Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Nagrađena flaša broj četiri

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU pomaže crnogorskoj vinariji da razvije svoj biznis.

Goran Radević je doktor medicine sa iskustvom rada na četiri kontinenta. Svoju domovinu, Crnu Goru, napustio je kao mlad i preko 27 godina radio u zemljama kao što su Kajmanska ostrva, Kina, Oman, Južna Afrika i Sjedinjene Američke Države.

Goran je oduvek imao ideju da će se jednog dana vratiti u svoju domovinu i izgraditi vinariju. Vinarstvo je bilo tradicionalno u Goranovoj porodici i njegova ljubav prema pravljenju vina počela je pre nego što je napunio pet godina. Njegov deda po majci posedovao je vinograd i bio je stručnjak za proizvodnju vina. „Naučio sam kalemljenje vinove loze pre nego što sam naučio da čitam i pišem“, kaže Goran.

Međutim, pokretanje sopstvenog vinograda ne bi bilo lako jer su bila potrebna značajna ulaganja. Ipak, kako su godine prolazile, pomisao na to se pretvorila u prinudu i na kraju, zajedno sa porodicom, Goran je doneo veliku odluku da se vrati u Crnu Goru i pokrene svoju kompaniju iz snova. Finansijska ulaganja i strast su bili tu, ali ovo nije bila laka vožnja za Gorana i njegovu suprugu.

„Bilo je puno izazova: prve boce su proizvedene u garaži i bez ikakve stručne podrške.”

Prvu lozu su zasadili 2007. godine, a do 2009. godine imali su prvu berbu i izašla je prva flaša. „Bilo je mnogo izazova: prve flaše su proizvedene u garaži i bez odgovarajuće stručne podrške“, kaže Goran. Ipak, neverovatno, ukus je bio odličan i proizvod je bio kandidat za uspeh. Te godine Goran je uspeo da pošalje uzorke svog početnog proizvoda na takmičenje za degustaciju vina u poznatom restoranu na Menhetnu. Bilo je sedam takmičara, a boca broj četiri bila je njihova, seća se Goran. „Svih pet članova žirija, koji su bili vlasnici poznatih restorana, označili su bocu četiri kao najbolju. Pretpostavljam da je to bila početnička sreća“, osmehuje se.

Odmah su počeli da izvoze svoje vino u SAD, ali su se suočili sa problemima. Brojni elementi – od kvaliteta etikete do kvaliteta čepa boce – nisu bili kompatibilni sa međunarodnim standardima i shvatili su da ovim pitanjima treba posvetiti više pažnje. Goranova supruga, inače američkog porekla, preuzela je marketinški deo kompanije. Počeli su da koriste visokokvalitetne čepove za flaše iz Francuske i papir za etikete iz Nemačke. Ubrzo je uspeh bio neizbežan jer je kompanija počela da izvozi u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku, pa čak i Japan.

Kako je tržište raslo, 2011. godine Goran i njegova supruga su odlučili da angažuju profesionalne konsultante kako bi obezbedili održiv rast svog poslovanja. Angažovali su agronoma i visokokvalifikovanog tehnologa sa dugogodišnjim domaćim i međunarodnim iskustvom. Obojica su pomogli da vinarija postane priznati međunarodni brend.

„Zahvaljujući podršci EU, mogao sam da iskoristim planirani novac za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja.”

O projektu

Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) osmišljenog da podrži reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na poljoprivredno-prehrambene sektore i ruralna područja te zemlje. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja učinili održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Na putu vinarije ka uspehu, imali su i podršku Evropske unije. U 2018. prijavili su se za program Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj koji finansira EU (IPARD) i dobili su podršku za nabavku mašina kao što su viljuškar, traktor, vibrokultivator, vinogradarski plug i motorna drljača. Sa usporavanjem poslovanja tokom pandemije, ova podrška je stigla u pravo vreme. „Zahvaljujući podršci EU, planirani novac mogao sam da iskoristim za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja“, kaže Goran.

Goran ima četvoro dece, a najmlađi sin Luka studira tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. „Sanjao sam o ovoj vinariji 27 godina i naporno sam radio da uštedim novac za njeno pokretanje. Moj sin će ovo naslediti i nastaviti tradiciju. To me čini izuzetno srećnim i ispunjenim“, kaže Goran.

Program M’BASE podržava 23 projekta civilnog društva u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dobitnici sredstava iz trećeg konkursa u okviru programa M’BASE, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za građansko obrazovanje, okupili su se u Evropskoj kući na svečanom potpisivanju. Treći konkurs u okviru programa M’BASE raspisan je 13. septembra, a do njegovog zatvaranja 13. oktobra podnete su 82 projektne prijave. Ukupno će biti realizovana 23 projekta.

 

Obraćajući se potpisnicima, Ingve Engstroem, šef Odeljenja za saradnju pri Delegaciji EU u Crnoj Gori, opisao je program M’BASE kao dobru priliku za organizacije civilnog društva da dobiju pristup fondovima EU koji će im pomoći da izgrade svoje kapacitete i odigraju važnu ulogu u svojim zajednicama.

 

Kao program organizacija civilnog društva u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politike – M’BASE sprovodi Centar za građansko obrazovanje u partnerstvu sa nemačkom fondacijom Fridrih Ebert, nevladinom organizacijom Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) i NVO mrežom Politikon, a u saradnji sa Ministarstvom javne uprave i Ministarstvom za evropske poslove Vlade Crne Gore. Projekat finansiraju Evropska unija i Ministarstvo javne uprave.

RHP isporučuje ključeve za 44 novoizgrađena stana u Subotici, Srbija

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Izbegličkim porodicama u Subotici u Srbiji uručeni su ključevi za 44 novoizgrađena stana Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja (Regional Housing Programme – RHP). Do danas je više od 6.800 RHP domova dodeljeno korisnicima širom Srbije, jedne od četiri partnerske zemlje RHP-a.

 

Na ceremoniji uručenja ključeva, pored samih korisnika, prisustvovali su i Nataša Stanisavljević, poverenica za izbeglice i migracije Republike Srbije; Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice; Emanuel Žofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji; Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji; Danijel Mošeni, drugi sekretar Ambasade Nemačke u Srbiji; Ivana Jelić, pomoćnica službenika za trajna rešenja u Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji i Dušan Kovačević, rukovodilac Jedinice za implementaciju projekata javnog sektora.

 

U ime Evropske unije – glavnog donatora RHP – Emanuel Žofre čestitao je porodicama na novim domovima i osvrnuo se na ulogu EU i njenih partnera u obezbeđivanju stambenih objekata za brojne izbegličke porodice. „Veliko je zadovoljstvo uručiti ključeve za 44 porodice koje će tako započeti novi život“, rekao je on. “Ove porodice su mnogo propatile tokom ratova devedesetih godina u Jugoslaviji, a sada su konačno okrenute budućnosti i boljem životu.”

Događaj Debatnog kluba YEA povodom Svetskog dana borbe protiv AIDS-s u Skoplju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Na inicijativu Mile Mladenove, studentkinje medicine i mlade evropske ambasadorke (Young European Ambassador YEA) iz Severne Makedonije, Evropska kuća u Skoplju organizovala je 1. decembra diskusiju povodom Svetskog dana borbe protiv side. Cilj diskusije je bio podizanje svesti o HIV/AIDS-u, pružanje informacija zasnovanih na činjenicama i praktičnih informacija o ovoj temi, kao i pomoć u razbijanju stigme o ljudima koji žive sa HIV/AIDS-om.
 
Među govornicima su bili ambasador EU u Severnoj Makedoniji Dejvid Gir, lekari i predstavnici civilnog društva, koji su sa učesnicima podelili relevantne informacije o HIV-u, AIDS-u, dijagnozi, prevenciji, lečenju, studentskim aktivnostima i projektima u vezi sa HIV/AIDS-om, socijalnom radu sa HIV pozitivnim osobama, izazovima sa kojima se susreću, njihovim potrebama i merama koje treba preduzeti za poboljšanje statusa osoba koje žive sa HIV/AIDS-om.
 
Svetski dan borbe protiv side bio je prvi globalni dan zdravlja i još od 1988. godine, 1. decembra svake godine svet se ujedinjuje u borbi za okončanje epidemije AIDS-a. Svetski dan borbe protiv AIDS-a nudi svetu priliku ne samo da oplakuje i oda počast onima koji su umrli od ove bolesti, već i da podigne svest o stalnoj potrebi za prevencijom i edukacijom, smanjenjem stigme i bolje razumevanje kako AIDS nastavlja da utiče na javno zdravlje širom sveta.

RCC je domaćin drugog Butterfly Inovation and Business Foruma u Sarajevu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Drugi Butterfly Inovation and Business Forum održan je od 6. do 7. decembra u Sarajevu. Domaćin je bio Veće za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council – RCC) u partnerstvu sa EU4DigitalSME – Innovation and Digitalisation in Small and Medium-sized Enterprises u BiH – projektom koji implementiraju GIZ i Enterprise Europe Netvork.

 

Ovogodišnji Forum se fokusirao na promovisanje održivih modela akademske i poslovne saradnje i snage centara za digitalne inovacije, start-apova, partnerstva sa visokoškolskim ustanovama i izuzetnih inovativnih inicijativa koje privlače pažnju širom Jugoistočne Evrope. Zadivljujući govornici su podelili svoja transformativna iskustva iz prve ruke u skladu sa motom „Imagine.Inovate.Create…“

 

Forum je okupio impresivnu grupu praktičara inovacija koji su podelili naučene lekcije o razvoju inovacionih ekosistema i akademsko-poslovnoj saradnji. Ova aktivnost je deo Zajedničkog regionalnog akcionog plana tržišta, a sufinansira je Evropska unija.

Preko 200 firmi u Severnoj Makedoniji poboljšava svoju konkurentnost uz podršku EU i EBRD

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Više od 200 malih i srednjih preduzeća (MSP) u Severnoj Makedoniji (North Macedonia) uspešno je realizovalo investicione projekte i postalo konkurentnije zahvaljujući  MSP Kompetitivnosti (SME Competitivness) Evropske banke za obnovu i razvoj i Programu konkurentnosti MSP (SME Competitiveness Programme) koji podržava Evropska unija (EU) (European Union).

 

Program, koji je počeo 2019. godine, kombinuje kredite EBRD-a i podsticaje za bespovratna sredstva finansirana od strane EU koji se daju na pozajmljivanje malim preduzećima u partnerstvu sa lokalnim komercijalnim bankama. Malim preduzećima u Severnoj Makedoniji odobreno je ukupno 51 milion evra kredita za 316 investicionih projekata. Većina ovih investicija bila je za sektore proizvodnje, transporta, maloprodaje i usluga i prehrambene industrije, a više od 60 odsto bilo je za mala i srednja preduzeća koja se nalaze van glavnog grada.

 

Mala i srednja preduzeća su bila u mogućnosti da apliciraju za sredstva za ulaganje u novu opremu i nadogradnju kako bi im pomogla da povećaju svoju produktivnost, smanje operativne troškove, povećaju energetsku efikasnost i poboljšaju svoje usklađivanje sa standardima EU. Pored zajmova, mala i srednja preduzeća su imala koristi od podsticajnih sredstava finansiranih od strane EU u vrednosti do 15 odsto ukupnog iznosa kredita.

 

Poboljšan pristup finansijama pomogao je malim i srednjim preduzećima da prevaziđu svoje uobičajeno poslovanje i investiraju kako bi postali konkurentniji na lokalnim i tržištima EU.

 

EBRD-ov Program konkurentnosti MSP (EBRD’s SME Competitiveness Programme)  implementiran je u svim zemljama Zapadnog Balkana, sa ciljem da im se pomogne da poboljšaju pristup finansijama za lokalna mala i srednja preduzeća. Do sada je više od 850 preduzeća koristilo regionalni program.

EU, EBRD i WBIF Bilateralni donatori finansiraju proširenje širokopojasnog pristupa u ruralnoj Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Projekat Rural Broadband Rollout koji podržava EU pokrenut je 2020. godine i omogućava Srbiji da proširi postojeću optičku osovinu u na 300.000 domaćinstava i 1.500 škola/javnih institucija u 1.800 udaljenih naselja u ruralnim područjima, bez pristupa širokopojasnoj mreži.  
Investicije, koje će se sprovoditi u dve faze, stvoriće nove ekonomske mogućnosti i veštine za lokalno stanovništvo u manje razvijenim regionima kroz povećani pristup povezivanju i obuci, kao i unaprediti angažovanje politike usmerene na konkurentnost u sektoru telekomunikacija.  
Prva faza projekta napreduje i već je proširila širokopojasnu mrežu u ruralnim područjima Srbije. U decembru 2022. godine počeli su radovi na povezivanju lokalne škole u jednom šumadijskom selu (Centralna Srbija), u prisustvu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministra informisanja i telekomunikacija Mihajla Jovanovića, kao i ambasadora EU u Srbiji Emanuela Žofrea, kao i Matea Kolanđelija, direktora Evropske banke za obnovu i razvoj(European Bank for Reconstruction and Development – EBRD) za zapadni Balkan.
  Investicija je podržana investicionim grantom od 34 miliona evra iz EU, paketom kredita EBRD-a od 118 miliona evra i grantom tehničke pomoći od 1,7 miliona evra od strane bilateralnih donatora WBIF-a.

Prvi korisnici grantova odabrani za mobilnost Culture Moves Europe

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

176 umetnika i kulturnih profesionalaca moći će da započne svoje projekte kulturne mobilnosti putujući u drugu zemlju Kreativne Evrope. Prva dobitnica granta koja je otputovala 23. novembra 2022. iz Ukrajine, već je započela svoj projekat u vezi sa kulturnom baštinom u Litvaniji. Nekoliko drugih će započeti svoj projekat 2022. godine.  
Uspešne prijave stigle su iz 26 zemalja Kreativne Evrope, konkretno iz Nemačke, Italije, Francuske, Finske, Španije, Belgije i Ukrajine, uključujući jedan virtuelni projekat. Dobitnici grantova odabrali su 29 zemalja odredišta, a najpopularnije zemlje odredišta mobilnosti bile su Nemačka, Španija, Island, Italija, Finska i Portugal. Neki projekti će se realizovati i u Ukrajini, Tunisu i Srbiji.  
Od 7 prihvatljivih sektora, većina odabranih projekata je u scenskoj i vizuelnoj umetnosti, kao i u muzici. U prvom evaluacionom periodu nije bilo uspešnih projekata iz oblasti arhitekture i samo nekoliko je odabrano iz oblasti književnog prevoda. U 44 projekta od 111 odabranih, učesnici su odlučili da putuju na održiviji način i zatražili dopunu zelenog putovanja. Ovo je dostupno za one koji ne putuju avionom. 25% odabranih projekata su podnele grupe do 5 osoba.

Večiti rivali ujedinjeni protiv nasilja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama – slogan je ovogodišnje globalne kampanje za 16 dana aktivizma – Orange the World. Narandžasta boja ujedinila je košarkaše Crvene zvezde i Partizana, koji su se ovog meseca prvi put sastali na derbiju u najboljem evropskom košarkaškom takmičenju – Evroligi. Kapiteni dva beogradska tima snimili su zajedničku video poruku:„Nasilje nad ženama – mora prestati. Naša je dužnost da zaštitimo sve žene: majke, sestre, supruge, prijateljice… Odmah prijavite nasilje – nema izgovora! Pomozimo onima koji trpe nasilje. Nasilnik je kukavica – budimo hrabri. Zaštitimo žrtve”. Igračima su se pridružili i selektor reprezentacije Srbije Svetislav Pešić, kao i trener Partizana Željko Obradović.

 

Svaka treća žena, kako u Evropskoj uniji, tako i širom sveta, bar jednom u životu doživjela je fizičko, seksualno, socio-ekonomsko i/ili verbalno nasilje. Rodno zasnovana diskriminacija, seksualno uznemiravanje i rodno zasnovano nasilje su pitanja osnovnih ljudskih prava. Ove godine Delegacija EU u Srbiji se pridružuje globalnoj kampanji 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja (the global campaign of 16 days of activism against gender-based violence) promovišući osnažene žene i kroz saradnju sa širom zajednicom protiv fizičkog, verbalnog i socio-ekonomskog nasilja.

 

Tokom ove globalne kampanje, Delegacija EU u Srbiji je sarađivala sa ličnostima iz Srbije iz oblasti mode, umetnosti, sporta, književnosti i filma.

U Crnoj Gori proglašeni dobitnici nagrada onlajn igre za ljudska prava

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Nakon devetodnevnog takmičenja i započete 6.624 igre, proglašeni su pobednici onlajn nagradne igre pod nazivom „Ljudska prava na dlanu” (“Human rights in the palm of your hand”). Emro Feratović iz Plava, Maša Stojanović sa Cetinja i Matej Stijović iz Berana osvojili su po jedan paket luksuznog EU promotivnog materijala.

 

Onlajn igra organizovana povodom Međunarodnog dana ljudskih prava u saradnji sa kompanijom Alicorn, trajala je od 1. do 9. decembra. Igra se sastojala od različitih polja posvećenih ljudskim pravima, gde su se takmičari kretali bacajući kockice. Na osnovu komentara igrača, zaista su uživali u igri. Svi koji su osvojili 50 i više poena, od mogućih 81, kvalifikovali su se za nagradu – paket luksuznih EU promotivnih materijala, sa potpisom domaćih modnih dizajnera i dizajnera nakita. Tri pobednika su izabrana nasumično iz baze kvalifikovanih takmičara.

 

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se 10. decembra u čast dana kada je usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Universal Declaration of Human rights), kojom je po prvi put u istoriji priznato pravo svih ljudi na život, slobodu i bezbednost.