Skip to main content

Area of Cooperation: Environmental protection

Interreg i Green-Tex: Reciklirani tekstil – manje zagađenja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU moraće da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Međutim, mnoge članice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se rešio ovaj izazov i razvila rešenja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udružilo je snage u okviru projekta Green-Tex.

Partnerske organizacije uključuju Razvojnu agenciju SERDA (Bosna i Hercegovina); Opštinu Postojna (Slovenija); Institut za održivi razvoj „Active Nativa“ (Slovenija); Građansko udruženje „Eko Charity Slovačka za Slovačku“ (Slovačka); „Eurotex“ D.O.O. (Bugarska); Opštinu Majur (Hrvatska); Fakultet tekstilne tehnologije, Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Univerzitet „Donja Gorica“ (Crna Gora); Regionalnu razvojnu agenciju „Zlatibor“ (Srbija); Udruženje za razvoj među zajednicama „Metropolitan Area of Bucharest“ (Rumunija); i Inovativno udruženje „First Responsible Hungarian“ (Mađarska).

Proizvodnja tekstila jedna je od industrija koja najviše zagađuje, odgovorna je za 20% industrijskih otpadnih voda i za emisiju velikih količina gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je 2.700 litara vode—što je količina koju jedna osoba popije za 2,5 godine. Istovremeno, 86% odeće završava na deponijama ili se spaljuje nakon upotrebe, dok se reciklira samo 1%.

Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova rešenja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao što su interaktivne mape sa označenim mestima za sakupljanje, biće sastavni deo Green-Tex platforme za učenje i inovacije. Na primer, Opština Postojna, u saradnji sa udruženjem Prostor, podiže svest o posledicama prekomerne potrošnje tekstila, nudeći održive alternative tradicionalnim potrošačkim navikama kroz kreativne radionice i događaje na kojim se može razmeniti garderoba.

Slovenija, Slovačka, Hrvatska, kao i delovi Mađarske i Bugarske, primenili su uspešne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje još uvek razvijaju svoje sisteme za reciklažu tekstila, uključujući Rumuniju i zemlje kandidate za članstvo u EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.

Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podržava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetništva, ekologije i održivog razvoja, često sarađujući sa domaćim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, kako bi ojačala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podržala mala i srednja preduzeća.

„Radeći sa našim partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajednički problem sa tekstilnim otpadom i da možemo doprineti njegovom smanjenju time što ćemo olakšavati razmenu znanja i iskustava između država članica EU i zemalja kandidata“, objašnjava Amela Ikić Suljagić, menadžerka projekta u SERDA-i.

„U Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analiziraćemo lokalne obrasce potrošnje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronalaženju najboljih rešenja za sakupljeni otpad – bilo kroz reciklažu, ponovnu upotrebu ili prenamenu“, kaže Ikić Suljagić. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduzeće i nadležno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.

U Bugarskoj, u postrojenju za mehaničku reciklažu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukurešta biće korišćeni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istrošenih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat će testirati širu primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinujući recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa takođe traži rešenja za višestruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno završava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat će istraživati inovativna rešenja za održiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekološki prihvatljivih modnih kolekcija.

Green-Tex će uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao što su bojenje bez upotrebe vode, povećana upotreba recikliranih materijala, podrška održivim brendovima i proizvođačima koji koriste ekološki prihvatljive metode, kao i širenje reciklaže tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tržnih centara i škola. Podsticaji za građane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovišu „vintidž“ modu, razmenu odjeće, prodavnice polovne garderobe i programi reciklaže u maloprodajnim radnjama.

Green-Tex ima budžet od 1,79 miliona evra, od čega 80% obezbeđuje Interreg program. Trenutno su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.

Interreg je ključni instrument Evropske unije (EU) za jačanje saradnje između Zapadnog Balkana i država članica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na rešavanje izazova kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa budžetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifičnim geografskim područjima od strateškog značaja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambičkog kanala. Cilj programa je unapređenje kohezione politike EU, rešavanje specifičnih izazova širom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uključuju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i održivu infrastrukturu.

Zelene veštine, čista budućnost: Kako EU4Green transformiše Zapadni Balkan

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Inicijativa EU4Green nije samo projekat već pokret koji Zapadni Balkan transformiše u centar održivosti i inovacija, od rešavanja problema zagađenja do podsticanja razvoja zelenih veština i obrazovanja, EU4Green trasira put ka čistijoj i zdravijoj budućnosti, istovremeno otvarajući zelena radna mesta i jačajući veze sa EU. Evo kako ova revolucionarna inicijativa donosi opipljive promene širom regiona.  Inicijativa EU4Green čini značajan napredak u promovisanju održivosti životne sredine na Zapadnom Balkanu. Jedan od primera je serija podkastova „Zeleni podkast Zapadnog Balkana“ („Western Balkans GreenCast“), koja istražuje važna ekološka pitanja i strategije zelene tranzicije u regionu i EU. Ova serija sadrži intervjue sa stručnjacima, studije slučajeva iz stvarnog života i detaljne rasprave čiji je cilj inspirisanje i edukacija slušatelja o održivim praksama i rešenjima za zdraviju planetu.  Prva epizoda, „Voda: Svakodnevna potreba“, fokusira se na očuvanje vode, ključno pitanje za Zapadni Balkan i EU. U epizodi gostuju profesorka Dragana Tomašević Pilipović sa Univerziteta u Novom Sadu i Harald Lojšandl Vajs, stručnjak za sanaciju zagađenih voda iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije. Oni govore o izazovima zagađenja voda, značaju zaštite vodnih resursa i strategijama za obezbeđivanje održive budućnosti voda. Posebno ističu česte zablude, objašnjavajući da problemi s vodom nisu samo pitanje količine, već i kvaliteta. Takođe razgovaraju o potrebi za boljim sistemima monitoringa, problemima zastarelih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i o zagađenju koje potiče iz industrije i poljoprivrede. Epizoda naglašava hitnu potrebu za sveobuhvatnom regionalnom saradnjom i efikasnom primenom ekoloških propisa.  Ova serija podkasta oslikava posvećenost inicijative EU4Green transparentnosti i uključivanju javnosti, ističući konkretne ekološke uspehe i podstičući optimizam među građanima, dok istovremeno promoviše odgovornost u upravljanju. Kroz inicijative poput kampanje #WeDidIt, EU4Green slavi napredak regionalnih i lokalnih napora u sprovođenju mera i reformi u skladu s direktivama Zelene agende. Ovakav pristup ne samo da pokazuje pozitivan uticaj zajedničkih napora na životnu sredinu i društvo, već i olakšava razmenu znanja među zainteresovanim stranama, inspirišući druge ekonomije da primene uspešne strategije.  Kroz ovakve inicijative, EU4Green nastavlja da podržava Zapadni Balkan na putu ka zelenijoj i održivijoj budućnosti, usklađenoj sa širim ciljevima Zelene agende Evropske unije.    Za detaljniji uvid, možete pogledati prve epizode „Zelenog podkasta Zapadnog Balkana“ ovde: EU4Green Transboundary Podcast    O projektu:  Projekat EU4Green podržava Zapadni Balkan – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju u implementaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, u ekološkoj transformaciji njihovih ekonomija u konsultaciji sa svim relevantnim partnerima i u unapređenju monitoringa i izveštavanja.  EU4Green će doprineti u regionu na sledećim poljima:  
  • na polju prelaska na cirkularnu ekonomiju; 
  • monitoringa i smanjenje zagađivača u vazduhu, vodi i zemljištu;  
  • učiniti poljoprivredu održivijom i otpornijom na klimatske promene; 
  • na polju očuvanja biodiverziteta;  
  • pružanja ad hoc podrške na visokom nivou u politici; 
  • jačanja monitoringa i izveštavanja o Zelenoj agendi; 
  • na polju poboljšanja razumevanja Zelene agende kroz komunikacijske aktivnosti; 
  • na polju jačanja zelenog obrazovanja; 
  • uključivanje civilnog društva i drugih zainteresovanih strana; 
  • podsticanje finansiranja zelene tranzicije.

Raditi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Održivo upravljanje šumama za egzistenciju i zaštitu životne sredine. Rahim Zekiri, trenutno predsednik Udruženja proizvođača drvenog uglja u Lepencu/Novo Brdo, radi sa šumskim drvetom više od 35 godina. Odrastao u planinskom regionu, njegova veza sa zemljom je i duhovna i ekonomska. Zajedno sa više od 20 drugih porodica u svom selu, on i njegova porodica, pronašli su načine da svoje prirodno okruženje pretvore u izvor sredstava za život. Uprkos nedostatku formalnog obrazovanja, Zekiri je oduvek sanjao da radi u šumarstvu. Kako objašnjava “Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario”. Godine 2015, vođen sopstvenom inicijativom, g. Zekiri je započeo ono što on naziva, “čišćenjem šuma,” − praksu sakupljanja proređenog granja i mrtvog drveća za proizvodnju drvenog uglja koji se prvenstveno koristi za grejanje u domaćinstvima.     Za sve to vreme, sa jakom namerom da koristi šumu bez nanošenja štete, imao je jednu želju: da profesionalac proceni da li njegove aktivnosti nanose štetu šumi. To ga je navelo da se obrati lokalnim vlastima, i što je još važnije, da se poveže sa timom koji stoji iza projekta i koji finansira EU “Podrška jačanju održivog i višenamenskog gazdovanja šumama u cilju rešavanja klimatskih promena i poboljšanja života na selu na Kosovu”. Kroz ovaj projekat, njegov cilj je da ujedini druge porodice koje se bave proizvodnjom drvenog uglja i da sarađuje sa državnim organima, ne samo na čišćenju privatnih šuma već i na radu na javnim šumama.   Inicijative zajednice poput njegove, posebno na mestima u kojima “mnoge porodice zavise od socijalne pomoći i strahuju da bi formalni propisi mogli ograničiti njihovu sposobnost za rad,” uvek su izazov. Ipak, Rahim čvrsto veruje da saradnja za čistije i zdravije šume, uz njihovo pravilno korišćenje, koristi svima. Rahim je posvećen ujedinjavanju više meštana oko ove inicijative.   Slično kao Rahim u Novom Brdu, Kumrije Kadriu iz sela Vrelo, u opštini Istok, radi na okupljanju žena koje se već oslanjaju na šumske resurse za život u jednu organizovanu i održivu inicijativu. Kumrije vodi Udruženje Melisa, koje je prvobitno počelo kao Udruženje pčelara, ali smo, kako ona objašnjava, “brzo prepoznali potencijal u sakupljanju bilja i bobica sa planina”. Prihodi ostvareni prodajom ovih proizvoda pomažu mnogim ženama da dopune zaradu u domaćinstvu, posebno u regionu gde su mogućnosti zapošljavanja za žene ograničene.   Živeći u planinskom kraju, Kumrije i njeni sugrađani su nekako prirodno počeli da sakupljaju samoniklo bilje i bobice za domaću upotrebu. Prepoznajući potencijal ove aktivnosti, počeli su da istražuju načine da je transformišu u profitabilan posao koji bi mogao da bude od koristi za žene u ovoj oblasti. Međutim, donedavno su bili ograničeni na jednostavno skupljanje i sušenje bilja i bobica, što im je otežavalo plasiranje svojih proizvoda na trenutnom tržištu. Za Kumrije i njenu grupu, mašina za pakovanje njihovog bilja, dodala je popriličnu vrednost njihovim proizvodima i napravila promenu velikog razmera.  

“Ranije smo mogli da prodajemo samo samoniklo bilje, ali sada možemo da ga sušimo i pakujemo, što povećava njihovu tržišnu vrednost,” kaže ona. Ovo im omogućava da nastave da rade ono što su radili ceo život i istovremeno to pretvaraju u izvor prihoda. 

  Kumrije Kadriu  Kumrije objašnjava da je njihova namera da stvore održivu mrežu žena sakupljača, koja će im služiti i kao lanac snabdevanja. One planiraju da otkupe sakupljeno bilje i bobice od žena koje ih već sakupljaju po konkurentnim cenama kako bi doprinele konkurentnosti tržišta, što je nešto od čega će žene zajednice imati najveću korist.   Napori i Rahima i Kumrije doprinose široj inicijativi usmerenoj na unapređenje ruralne egzistencije uz obezbeđivanje održivosti kosovskih šuma. Projekat podržan od strane EU pokriva više regiona, stavljajući naglasak na održivo upravljanje šumama, smanjenje nelegalne seče i promovisanje upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda kao što je bilje koje skuplja Kumrije i njena grupa.   Priče poput Kumrijeve i Rahimove su samo neke od mnogobrojnih uspešnih priča pojedinaca, porodica i zajednica koji su imali direktnu korist od projekata koji finansira EU i sprovodi FAO [Organizacija za hranu i poljoprivredu] “Podrška jačanju održivog i višenamenskog upravljanja šumama za rešavanje klimatskih promena i poboljšanje života na selu na Kosovu”.   U skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, razvijena su četiri plana upravljanja šumama koristeći novu metodologiju koja daje prioritet uravnoteženoj integraciji ekoloških, društvenih i ekonomskih funkcija unutar šumskih ekosistema. Ovaj pristup označava prelazak sa tradicionalnog upravljanja vrednošću drveta na perspektivu zasnovanu na ekosistemu.  Holistička priroda ovih planova je ono što ih čini posebno značajnim; od koristi su ne samo lokalnim zajednicama i direktnim korisnicima, već i kreatorima politika. Ovi planovi pružaju sveobuhvatan uvid u upravljanju šumama, baveći se širim uslugama ekosistema kao što su očuvanje biodiverziteta, sekvestracija ugljenika i dobrobiti za zajednicu, uključujući nedrvne šumske proizvode. Ovaj inovativni pristup pripremi planova upravljanja predstavlja veliki korak napred u praksi upravljanja šumama i očekuje se da će ga Kosovska agencija za šume uskoro usvojiti. Ima za cilj poboljšanje održivosti šuma, doprinos u ublažavanju klimatskih promena i promovisanje dobrobiti lokalnih zajednica. 

“Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario.” 

              U okviru aktivnosti programa, uspešno je pošumljeno 128 hektara šume. Ključni fokus je bio angažovanje lokalne zajednice, posebno u pilot jedinice za upravljanje, gde su članovi stekli praktično iskustvo u tehnikama sadnje i zaradili finansijsku nadoknadu za svoje učešće. Iako i dalje postoje izazovi za efikasno upravljanje šumama na Kosovu, kao što je aktuelno pitanje nelegalne seče, holistički pristup programa rešava ove prepreke na više nivoa – direktnim radom sa pojedincima u planinskim oblastima na edukaciji o održivom korišćenju šuma i pretvaranju prirodnih resursa u profitabilne poduhvate, pritom menjajuči kulturu ka vrednovanju čistih i zdravih šuma. Istovremeno, program sarađuje sa lancom institucija i odgovornim pojedincima koji rade na kreiranju politika – postoji posvećenost programa da se obezbedi zelenije i zdravije okruženje za narod Kosova. 

Zaštita reke Vardar uz podršku EU

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Vodeni sistem u glavnom gradu Severne Makedonije, Skoplju, dobija podsticaj, pokazujući da se razvoj odvija paralelno sa integracijom u EU

Gradovi moraju neprestano prilagođavati se kako bi se pružio smeštaj rastućem urbanom stanovništvu, suočili se s izazovima klimatskih promena i upravljali ograničenim resursima. Skoplje, glavni grad Severne Makedonije, aktivno radi na transformaciji u održivu, modernu evropsku metropolu sa snažnim naglaskom na zaštiti životne sredine. Ovo opredeljenje se ogleda kroz značajnu inicijativu za zaštitu gradske životne sredine putem izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo postrojenje će proširiti usluge sanitarne infrastrukture na više od pola miliona stanovnika dok istovremeno smanjuje zagađenje reke Vardar, najduže reke Severne Makedonije.

U Skoplju, vode ove značajne reke, koja protiče kroz glavni grad zemlje, do sada nisu bile pravilno tretirane. Unutar kanalizacione mreže kojom upravlja JKP Vodovod i kanalizacija, otpadne vode se ispuštaju na više tačaka duž obe obale reke Vardar. Iako postoji određeni nivo kontrole i početnog tretmana za ove ispuste, oni na kraju završavaju direktno u reci Vardar.

„Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Gospođa Kaja Šukova, ministarka zaštite životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije, ističe kritični značaj izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za grad Skoplje. Ona naglašava da je ovo, i dalje, jedno od najhitnijih pitanja, ne samo za Ministarstvo i Vladu, već pre svega za građane i njihovo zdravlje i blagostanje. Ministarka Šukova napominje: „Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Tokom faze pripreme, projekat je dobio vredne tehničke pomoći iz nekoliko uglednih institucija, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Investicioni okvir Zapadnog Balkana i francusku vladu. Ova podrška odražava nepokolebljivu posvećenost Tima Evrope Severnoj Makedoniji. Osnovni cilj ove pomoći je rešavanje kapacitetskih ograničenja lokalnih partnera, unapređenje njihovih sposobnosti u planiranju, radu i održavanju investicionih projekata.

Postrojenje za prečišćavanje vode u Skoplju projektovano je da služi 650.000 ekvivalentnih stanovnika. Faza izgradnje se očekuje da će trajati tri godine, nakon čega će uslediti dvogodišnji probni period posvećen testiranju funkcionalnosti postrojenja i obuci osoblja odgovornog za njegov rad. Objekat će zauzimati površinu od 13 hektara, smešten u opštini Gazi Baba, na levoj obali reke Vardar u području Trubarevo. Projekat je rezultat saradnje JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje, Grada Skoplja, Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva finansija. Nakon završetka izgradnje, Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – Skoplje postaće vlasništvo JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje.

Projekat će se odvijati u dve različite faze. Prva faza obuhvata prečišćavanje i biološko tretiranje otpadnih voda do najkasnije 2035. godine, dok će se druga faza fokusirati na uklanjanje azota i fosfora iz otpadnih voda koje ulaze u reku Vardar, s ciljem završetka do 2045. godine. Po punom funkcionisanju postrojenja za prečišćavanje, oko 74,7% potrebne kapaciteta za prečišćavanje otpadnih voda u zemlji biće zadovoljeno do 2027. godine.

„Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“

O projektu

 Kao banka za klimu EU, Evropska investiciona banka finansira 3 milijarde evra svake godine u infrastrukturu vodovoda, fokusirajući se na bezbednost vode i prilagođavanje klimatskim promenama. Otprilike 30% vodnih projekata banke sprovodi se van Evropske unije, često u nekim od najsiromašnijih i najpogođenijih sušom zemalja sveta. U 2022. godini, investirali smo oko 2,17 milijardi evra u sektor, što je poboljšalo sanitarnu infrastrukturu za 10,8 miliona ljudi i omogućilo bolji pristup bezbednoj pijaćoj vodi za 25,4 miliona ljudi.

Kako bi podržala ovu inicijativu, Evropska unija je odobrila značajnu donaciju od 70 miliona evra putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Ova alokacija označava najznačajniji doprinos koji je ikada dao međunarodna finansijska institucija u sektoru vode zemlje. Finansijska podrška EU ima za cilj dramatično ubrzanje priprema i izvođenja projekta, što će na kraju rezultirati pročišćavanjem 90% otpadnih voda u gradu Skoplju i 74,7% otpadnih voda u celoj zemlji. Ovaj projekat besprekorno se uklapa u Ekonomski i investicioni plan EU, strategiju Global Gateway i Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

Osim toga, Vlada Republike Severne Makedonije olakšala je finansiranje izgradnje postrojenja za prečišćavanje putem zajma dobijenog od dve banke EU, Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 68 miliona evra i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 58 miliona evra. Ministarka Šukova ističe ključnu ulogu koju EU ima u sprovođenju ovog kritički važnog kapitalnog infrastrukturnog projekta. Ona napominje: „Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“ Postrojenje za prečišćavanje planira se opremiti najsavremenijom tehnologijom, najnovijom opremom i energetski efikasnim praksama. Toplotna energija koju generiše postrojenje koristiće se za sagorevanje mulja u akceleratoru. Projekat obuhvata i dodatne aspekte poput tehničke pomoći i obuke osoblja kako bi se osigurala održivost instalacije.

EU Čišćenje plaže Prespanskog jezera

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

U nedelju, 17. septembra 2023. godine, u 12.00 časova na Prespanskom jezeru, zamenik šefa Delegacije Evropske unije Ben Nupnau i gradonačelnik Resena Jovan Tozievski, započeli su prvu #EUBeachCleanup organizovanu u Severnoj Makedoniji. Akcija čišćenja je godišnja globalna inicijativa i ove godine će biti organizovana na plaži Slivnica kroz mrežu mladih evropskih ambasadora „Mi Balkans“ koju finansira EU.

 

Inicijativa EU za čišćenje plaža održava se širom sveta svake 3. nedelje septembra. #EUBeachCleanup je kampanja koju organizuje Evropska komisija sa EEAS i Ujedinjenim nacijama. Održava se na svim vrstama obala, sa krajnjim ciljem da se podigne svest o izazovima morskog smeća i plastičnog otpada.

 

Procenjuje se da će do 37 miliona tona plastičnog otpada stići u okean godišnje do 2040. Zagađenje plastikom danas je ogroman problem, ali čak i male akcije mogu napraviti veliku razliku. Svaka flaša, svaka slamka, svaki komad smeća koji se očisti može dovesti do čistije, zdravije planete.

 

Ove godine obalu Prespanskog jezera očistilo je 20 mladih evropskih ambasadora sa Zapadnog Balkana koji su se pridružili makedonskim vršnjacima u čišćenju plaže Slivnica. Ovo je treća godina da mladi evropski ambasadori iz regiona učestvuju na događaju koji se organizuje kroz projekat „Mi Balkans“ koji finansira EU. Ova aktivnost zajednice, koju podržavaju Delegacija Evropske unije, Kuća Evrope, kao i opština Resen, podstaći će ljude da očiste plaže Prespanskog jezera od smeća koje ih muči.

EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Podrška EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele i navigiraju prema pridruživanju EU.

Sunce je glavni izvor energije na planeti Zemlji, a procenjuje se da Kosovo ima 240 sunčanih dana godišnje. Iskorištavajući ovaj obilan potencijal i prelazeći na čiste izvore energije, mala i srednja preduzeća (MSP-ovi) na Kosovu su krenula u investicije u obnovljive izvore energije, koje je omogućila Evropska unija (EU), ostvarujući povezane koristi. Osim toga, ove investicije u obnovljive izvore energije ne pomažu samo kompanijama, već takođe otvaraju put Kosovu prema članstvu u EU, što nudi brojne prilike, posebno za MSP-ove. Ipak, put ka usvajanju acquis communautaire-a podrazumeva značajne regulatorne promene i nameće značajan finansijski teret preduzećima koja se trude da ispune ove nove standarde.

„Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju.“

Forma SHPK, srednje preduzeće osnovano 2013. godine u selu Bresalc u opštini Gnjilane, ostvarilo je značajan napredak u svom sektoru zahvaljujući neumornom posvećenju i radu. Besim Rexhi, menadžer u Forma SHPK, ističe njihov primarni cilj proširenja na lokalna i međunarodna tržišta i privlačenja novih klijenata. On ističe ključne faktore koji doprinose njihovom uspehu, uključujući posvećeni tim i posvećenost kontinuiranoj inovaciji proizvoda i usluga.

Kompanija trenutno zapošljava 70 ljudi, što je značajan porast u odnosu na početni broj od 10-15 zaposlenih. Njihova osnovna proizvodnja uključuje proizvodnju plastičnih komponenti koje se koriste prvenstveno u prevozničkim uslugama, posebno za železničke i tramvajske usluge, pri čemu je Nemačka njihova glavna destinacija za izvoz.

Kako bi smanjili troškove energije i doprineli očuvanju životne sredine, Forma SHPK je uložila u solarne panele putem kredita koji je omogućila Kosovo SME Competitiveness Support Programme EBRD-a. Kao deo ove inicijative, Forma SHPK je takođe dobila dragocene besplatne tehničke savete od međunarodnog tima konsultanata i grant za povrat gotovine finansiran od strane EU. Besim Rexhi, menadžer kompanije, hvali izvanredne rezultate koji proizilaze iz ove investicije. „Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju“, ponosno izjavljuje Rexhi.

„Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti.“

O projektu

Program podrške konkurentnosti MSP-ova na Kosovu razvijen je posebno kako bi pomogao privatnim MSP-ovima da ispune nove propise i razumeju zahteve za unapređenje u oblastima zaštite životne sredine, zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, i kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Kreditna linija koju je obezbedila EBRD putem lokalnih partner banaka, zajedno sa grantom od 15% i besplatnom tehničkom podrškom finansiranom od strane Evropske unije, pomaže MSP-ovima da identifikuju svoje investicione potrebe za usklađivanje sa prioritetnim direktivama EU. Besplatni tehnički saveti, pruženi od strane međunarodnog tima eksperata, pomažu MSP-ovima na Kosovu da pronađu najbolje rešenje za ispunjavanje direktiva EU, postanu konkurentni u trgovini sa partnerima iz EU i povećaju profitabilnost kod kuće kroz ponudu proizvoda i usluga veće kvalitete.

Budući put kompanije obuhvata obavezu proširenja izvoza ulaskom na dodatna strana tržišta, negovanje snažnih odnosa sa klijentima, dobavljačima i različitim partnerima, kao i dalje unapređenje veština svoje radne snage. Besim takođe zagovara da i ostala preduzeća na Kosovu prihvate čiste izvore energije. „Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti,“ zaključuje Rexhi.

Poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama: Transformacija infrastrukture Sarajeva

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU-a radi na revitalizaciji javnih zgrada u Sarajevu za svetliju i zeleniju budućnost.

Bosna i Hercegovina je zemlja koja se karakteriše značajnom energetskom neefikasnošću u građevinskom, industrijskom i uslužnom sektoru. Javne zgrade u Bosni i Hercegovini (BiH) imaju prosečnu potrošnju energije tri puta veću od proseka u EU, što ih čini potpuno energetski neefikasnim. Više od 70% javnih zgrada u BiH izgrađene su pre više od 30 godina, bez mnogo pažnje posvećene energetskoj efikasnosti. Pored toga, preko 80% zgrada u javnom sektoru trenutno se oslanja na fosilna goriva ili sisteme daljinskog grejanja, uglavnom na bazi uglja.

Sarajevo, najveći grad u zemlji sa procenjenom populacijom od 360.000 stanovnika, nalazi se u Sarajevskom kantonu. Ovaj regionalni administrativni okrug obuhvata grad Sarajevo i okolinu, sa ukupnom populacijom od oko 450.000 stanovnika. Kanton Sarajevo se snažno oslanja na uvoz električne energije, koji je činio 61,6% ukupne potrošnje električne energije u 2021. godini, dok je 38,3% bilo domaćeg porekla. Međutim, u ovom području postoji napredak, podržan i od strane Evropske unije kroz projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“.

„EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu.“

U toku je značajno unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sarajevu zahvaljujući finansijskom paketu od 10 miliona evra iz Evropske unije (EU) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EU je odobrila donaciju od 2 miliona evra, dok je EBRD obezbedila kredit od 8 miliona evra za renoviranje 40 zgrada u prestonici Bosne i Hercegovine. Ovi radovi su prioritetna inicijativa u okviru Plana akcije za zelene gradove Sarajevskog kantona.

Investicije se pretežno fokusiraju na 29 škola i prateće objekte, šest vrtića, tri studentska doma i dve poliklinike. Očekuje se da će sprovođenje mera za uštedu energije rezultirati procenjenom uštedom energije od oko 13,7 GWh i godišnjim smanjenjem emisija CO2 za 4.774 tona. Mere energetske efikasnosti obuhvataju uvođenje čistijih i efikasnijih sistema grejanja, poboljšanu izolaciju, bolje osvetljenje i opšta unapređenja.

Jedan od korisnika ove podrške je vrtić Labudovi u Sarajevu, gde su nedavno završeni radovi na energetskoj efikasnosti. Ti radovi uključivali su termalnu izolaciju fasade, delimičnu zamenu dotrajalih otvora, ugradnju termostatskih ventila na postojeće radijatore, ugradnju kalorimetara i automatsku kontrolu grejanja sa cirkulacionom pumpom, zamenu neefikasnog osvetljenja novim LED sijalicama, kao i pripremne i prateće mere za obnovu zgrade.

Žil Rebate, šef operacija, Sekcija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini, prisustvovao je ceremoniji obeležavanja završetka radova u vrtiću Labudovi. On je istakao štetan uticaj zagađenja vazduha, koji ima značajne ekonomske posledice, smanjuje očekivanu životnu dob i povećava troškove medicinske zaštite. „EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu,“ izjavio je Rebate.

 „Naš vrtić je zaista doživeo predivnu promenu koja nas izdvaja. Izolovali smo zgradu i zamenili sve sigurnosne ventile za grejanje, i verujem da će i sadašnje i buduće generacije uživati u lepoti našeg vrtića.“

O projektu

Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“ sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP/REEP Plus) za Zapadni Balkan. Ovaj program je identifikovan kao jedan od značajnih projekata u okviru „Talasa obnove“ u investicionom okviru „Čista energija“ Evropske komisije za Zapadni Balkan. Ovi projekti značajno doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana. Aktivnosti koje se sprovode u okviru REEP/REEP Plus usklađene su sa propisima EU i ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan, prateći pet stubova Evropskog zelenog sporazuma. Regionalni program energetske efikasnosti osnovan je 2012. godine od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U njegovom uspehu sarađuju različite organizacije, uključujući Energetsku zajednicu, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku komisiju i KfW Razvojnu banku. Uključuje više od 600 miliona evra investicija od strane EBRD-a i KfW Grupe banaka, koje su kombinovane sa grantovima od strane WBIF-a.

 

Isticanje ekoloških uticaja u energetici i rudarskoj industriji Albanije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat podržan od strane EU-a s ciljem poboljšanja odgovornosti zaštite životne sredine u energetici i rudarskom sektoru Albanije.

Albanija je zemlja bogata različitim prirodnim resursima, uključujući minerale, naftu i vodne resurse, koje eksploatišu rudarska i hidroelektrana industrija. Međutim, ove industrije su imale značajan uticaj na životnu sredinu, što je predmet velikih rasprava i kontroverzi, posebno u poslednjim decenijama. Rudarska industrija ne radi na praćenju i obnavljanju životne sredine. Nedostatak statističkih podataka i/ili nepouzdanih podataka dolazi posebno zbog slabih kapaciteta za praćenje životne sredine i infrastrukture na lokalnom i centralnom nivou. Zbog toga postoji slaba primena zakona u vezi sa obnavljanjem ekološkog zagađenja.

Princip „Zagađivač plaća“ i dalje ne funkcioniše, što čini ruralna područja još ranjivijim na zagađenje s negativnim ekološkim uticajima, uključujući uništavanje šuma, eroziju tla, zagađenje vode i oslobađanje toksičnih supstanci u vazduh, tlo i vodu. Teret ostaje na lokalnom stanovništvu. U poslednjim godinama postoji zabrinutost zbog ekoloških i zdravstvenih uticaja rudarstva hroma, koji su povezani sa povećanim stopama raka i drugih bolesti u lokalnim zajednicama.

S druge strane, hidroenergetska industrija u Albaniji takođe je imala značajan ekološki uticaj, posebno na reke i vodne ekosisteme zemlje. Albanija je blagoslovena hidroresursima, a vlada je u poslednjim godinama sprovela ambiciozan program razvoja hidroenergije, uključujući izgradnju velikih brana i preusmeravanje reka radi proizvodnje energije. Međutim, ovi projekti su često kritikovani zbog svog uticaja na lokalne zajednice i životnu sredinu, uključujući gubitak vrednih staništa, poremećaj migracija riba i raseljavanje ljudi i zajednica. Iz tih razloga, nevladina organizacija „Eco Partners for Sustainable Development“ (ECOP) preuzela je inicijativu za rešavanje ovih problema.

„Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju organizacije ECOP. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno u ruralnim područjima. Zbog toga smo odlučili da doprinesemo u vezi s tim.“

U 2018. godini je organizacija EcoP pokrenula projekat „Rural Watch – unapređenje uloge civilnog društva u podršci transparentnosti i odgovornosti javnih vlasti i preduzeća na ruralnim područjima“, koji je finansiran od strane Evropske unije. Cilj projekta bio je da se reše ekološki problemi u Albaniji koji su uzrokovani energetskom i rudarskom industrijom. Entela Pinguli, izvršna direktorka EcoP-a, objašnjava da je potreba za projektom bila hitna, navodeći: „Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju naše organizacije. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno na ruralnim područjima.“

Projekt je odabrao pet područja energetike i rudarstva kao pilot-regije gde postoje preduzeća koja ne poštuju nacionalne zakonske zahteve, uključujući dva rudarska lokaliteta u Patos Marinez i Bulqiza, kao i tri energetska lokaliteta: hidroelektrana na reci Šušica (u slivu reke Vjosa), hidroelektrane Qarrishte u Nacionalnom parku Šebenik i Jablanica i hidroelektrane na reci Mat. Program izgradnje kapaciteta pružio je obuku organizacijama civilnog društva, medijskim organizacijama i advokatima na tim pet lokacija. Projekat je takođe sproveo zagovaračke aktivnosti putem monitoring grupa koje su činili novinari, advokati, tehnički stručnjaci i predstavnici organizacija civilnog društva ili lokalne zajednice. Pored direktnih koristi zagovaračkih aktivnosti, cilj je bio da se lokalnim zajednicama predstave dobre prakse kako bi ih mogle nastaviti primenjivati dugoročno.

Projekat je zastupao interese životne sredine prema lokalnim i centralnim vlastima, kao i podizao svest lokalnih organizacija civilnog društva i zajednica o posledicama ekološkog zagađenja, njihovim pravima i obavezama, iznoseći ovu temu na viši nivo, posebno pružajući pravnu pomoć koja je dodatno ojačala lokalne zajednice da preduzmu akciju u vezi s tim. Projekat je pomogao u sastavljanju zahteva za pristup ekološkim informacijama i osporavanju odbijanja pružanja informacija pred Poverenikom za pravo na informacije ili sudom. Pravna pomoć je takođe pružena za pravno savetovanje organizacija civilnog društva i lokalnih zajednica u ekološkim postupcima kao što su procena uticaja na životnu sredinu (EIA) i rasprave pred sudom o pitanjima koja se odnose na usklađenost sa ekološkim zakonom.

„Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

O projektu

Projekat Rural Watch Albania bavio se nekim od najurgentnijih pitanja ruralnog razvoja u Albaniji, posebno onima koja se odnose na kvalitet života i standarde čistog i bezbednog okruženja. Sa sve većim pritiskom i ekonomskim razvojem na ciljanim projektima u oblastima energetike i rudarstva (EEI) – posebno u Bulqizi sa svojom industrijom hroma, Bulqizi sa svojom hidroenergijom na reci Mat, Prrenjas/Librazhd sa svojom hidroenergijom na reci Shkumbini u Nacionalnom parku Shebenik Jabllanice, Fier/Patos sa svojom ekstrakcijom nafte u Patos Marinezu i Selenica sa svojom hidroenergijom na pritoci reke Shushica prema reci Vjosa – postoji još veća potreba za snažnim organizacijama civilnog društva (CSO) na terenu koje mogu držati odgovorne nadležne javne vlasti i preduzeća za standarde i propise u vezi sa životnom sredinom, zdravljem i bezbednošću.

Projekat je takođe uključio najbolje prakse u ruralnom razvoju iz Bugarske, posebno u vezi sa transparentnošću i odgovornošću industrija energetike i rudarstva (EEI) u pogledu povećanja javne svesti, pristupa informacijama i pravde, kao i javnog učešća putem inovativnih medijskih kanala.

To je postignuto u saradnji sa bugarskom organizacijom Blue Link, koja je pružila podršku za sprovođenje informacione kampanje. Kao deo ove kampanje, pokrenut je portal Rural Watch, koji pruža informacije o različitim slučajevima ruralne održivosti obuhvaćenim projektom, kao i korisne izvore informacija za ciljna ruralna područja. Entela ističe doprinos projekta podizanju pitanja ekološkog uticaja na viši nivo, izjavljujući: „Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

Vetrovi promena za proizvodnju energije u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Podrška EU revoluciji zelene energije u zemlji.

Bogdanci su mali grad u Severnoj Makedoniji blizu granice sa Grčkom. Oblast je poznata po jakim vetrovima koji duvaju tokom cele godine. Stalni vetar u Bogdancima poznat je kao Vardarec, koji duva dolinom reke Vardar prosečnom brzinom od 7,2 m/s, što ga čini prilično jakim vetrom za ovaj deo Zapadnog Balkana. To je razlog što je studija izvodljivosti koju finansira EU Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) identifikovala Bogdance kao idealnu lokaciju za prvi vetropark u Severnoj Makedoniji.

„Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju.”

Vetropark se nalazi na lokaciji odabranoj nakon opsežne analize podataka i simulacije strujanja vetra. Izgradnja I faze parka, finansirana kreditima KfW-a i kompanije za proizvodnju električne energije ELEM, završena je 2014. godine i ima kapacitet od 36,8 MV i prosečnu godišnju proizvodnju od oko 112 gigavat sati, čime se snabdeva zelenom energijom za oko 16.000 domaćinstava na jugu zemlje.

U prvoj fazi postavljeno je 16 vetroturbina i izgrađen dalekovod od 110 kV u dužini od 11 kilometara, kao i trafostanica i pristupni putevi koji povezuju vetropark sa energetskom mrežom. Faza II je u toku i dodaće 14 MV kapaciteta za proizvodnju električne energije postojećim objektima, kako bi se ukupni kapacitet doveo na 50 MV prema prvobitnom planu.

„Severna Makedonija je postavila veoma ambiciozne klimatske ciljeve. Za početak, tu je bio Pariski klimatski sporazum i činjenica da je zemlja posvećena smanjenju gasova staklene bašte za 52%. Do kraja decenije zemlja mora da ugasi i termoelektrane koje rade na ugalj, a to zemlju dovodi u veoma tešku situaciju. Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju“, kaže Robert Sarlamanov iz KfW Development Bank-a.

„Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi bila približno godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana.”

O projektu

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) zajednički su pokrenuli 2009. godine Evropska komisija (Generalni direktorat za susedstvo i proširenje – ranije DG ELARG, sada DG NEAR), međunarodne finansijske institucije i bilateralni donatori, kako bi se poboljšala harmonizacija i saradnja u investicijama za društveno-ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Zajedno sa korisnicima Zapadnog Balkana, WBIF formira jedinstveno partnerstvo, definišući prioritete i pakete podrške potrebne za strateške investicije i institucionalnu reformu. WBIF doprinosi evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana ne samo podržavanjem investicionih projekata koji poboljšavaju konkurentnost i rast, već i jačanjem regionalne saradnje i povezanosti.

Vetropark ima značajan uticaj na snabdevanje energijom regiona. „Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi otprilike bila godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana“, kaže Goce Džambalovski iz Elektrana Sevena Makedonija.

Severna Makedonija je poslednjih godina postigla najveći napredak na Zapadnom Balkanu u energetskoj tranziciji. Zemlja sprovodi aukcije obnovljive energije, zamenjujući ugalj solarnom energijom i gasom, i potpisuje strateške ugovore o ulaganju ne samo za velike vetroparkove već i za fotonaponske elektrane. Prema portalu Balkan Green Energy, proizvodnja električne energije u elektranama na obnovljive izvore energije u Severnoj Makedoniji prošle godine je porasla za 14,7% u odnosu na 2020, dok je proizvodnja u termoelektranama na ugalj opala za 17,1%. Povećano je i učešće obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, sa 29,2% na 31,4%, zahvaljujući vodećim projektima poput projekta Vetropark Bogdanci.

Novi evropski Bauhaus: mogućnosti za zapadni Balkan i Tursku

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Komisija od danas otvara prijave za Nove evropske nagrade Bauhaus 2023. Nakon dva uspešna izdanja koja su primila preko 3.000 prijava iz svih država članica EU, konkurs za 2023. će nagraditi 15 primernih inicijativa koje povezuju održivost, estetiku i inkluzivnost – tri osnovne vrednosti Novog evropskog Bauhausa.

 

U kontekstu Evropske godine veština, ovogodišnje izdanje će se fokusirati na obrazovanje i učenje. Prvi put ćemo dočekati i prijave za projekte i koncepte na Zapadnom Balkanu. Kao i prošle godine, posebne nagrade su predviđene za osobe mlađe od 30 godina. Poziv je otvoren do 31. januara 2023. godine u 19:00 časova po srednjeevropskom vremenu.

 

Nagrade za 2023. će nagraditi postojeće projekte, kao i koncepte koje su razvili mladi talenti u četiri kategorije:

 

-Ponovno povezivanje sa prirodom -Povratak osećaja pripadnosti – Davanje prioriteta mestima i ljudima kojima je to najpotrebnije -Potreba za dugoročnim razmišljanjem o životnom ciklusu u industrijskom ekosistemu

 

U svakoj kategoriji, kandidati mogu da biraju između tri paralelna pravca konkursa:

 

-Pravac A: „Novi evropski šampioni Bauhausa“, posvećen postojećim i završenim projektima sa jasnim i pozitivnim rezultatima.

-Pravac B: „Nove evropske Bauhaus zvezde u usponu“ posvećen konceptima mladih talenata starosti 30 ili manje godina. Koncepti mogu biti u različitim fazama razvoja, od ideje sa jasnim planom do nivoa prototipa.

-Pravac C: „Novi evropski šampioni u obrazovanju Bauhausa“ posvećen inicijativama koje se fokusiraju na obrazovanje i učenje. Prihvatljivi su završeni projekti, kao i inicijative sa minimalnim stepenom razvijenosti.

 

Nagrade za 2023. biće dodeljene za 15 pobednika koji će dobiti novčanu nagradu u iznosu do 30.000 evra, kao i komunikacioni paket koji će im pomoći da dalje razvijaju i promovišu svoje projekte i koncepte.