Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Sedam dana, 45 mladih, 1.540 kilometara, sedam gradova

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Posle nedelju dana putovanja širom Zapadnog Balkana, sprovođenja volonterskih inicijativa i sastanaka sa lokalnim ograncima Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), mladim aktivistima i lokalnim volonterskim organizacijama, Karavan RUTA WB6 završila je svoje putovanje u Tirani. Tokom ovih sedam dana 45 mladih iz regiona imalo je priliku da poseti Bitolj, Mostar, Kopaonik, Podgoricu, Prištinu i Sarajevo, prešavši ukupno 1.540 kilometara.

 
 
Volonteri RUTE WB6, mladi novinari iz HAJDE i Mladi evropski ambasadori (YEA) udružili su snage da se bore sa zajedničkim regionalnim pitanjima uz istovremeno druženje, podršku lokalnim zajednicama i razbijanje predrasuda i stereotipa koji još uvek postoje u regionu. Klubovi bivših volontera RUTE WB6 takođe su osnovani širom regiona.  
 

Mlada evropska ambasadorka iz Banjaluke Anastasija Đorđa Bosančić opisala je Karavan kao markantno životno iskustvo. „Određene stvari se ne mogu razumeti niti pojmiti dok ne zakoračite u svih šest društava Zapadnog Balkana, provedete neko vreme sa vršnjacima koji dolaze iz različitih perspektiva i okruženja, i naravno, dok ne budete dovoljno hrabri da otvorite svoje srce i usudite se da kažete DA ovoj neobičnoj i neverovatnoj avanturi. Moja iskrena želja je da se energija koju smo doživeli tokom ovog Karavana može proširiti našim regionom u bliskoj budućnosti“, rekla je Anastasija.

Porodice korisnice RHP-a dobile nove domove u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Trideset porodica dobilo je ključeve od novih stanova u Loznici, u okviru podrške Regionalnog stambenog programa (RHP).

 

Pored samih porodica, događaju su prisustvovali i Slavica Jelača, generalna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Srbije i Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice. Uručujući ključeve porodicama, gospođa Jelača im je poželela mnogo sreće u njihovim novim domovima.

 

Olivera Dunžić, pobegla je iz Bosne i Hercegovine u Srbiju sa mužem 1995. godine, a njihovo dvoje dece rođeno je u Loznici. „Teške godine su iza nas i mi odlučno gledamo napred“, rekla je ona.„Do sada smo živeli kao podstanari u nekoliko stanova. Danas smo se konačno skućili. Još jednom bih se zahvalila donatorima, kao i svima koji su nam ponudili novi početak.“

 

Evropska unija je najveći donator Regionalnog stambenog programa, a drugi veliki donatori su Nemačka, Italija, Norveška, Švajcarska i Sjedinjene Američke Države.

Obnovljiva energija za Kosovo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU podržava izgradnju toplane za daljinsko grejanje na bazi obnovljivih izvora energije u Đakovici

Kada je sagrađena početkom osamdesetih godina prošlog veka, toplana Ngrohtorja AD bila je ponos Đakovice. Ovo je bio jedini grad na Kosovu, pored glavnog grada, koji je imao savremeni sistem daljinskog grejanja koji se oslanjao na teško lož ulje. Međutim, grejanje naftom postalo je manje finansijski efikasno, a svest o zagađenju koje izaziva je porasla. Kao rezultat toga, u godinama neposredno posle rata na Kosovu 1999. godine, Ngrohtorja je gotovo potpuno prestala da nudi grejanje građanima Đakovice, a kasnije ga je obezbeđivala samo nekoliko sati u toku dana.

Tračak nade da bi preduzeće ponovo moglo da ponudi održivo grejanje pojavio se početkom prošle decenije, kada je uz podršku EU kompanija za daljinsko grejanje Ngrohtorja pokrenula studiju izvodljivosti o obezbeđivanju kvalitetne i ekološki prihvatljive grejne energije lokalnom stanovništvu.

„Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Albana Skivjani je generalna direktorka preduzeća. Kada je pokrenuta studija izvodljivosti, ona nije bila rukovodilac, već građanka Đakovice, korisnica usluga preduzeća za daljinsko grejanje, i dobro se seća oduševljenja među stanovništvom. „Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Studijom izvodljivosti dokazano je da postoji realna mogućnost da se sistem centralnog daljinskog grejanja vrati u Đakovicu i istovremeno koristi ekološki prihvatljiv izvor energije.

Čarobna reč je bila – biomasa!

Da bi elektrana obezbedila grejanje ili električnu energiju, ona za gorivo koristi organske materije. U slučaju Đakovice, planirano je korišćenje drvnog otpada (piljevine) i otpada nastalog orezivanjem vinove loze, čega ima u izobilju na tom području. Međutim, uprkos pristupačnosti biomase koja bi mogla da se koristi kao gorivo, projekat nije bilo lako oživeti, jer je cena tehnologije bila veoma visoka, a bio je potreban i visok nivo stručnosti da bi ona funkcionisala. Evropska unija je intervenisala i podržala projekat sa oko 15 miliona evra.

Novo postrojenje koje proizvodi i toplotnu i električnu energiju svečano je otvoreno u jesen 2021. godine, postavši jedan od retkih najsavremenijih sistema na biomasu na Zapadnom Balkanu i pionir u oblasti energetike. Ove zime, energija proizvedena u elektrani obezbedila je 24-časovno grejanje većini korisnika  usluga preduzeća za daljinsko grejanje Ngrohtorja a.d.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima.“

O projektu

Kroz program Instrument pretpristupne pomoći (IPA) 2015, Evropska unija je uložila preko 15 miliona evra u pripremne aktivnosti i izgradnju toplane na biomasu u Đakovici. Projekat će imati značajan ekonomski i ekološki uticaj na grad: očekuje se da će se godišnji operativni troškovi za Ngrohtorju a.d. smanjiti za 35 do 50%, dok će se ukupan nivo zagađenja u toj oblasti smanjiti za preko 90%.

Prema Albaninim rečima, upravljanje novom tehnologijom bio jedan od glavnih izazova, jer većina zaposlenih nije imala iskustva sa njom. Međutim, ova prepreka je prevaziđena uz podršku projekta koji je finansirala EU i koji je obezbedio specijalizovanu obuku za zaposlene koji koriste novu tehnologiju. Albana objašnjava da su ove zime prvi put posle mnogo godina mogli da obezbede 24-časovnu redovnu energiju svojim klijentima. „Naši klijenti su oduševljeni, kao i ostali stanovnici, jer osim što imaju grejanje, mi više ne zagađujemo grad kao nekada“, kaže Albana. Pouzdano grejanje koje elektrana obezbeđuje bilo je posebno važno ove godine, zbog globalne energetske krize, kada su cene energije porasle i kada je u nekim mestima došlo i do nestašice energije.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima“, kaže Albana.

Pomoć za bosanskohercegovačke maline koje osvajaju tržište EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Poljoprivredno preduzeće iz Bosne i Hercegovine povećalo je svoje proizvodne kapacitete uz podršku EU

Više od dve decenije Nebojša Radović iz Bratunca u Bosni i Hercegovini gaji maline, a danas mu na plantaži pomažu supruga i troje dece. Zbog dodatnog prihoda koji donose, Nebojša objašnjava: „Maline nam mnogo znače. Žena mi je nezaposlena, a moja redovna plata nije dovoljna da pokrije sve troškove života. Naučili smo i našu decu da gaje maline.“

Nebojša je jedan od mnogih kooperanata porodične kompanije Herbos Nature, koja od 2006. godine sakuplja šumsko voće. Od 2012. godine bavi se otkupom, preradom i veleprodajom bobičastog voća, pečurki i bilja. Danas ima mrežu od preko 1.000 kooperanata širom zemlje.

„Kako smo neprekidno rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom poteškoće su se povećale, posebno za naše kooperante.“

Podrška rastu u vreme krize

Maida Hadžiavdić iz preduzeća Herbos Nature objašnjava da je njena firma godinama postojano rasla, ali da su se, kao i ostala preduzeća, suočili sa poteškoćama kada je pandemija koronavirusa počela 2020. godine. „Kako smo kontinuirano rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom su se poteškoće povećale, posebno za naše kooperante“, kaže Maida.

Upravo tada objavljen je konkurs za podnošenje predloga za podršku poljoprivrednim preduzećima u Bosni i Hercegovini, raspisan u okviru projekta EU4AGRI koji finansira EU. Herbos Nature je aplicirao i dobio podršku, uključujući kupovinu opreme za preduzeće i njihove kooperante i drugu srodnu pomoć za poboljšanje uslova rada, u ukupnom iznosu od preko 114.000 evra.

Kao jedan od kooperanata preduzeća Herbos Nature, Nebojša je dobio vrednu opremu koju je finansirala EU, kako bi rad porodice bio malo lakši i delotvorniji. „Pošto sada imam svoj kultivator koji je donirala EU4AGRI, moji troškovi su manji“, objašnjava Nebojša.

„EU4AGRI nam je pomogao da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost ovog projekta koji finansira Evropska unija iznosi preko 20 miliona evra, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH i Češka razvojna agencija.

Projekat je takođe omogućio kompaniji da ima koristi od nove opreme i druge vrste podrške. „Podrška EU4AGRI nam je pomogla da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima“, kaže Maida. Kroz opremu dobijenu preko EU4AGRI preduzeće je takođe modernizovalo proizvodne procese.

Kao i 23-godišnja Maida, zaposleni su uglavnom mladi obučeni profesionalci, sa zadatkom da se postaraju da svi radni procesi budu u skladu sa najvišim standardima. Preko 95% proizvodnje namenjeno je izvozu u zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Poljska, Srbija, Slovenija, Švajcarska i Turska. „Nova oprema poboljšala je uslove proizvodnje i pomogla nam da ispunimo zahteve naših kupaca“, kaže Maida. „Srećni smo što smo učestvovali u EU4AGRI projektu i time doprineli održivosti poljoprivrednog i prehrambenog sektora u BiH.“

Preko 1.500 građana učestvovalo u uličnoj akciji 8. marta

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Za ovogodišnji Dan žena, WeBalkans i Mladi evropski ambasadori (YEA) udružili su se da promovišu kampanju #BreakTheBias. To su uradili putem reel-ova i drugih sadržaja na društvenim mrežama i putem uličnih akcija širom Zapadnog Balkana – u Banja Luci, Beogradu, Kumanovu, Nišu, Novom Sadu, Podgorici, Prištini, Sarajevu, Skoplju i Tirani.
 

Preko 1.500 žena učestvovalo je u uličnim akcijama u cilju razbijanja rodnih stereotipa. Aktivisti su zaustavljali žene na ulici da bi odgovorile na pitanja kao što su „Ko sam ja kao žena na Zapadnom Balkanu?“ i „Kako opisujete sebe kao ženu?“ i da bi zatim upisale svoje odgovore na toteme koje su YEA postavili.

 

Neke od poruka zapisanih na totemima bile su: „Volela bih da vidim više jednakosti“, „Divno“, „Nikad jače“, „Ja sam naučnica“ i „Ponosna“.

 

Mreža WeBalkans pokrenuta je u avgustu 2020. godine u okviru Regionalnog komunikacionog programa za zapadni Balkan (WeBalkans), kojim upravlja Generalna direkcija Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR). Platforma je kreativna mreža budućih mladih lidera iz celog Zapadnog Balkana. Ovih 120 mladih vizionara zainteresovano je za učenje o vrednostima EU i promovisanje mogućnosti koje EU nudi, ali takođe žele da se zalažu za teme kao što su rodna ravnopravnost, interkulturalno učenje, zaštita životne sredine i ljudska prava.

YEA i Američki savet za mlade u Albaniji pripremaju inicijativu za zabranu plastičnih kesa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U Tirani je 16. marta održana druga otvorena diskusija između ambasadora EU i Sjedinjenih Američkih Država u Albaniji i mladih evropskih ambasadora i Američkog saveta za mlade. Strane su razgovarale o saradnji ostvarenoj posle prvog sastanka održanog u junu 2021. godine, kao i o mogućoj daljoj saradnji dve omladinske mreže.

 

Sastanak je bio fokusiran na Zelenu agendu EU za Zapadni Balkan – i na to kako mladi mogu da se uključe u formiranje Zelene agende u praktičnom smislu. U skladu sa ambicijama evropskog Zelenog dogovora, Zelena agenda utire put transformaciji ka klimatski neutralnim i otpornim, zelenim i kružnim ekonomijama u regionu.

 

Sve u svemu, dva ambasadora su ih podstakla da budu aktivni, da razmenjuju ideje i učestvuju u izgradnji bolje i bezbednije budućnosti za svoju zemlju, imajući u vidu svoje mesto u svetu i promene do kojih mogu da dovedu.

 

Dogovoreno je da YEA i Američki savet za mlade pripreme nacrt zajedničke inicijative o zabrani plastičnih kesa u Albaniji. Sledeći sastanak mreža biće zakazan da bi se izvestilo o rezultatima.

Nova plovidba za tradicionalne zanate

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Crnogorska gradnja brodova od drveta postaje svetski brend

Jedno vreme, Petar Bokovac bio je jedina osoba na crnogorskom primorju koja je poznavala drevnu tehniku gradnje brodova od drveta. Nije imao formalno brodograditeljsko obrazovanje, ali je od šezdesetih godina prošlog veka nudio usluge popravke koristeći tradicionalni zanat izrade drvenih čamaca u svojoj radionici Bokovac Kalafat u Baru.

Od popravke brodova nije bilo bitnije zarade, ali su pre dvadeset godina Petar i njegov sin Nenad napravili svoj prvi ribarski brod od 30 tona. Tada je Nenadova supruga Miroslavka odlučila da se pridruži firmi i podigne poslovanje na viši nivo, pretvarajući radionicu Bokovac Kalafat u svetski brend. Miroslavka se posvetila marketingu drvenih brodova koje proizvode njeni muž i svekar, promovišući njihov zanat u lokalnoj zajednici, kod vlasti i na međunarodnom tržištu kao važan element kulturnog nasleđa i turističkog potencijala.

„Ono što možemo da podelimo je naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“

Predstavljanje domaćeg umeća svetu

Miroslavka priča da je lokalna zajednica bila prilično sumnjičava kada je ona prvi put predstavila ideju o promociji tradicionalne proizvodnje drvenih brodova. „Pitali su ko bi bio zainteresovan za naše drvene brodove u ovim vremenima modernih jahti i napredne tehnologije“, kaže ona.

Međutim, Miroslavka se nije dala obeshrabriti. „Mislila sam da možemo da podelimo naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“

Da bi se održala ekskluzivnost brenda, porodica Bokovac mora da ispuni uslov da više od 80% materijala koji se koristi u izradi brodova mora biti crnogorskog porekla. Za gradnju uglavnom koriste dud, drvo koje je dobro poznato duž crnogorskog primorja i koje porodica Bokovac naziva „crnogorskom tikovinom“. Izuzetno je lagano, ali i jako, što je ključno za kvalitet finalnog proizvoda, jer drvo mora proći ozbiljnu obradu pre nego što se upotrebi u izradi broda. Miroslavka kaže: „Nije uvek lako kupiti dudovinu, ali kako sve više ljudi u našim krajevima zna da su ti materijali potrebni, sve su češći pozivi ljudi koji na svom imanju imaju dudove i koji ih nude na prodaju.“

Događaj iz oblasti brodogradnje koji je izazvao najviše interesovanja medija u Crnoj Gori i regionu u poslednjih nekoliko godina bila je vest da je kraljevska porodica Abu Dabija od radionice Bokovac Kalafat naručila tri broda: jedan manji sa motorom, drugi samo metar duži od prvog, a treći dug 10 metara. Nenad i Petar su naporno radili sa svojim radnicima kako bi ispunili sve uslove i da bi mogli da završe plovila na vreme. Dolaskom brodova u Emirate, porodica Bokovac je postala globalno priznata marka.

„Projekat ReLOaD pomogao nam je u daljoj promociji ove veštine našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

 

Nedavno je radionica Kalafat udružila snage sa projektom ReLOaD koji finansira EU i započela misiju promovisanja njihovog zanata duž cele crnogorske obale. Projekat Cattaro Sail ponudio je obuku u brodogradnji mladim ljudima, kao i promociju jedrenja kroz publikacije i društvene mreže. Veliko finale bila je manifestacija „Dani jedrenja“ i Kotorska regata. Modeli jedrilica iz ovog projekta poklonjeni su Pomorskom muzeju, a napravljen je i veliki korak ka očuvanju ove istorijske veštine, kao i ukazivanju na njenu vrednosti za turizam. Miroslavka kaže da je radionici Kalafat „ReLOaD projekat pomogao u daljoj promociji ove veštine u našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“

Reč kalafat se može naći i u grčkom i u arapskom jeziku, a od davnina se odnosila na brodskog majstora stručnog za održavanje drvenog kostura broda. Kasnije je ovaj termin počeo da se odnosi na najiskusnije i najuglednije brodograditelje. Radionica Bokovac je jedina na svetu koja ima pravo da koristi naziv „Kalafat“. Za njih, kao i za Crnu Goru, čast je održati ovu tradiciju u životu.

EU po prvi put uručila nagradu za Evropljanku godine u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Pet izuzetnih žena koje se ističu u svojim oblastima i istovremeno služe kao nadahnuće društvu u celini nominovane su od strane #TeamEurope u Severnoj Makedoniji za nagradu Evropljanka godine 2022.

 

Nominovane su nacionalna koordinatorka za transplantaciju Maja Mojsova Mijovska, alpinistkinja Ilina Arsova, filmska rediteljka i spisateljica Dina Duma, direktorka Nacionalne galerije Dita Starova Ćerimi i osnivačica kompanije MaMa Organa Natalija Burgieva. Njih su predložile ambasadorke Hrvatske (Nives Tiganj), Nemačke (Anke Holštajn), Rumunije (Monika Aksinte) i Švedske (Kristen Forsgren Bengtson) i ambasador EU (Dejvid Gir).

 

„Obeležavamo Međunarodni dan žena odajući počast izuzetnim ženama koje su pokazale da je samo nebo granica u ostvarivanju snova i u radu za opšte dobro. Njihove priče su inspirativne. Razbijaju predrasude. One dokazuju da pol nema veze sa sposobnostima i da kapacitet i posvećenost nemaju rod“, rekla je ambasadorka Gir na svečanosti kojoj je prisustvovala i prva dama Elizabeta Đorgievska.

 

Nagrada Delegacije EU Evropljanka godine – kao dopuna nagradi Evropljanin(ka) godine koju je Delegacija uvela 2019. godine – ima za cilj podizanje svesti o preprekama za rodnu ravnopravnost, istovremeno odajući priznanje ženama koje vode primerom i pomažu u stvaranju ravnopravnijeg sveta.

„Udhë“ pronalazi način da ponudi deljenje vožnji na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Grupa mladih inovatora pokrenula je aplikaciju za deljene vožnji uz podršku EU

Erol Gorči, rođeni Pećanac, morao je kao student da nekoliko puta nedeljno putuje u 80 kilometara udaljenu Prištinu, gde je studirao. Taksiji su bili preskupi, a autobusi nisu bili česti. Kao i mnogi drugi putnici, dovijao se na razne načine, proveravajući da li će neko od njegovih prijatelja ili rođaka da ide u Prištinu, kako bi mogao da podeli vožnju s njima.

Erol je studirao informatiku i tehnologiju i dok je razvijao svoje IT veštine, palo mu je na pamet da bi taj nedostatak ponude međugradskog prevoza mogao da se dopuni platformom za deljenje vožnji koja bi mogla biti i zanimljiva poslovna prilika. I tako je nastao Udhë (što na albanskom znači „put“ ili „putovanje“), prva aplikacija za deljenje vožnji na jugu Balkana koja povezuje vozače i putnike.

„Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je.“

Erol i njegovi prijatelji su prvi put razgovarali o ovoj ideji pre nekoliko godina i prvo su odlučili da pokrenu stranicu na društvenim mrežama na kojoj će ljudi zainteresovani za deljenje vožnje moći da komuniciraju i organizuju zajednička putovanja. „Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je“, kaže Erol.

Za kratko vreme, grupa za deljenje vožnji na Fejsbuku okupila je oko 10.000 članova. To je bio dokaz da su ljudi zainteresovani, a Erolov tim je prepoznao priliku za razvoj profesionalne usluge. Aplikaciju za vozače i putnike počeli su da razvijaju početkom 2020. godine. Kako su imali vrlo malo iskustva u ovoj vrsti poduhvata, za tehničku pomoć su se prijavili projektu VentureUP koji finansira EU i usmeren je ka izradi prototipa. Erol i njegov tim su imali koristi od vebinara i marketinških tehnika, poslovnog modeliranja i finansiranja koji su im pomogli da postanu stručniji u ovoj oblasti. Pored toga, fokusirali su se na sistematsko prikupljanje podataka, što im je dalo mnogo čvršću osnovu za sticanje poverenja u svoj poslovni model i pokretanje aplikacije.

„Podrška koju smo dobili od Evropske unije bila je ključna u razvoju i sprovođenju naše zamisli.“

O projektu

Projekat VentureUP – Venture Incubator Univerziteta u Prištini, koji podržava Evropska unija na Kosovu, pruža studentima i startapima mogućnost da razviju preduzeća koja stvaraju radna mesta i povećaju svoje šanse za značajno zapošljavanje na Kosovu. Tokom prvog inkubacionog programa u 2019. godini, program je završilo sedam startapa sa ukupno 23 člana. Od toga, četiri startapa su se registrovala kao preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 15 ljudi. U 2020. godini bilo je 12 startapa sa 31 članom koji su završili drugi program inkubacije. Kao rezultat toga, registrovano je pet preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 18 ljudi.

Aplikacija se nalazi u ponudi preko Google Play-a i Apple store-a od januara 2021. godine. Onlajn zajednica sada ima više od 30.000 pratilaca putem društvenih mreža i blizu 15.000 korisnika mobilne aplikacije. Oni svakodnevno rešavaju probleme prevoza za nekoliko stotina putnika. Erolova četvoročlana ekipa sada traži značajniji obrt i pomoć u obezbeđivanju anđeoske investicije za proširenje poslovanja. Plan je da pokrenu uslugu u Albaniji i na balkanskim tržištima na kojima je propala najveća platforma EU za deljenje vožnji.

Erol objašnjava da u kosovskom obrazovnom sistemu nedostaje obrazovanje o preduzetništvu i načinima razvoja ideje u proizvod i o monetizaciji ideja. Za njega su, dakle, projekti inkubatora presudni u omogućavanju prvih koraka u poslovanju i preduzetništvu. „Podrška koju je pružila Evropska unija bila je presudna u razvoju i sprovođenju naše ideje“, kaže on.

Visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel boravio je u ponedeljak u Severnoj Makedoniji, pre nego što je u utorak otputovao u Albaniju, a zatim u sredu produžio za Bosnu i Hercegovinu. Njegova poseta potvrđuje posvećenost i podršku Evropske unije regionu, posebno u svetlu ruskog rata protiv Ukrajine i njegovog uticaja na bezbednost Evrope u celini.
 
Visoki predstavnik/potpredsednik Borel sastao se u Skoplju sa predsednikom Stevom Pendarovskim i premijerom Dimitrom Kovačevskim, potpredsednikom vlade za evropska pitanja Bojanom Maričikom, ministrom inostranih poslova Bujarom Osmanijem i ministarkom odbrane Slavjankom Petrovskom. Visoki predstavnik će u utorak otputovati u Tiranu, gde će se sastati sa premijerom Edijem Ramom i drugim predstavnicima albanskih vlasti i predstavnicima civilnog društva i posetiti tekuće radove na restauraciji mozaika Nacionalnog istorijskog muzeja, obnovljenog u okviru pomoći EU za oporavak od zemljotresa.
 

U sredu, visoki predstavnik/potpredsednik biće u Sarajevu, gde će prvo posetiti operaciju EUFOR-a Altea, čiji je kapacitet trupa na terenu gotovo udvostručen u poslednje vreme. On će se potom sastati sa vlastima Bosne i Hercegovine, predstavnicima opozicije i civilnog društva.