Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Reforma pravosuđa za stabilne institucije u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Reforma pravosuđa je važna za građane Srbije jer će doneti autonomnije pravosuđe i nezavisno tužilaštvo, a vladavina prava ostaje glavni stub evropskih integracija Srbije, rekao je ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre, na završnoj javnoj debati o setu pravosudnih zakona. „Sprovođenje zakona biće u fokusu Evropske unije i puna primena ovih zakona doneće napredak Srbiji. Očekujemo i da Srbija usvoji preporuke Venecijanske komisije o predlozima ovih zakona kako bismo mogli da kažemo da su zakonska rešenja u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksom“, rekao je Žiofre.  
Ambasador EU je dodao da je Venecijanska komisija poručila da je za stvarnu promenu potrebna i promena političke i pravne kulture. Dok političke i sudske vlasti imaju primarnu odgovornost, organizacije civilnog društva i građani takođe imaju važnu ulogu.  
Proces javnih konsultacija o pravosudnim zakonima održan je u okviru projekta „EU za podršku reformi pravosuđa“, koji u Srbiji sprovode Savet Evrope i Evropska unija od 2022. godine.

Studija o situaciji i potrebama ruralne omladine u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi evropski ambasador (Young European Ambassador – YEA) iz Severne Makedonije, Damjan Zlatanovski, organizovao je događaj u znak podrške broju 6 od 11 evropskih ciljeva mladih, „Pokret ruralne omladine napred” (“Moving rural youth forward”). Manifestacija je organizovana u saradnji sa Evropskom kućom Kriva Palanka.

 

Profesori sa Fakulteta poljoprivrednih nauka i prehrane Univerziteta Svetog Ćirila i Metodija (UKIM) vodili su dve fokus grupe na kojima je ukupno 14 mladih ljudi između 15 i 24 godine razgovaralo o izazovima i potrebama seoske omladine; izgledi mladih za pristojan život, uključujući mogućnosti zapošljavanja i obuke; angažovanje u poljoprivredno-prehrambenim sistemima; njihove odluke o mobilnosti; njihove uloge inovatora; njihov doprinos ruralnom razvoju; i njihove težnje u pogledu socijalne uključenosti i učešća u političkim procesima.

 

Glavni cilj je bio da se pruži uvid u moguća rešenja za informisanije donošenje odluka na nivou politike, da se identifikuju političke preporuke za podsticanje mladih da ostanu ili se vrate u ruralna područja i da se podrže mladi da postanu vidljiviji kao nosioci promena u poljoprivredno-prehrambenim sistemima, kao i povećanje njihovog doprinosa ruralnom razvoju zemlje.

YEA podržava humanitarnu akciju u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Delegacija Evropske unije u Skoplju, ambasador Dejvid Gir, Evropska kuća i Banka hrane iz Makedonije organizovali su humanitarnu inicijativu u Severnoj Makedoniji za pravoslavni Božić. Oni su 4. i 5. januara donirali 30 prehrambenih paketa socijalno ugroženim porodicama. Mladi evropski ambasadori (Young European Ambassadors – YEA) iz Severne Makedonije doprineli su pakovanju, kao i doniranju paketa sa hranom.

Vetrovi promena za proizvodnju energije u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Podrška EU revoluciji zelene energije u zemlji.

Bogdanci su mali grad u Severnoj Makedoniji blizu granice sa Grčkom. Oblast je poznata po jakim vetrovima koji duvaju tokom cele godine. Stalni vetar u Bogdancima poznat je kao Vardarec, koji duva dolinom reke Vardar prosečnom brzinom od 7,2 m/s, što ga čini prilično jakim vetrom za ovaj deo Zapadnog Balkana. To je razlog što je studija izvodljivosti koju finansira EU Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) identifikovala Bogdance kao idealnu lokaciju za prvi vetropark u Severnoj Makedoniji.

„Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju.”

Vetropark se nalazi na lokaciji odabranoj nakon opsežne analize podataka i simulacije strujanja vetra. Izgradnja I faze parka, finansirana kreditima KfW-a i kompanije za proizvodnju električne energije ELEM, završena je 2014. godine i ima kapacitet od 36,8 MV i prosečnu godišnju proizvodnju od oko 112 gigavat sati, čime se snabdeva zelenom energijom za oko 16.000 domaćinstava na jugu zemlje.

U prvoj fazi postavljeno je 16 vetroturbina i izgrađen dalekovod od 110 kV u dužini od 11 kilometara, kao i trafostanica i pristupni putevi koji povezuju vetropark sa energetskom mrežom. Faza II je u toku i dodaće 14 MV kapaciteta za proizvodnju električne energije postojećim objektima, kako bi se ukupni kapacitet doveo na 50 MV prema prvobitnom planu.

„Severna Makedonija je postavila veoma ambiciozne klimatske ciljeve. Za početak, tu je bio Pariski klimatski sporazum i činjenica da je zemlja posvećena smanjenju gasova staklene bašte za 52%. Do kraja decenije zemlja mora da ugasi i termoelektrane koje rade na ugalj, a to zemlju dovodi u veoma tešku situaciju. Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju“, kaže Robert Sarlamanov iz KfW Development Bank-a.

„Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi bila približno godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana.”

O projektu

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) zajednički su pokrenuli 2009. godine Evropska komisija (Generalni direktorat za susedstvo i proširenje – ranije DG ELARG, sada DG NEAR), međunarodne finansijske institucije i bilateralni donatori, kako bi se poboljšala harmonizacija i saradnja u investicijama za društveno-ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Zajedno sa korisnicima Zapadnog Balkana, WBIF formira jedinstveno partnerstvo, definišući prioritete i pakete podrške potrebne za strateške investicije i institucionalnu reformu. WBIF doprinosi evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana ne samo podržavanjem investicionih projekata koji poboljšavaju konkurentnost i rast, već i jačanjem regionalne saradnje i povezanosti.

Vetropark ima značajan uticaj na snabdevanje energijom regiona. „Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi otprilike bila godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana“, kaže Goce Džambalovski iz Elektrana Sevena Makedonija.

Severna Makedonija je poslednjih godina postigla najveći napredak na Zapadnom Balkanu u energetskoj tranziciji. Zemlja sprovodi aukcije obnovljive energije, zamenjujući ugalj solarnom energijom i gasom, i potpisuje strateške ugovore o ulaganju ne samo za velike vetroparkove već i za fotonaponske elektrane. Prema portalu Balkan Green Energy, proizvodnja električne energije u elektranama na obnovljive izvore energije u Severnoj Makedoniji prošle godine je porasla za 14,7% u odnosu na 2020, dok je proizvodnja u termoelektranama na ugalj opala za 17,1%. Povećano je i učešće obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, sa 29,2% na 31,4%, zahvaljujući vodećim projektima poput projekta Vetropark Bogdanci.

Sve usluge na jednom mestu transformišu zapošljivost mladih

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Novi pristup obrazovanju koji finansira EU funkcioniše širom Zapadnog Balkana

Organizacije civilnog društva na Zapadnom Balkanu udružile su snage kako bi uvele novi pristup u obrazovanju koji ima za cilj povećanje zapošljivosti mladih ljudi. Projekat ima jednu veliku partnersku organizaciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji. U svakoj zemlji, projekat se bavi nedostatkom u onome što obezbeđuju obrazovne institucije.

Za izazove u obrazovanju nema brzih rešenja, što dobro zna Centar za omladinski rad iz Novog Sada u Srbiji. Ova organizacija godinama radi sa mladima. Nekada je pružao kurseve, radio na zagovaranju aktivnosti za mlade, ali zapošljivost mladih je zaista privukla pažnju organizacije.

 

„Imali smo ideju da pilotiramo integrisane usluge zasnovane na jednom šalteru za sve usluge za mlade.”

CZOR je identifikovao da su usluge kojima mladi ljudi pristupaju podeljene između različitih organizacija tako da su korisnici usluga morali da idu iz jednog programa u drugi kako bi stekli sve veštine koje su im potrebne za zapošljivost.

„Imali smo ideju da pilotiramo integrisane usluge zasnovane na jednom šalteru za sve usluge za mlade“, kaže Vanja Kalaba iz CZOR-a. Pristup je bio uspešan, sa skoro polovinom mladih koji su se ili zaposlili ili obezbedili stažiranje. Tada se Kalaba uverila da se ovaj model može proširiti u regionalni projekat.

Davanje regionalne šanse obrazovanju

CZOR je bio u mogućnosti da svoju nišnu intervenciju u obrazovanju mladih podigne na regionalni nivo uz finansiranje EU. Njima su se pridružile organizacije iz Albanije, BiH, Kosova i Crne Gore u ovom pristupu koji bi na kraju povećao šanse mladih ljudi da dobiju posao. „Želeli smo da ojačamo organizacije stvaranjem mreže koja će činiti aktere prepoznatljivijim i relevantnijim, podržavajući ih da se angažuju sa vladom na zapošljavanju mladih i dopiranju do mladih“, kaže Kalaba iz CZOR-a.

Outreach je imao poseban fokus na mlade ljude koji nisu u obrazovanju, zapošljavanju ili obuci. Stotine kandidata se upisalo, nadajući se da će steći potrebne veštine nakon jednogodišnjeg programa, uključujući digitalne veštine i početne pakete za preduzetništvo.

Partneri koji pružaju uslugu imaju veliku ekspertizu, uključujući iskustvo u savetovanju o karijeri, preduzetništvu, digitalnim veštinama i društvenim medijima. Sada organizacije udružuju svoje snage i obezbeđuju kandidatima sve na jednom mestu, od deljenja svoje stručnosti do kontaktiranja potencijalnih poslodavaca.

 „Upisom u ovaj format edukacije bolje razumem IT sektor i mogu da primenim znanje u budućnosti.“

O projektu

Projekat „Moja karijera od nule do heroja“ (02hero) finansiran od strane EU ima za cilj da unapredi kapacitete civilnog društva da bude delotvorni i odgovorni nezavisni akter koji može konstruktivno da se angažuje sa vladama na identifikovanom tematskom prioritetu inovativnih rešenja za zapošljavanje mladih u Strategiji Zapadnog Balkana. 02hero je integrisani model za NEET (ne u obrazovanju, zapošljavanju ili obuci) zapošljivosti mladih, zasnovan na metodologiji na jednom mestu, koja pruža sve usluge zapošljivosti mladih na jednom mestu kako bi se razvile veštine za buduće poslove u 4.0 digitalnoj revoluciji.

Sajra Hadžiarapović učestvovala je na obuci koju je organizovala partnerska organizacija u Bosni i Hercegovini – „Centar za obrazovanje mladih“ u gradu Travniku. Ona kaže da je kurs po meri koji drže predavači specijalizovani za programiranje i veb dizajn rešio nedostatke u njenom obrazovanju. Element koji je još više cenila je predstavljanje uspešnih preduzetnika kao gostujućih govornika. „Upisom u ovaj format edukacije bolje razumem IT sektor i da mogu da primenim znanje u budućnosti“, kaže Sajra, koja se nada da sada ima veće šanse za zaposlenje.

Konzorcijum organizacija je trenutno fokusiran na održivost svog modela kako bi on mogao postati suštinska adresa za podsticanje zapošljivosti mladih.

EU, EBRD i Švedska podržavaju mala i srednja preduzeća i žene preduzetnice u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD) podržava žene preduzetnice i mala preduzeća u Crnoj Gori (Montenegro ) novim finansijskim paketom Crnogorskoj komercijalnoj banci AD Podgorica (CKB), članici OTP grupe i najvećoj banci u zemlji. Oko 3 miliona evra iz paketa kredita biće dodeljeno za podršku investicijama preduzeća koje vode žene. Mala i srednja preduzeća će takođe imati koristi od podsticajnih sredstava od 15 odsto od ukupnog iznosa kredita, koje finansira Evropska unija (European Union).

 

Finansiranje će biti obezbeđeno kroz EBRD-ov program „Žene u biznisu“ (Women in Business), koji promoviše žensko preduzetništvo i njihovo učešće u biznisu. Žene preduzetnice će takođe imati priliku da koriste usluge poslovnog savetovanja po meri u okviru programa Saveti Banke za mala preduzeća. Program „Žene u biznisu“sufinansira vlada Švedske (Sweden), koja ga podržava na Zapadnom Balkanu od 2014. godine.

 

Kredit će omogućiti malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori pristup finansijama, omogućavajući im da prevaziđu svoje svakodnevne operacije i investiraju u nadogradnju u cilju dostizanja standarda EU. Mala i srednja preduzeća mogu koristiti sredstva za unapređenje tehnologije, procesa ili usluga, posebno onih koji se odnose na kvalitet proizvoda, zdravlje i bezbednost i ekološke zahteve EU.

EU i IFC potpisuju prvi u nizu projekata Ekonomskog i investicionog plana EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dana 19. decembra, Katarina Mathernova, zamenica generalnog direktora u Generalnoj direkciji Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju i predsedavajuća Investicionog okvira za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF), i Alfonso Garsija Mora, potpredsednik Međunarodne finansijske korporacije (International Finance Corporation – IFC) za Evropu , Latinsku Ameriku i Karibe, potpisali su projekat Eko-industrijskih parkova, prvi projekat predvođen IFC-om koji se sprovodi kroz WBIF.  
Projekat Eko-industrijski parkovi ima za cilj da pomogne u unapređenju dekarbonizacije i poboljšanju efikasnosti resursa industrijskih parkova širom Zapadnog Balkana. Preliminarnu dijagnostiku pratiće ciljana implementacija četiri pilot projekta u industrijskim parkovima širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Albanije.  
IFC je, zajedno sa Svetskom bankom, najnovija međunarodna finansijska institucija koja se pridružila WBIF-u, stvarajući partnerstvo od ključnog značaja za podršku aktivnosti privatnog sektora u regionu, rešavanje hitnih razvojnih pitanja, otvaranje radnih mesta i osiguravanje dugoročne održivosti. Drugi projekti u pripremi (Other projects in the pipeline)  imaju za cilj da mobilišu garantovane finansijske instrumente za kreditno sposobne klijente agrobiznisa, omogućavajući preko potrebnu modernizaciju sektora, digitalnu transformaciju i pomažući u poboljšanju kapaciteta finansijskih posrednika u vezi sa klimom, omogućavajući im da prošire svoj domet na mikro, mala i srednja preduzeća ( MMSP).

Ambasadorka Popa se sastala sa Mladim Evropskim Ambasadorima

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori, Oana Kristina Popa, sastala se sa Mladim Evropskim Ambasadorima u okviru inicijative „Dijalog mladih“ pokrenute ranije ove godine. Svrha sastanka je bila da se razgovara o tome šta je do sada urađeno u okviru ove inicijative, ali i koje teme bi trebalo bolje obrađivati u budućnosti. Mladi evropski ambasadori su naveli probleme koji ih zabrinjavaju, kao što su napadi na LGBT zajednicu u Crnoj Gori, pristrasna medijska pokrivenost i nacionalne podele, veliki procenat mladih koji žele da napuste zemlju i njihova nejasna uloga u društvu i drugo.

 

Ambasadorka Popa ih je upoznala sa projektima i aktivnostima koje Evropska unija sprovodi u Crnoj Gori kada je reč o prevazilaženju ovih izazova, ali i pozvala mlade da budu aktivni i predlože konkretne inicijative kako bi unapredili svoju zajednicu.

 

Mladi Evropski Ambasadori (Young European Ambassadors – YEA) je inicijativa posvećena mladim ljudima na Zapadnom Balkanu, koju je Evropska unija pokrenula pre tri godine kako bi im pružila priliku da nauče i iskuse vrednosti EU i promovišu mogućnosti koje ova zajednica nudi.

 

Nedavno je u Crnoj Gori najavljena treća generacija YEA, među kojima su Selda Jahjagić, Marija Blažević, Anđela Micić, Merita Dukaj, Edina Osmanović, Filip Jovetić, Lukas Junković, Milutin Radulović, Luka Vukotić, Andrej Bubanja i Matia Prenkočević.

Pozicioniranje Albanije na start-up mapi

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Vodeća inicijativa koju finansira EU pomaže u identifikaciji, promovisanju i rastu inovacija.

Nedavna politička prekretnica Albanije – početak pristupnih pregovora sa EU 2022. – otvara novo poglavlje za inovacije i konkurentnost u zemlji. Sa tradicionalnom ekonomijom, zemlja je imala stabilan rast od prelaska na demokratiju pre tri decenije, ali je pokazivanje konkretnih rezultata u razvoju start-up-ova važno za Albaniju da se kreće ka održivoj ekonomiji.

Pošto se smatralo da Albanija ima neiskorišćen potencijal za start-ap, Evropska unija je ponudila finansiranje projekata za unapređenje inovativnog okruženja i stvaranje novih preduzetnika. Inicijativa „EU za inovacije“ donosi najbolje prakse koje omogućavaju akterima ekosistema da ožive, olakšavaju im zajednički rad i podržavaju inovativne start-up-ove.

„EU za inovacije“ je delovala kao kamen temeljac ekosistema.”

Kada je inicijativa krenula još 2018. godine, bilo je očigledno da postoje preduzetničke aktivnosti, ali da su one rasute i ne pomažu sektoru u celini. EU za inovacije ponudila je adresu na kojoj bi se resursi mogli udružiti i aktivnosti koordinirati.„EU za inovacije“ je delovala kao kamen temeljac ekosistema. Poboljšali smo saradnju u ekosistemu; kreirali smo platforme za angažovanje i u više navrata stavljali naglasak na važnost konkurencije između zainteresovanih strana kako bi ekosistem u celini postao konkurentniji“, kaže Sebastijan Bervanger iz inicijative EU za inovacije.

Vlada je dodala njihovu podršku pokretanjem zakona o start-ap-ovima, kao i šemom grantova koja će inspirisati nove inovatore u narednih pet godina.

Inicijativa EU za inovacije popunila je praznine u albanskom ekosistemu kroz otvoreni proces zajedničkog stvaranja sa ključnim akterima. Uzimajući ovaj pristup, inicijativa je pilotirala više od 35 projekata od oktobra 2018. do septembra 2022. i blisko je uskladila svoje aktivnosti sa zainteresovanim stranama, kreatorima politike i drugim donatorima.

Tehnologija je sastavni deo start-up rešenja u Albaniji, bilo da se radi o IKT, turizmu, poljoprivredi ili agroturizmu, e-trgovini, obrazovanju ili zdravstvu. Još jedan pozitivan obrazac u prvoj kohorti osnivača koji je rezultat višeuniverzitetskog inkubacionog programa je što je dominantan broj žena osnivača.

AlbaniaTech, žute strane zemlje za start-up

Pravljenje prvih koraka može biti opterećenje za svaki start-up i zato je tim inovatora uveo AlbaniaTech, platformu koja nudi razmenu informacija, promociju i priliku za povezivanje zainteresovanih strana. Izgrađena uz podršku EU za inovacije, platforma ima za cilj da ujedini i aktivira ključne igrače ekosistema u Albaniji.

„Ponekad je samo jedna informacija koja nedostaje da mladi ljudi budu deo programa, prilika da prerastu u posao“, kaže Prishila Gjoka iz AlbaniaTech-a.

AlbaniaTech je besplatan za korišćenje i sa svojom bazom podataka od 170 novoosnovanih preduzeća, to je mesto za identifikaciju, promociju i rast novoosnovanih preduzeća u Albaniji. Platforma je narasla saradnjom sa međunarodnim provajderom koji ugošćuje 50 ekosistema širom sveta, čineći tako startap ekosistem Albanije vidljivim stranim investitorima, a istovremeno razvija digitalnu dobrodošlicu (digital welcome ) za svakoga ko želi da počne iznova u Tirani.

“Naša platforma omogućava start-up-ovima da procvetaju.“

O projektu

Projekat EU za inovacije nastoji da poboljša inovativno okruženje i podstakne stvaranje start-up-ova  u Albaniji kroz razvoj kapaciteta za inovacije; intenzivirane veze unutar albanskog inovacionog ekosistema; i finansiranje inovativnih početnika i pružaoca podrške inovacijama. Projekat se smatra vodećim projektom za inovacije i start-up ekosistem u Albaniji.

Postavljeni su temelji za naredne generacije na kojima će se graditi: AlbaniaTech je tu da da krila inovatorima i početnicima. „Naša platforma omogućava procvat početnika. Svako ko se osvrne unazad videće kako je zajednica narasla od onoga gde smo počeli od nule“, kaže Gjoka.

Uz ozbiljne intervencije kao što je EU za inovacije, Albanija polako ali sigurno zarađuje mesto na mapi start-up nacija. Nova dinamika u albanskom inovacionom okruženju istaknuta je na Evropskoj tabeli za inovacije 2022, gde je Albanija istaknuta kao inovator u nastajanju zajedno sa drugim ekonomijama Zapadnog Balkana.

Sarajevo deo misije 100 Net Zero Emission Cities: Pokretanje koalicije za zelenije projekte

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Nakon odabira Funkcionalnog urbanog područja Sarajeva (Sarajevo Functional Urban Area) u sklopu misije 100 Net Zero Emission Cities, ured EU u BiH i Kanton Sarajevo pokrenuli su 14. decembra Koaliciju Net Zero Emission. Koalicioni partneri su se obavezali da će koordinirati svoje aktivnosti i usmeriti resurse na projekte nulte emisije u Sarajevu.  
Pokretanje Koalicije, koja će predstavljati suštinsku promenu u načinu trošenja sredstava, prilika je da se finansiranje poveže sa ciljevima čistije životne sredine, posebno u zagađenim urbanim područjima kao što je Sarajevo.  
Nakon izbora funkcionalnog urbanog područja Sarajeva (Sarajevo Functional Urban Area) među „100 gradova“, potrebno je izraditi desetogodišnji Net Zero akcioni plan, uključujući plan za klimatsku neutralnost u svim sektorima kao što su energetika, zgrade, upravljanje otpadom i transport, zajedno sa povezanim investicionim planovima. Ovaj proces će uključiti građane, istraživačke organizacije i privatni sektor. Net Zero Emission Koalicija će se redovno okupljati na praktičnim sastancima na radnom nivou koji će biti prilika za koordinaciju aktivnosti i razmenu najboljih praksi.