Uklanjanje potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata čini plovidbu Dunavom bezbednijom i predstavlja podsticaj za srpsku privredu.
Dunav je po dužini druga evropska reka i protiče kroz deset zemalja. Ceo njegov tok u Srbiji (588 km) je plovan, ali je dunavski vodostaj znatno uži kod Đerdapske klisure, zbog velike količine plovila koja su tamo potopljena krajem Drugog svetskog rata.
U tom delu Dunava, uzvodno od Prahova, reka je široka samo 180 metara, a 23 potonula plovila sužavaju vodeni put na samo 100 metara.
Projekat Evropske investicione banke za uklanjanje ovih potonulih plovila je stoga od velikog značaja, jer prepreke pod vodom ometaju plovidbu, pogotovo kada je nivo vode nizak. Prvi deo projekta usmeren je na pronalaženje pravog načina za razminiranje i uklanjanje opasnih supstanci iz plovila, kao i na pronalaženje njihovih tačnih lokacija.
„Investicija će unaprediti rečni saobraćaj u Srbiji zato što zemlja gubi i do pet miliona evra godišnje zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava.“
Brža i bezbednija plovidba Dunavom
Neki delovi brodova koji više od sedam decenija leže na dnu Dunava biće izloženi, a ostali će biti vraćeni u Nemačku. Ovo čišćenje rečnog korita učiniće plovidbu u ovom delu reke daleko bezbednijom i bržom, a takođe će unaprediti i životnu sredinu. Investicija će unaprediti rečni saobraćaj u Srbiji, jer zemlja gubi i do pet miliona evra godišnje zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava, kako tvrdi bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Projekat uklanjanja plovila biće finansiran kreditom Evropske investicione banke (EIB) po izuzetno povoljnim uslovima, u
saradnji sa Vladom Srbije. „Učiniti plovidbu Dunavom ponovo bezbednom je način na koji volimo da funkcionišemo: uklanjanje prepreka i rušenje vidljivih i nevidljivih barijera, u ovom slučaju ispod površine vode“, kaže Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji.
Integracija u EU je pre svega proces mira i jedinstva. Od svog osnivanja EU je usredsređena na prevazilaženje poteškoća iz prošlosti i oslobađanje puta daljoj integraciji. „Mi smo posvećeni cilju da Srbija i ceo region Zapadnog Balkana postanu deo ove velike avanture“, kaže Fabrici.
„Svi stanovnici ove zemlje emotivno su vezani za ovu reku koja otkriva važne priče iz prošlosti.“
O EIB-u
Evropska investiciona banka je kreditna ustanova Evropske unije. EIB je najveća multilateralna finansijska institucija na svetu i jedan od najvećih pružalaca klimatskih finansijskih sredstava, koja ulaže u održivu budućnost za sve.
Evropska investiciona banka aktivna je u Srbiji od 1977. Najveći deo sredstava – gotovo 40 odsto (2,1 milijarda evra) – uložen je u transportne projekte, a u energetski sektor uloženo je 165 miliona evra.
Reka predstavlja neprocenjiv prirodni resurs za energiju, hranu i pijaću vodu, odgovorna je za 22 odsto nacionalnog snabdevanja energijom. Istovremeno se proteže duž ključne plovidbene rute, nudeći mogućnosti za efikasan prevoz unutar regionalnih i tržišta EU.
Dubravka Negre, šefica EIB na Zapadnom Balkanu, kaže da je ovaj projekat važan za ekonomski razvoj Srbije ali i od velikog istorijskog značaja. „Svi stanovnici ove zemlje emotivno su vezani za ovu reku koja otkriva važne priče iz prošlosti.“
Negre dodaje da doprinosom proširenju međunarodnih ekonomskih veza reka ponovo povezuje narode Balkana, koji dele istu prošlost. Danas, posle mnogo decenija, mogu da se sastanu na istom putu ka novom, zajedničkom tržištu sa evropskim vrednostima i izgledima za bolje sutra.
