Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Žene su perjanica brzog razvoja IKT servisa na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Sužavanje digitalnog rodnog jaza: veća zastupljenost žena u IKT je od suštinskog značaja za ovaj sektor kojim dominira izvoz

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) na Kosovu brzo se menja, uglavnom zbog sve veće potražnje i rešenja koja kompanije nude. Široka upotreba interneta daje rezultate na Kosovu, posebno za njegovu omladinu i nova (IKT) preduzeća.

Eurostat je 2021. godine izvestio da je 96% stanovništva Kosova starosti od 16 do 74 godine koristilo internet u prethodna tri meseca, što znači da je Kosovo na prvom mestu u regionu po korišćenju interneta, a čak i nekoliko procenata iznad proseka Evropske unije. Ovaj kontekst je preduslov za razvoj digitalne transformacije mnogih usluga u društvu, ali ne nužno samo na Kosovu. Nekoliko kompanija sa sedištem u i oko Prištine pružaju IKT usluge za Evropu i Severnu Ameriku. Neki od njih čak i nemaju domaće klijente, što se odražava u studiji IKT asocijacije STIKK,koja potvrđuje da je preko 90% ovih usluga za instranstvo.

„IKT je nekada smatran muškim poslom, ali to se brzo menja.“

Sužavanje digitalnog rodnog jaza

Jedna od posledica dobrodošlog rasta je da nudi radna mesta u društvu pogođenom nezaposlenošću i da ta radna mesta zaustavljaju odlazak mladih sa Kosova. IKT sektor takođe postaje sve inkluzivniji.

Žene se nalaze u svim delovima sektora, od tehničkih pozicija u programiranju, do menadžmenta i kreiranja politika u IKT-u. Jedan od primera je Ilirijana Ibraj, koja vodi odsek za poslovni rast LinkPlusa, jedne od pionirskih kompanija koja već skoro deset godina izvozi usluge.

„IKT je nekada smatran muškim poslom, ali se to brzo menja“, kaže Ibraj, koja dodaje da se oseća dobro u tom sektoru, između ostalog i zato što može da pruži drugačiju perspektivu. Žene čine više od jedne trećine ukupnog broja zaposlenih u njenom preduzeću. „Sve veći broj žena u IT-u menja način razmišljanja i stereotipe na radnom mestu, ali i u odnosu na klijente gde perspektiva koja ne dolazi od muškaraca može biti ključna.“

Mogućnost da se promeni procenat devojaka u ovom sektoru počinje od obrazovanja, gde takozvani STEM (Nauka Tehnologija Energetika i Matematika) predmeti doživljavaju povratak kao profesije sa potencijalom zapošljavanja. Pored tradicionalnih univerziteta, postoje i inovacioni centri, privatne inicijative i međunarodni donatori koji nude obučavanje mladih u pomenutim predmetima. Među njima je i projekat koji finansira EU i koji je u okviru podrške konkurentnosti kosovskog IKT sektora obučio oko 100 predavača i 1.000 studenata. Većina učesnika je sertifikovana za veb razvoj, sajber bezbednost i programske jezike koji se najčešće traže u IKT sektoru.

Druga komponenta na kojoj projekat radi sa sektorom je jačanje veza sa kompanijama čije je sedište u Evropskoj uniji.

„Jedna od naših strategija za rast dolazi iz uverenja da možemo da proširimo naše poslovanje zajedno sa budućim partnerima u EU.“

O projektu

Opšti cilj projekta EU Podrška konkurentnosti kosovskog IKT sektora je unapređenje konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do rasta i otvaranja novih radnih mesta.

Projekat takođe ima za cilj da premosti jaz u digitalnim i poslovnim veštinama na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća i tradicionalnih preduzeća korišćenjem IKT-a.

IKT ne zna za granice

Najpopularnije izvozne usluge kosovskih kompanija uključuju IT konsalting, razvoj veb dizajna, mobilna rešenja i e-trgovinu. LinkPlus nudi ove usluge klijentima koji posluju u EU, ali i onima na severoameričkim tržištima. Budućnost izgleda sjajno za preduzeće koja razmatra saradnju sa kompanijama identifikovanim na nedavnim direktnim sastancima.

„Jedna od naših strategija za rast dolazi iz našeg uverenja da možemo da proširimo poslovanje zajedno sa budućim partnerima u EU“, objašnjava ona. „Uspostavili smo početne kontakte, sa fokusom na sektore za koje smo se specijalizovali, a sada znamo više o tržištu i ključnim igračima.“ Ona kaže da je zadovoljna početnim predstavljanjem investicionog potencijala Kosova, što podrazumeva kosovsku omladinu, poslovnu klimu, blizinu EU, korišćenje evra kao valute i prijateljske odnose sa klijentima koje vidi kao najvažnije osobine svog društva.

Takođe je dodala da ima ličnu misiju unapređenja položaja žena i koristi inicijativu „DigiWomen“, gde je članica odbora, kao platformu za pridruživanje ženama u IT-u koje mogu da posluže kao uzor. „Ako želimo da postignemo rodnu ravnopravnost, najvažnije je da budemo uzor i inspirišemo nove generacije: promena mora da dođe od nas samih da bismo učinili društvo boljim.“

Stara receptura za nove klijente

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku EU, proizvođači sira iz Bosne i Hercegovine povećavaju proizvodnju i broj zaposlenih

Kada je Tomislav Puđa imao 20 godina, otac mu je umro, a Tomislav je preuzeo porodičnu tradiciju pravljenja sira. Porodica Puđa se specijalizovala za proizvodnju tvrdog livanjskog sira od kravljeg, ovčijeg ili mešavine ova dva mleka. Kolut sira prirodno sazreva ispod sopstvene kore najmanje 60 dana i robusnog je ukusa koji može biti blago pikantan. Receptura je stigla u livanjski kraj u vreme austrougarske vladavine i bila je prilagođena ukusu plemstva.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san.“

Od domaćeg sira do velikog preduzeća

Tomislavovi baka i deda su proizvodili sir u malim količinama u svom podrumu. Sedamdesetih godina odlučili su da komercijalizuju ovaj proizvod i prodaju ga u turističkom regionu duž Jadranske obale. Iako količine nisu bile velike, prodaja je bila dovoljno dobra da se porodica od toga izdržava. Tomislavov otac je nastavio ovu tradiciju, a Tomislav mu je pomagao.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san“, kaže Tomislav.

Mlekara Puđa Eko sir osnovana je 2003. godine i od tada raste. Mlekara danas proizvodi desetak različitih vrsta sira, a dobitnik je niza međunarodnih nagrada za kvalitet, od kojih je najznačajnija zlatna medalja sa Međunarodnog sajma sira u Austriji 2014. godine.

Preduzeće Puđa se 2019. godine, vođena idejom modernizacije proizvodnog procesa i jačanja dugoročne pozicije mlekara na domaćem i stranom tržištu, odazvala javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava objavljenom u okviru EU4Business projekta, koji finansiraju Evropska unija i nemačka vlada, a sprovode ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Međunarodna organizacija rada (ILO) i nemačka organizacija za razvojnu saradnju GIZ. Zahvaljujući projektu EU4Business, mlekara je zamenila zastarele bačve za sir sa većim, savremenim bačvama, nabavila mašine za sečenje i merenje i nove police u prostorijama za sazrevanje i instalirala sisteme za održavanje mikroklime u mlekari. Građevinski radovi takođe su doprineli poboljšanju ukupnog kvaliteta proizvodnog procesa.

Ukupna vrednost ove investicije iznosila je preko 380.000 evra, od čega je Evropska unija obezbedila gotovo 150.000 u bespovratnim sredstvima. Savremena oprema je poboljšala kvalitet proizvoda i proces rada, smanjila troškove proizvodnje i doprinela povećanju produktivnosti. „Savremena tehnologija je greške svela na minimum, što nam je bitno u smislu stalnosti kvaliteta. Jedna stvar koju smo odmah videli je da sa novom opremom imamo veću iskorišćenost mleka, što znači da danas dobijamo više sira sa istom količinom mleka. To je sve doprinelo da se naša tržišna konkurentnost poboljša“, kaže Tomislav. Poboljšanja postignuta kroz EU4Business projekat takođe znače nove mogućnosti za proširenje proizvodnje i promocije sira van granica Bosne i Hercegovine.

 „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Raspolaže budžetom od 16,1 miliona evra: 15 milionaevra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja – Programa lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Skoro 40 ljudi radi u mlekari, uključujući sedam radnika koji su dobili posao zahvaljujući investiciji EU4Business. S većim brojem radnika povećala se i proizvodnja, a obezbeđena je i bolja kontrola kvaliteta proizvoda. Kako kaže Tomislav: „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“

Susret YEA i romske omladine u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Manifestacija organizovana u okviru Međunarodnog dana Roma uključila je deset Mladih evropskih ambasadora (YEA) i deset mladih iz romske zajednice u Albaniji. Koristeći činjenicu da je ove godine Tirana evropska prestonica mladih, svrha sastanka bila je da se skrene pažnja na romsku omladinu koja se školuje i doprinosi zajednici u Albaniji.

 

Razgovori su bili usredsređeni na dnevne izazove i način na koji se mladi Romi nose sa njima u Albaniji. Druge teme ticale su se onoga što je učinjeno na unapređivanju pristupa Roma osnovnim pravima, obrazovanju i zapošljavanju. Zaključeno je da, iako je bilo poboljšanja u smislu integracije Roma i zaštite ljudskih prava, ima još mnogo toga da se uradi i da i dalje postoje realni izazovi.

 

Na kraju razgovora, učesnici su se dogovorili o budućoj saradnji na daljem osnaživanju romske omladine u Albanij.

YEA učestvuju u debati o osnaživanju žena u Beogradu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Hibridni mini festival EU4Balkans održan je u Beogradu krajem marta. Festival je bio deo saradnje Generalne direkcije Evropske komisije za regionalnu i urbanu politiku i organizatora festivala Balkan Trafik. Kroz razgovore, kulturne događaje i sastanke sa zamenikom ministra kulture i medija Srbije, manifestacija je obuhvatila niz važnih pitanja kao što su zapošljavanje mladih, inkluzija i razvoj ruralnih oblasti na Zapadnom Balkanu.

 

Mladi evropski ambasadori (YEA) učestvovali su u razgovoru o osnaživanju žena, a učesnice su naglasile da osnaživanje žena podrazumeva obezbeđivanje sredstava i veština za napredovanje, nezavisnost i promenu društva.

 

Manifestacije EU4Balkans imaju za cilj da povećaju vidljivost međuregionalne saradnje u okviru IPA instrumenta za pretpristupnu pomoć i pozitivan uticaj politike proširenja EU

Konkurs za dodelu nagrade EU za istraživačko novinarstvo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Raspisan je javni konkurs za dodelu Nagrade EU za istraživačko novinarstvo 2022. godine. Novinari ili grupe novinara sa Zapadnog Balkana i iz Turske imaju pravo da se prijave u svim formatima (štampanim, onlajn, radio i TV) koji su objavljeni ili emitovani u medijima u svakoj zemlji na zvaničnim, manjinskim ili međunarodnim jezicima tokom 2021. godine. Rok za podnošenje prijava je 8. maj 2022. godine.

 

Mogu da konkurišu istraživačke reportaže vezane za slobodu izražavanja, vladavinu prava, transparentnost, zloupotrebu vlasti i osnovnih prava, korupciju i organizovani kriminal. Nagradni fond u svakoj zemlji iznosi 10.000 evra, od čega 5.000 ide za prvu nagradu, 3.000 za drugu i 2.000 evra za treću nagradu.

 

Nagrade EU za istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu i u Turskoj imaju za cilj da odaju priznanje i promovišu izvanredna dostignuća istraživačkih novinara, kao i da poboljšaju vidljivost kvalitetnog novinarstva u regionu. Nagrade su deo tekućeg projekta poboljšanja kvaliteta vesti i nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji finansira Evropska unija.

Mladi iz Crne Gore razgovarali sa diplomatama o evropskim vrednostima

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ogranak Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) u Crnoj Gori organizovao je 7. aprila u Herceg Novom razgovore sa mladima. Više od 30 mladih, uzrasta od 15 do 25 godina, učestvovalo je na ovom događaju u saradnji sa francuskom ambasadom, uz podršku Sekretarijata za kulturu i obrazovanje Herceg Novog. Cilj je bio da se mladi iz Crne Gore bolje upoznaju sa osnovnim idejama i vrednostima EU.

 
Sastanku su prisustvovali ambasador Francuske u Crnoj Gori Kristijan Timonije; zamenica šefa misije u češkoj ambasadi Petra Ali Dolakova; opunomoćena ministarka ambasade Slovenije Goranka Krošelj; zamenica šefa misije u ambasadi Mađarske Mira Vuiti; i Izabel Tomas Delić iz Kancelarije za evropske integracije. Učesnici su dobili priliku da se direktno obrate diplomatama i saznaju više o vrednostima EU i mogućnostima koje EU pruža mladim ljudima.
 

U skladu sa prioritetima francuskog predsedavanja Savetom EU, francuska ambasada i RYCO planiraju da organizuju niz razgovora sa mladima širom Crne Gore. Budući razgovori mladih biće održani u Beranama, Pljevljima i Ulcinju.

4,65 miliona evra za podršku preduzetništvu u romskim zajednicama

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropski investicioni fond (EIF) potpisao je garantni sporazum sa kompanijom REDI Economic Development S.A. koji će preduzetnicima koji posluju u romskim zajednicama u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Severnoj Makedoniji staviti na raspolaganje 4,65 miliona evra. Ovom inicijativom, koju podržava Evropska unija i koja je obezbeđena u okviru Programa EU za zapošljavanje i socijalne inovacije, obezbediće se finansiranje za više od 300 malih preduzeća i otvaranje najmanje 1.000 radnih mesta.

 

Sredstva će biti dostupna mikro preduzećima aktivnim u marginalizovanim romskim zajednicama, koja će moći da podignu kredite u iznosu do 25.000 evra. Pored finansijske podrške, REDI će pružiti i tehničku pomoć preduzetnicima i podršku ovim romskim zajednicama. Ovo je prvi finansijski instrument EU koji je posebno usmeren ka romskim zajednicama i koji obezbeđuje inkluzivne mogućnosti zapošljavanja.

Izložba o podršci koju EU pruža transportu u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kao način da se građani Niša upoznaju sa razvojnim prioritetima Srbije u sektoru saobraćaja, u prostorijama EU Info kutka u Nišu održava se izložba pod nazivom „EU podrška sektoru saobraćaja u Srbiji“. Na izložbi su predstavljeni glavni investicioni projekti kao što su reforma drumskog saobraćaja, uvođenje savremenih i ekonomičnih praksi održavanja infrastrukture i podrška bezbednosti na putu.

 

Izložba dolazi nakon što je Evropska investiciona banka (EIB) početkom godine potpisala ugovor o saradnji sa gradom Nišom u cilju finansiranja izrade plana održivog javnog prevoza. Sporazumom se stvaraju uslovi za uvođenje efikasnijeg transportnog sistema, kao i za uklanjanje teretnog saobraćaja sa međugradskog železničkog koridora.

 

Ova inicijativa je deo investicionog paketa Evropske komisije vrednog 3,2 milijarde evra za podršku 21 projektu saobraćajne, digitalne, klimatske i energetske povezanosti na Zapadnom Balkanu. Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan 2021-2027. Ovaj projekat građanima Niša pruža priliku da saznaju više o planiranim investicijama EU duž drumskog i železničkog Koridora 10, modernizaciji pruga Beograd-Niš i Niš-Preševo-Dimitrovgrad, dugo najavljivanoj obilaznici oko Niša i radovima na modernizaciji infrastrukture unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji.

Uzmi me za ruku

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku EU, srpski startap razvio je „pametnu rukavicu“ koja povećava nezavisnost slabovidih osoba

Nikola Krstić je mladi preduzetnik iz Srbije čiji izum je nedavno privukao veliku pažnju na međunarodnom tržištu. Za manje od dve godine, Nikola je od srednjoškolca postao generalni direktor. Njegov izum je „pametna rukavica“ pomoću koje slepe i slabovide osobe mogu da se orijentišu u prostoru i prepoznaju boje, razlikuju novčanice i druge predmete i preko koje njihovi negovatelji ili prijatelji mogu da prate njihovo kretanje.

Priča o ovom izumu počela je u vreme kada je Nikola bio u srednjoj školi i učestvovao na konkursu na kojem su mladi bili pozvani da razvijaju i predlažu inovativne poslovne ideje. Njegov predlog bio je inspirisan sopstvenom slabovidošću na jedno oko. „Sama ideja je došla veoma spontano, jer sam se nosio s tim problemom od rođenja“, kaže Nikola.

„Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put.“

Neophodna podrška

Međutim, u svetu startap kompanija znanje o sprovođenju ideja u delo nikada nije dovoljno. „Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put“, kaže Nikola. Njemu i njegovom timu i dalje su bili potrebni stručna i finansijska podrška.

Potencijal Nikoline ideje prepoznao je srpski Fond za inovacije koji je kroz svoj Program ranog razvoja sredstvima Evropske unije podržao razvoj ovog inovativnog proizvoda koji je Nikola nazvao Anora.

Nikola objašnjava da se sredstva uglavnom koriste za razvoj hardvera u rukavici sa kojim kompaktna elektronika obezbeđuje sve funkcije neophodne za svakodnevnu upotrebu slepe osobe. Uspeli su i da ulože više u dizajn rukavice, tako da sada imaju jedan nenametljiv dizajn od vrhunskog materijala koji može da traje mnogo godina čak i uz svakodnevnu upotrebu. „Dakle, najvažnije stavke – hardver i dizajn rukavice – omogućene su podrškom EU“, kaže on.

Rukavica ima deset osnovnih funkcija. Među njima je otkrivanje objekata u prostoru i vraćanje vibracionih signala na osnovu blizine objekata, kao neka vrsta radara. Pored toga, razlikuje boje i novčanice i govori datum i vreme. Takođe pomaže u orijentaciji i ako se osoba koja je nosi izgubi, rukavica može da pošalje lokaciju prijateljima ili negovateljima.

„Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou.“

O projektu

Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu koja je usvojila takozvani inovacioni imperativ – ideju da uspešno učešće u svetskoj ekonomiji zasnovano na znanju zahteva sposobnost prilagođavanja i unapređenja tehnoloških i istraživačkih kapaciteta kroz saradnju javnog i privatnog sektora. Aktivan od 2011. godine, njen Fond za inovacije je pionir u institucionalnom sprovođenju ovog imperativa – pre svega povećanjem kapaciteta startapa i resursa dostupnih za njihov rast. Od početka rada Fonda 2011. godine, Evropska unija je dala suštinski podsticaj ovom finansiranju inovacija u Srbiji i jačanju veza između istraživačkog i privatnog sektora. Do sada je iz sredstava Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) za ove programe izdvojeno više od 17 miliona evra.

Kompanija Anoris Technology na čelu sa Nikolom sada je sklopila ugovor za proizvodnju i distribuciju pametne rukavice Anora u SAD-u i planiraju da tamo vrlo brzo otvore filijalu svoje kompanije. U toku je i kontakt i koordinacija sa partnerima u zemljama EU.

Nikola objašnjava da je njihova strategija i namera da krajnjim korisnicima ovaj proizvod obezbede besplatno, tako što će troškove pokrivati javno odgovorna preduzeća, organizacije za pomoć ili državne ustanove. U Srbiji su blizu besplatne isporuke preko 5.000 rukavica uz podršku srpske vlade. Prema Nikolinim rečima, ništa od toga se ne bi desilo bez evropske podrške. „Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou“, kaže on.

Proizvodnja pidžama koja se probudila u digitalnom dobu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Preduzetnica romske nacionalnosti iz Srbije proširuje svoje poslovanje na onlajn prodaju uz podršku EU

Slađana Vasić je preduzetnica romske nacionalnosti iz Kraljeva. Njeno preduzeće proizvodi pamučni donji veš i odećuza spavanje od ariljskog pamuka, što znači da se izrađuje od najkvalitetnije pamučne pređe. Njeno preduzeće je porodični biznis koji vodi zajedno sa svoja dva sina i mužem.

Oni već više od petnaest godina trguju proizvodima od pamuka, a 2014. godine počeli su da proizvode odeću za spavanje i donji veš koji se prodavao u njihovoj prodavnici u centru grada. Međutim, taj način prodaje morao je da se promeni pre dve godine.

„Nismo imali prihoda i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici.“

Pretvaranje krize u priliku

Kada je počela pandemija koronavirusa, Slađana je morala da zatvori radnju ne znajući kada će moći ponovo da je otvori. „Nismo imali prihode i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici“, kaže ona.

Tada ju je kontaktirala Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva (REDI), inicijativa koju finansira EU i koja sprovodi program pod nazivom Roma Digital Boost (Digitalni podsticaj za Rome) u saradnji sa romskim zajednicama širom Zapadnog Balkana kako bi se unapredile njihove digitalne veštine. Ponudili su Slađani podršku u promeni strategije prodaje kako bi svoje proizvode prodavala preko interneta, a ona je nevoljno pristala da proba. „U početku nisam verovala da mogu da prodajem svoje proizvode preko interneta jer to nisu luksuzni proizvodi, ali ljudi iz REDI-ja su me ubedili u suprotno i sada prodajemo preko interneta i to ide prilično dobro“, kaže Slađana.

REDI je pokrenuo Roma Digital Boost kako bi podržao tranziciju tradicionalnih preduzeća na onlajn prodaju, kao i njihovu registraciju. Program je opremio romske preduzetnike poput Slađane digitalnim alatima i veštinama da povećaju obim svog poslovanja i počnu da razvijaju preduzetničke aktivnosti na internetu. Preduzetnici koji su prošli kroz ovaj program dobili su komplet pribora za digitalizaciju, individualno vođenje i mentorsku podršku stručnjaka iz REDI-ja.

„Romi ne smeju biti zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa.“

O projektu

Projekat Integracija Roma 2020, koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju (RCC) uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacija za otvoreno društvo, između ostalog ima za cilj da smanji društveno-ekonomski jaz između romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Orhan Usein je šef Kancelarije za integraciju Roma u Savetu za regionalnu saradnju. On objašnjava da je od ključne važnosti osposobiti romsku zajednicu da koristi digitalne veštine i da prati najnovije poslovne trendove. Edukativni programi kao što je program Roma Digital Boost, koji je akcioni tim za integraciju Roma podržao finansijskim i ljudskim resursima, mogu da ubrzaju taj proces i osnaže uključivanje Roma u promovisanje, oblikovanje i sprovođenje Digitalne agende za Zapadni Balkan. „Romi ne smeju da budu zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa“, kaže Orhan.

Iako pandemija koronavirusa gubi na snazi i nema više lokdauna, Slađanina onlajn prodaja i dalje raste. Njen san je da jednog dana proširi poslovanje i postane poznati brend. Njena poruka drugima je inspirativna: „Želim da kažem svim Romkinjama preduzetnicama da žene mogu da rade isti posao kao muškarci, pa čak i više od toga. Zato samo napred, radite svoj posao: radite ga svim srcem i dajte sve od sebe i uspeh će doći – sto posto.”