Picea omorika, poznata i kao Pančićeva omorika, smatra se za “živi fosil“ svetske flore i endemska je vrsta na malom području koje zahvata Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Proglašena je zaštićenom vrstom 1955. godine, ali naučnici kažu da će uskoro nestati ako se ne reše pitanja vezana za njeno očuvanje.
U evolucijskom smislu, to je najstarije živo drvo u Evropi, ali ironično je da je identifikovano tek 1875. godine – što ga čini jednom od poslednjih otkrivenih vrsta. Profesor Milan Mataruga sa Univerziteta u Banjaluci jedan je od vodećih naučnika koji radi na očuvanju ove retke biljke.
“Za Pančićevu omoriku sam saznao dok sam bio student Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1991. godine. Imali smo terensku posetu području gde je ovo drvo endemsko i to je bila ljubav na prvi pogled. Ta prelepa retka biljka me je odmah osvojila i od tada mi je omiljena vrsta“, kaže on. Još u studentskim danima profesor Mataruga je sanjao da odvoji malo vremena da radi na očuvanju Pančićeve omorike. Nešto slično je poslednji put učinjeno pre gotovo sedamdeset godina, 1951. godine, ali profesor zna da je danas potreban novi spektar inicijativa. Međutim, između akademskih i porodičnih obaveza i zbog nedostatka sredstava, nije mogao da pronađe način da počne da ostvaruje svoj san.
“Ta prelepa retka biljka me je odmah osvojila i od tada mi je omiljena vrsta“
Milan Mataruga, profesor
Zajednički rad
Priliku je dobio 2019. godine, kada je počeo da radi na projektu koji finansira EU, a usmeren je na očuvanje ove retke endemske vrste. Projekat radi na proceni stanja populacije Pančićeve omorike, na predlaganju mera za njeno očuvanje i podizanju svesti o njenom očuvanju među stanovništvom, posebno među mladima širom područja na kojem Pančićeva omorika raste.
Lokaliteti projekta nalaze se sa obe strane Drine i on će zaštititi dvadeset staništa Pančićeve omorike u prekograničnoj oblasti. Aktivnosti zajednički sprovode Javno preduzeće Nacionalni park Tara u Srbiji i Javno preduzeće Šume Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
Marijana Josipović iz Nacionalnog parka Tara kaže da je ukupni cilj projekta da doprinese očuvanju biodiverziteta područja, uključujući i zaštitu Pančićeve omorike. Objašnjava da partneri na projektu zajedno rade na podršci opstanka ovih vrsta putem poboljšanog upravljanja ugroženim staništem Pančićeve omorike, podižući svest o značaju ugroženih vrsta.
“Očuvanje ove biljke je ponajpre zaveštanje budućih generacija.“
Milan Mataruga, profesor
Stvaranje legata
Dr Jelena Aleksić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo u Beogradu naglašava potrebu za sveobuhvatnom genetskom studijom, za planom upravljanja i dugoročnom strategijom za opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima. Profesor Mataruga takođe razmišlja na duži rok. Kaže da je jedan od važnijih ishoda projekta dobrovoljno angažovanje studenata. Iz sopstvenog iskustva zna kakav uticaj ovo dragoceno drvo može da ima na mlade ljude, zaključujući: “Očuvanje ove biljke je ponajpre zaveštanje budućih generacija.“
Projekat je podržan putem prekograničnog programa koji finansira EU – Srbija i Bosna i Hercegovina.
Photo Credits: Milan Mataruga
U evolucijskom smislu, to je najstarije živo drvo u Evropi, ali ironično je da je identifikovano tek 1875. godine – što ga čini jednom od poslednjih otkrivenih vrsta. Profesor Milan Mataruga sa Univerziteta u Banjaluci jedan je od vodećih naučnika koji radi na očuvanju ove retke biljke.
“Za Pančićevu omoriku sam saznao dok sam bio student Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1991. godine. Imali smo terensku posetu području gde je ovo drvo endemsko i to je bila ljubav na prvi pogled. Ta prelepa retka biljka me je odmah osvojila i od tada mi je omiljena vrsta“, kaže on. Još u studentskim danima profesor Mataruga je sanjao da odvoji malo vremena da radi na očuvanju Pančićeve omorike. Nešto slično je poslednji put učinjeno pre gotovo sedamdeset godina, 1951. godine, ali profesor zna da je danas potreban novi spektar inicijativa. Međutim, između akademskih i porodičnih obaveza i zbog nedostatka sredstava, nije mogao da pronađe način da počne da ostvaruje svoj san.
Zajednički rad
Priliku je dobio 2019. godine, kada je počeo da radi na projektu koji finansira EU, a usmeren je na očuvanje ove retke endemske vrste. Projekat radi na proceni stanja populacije Pančićeve omorike, na predlaganju mera za njeno očuvanje i podizanju svesti o njenom očuvanju među stanovništvom, posebno među mladima širom područja na kojem Pančićeva omorika raste.
Lokaliteti projekta nalaze se sa obe strane Drine i on će zaštititi dvadeset staništa Pančićeve omorike u prekograničnoj oblasti. Aktivnosti zajednički sprovode Javno preduzeće Nacionalni park Tara u Srbiji i Javno preduzeće Šume Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
Marijana Josipović iz Nacionalnog parka Tara kaže da je ukupni cilj projekta da doprinese očuvanju biodiverziteta područja, uključujući i zaštitu Pančićeve omorike. Objašnjava da partneri na projektu zajedno rade na podršci opstanka ovih vrsta putem poboljšanog upravljanja ugroženim staništem Pančićeve omorike, podižući svest o značaju ugroženih vrsta.
Stvaranje legata
Dr Jelena Aleksić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo u Beogradu naglašava potrebu za sveobuhvatnom genetskom studijom, za planom upravljanja i dugoročnom strategijom za opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima. Profesor Mataruga takođe razmišlja na duži rok. Kaže da je jedan od važnijih ishoda projekta dobrovoljno angažovanje studenata. Iz sopstvenog iskustva zna kakav uticaj ovo dragoceno drvo može da ima na mlade ljude, zaključujući: “Očuvanje ove biljke je ponajpre zaveštanje budućih generacija.“
Projekat je podržan putem prekograničnog programa koji finansira EU – Srbija i Bosna i Hercegovina.
Photo Credits: Milan Mataruga
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
