa za podizanje svesti biće razglašena putem društvenih mreža i drugim metodama, kao i putem javnih događaja. Kampanja uključuje istaknute javne ličnosti, ustanove i aktiviste za ljudska prava koji promovišu različitost i jednakost u lokalnim zajednicama i regionu kroz lično pripovedanje, svedočenja i kroz razmenu dobre prakse.

 

Kampanja se sprovodi u okviru inicijative Promocija različitosti i jednakosti u Severnoj Makedoniji, koja je deo programa Horizontalni aranžman za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022, koji zajednički vode Evropska unija i Savet Evrope.

Povratak zlatoveza

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Savremeno žensko preduzetništvo i drevni crnogorski zanat protkani su podrškom EU

Crnogorski zlatovez koristi se na narodnim nošnjama više od tri veka, ali je bio izložen opasnosti pada u zaborav zbog promene ukusa i prekida u prenošenju zanata sa starijih na mlađe generacije. Drugi razlog je bio taj što je čak i tamo gde su ljudi želeli predmete sa zlatovezom, dodavanje zlata na ionako skupu narodnu nošnju ili svilene košulje bilo veoma skupo. Međutim, zanat je nedavno podstaknut inicijativom lokalne crnogorske organizacije civilnog društva i podrškom Evropske unije.

Biserka Raičević je prevalila šezdesetu i potiče iz crnogorske porodice koja neguje tradiciju, posebno u vezi sa rukotvorinama. Iako je veći deo života radila kao ekonomista, iz hobija je nastavila da se bavi i tradicionalnim rukotvorinama koje je naučila u mladosti. Međutim, do nedavno se nikada nije okušala u zlatovezu, vrhuncu tradicije crnogorskog veza. To se promenilo kada se pridružila radionici organizovanoj uz podršku projekta ReLoAD koji finansira EU.

„Rad na zlatovezu zahteva mnogo strpljenja i veoma specifičnu i zahtevnu veštinu izrade.“

Oživljavanje zaboravljenog umeća

Biserka kaže da je za radionicu čula od svog supruga koji je video poziv na društvenim mrežama i skrenuo joj pažnju na priliku, znajući da voli ručni rad. Nije bila sigurna da li da se prijavi, jer je rad na zlatovezu veoma zahtevan, a i skup zbog zlatnog konca koji se koristi. Međutim, ipak je otišla na radionicu, vođena osećajem poštovanja i velike ljubavi prema tradiciji, iako ju je iskustvo naučilo da rad na zlatovezu zahteva, kako ona kaže, „mnogo strpljenja i vrlo specifičnu i zahtevnu veštinu izrade“.

Obuka je organizovana u okviru projekta „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ koji je finansirala EU, a obuhvatao je žene različitih godina i društvenog porekla. Starije vezilje prenele su svoje znanje na polaznice. Pored obuke, projekat je obuhvatio i podršku komunikaciji i izradi marketinškog plana za promociju zlatoveza, kao i pokretanje publikacije koja detaljno opisuje istoriju i značaj zanata.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija.“

O projektu

Projekat „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ sprovodi Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj u saradnji sa Udruženjem likovnih i zanatskih umetnika NIT. Projekat ima podršku Regionalnog programa za lokalnu demokratiju (ReLOaD), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Cilj projekta je promocija crnogorskog zlatoveza kroz izradu marketinškog plana, unapređenje ekonomskog i društvenog statusa žena kroz širenje veštine zlatoveza i popularizaciju zlatoveza kroz saradnju sa modnim kreatorima.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija“, kaže Biserka, a sa veštinama koje je stekla kroz projekat, odlučila je da pokrene mali biznis sa ciljem da predstavi i omogući pristup ovim lepim kreacijama većem broju ljudi. Modeli sa zlatovezom preovlađuju među proizvodima preduzeća RB Ethno Fashion Hand Made, uključujući moderne predmete za svakodnevnu upotrebu kao što su tašne, marame ili maske.

Pored proizvodnih i prodajnih aktivnosti, Biserka je organizovala i besplatne radionice na kojima doprinosi prenošenju ove veštine na druge žene iz svoje zajednice. „Smatram da ova tradicija treba da se održi, tako da sam zainteresovana da što više mladih ljudi nauči ovu veštinu“, kaže ona.