Skip to main content

Area of Cooperation: Employment and inclusion

NVO Mozaik osnažuje osobe sa invaliditetom u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Priča o socijalnoj inkluziji, kreativnosti i podršci kroz program ReLOaD2 koji finansira EU.

U Crnoj Gori, osobe sa invaliditetom se često suočavaju sa izazovima kada je u pitanju učešće u društvenim procesima u njihovoj lokalnoj zajednici. Ovo može biti zbog nedostatka infrastrukture koja zadovoljava njihove potrebe, finansijskih poteškoća ili nedostatka motivacije. Ovo posebno važi za Nikšić, koji je drugi po veličini grad u zemlji sa oko 60.000 stanovnika. U ovom gradu je osnovana nova nevladina organizacija (NVO) Mozaik koja se bavi ovim pitanjem. Prema organizaciji, u Nikšiću je postojao očigledan nedostatak socijalne uključenosti za osobe sa invaliditetom, pri čemu su mnoge od njih bile izolovane i nemaju pristup društvenim aktivnostima ili podršku za poboljšanje kvaliteta njihovog života.

Blagoje Šturanović i još dva prijatelja, koji su takođe osobe sa invaliditetom, su 2019. godine osnovali Mozaik da bi preduzeli akciju i rešili ova pitanja. Blagoje objašnjava da u Nikšiću nije bilo drugih organizacija koje su se posebno bavile potrebama osoba sa invaliditetom, te da je njemu i ostalim osnivačima Mozaika bila potrebna podrška. Iako su postojale druge organizacije koje su pružale određenu podršku, njihov fokus nije bio u potpunosti posvećen osobama sa invaliditetom.

 „Nažalost, u Nikšiću i na Zapadnom Balkanu uopšte, pristupačnost je ozbiljan problem za osobe sa invaliditetom kada je u pitanju pristup zgradama. Većina kafića, restorana i drugih mesta nije pristupačna za invalidska kolica, a tokom leta grupa je mogla da se okuplja samo na terasama.”

Osnivački partneri Mozaika su od početka imali ideju o stvaranju društvenog kluba gde bi se osobe sa invaliditetom mogle okupljati, družiti i učestvovati u raznim kulturnim i društvenim aktivnostima. „Nažalost, u Nikšiću i na Zapadnom Balkanu uopšte, pristupačnost je ozbiljan problem za osobe sa invaliditetom kada je u pitanju pristup zgradama. Većina kafića, restorana i drugih mesta nije pristupačna za invalidska kolica, a tokom leta grupa je mogla da se okuplja samo na terasama“, kaže Blagoje.

Pandemija je ove probleme pristupačnosti učinila još izazovnijim. Kako bi olakšao socijalizaciju i integraciju osoba sa invaliditetom u Nikšiću, Mozaik je osnovao prvi društveni klub za osobe sa različitim vrstama invaliditeta uz podršku programa ReLOaD2 koji finansira EU, a sprovodi UNDP.

Društveni klub, smešten u prostoru koji je obezbedila Opština Nikšić, ponudio je 15 motivacionih radionica za psihološku pomoć i 15 radionica zasnovanih na zanimanju. Pored toga, Mozaik je osnovao mali slikarski atelje i nudio kreativne kurseve slikanja za osobe sa invaliditetom. Blagoje napominje da su slikarski atelje i kurs bili najpopularnije aktivnosti Kluba, sa najvećim učešćem članova.

„Na primer, žena u 60-im godinama sa invaliditetom koja ranije nikada nije napuštala svoju kuću, ali je sada skoro svaki dan u gradu, učestvuje u radionicama ili se bavi drugim aktivnostima.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

Uticaj projekta na živote osoba sa invaliditetom u Nikšiću bio je značajan. „Na primer, žena od 60 godina sa invaliditetom koja ranije nikada nije izlazila iz kuće, a sada je skoro svaki dan u gradu, učestvuje u radionicama ili se bavi drugim aktivnostima“, kaže Blagoje.

Mozaikovi budući planovi uključuju još projekata koji će dodatno unaprediti živote osoba sa invaliditetom u Nikšiću. Blagoje se nada da će svi članovi Kluba, za koje veruje da imaju veliki potencijal, imati više mogućnosti da se integrišu i doprinesu zajednici.

Povećanje zapošljivosti ugroženih povratnika u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava efektivnu reintegraciju ugroženih povratnika iz EU sa posebnom pažnjom na Rome u Severnoj Makedoniji.

Demir Demireli je 38-godišnji povratnik iz Evrope, sada građevinski radnik koji radi na zahtev u svom rodnom gradu u Severnoj Makedoniji. Kako je letnja sezona završena, potražnja u sektoru naglo opada, ostavljajući Demiru sve manje dnevnih isplata i dugih zimskih meseci koji su pred nama, boreći se da se brine o svojoj bolesnoj ženi i četvoro dece. „Naravno da bih voleo posao sa punim radnim vremenom, dobar posao… Želim da imam redovnu platu… Ali ne mogu da čitam i pišem“, kaže Demir.

Prema UNDP, broj ljudi sa sličnim putevima nije mali u Severnoj Makedoniji. Većina povratnika su Romi, od kojih se mnogi odlučuju da napuste zemlju zbog siromaštva, nezaposlenosti i diskriminacije. Procene koje je UNDP uradio 2021. godine pokazuju da je većina tražilaca azila i povratnika u starosnoj grupi 30-44 godine, sa niskim nivoom obrazovanja. Kao najveći izazov povratnika izdvaja se zapošljavanje. To je takođe važan kanal za obezbeđivanje ekonomskog i socijalnog prosperiteta ugroženih građana.

„U razgovoru sa povratnicima shvatili smo da je prvih šest meseci po povratku veoma važno, jer je to vreme kada mogu ponovo da odluče da odu ako se suoče sa ozbiljnim izazovima. Ono što smo takođe shvatili jeste da u ovih prvih šest meseci imaju veoma malu ili nikakvu podršku institucija ili drugih organa.”

Zbog toga je UNDP pokrenuo projekat sa holističkim pristupom kako bi povratnicima i Romima osigurao da poboljšaju svoje izglede za zapošljavanje. Projekat podržava institucije u rješenjima za ekonomsku i socijalnu reintegraciju ugroženih povratnika. Finansira ga Evropska unija, a osim Severne Makedonije, pokriva i Albaniju i Srbiju. Suzana Ahmeti iz UNDP-a u Sjevernoj Makedoniji objašnjava da je potreba za ovakvom vrstom projekta bila očigledna jer je način na koji se trenutno tretiraju povratnici veoma ad hoc i ne postoji sistem koji je fokusiran na probleme i potrebe povratnika. Pored toga, podrška države reintegraciji je skoro nevidljiva u prvih šest do 12 meseci. „U razgovoru sa povratnicima shvatili smo da je prvih šest meseci po povratku veoma važno, jer je to vreme kada se mogu ponovo odlučiti da odu ako se suoče sa ozbiljnim izazovima. Ono što smo takođe shvatili jeste da u ovih prvih šest meseci imaju vrlo malu ili nikakvu podršku institucija ili drugih organa“, kaže Suzana.

Projekat je već započeo intervenciju na poboljšanju situacije. Kako objašnjava Suzana, prvo su krenuli sa podizanjem svesti institucija na lokalnom i centralnom nivou o problemima povratnika. Na nivou centralne uprave inicirali su osnivanje posebnog koordinacionog tela koje bi se bavilo problemima povratnika. Na lokalnom nivou uspeli su da integrišu temu povratnika u strategije lokalnog ekonomskog razvoja, takođe sa posebnim budžetom za njihovu podršku. Kao najveće dostignuće u tom pogledu, Suzana smatra meru zapošljavanja na osnovu koje su povratnici prepoznati kao specifična ugrožena grupa sa potrebom za dodatnim uslugama u okviru nacionalnog plana zapošljavanja, važnog strateškog dokumenta centralnog nivoa. „Ovo je svojevrsna konkretna i opipljiva intervencija i sada krećemo sa konkretnom implementacijom koja uključuje soft treninge i slično“, kaže Suzana.

„Povratnici su zaista vredan ljudski kapital za poslodavce. Nije kao ranije gde su hiljade ljudi tražile posao, počelo je da bude malo obrnuto.”

O projektu

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na rešavanje ključnih institucionalnih barijera za reintegraciju ugroženih povratnika, i pokretača socijalne i ekonomske isključenosti i iseljavanja na Zapadnom Balkanu, kao što su ograničene mogućnosti posla, slabo plaćeni poslovi, veliki neformalni sektor i loš kvalitet socijalnih usluga. Projekat je deo višedržavne akcije Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, podrške EU osnovnim pravima romske zajednice i reintegracije povratnika, poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. Opšti cilj je da se doprinese efektivnoj reintegraciji ugroženih povratnika iz EU sa posebnom pažnjom na Rome. Podrška romskim povratnicima će takođe doprineti smanjenju postojećeg socio-ekonomskog jaza između romskih i neromskih žena, muškaraca i dece.

Povratnici i Romi se takođe suočavaju sa izazovima kada imaju dobru poslovnu ideju i preduzetnički duh za pokretanje sopstvenog posla. Često imaju ograničen finansijski kapital i poslovne mreže potrebne za pokretanje biznisa, kao i ograničene veštine upravljanja i znanja o temama kao što su poslovno planiranje, finansijsko upravljanje ili zakonodavstvo, uključujući poreske propise i drugo. Mnoge održive poslovne ideje povratnika i Roma ostaju neformalne zbog nedostatka sistematske podrške. Da bi ih podržao, posebno mlade i inovativne povratnike sa idejama koje mogu da generišu prihod i radna mesta, projekat obezbeđuje bespovratna sredstva za otvaranje novih ili formalizovanje postojećih preduzeća. Projekat takođe pruža ciljanu podršku za unapređenje njihovih veština poslovnog upravljanja, znanja za vođenje formalnog poslovanja i pristup mrežama preduzetnika.

Suzana objašnjava da zbog pojačane dinamike migracija kompanije sve više prepoznaju dostupnost kvalifikovanih radnika. Zbog toga projekat želi da više ulaže u obrazovanje odraslih jer prema Suzaninim rečima većina povratnika nema ni osnovno ni srednje obrazovanje. „Povratnici su zaista vrijedan ljudski kapital za poslodavce. Nije kao ranije gde su hiljade ljudi tražile posao, već je malo počelo da bude obrnuto“, kaže Suzana.

Putovanje vredne Romkinje koja brine o svom sinu sa invaliditetom

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava reintegraciju povratnika na Zapadni Balkan.

Tokom 25 godina, Blerta Lušnjari iz Albanije je išla tamo-amo između Albanije i drugih zemalja, motivisana obezbeđivanjem odgovarajuće zdravstvene zaštite za svog sina. Antonio je rođen sa invaliditetom i ima kompleksno stanje, a Blertin rodni grad, Elbasan, nije imao ni kapacitete za ispravnu dijagnozu niti pružanje besplatnih medicinskih usluga za osobe sa invaliditetom. Sa Blertinom ekonomskom situacijom, bilo joj je nemoguće da plaća privatne lekare.

Bez prave dijagnoze, bilo je strašno. Blerta nije mogla da se brine o Antoniju kako treba bez poznavanja terapije ili lekova koji bi mogli da mu pomognu da ublaži bol. Niti je znala kako da obezbedi pristojan život u budućnosti. U potrazi za boljom medicinskom negom, ponovo su otišli u inostranstvo i konačno uspeli da dobiju dijagnozu – paraplegija i lakši intelektualni nedostatak – i obezbede odgovarajuću negu. Međutim, bez rešenog statusa, morali su da se vrate kući u Albaniju. „Kada smo bili u inostranstvu, doktor je Antonija posećivao jednom nedeljno i imao je fizioterapiju. Ali kada smo došli u Albaniju, takve usluge nije bilo: baš ništa. Dakle, njegovo stanje se pogoršalo.”

„Život je bio teži. Nisam mogla da nahranim svoju decu. Bez kuće, kretala sam se između rođaka: jedne nedelje u kući jedne osobe, a sledeće u kući druge.”

Mnogi ljudi sa Zapadnog Balkana odlaze u inostranstvo da traže posao, ali se Romi suočavaju sa posebnim izazovima reintegracije kada se vrate. Najčešći izazov koji su povratnici u regionu prijavili, uključujući Albaniju, je zapošljavanje, a zatim nedostatak pristojnog stanovanja i pristup obrazovanju. U Albaniji nije postojao program socijalne zaštite koji je bio usmeren na povratnike. U Elbasanu, Blerta je bila bez kuće i posla, a sada je imala dvoje dece za izdržavanje. Nedostatak formalnog obrazovanja otežavao joj je pronalaženje profitabilnog posla i predstavljao izazov za papirologiju potrebnu za stabilan život. „Život je bio teži. Nisam mogla da nahranim svoju decu. Bez kuće, kretala sam se između rođaka: jedne nedelje u kući jedne osobe, a sledeće u kući druge“, kaže Blerta.

Uprkos svim izazovima, Blerta je i dalje bila puna pozitivne energije koja se ogleda u toplini i brizi za svoju porodicu: njen glavni cilj je bio da ispuni sve potrebe svoje dece. Pridružila se mnogim aktivnostima NVO razvijenim za žene i njihovu integraciju u društvo, a posebno je bila uključena u program stručnog osposobljavanja za žene povratnice. Projekat je nazvan „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema za podršku efektivnoj socio-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu“, finansiran od strane EU, a implementiran od strane UNDP-a. Mirjeta Ramizi iz UNDP Albanije objašnjava da je Blerta bila aktivno uključena u mnoge projektne aktivnosti. Jedna od aktivnosti bila je i poslovna ideja za proizvodnju i marketing prirodnog, ručno rađenog sapuna. Zajedno sa drugim ženama, Blerta se obučavala za ovaj zanat i dobijala sirovinu i pomoć u marketingu. Ova zarada je u početnoj fazi i dobro se odvija, ali, prema Mirjetinim rečima, dame imaju veće ambicije, a njihova novoosnovana kompanija želi da proširi svoje tržište.

Kao ambiciozna i vredna žena, Blerta se uključila i u još jedan program, fokusiran na razvoj individualnih poslovnih ideja. Otkako se vratila u Albaniju, zarađivala je za život od popravke i preprodaje polovne robe. Sada, uz podršku projekta, planira da ovu honorarnu delatnost pretvori u potpuno razvijen posao. Projekat joj pomaže da razvije poslovni plan za otvaranje lokala ili pokretne prodavnice nalik na prikolicu za prodaju polovne robe.

„Kroz ovaj projekat uspostavili smo efikasna lokalna i nacionalna partnerstva i skrenuli pažnju na potrebe i izazove ugroženih zajednica i povratnika.”

O projektu

Projekat „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema za podršku efektivne socio-ekonomske integracije povratnika na Zapadnom Balkanu“ deo je Višedržavnog akcionog programa Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II koji je poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope, da podrži osnovna prava Roma i drugih ugroženih povratnika, u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Projekat se bavi reintegracijom značajnog broja povratnika iz EU poslednjih godina, pošto su zemlje Zapadnog Balkana proglašene „sigurnim zemljama porekla“. Projekat blisko sarađuje sa lokalnim institucijama odgovornim za pružanje usluga za reintegraciju povratnika, sa fokusom na pripadnike romske i egipćanske etničke manjine, kao i sa lokalnim akterima civilnog društva i lokalnom poslovnom zajednicom. Zajednica povratnika se smatra i korisnikom i partnerom tokom implementacije, u cilju stvaranja vlasništva nad aktivnostima od strane samih povratnika.

U Albaniji projekat pruža podršku u opštinama Berat, Devol i Fier, gde je broj povratnika veći nego u drugim opštinama. Osim direktne pomoći povratnicima, koja se realizuje u saradnji sa partnerskim nevladinim organizacijama, projekat takođe pruža podršku lokalnoj i centralnoj vladi Albanije u izradi strategija i akcionih planova za rešavanje potreba povratnika. Mirjeta iz UNDP-a objašnjava da su ekonomska kriza izazvana ratom u Ukrajini i ranije krize izazvane pandemijom COVID-19 skrenule pažnju vlade na ova neposredna pitanja. „Kroz ovaj projekat uspostavili smo efikasna lokalna i nacionalna partnerstva i skrenuli pažnju na potrebe i izazove ugroženih zajednica i povratnika“, kaže ona.

Blertin sin, koji sada ima 17 godina, je mnogo bolje. Redovno prima fizioterapiju kod kuće i u lokalnom centru, podržan kroz projekat UNDP-a uz finansiranje EU i Fonda za održivi razvoj. On ima pristup boljoj medicinskoj nezi i još uvek je okružen porodicom punom ljubavi koja posvećuje pažnju njegovom razvoju i brizi. Blertina ćerka Leje, sada desetogodišnjakinja, interesuje se za jezike, osvojila je nekoliko medalja u trčanju i voli da provodi vreme sa bratom. Međutim, porodica se i dalje suočava sa problemima stanovanja, tražeći dom sa osnovnim sadržajima koje mogu priuštiti. Blerta kaže: „Najveći san je da imam kuću za svoje dvoje dece, da i kada nisam sa njima, oni budu organizovani i žive pristojnim životom.”

Sve usluge na jednom mestu transformišu zapošljivost mladih

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Novi pristup obrazovanju koji finansira EU funkcioniše širom Zapadnog Balkana

Organizacije civilnog društva na Zapadnom Balkanu udružile su snage kako bi uvele novi pristup u obrazovanju koji ima za cilj povećanje zapošljivosti mladih ljudi. Projekat ima jednu veliku partnersku organizaciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji. U svakoj zemlji, projekat se bavi nedostatkom u onome što obezbeđuju obrazovne institucije.

Za izazove u obrazovanju nema brzih rešenja, što dobro zna Centar za omladinski rad iz Novog Sada u Srbiji. Ova organizacija godinama radi sa mladima. Nekada je pružao kurseve, radio na zagovaranju aktivnosti za mlade, ali zapošljivost mladih je zaista privukla pažnju organizacije.

 

„Imali smo ideju da pilotiramo integrisane usluge zasnovane na jednom šalteru za sve usluge za mlade.”

CZOR je identifikovao da su usluge kojima mladi ljudi pristupaju podeljene između različitih organizacija tako da su korisnici usluga morali da idu iz jednog programa u drugi kako bi stekli sve veštine koje su im potrebne za zapošljivost.

„Imali smo ideju da pilotiramo integrisane usluge zasnovane na jednom šalteru za sve usluge za mlade“, kaže Vanja Kalaba iz CZOR-a. Pristup je bio uspešan, sa skoro polovinom mladih koji su se ili zaposlili ili obezbedili stažiranje. Tada se Kalaba uverila da se ovaj model može proširiti u regionalni projekat.

Davanje regionalne šanse obrazovanju

CZOR je bio u mogućnosti da svoju nišnu intervenciju u obrazovanju mladih podigne na regionalni nivo uz finansiranje EU. Njima su se pridružile organizacije iz Albanije, BiH, Kosova i Crne Gore u ovom pristupu koji bi na kraju povećao šanse mladih ljudi da dobiju posao. „Želeli smo da ojačamo organizacije stvaranjem mreže koja će činiti aktere prepoznatljivijim i relevantnijim, podržavajući ih da se angažuju sa vladom na zapošljavanju mladih i dopiranju do mladih“, kaže Kalaba iz CZOR-a.

Outreach je imao poseban fokus na mlade ljude koji nisu u obrazovanju, zapošljavanju ili obuci. Stotine kandidata se upisalo, nadajući se da će steći potrebne veštine nakon jednogodišnjeg programa, uključujući digitalne veštine i početne pakete za preduzetništvo.

Partneri koji pružaju uslugu imaju veliku ekspertizu, uključujući iskustvo u savetovanju o karijeri, preduzetništvu, digitalnim veštinama i društvenim medijima. Sada organizacije udružuju svoje snage i obezbeđuju kandidatima sve na jednom mestu, od deljenja svoje stručnosti do kontaktiranja potencijalnih poslodavaca.

 „Upisom u ovaj format edukacije bolje razumem IT sektor i mogu da primenim znanje u budućnosti.“

O projektu

Projekat „Moja karijera od nule do heroja“ (02hero) finansiran od strane EU ima za cilj da unapredi kapacitete civilnog društva da bude delotvorni i odgovorni nezavisni akter koji može konstruktivno da se angažuje sa vladama na identifikovanom tematskom prioritetu inovativnih rešenja za zapošljavanje mladih u Strategiji Zapadnog Balkana. 02hero je integrisani model za NEET (ne u obrazovanju, zapošljavanju ili obuci) zapošljivosti mladih, zasnovan na metodologiji na jednom mestu, koja pruža sve usluge zapošljivosti mladih na jednom mestu kako bi se razvile veštine za buduće poslove u 4.0 digitalnoj revoluciji.

Sajra Hadžiarapović učestvovala je na obuci koju je organizovala partnerska organizacija u Bosni i Hercegovini – „Centar za obrazovanje mladih“ u gradu Travniku. Ona kaže da je kurs po meri koji drže predavači specijalizovani za programiranje i veb dizajn rešio nedostatke u njenom obrazovanju. Element koji je još više cenila je predstavljanje uspešnih preduzetnika kao gostujućih govornika. „Upisom u ovaj format edukacije bolje razumem IT sektor i da mogu da primenim znanje u budućnosti“, kaže Sajra, koja se nada da sada ima veće šanse za zaposlenje.

Konzorcijum organizacija je trenutno fokusiran na održivost svog modela kako bi on mogao postati suštinska adresa za podsticanje zapošljivosti mladih.

Kad dečja strast preraste u profesiju

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže mladim ljudima na Kosovu da ostvare svoje profesionalne ambicije u IKT i digitalnom sektoru.

Detjon Ćoćaj je 21-godišnjak iz Prizrena i jedan je od mnogih mladih ljudi koji poslednjih godina vide informacionu tehnologiju kao atraktivan sektor za svoj profesionalni život. Odluka da se otisne na profesionalno putovanje u IKT za Detjona nije bila tehničke prirode: počela je kao strast kada je imao samo 10 godina. Tada se Detjon u kući jednog druga prvi put susreo sa kompjuterom. „To je bilo polje gde ste mogli beskrajno da pronalazite nove informacije: bila je to ljubav na prvi pogled“, kaže on. Posle tog nezaboravnog iskustva počeo je da moli roditelje da mu kupe kompjuter. Kada su mu uslišili molbu, za Detjona je počelo uzbudljivo putovanje.

„Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine.“

Detjon je dalje razvijao svoje IKT i digitalne veštine, a kada je došlo vreme za fakultet, nije se dvoumio šta će studirati. Započeo je studije 2020. godine, ali je želeo da uči više i brže. Shodno tome, počeo je da traži dodatne opcije i mogućnosti za unapređenje svojih veština i naišao je na obaveštenje o projektu koji finansira EU, a koji nudi besplatne kurseve o IKT veštinama za mlade sa Kosova. „Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine“, kaže Detjon.

Projekat EU Podrška konkurentnosti IKT sektora na Kosovu bio je usmeren na pružanje obuke o IKT-u, digitalne veštine i poslovno upravljanje, uključujući razvoj veba, Java programiranje, sajber bezbednost, Pajton, big data, mašinsko učenje, upravljanje IT projektima i meke veštine. Pored toga, projekat je obezbedio kurseve poslovne obuke o menadžmentu i liderstvu u IKT sektoru. Detjon je učestvovao u dva modula kursa: razvoj Jave i Androida i veb razvoj.

„Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu.“

O projektu

Podrška EU konkurentnosti kosovskog IKT sektora, brendirana kao „IKT za rast Kosova“, ima za cilj da poboljša konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do otvaranja novih radnih mesta. Štaviše, projekat namerava da premosti jaz digitalnih i poslovnih veština na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća, kao i izgradnju konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća kroz upotrebu IKT-a.

Projektom upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovodi ga WeGlobal u partnerstvu sa European Projects Management Ltd i Prištinskom REA-om. Traje 42 meseca, od januara 2020. do jula 2023. godine.

Kao rezultat vrednog rada, znanja stečenog na fakultetu, a posebno onog stečenog na kursevima koje je finansirala EU, Detjon je dobio posao u Bottomline Technologies, kompaniji koja posluje u više od 90 zemalja širom sveta. „Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu“, kaže on.

Detjon ima velike lične ambicije u IKT i digitalnom sektoru. „U budućnosti sebe vidim kao vlasnika nekog proizvoda i generalnog direktora važne IKT kompanije koja zapošljava i stvara pozitivne perspektive za druge mlade ljude“, kaže on.

Pristupačna i zdrava hrana za mlade

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava srednje stručne škole u proizvodnji zdrave hrane bez alergena.

Gojaznost je sve češća pojava među mladima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Prema naučnim radovima rađenim u obe zemlje, gotovo 15 odsto mladih bori se sa gojaznošću, a preko 35 odsto njih, kako je opisano, ima višak kilograma. S druge strane, do 10% populacije osetljivo je na određenu hranu, što se manifestuje alergijskim reakcijama koje narušavaju zdravlje. Naučno istraživanje zaključuje da je glavni uzrok tome povećana potrošnja brze hrane, a članovi nevladine organizacije „Udruženje Bezgranični“ iz Srbije preduzeli su mere da bi se ova situacija poboljšala.

Pored dve srednje stručne škole iz pograničnih gradova Rume u Srbiji i Zvornika u Bosni i Hercegovini, Udruženje Bezgranični pokrenulo je projekat čiji je cilj da podstakne zapošljavanje mladih u pograničnoj oblasti ponudom novih gastronomskih proizvoda. Pored zapošljavanja, projekat takođe ima za cilj da stvori zdrav, bezbedan i dostupan asortiman hrane za mlade i ugrožene grupe, sa pristupačnom cenom.

„Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao.“

Nove hranljive avanture

Jovan Jovanović je rukovodilac projekta u Udruženju Bezgranični. On objašnjava da je njihova ideja bila da se poveća zaposlenost mladih u pograničnoj oblasti sa ciljem da se obezbedi zdrava hrana za mlade, a posebno za mlade iz ugroženih grupa sa finansijskim izazovima. „Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao“, kaže Jovan.

Srednja stručna škola Branko Radičević iz Rume i Srednja stručna škola Petar Kočić iz Zvornika učestvuju u projektu i nude ugostiteljsku obuku uz višedecenijsko iskustvo u radu sa mladima. Međutim, njima nedostaje oprema i savremena stručnost u podučavanju učenika da pripremaju zdravu hranu. Projekat im je u početku pomogao da renoviraju svoje kuhinje, opremivši ih najsavremenijom opremom. Nakon toga, projekat je pokrenuo dva programa obuke i stručne pomoći za nastavnike i učenike na temu zdrave ishrane i hrane bez alergena.

Zdrava hrana koju učenici proizvode u školama biće ponuđena u školskim menzama po pristupačnoj ceni. Jovan objašnjava da će ti restorani biti registrovani kao socijalna preduzeća, što će takođe obezbediti njihovu održivost. Restorani će biti neprofitni, ali sa prihodom koji ostvare moći će da kupe kvalitetne sastojke za pripremu hrane. Istovremeno, studenti će steći značajno iskustvo, tako da će već kada maturiraju biti spremni za tržište rada.

„Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način.“

O projektu

U okviru Prekograničnog programa Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 kao deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II), izdvajanja za 2016, 2017. i 2018. godinu, podržan je projekat „Zdravi i bezbedni gastronomski proizvodi kao potencijal za novo zapošljavanje“ koji finansira EU. Projekat je počeo u maju 2022. godine i očekuje se da će biti završen do kraja 2022. godine. 

Udruženje Bezgranični identifikovalo je nedostatak organske, zdrave i hrane bez alergena izvan škola u pograničnom regionu, tako da će projekat takođe preduzeti aktivnosti na promovisanju specijalističkog znanja maturanata ovih škola na tržištu rada. Projekat će pokrenuti internet portal za ugostitelje koji će omogućiti poslodavcima da se direktno povežu sa kvalifikovanim učenicima čiju će stručnost škola garantovati.

Ovaj projekat je finansirala Evropska unija sa preko 250.000 evra. Jovan objašnjava da bez podrške EU ništa od toga ne bi bilo moguće. „Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način“, kaže. On se nada da će aktivnosti koje se preduzimaju u okviru projekta poslužiti kao primer školama u drugim gradovima u Srbiji, kao i da će vlada na osnovu tih primera umnožiti ovaj projekat.

Širenje ljubavi će na kraju zaustaviti mržnju

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Srpske javne ličnosti na internetu učestvuju u borbi protiv govora mržnje usmerenog ka LGBTQ populaciji i drugim grupama

Kampanja „Blokiraj mržnju. Podeli ljubav“ je slogan nove inicijative Evropske unije/Saveta Evrope (CoE) koja ima za cilj borbu protiv govora mržnje, uključujući sve veći obim negativnih onlajn sadržaja, posebno na društvenim mrežama. Imajući u vidu da će biti teško povući granicu između slobode izražavanja i govora mržnje, regulisati ono što je odgovarajuće i gde je potrebno primeniti filtere, kampanja ima za cilj da edukuje korisnike društvenih mreža da obrate pažnju na ono što objavljuju na svojim stranicama ili na drugim javnim platformama.

Inicijativa ima za cilj da se uhvati u koštac sa različitim oblicima govora mržnje koji su usmereni na određene zajednice i osetljive društvene grupe. U Srbiji, kao i drugde na Zapadnom Balkanu, kampanja je uključila javne ličnosti koje deluju i govore kao ambasadori promena. Ljudi koji su poznati po svojim dostignućima u umetnosti, glumi, sportu i drugim oblastima podstiču svoju publiku i pratioce da razgovaraju – i usvajaju – pozitivno ponašanje u raznolikim društvima, nastoje da promene stereotipe i promovišu jednakost. Lideri kampanje smatraju da se time može pokrenuti preko potrebna promena u javnom mnjenju i smanjiti količina problematičnog jezika na internetu.

„Pozivamo ljude da dvaput razmisle pre nego što nešto objave na internetu: imajte na umu da toksični narativi mogu brzo da se šire, ali njihove posledice mogu da budu nepopravljive, jer mogu da podstreknu mržnju i čak podstaknu nasilje nad pojedincem ili grupom, bez obzira na vašu početnu nameru.“

Ninoslav Mladenović iz antidiskriminacionog odeljenja SE član je tima koji radi na projektu „Promocija različitosti i ravnopravnosti na Zapadnom Balkanu“. On objašnjava da je važno preneti ovu poruku ljudima koji nisu svesni štete koju nanose, možda nehotice, i ukazati im na različite posledice koje njihove izjave mogu imati. „Pozivamo ljude da dvaput razmisle pre nego što nešto objave na internetu: imajte na umu da toksični narativi mogu brzo da se šire, ali njihove posledice mogu da budu nepopravljive, jer mogu da podstreknu mržnju i čak podstaknu nasilje nad pojedincem ili grupom, bez obzira na vašu početnu nameru.“

Svest o tragu na internetu

Regionalna kampanja SE dobila je dodatnu dimenziju u Srbiji gde je korisnicima onlajn medija postavljeno pitanje sa sloganom: „Kakav je vaš trag na internetu?“. To je podstaklo korisnike da razmisle pre nego što nešto objave, podsećajući ih da je sadržaj tu da ostane i da neće nestati odmah, bez obzira na to da li podstiče nasilje ili deli saosećanje.

„Važno je da imamo moć da koristimo svoj javni prostor za promovisanje saosećajnosti, razumevanja i uzajamnog poštovanja, jer to je ono što nam nesumnjivo nedostaje u društvu.“

O programu

Ovaj program pruža podršku ključnim lokalnim akterima i ustanovama korisnicama u Srbiji i na Zapadnom Balkanu u borbi protiv diskriminacije, govora mržnje i zločina iz mržnje, nad manjinama, pripadnicima LGBTI zajednice i drugim ugroženim grupama u srpskom društvu. Takođe podržava trud Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u kontekstu pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom u oblasti osnovnih prava. Program se finansira u okviru Horizontalnog instrumenta Evropske unije / Saveta Evrope za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022.

Jedna od najznačajnijih ličnosti u svetu glume Slaven Došlo pridružio se nacionalnoj kampanji kao ambasador za širenje poruke inkluzivnosti. „Važno je da imamo moć da koristimo svoj javni prostor za promovisanje saosećanja, razumevanja i uzajamnog poštovanja, jer nam to nesumnjivo nedostaje u društvu“, rekao je Došlo u intervjuu za medije u sklopu kampanje. Poznati glumac prihvatio je glumačke uloge koje se odnose na pitanja za koja smatra da moraju da se reše, kao što su zloupotreba ljudskih prava i nejednakost. Kada je Slaven Došlo igrao ulogu lika iz LGBTI zajednice, dobio je niz kritika, pa čak i poruka mržnje od korisnika interneta koji su povezali glumca sa likom koji je glumio.

Ovakav govor mržnje ne iznenađuje organizatore kampanje „Blokiraj mržnju. Podeli ljubav”. Prema studiji koju je ove godine objavio Centar za slobodne izbore i demokratiju, korisnik granta SE, manje od 20 odsto građana u Srbiji ima pozitivan stav prema LGBTI zajednici, a 50 odsto ispitanika ima negativan stav. Jedna od preporuka studije je da se razvije strategija uključivanja korisnika onlajn medija i društvenih mreža koji su mlađi od 40 godina kako bi uticali na druge članove društva.

Ova preporuka se već sprovodi u kampanji kroz uključivanje posebne vrste influensera – Mladih evropskih ambasadora(YEA) „bez mržnje“. Njihova mreža promoviše aktivizam mladih u njihovim lokalnim zajednicama kao snažnu silu društvenih promena. YEA su učestvovali u paradama ponosa, projekcijama filmova, diskusijama o istopolnim partnerstvima i načinima da se poboljša položaj LGBTI osoba koje su među najdiskriminisanijim grupama u društvu. Oko 25 Mladih evropskih ambasadora prošlo je obuku tima Saveta Evrope da bi se povećala njihova svest o govoru mržnje i da bi razvili veštine u osmišljavanju narativa o ljudskim pravima kada govore u javnosti i objavljuju na društvenim mrežama.

Međutim, potrebna je akcija na više frontova da bi se promenila percepcija i odnos prema LGBTI zajednici. Mladenović objašnjava da su počeli sa radom u maju, uoči Dana Evrope, i nastavili sa školskim posetama kako bi podigli svest o šteti koju govor mržnje može da nanese društvu.

Pored aktivnosti podizanja svesti, SE sarađuje sa partnerima na ostvarivanju strukturnih i sistematskih promena u sistemu. Jedan od primera je rad sa lokalnim ustanovama na jačanju njihovih kapaciteta za uključivanje LGBTI prava u dokumenta i podzakonska akta lokalne politike.

Ne možemo svi da utičemo na javne politike, ali kampanja nas podseća da svi možemo da blokiramo mržnju i podelimo ljubav.

Zaštita prava ljudi u pokretu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku Evropske unije, jedna crnogorska nevladina organizacija pružila je podršku migrantima besplatnim pravnim uslugama.

Irfan* je tridesetogodišnjak poreklom iz Maroka koji o svojoj rodnoj zemlji kaže: „Ljudska prava se tamo ne poštuju, nije bilo posla: privreda je loše išla. Sve je bilo loše!”. On je pobegao iz Maroka 2011. godine, prvo za Tursku, redovnim letom. Ubrzo je morao odande da ode i tada je imao prvi kontakt sa krijumčarima ljudi. Prebacili su ga u Grčku, zatim u Albaniju, dok na kraju nije stigao u Crnu Goru. „Moj život je bio u rukama krijumčara. Mogli su da urade šta god su hteli sa mnom, nisam imao pravo na mišljenje. U Crnu Goru sam stigao umoran od bežanja i nisam imao snage da nastavim dalje”, dodaje Irfan.

Irfan sada živi u Crnoj Gori duže od 10 godina. Ubrzo po dolasku zaposlio se u jednom hotelu, gde se zaljubio u Crnogorku Jovanu*. Sada su u braku i imaju dvoje divne dece. U međuvremenu, Irfan je naučio i crnogorski jezik i, po mnogo čemu, oseća se potpuno integrisanim u društvo svog novog doma. Međutim, to nije bio slučaj sa pravne tačke gledišta. Stekao je pravo da podnese zahtev za crnogorsko državljanstvo, ali zbog pravnih komplikacija i činjenice da su određeni zakoni u međusobnom sukobu, još uvek nije u mogućnosti da to pravo ostvari. U cilju rešavanja ovog problema, pokucao je na vrata crnogorske nevladine organizacije Pravni centar, koja pruža pravnu pomoć strancima koji traže azil u Crnoj Gori kroz projekat koji finansira EU pod nazivom „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ u saradnji sa Karitasom. Sada dobija pravnu pomoć od njih po ovom pitanju.

“Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja.”

Besplatne pravne usluge za one kojima je potrebna pomoć

Luka Kovačević je direktor NVO Pravni centar koja je osnovana 2007. godine sa ciljem pružanja podrške raseljenim licima i izbeglicama iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tada Crna Gora nije imala ni najosnovniju pravnu infrastrukturu vezanu za azilante, kao ni Vladin plan pružanja podrške azilantima ili raseljenim licima. Luka i njegov tim u početku su radili na pružanju podrške Vladi u prevazilaženju tih prepreka, a Vlada je uvela pravnu infrastrukturu koja od tada postoji.

Međutim, u međuvremenu su migranti iz drugih delova sveta počeli da pristižu u Crnu Goru i bila im je potrebna podrška. Prema statistici Pravnog centra, preko 95 odsto izbeglica u zemlji koristi Crnu Goru kao tranzitnu rutu, a samo mali broj njih odlučuje da ostane, jer većina za cilj ima zemlje sa boljom ekonomskom perspektivom. Ali onima koji ostanu potrebna je podrška. Luka objašnjava da država nema mnogo toga da im ponudi. „Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja”, kaže on.

Pružanje podrške ovim migrantima i drugima koji Crnu Goru vide samo kao tranzitnu rutu razlog je zašto je Lukina nevladina organizacija pokrenula projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ koji finansira EU u saradnji sa Karitasom.

„Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire.“

O projektu

Projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“, koji finansira EU, pokrenut je početkom 2020. godine i završen u julu 2021. godine. Ukupna finansijska vrednost projekta je bila preko 130.000 evra. Projekat je imao za cilj zaštitu prava različitih kategorija migranata kroz pružanje pravne pomoći, informisanje i savetovanje, humanitarnu pomoć i psihosocijalnu podršku, kao i rad na jačanju kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva i relevantnih institucija za sprovođenje politika koje se odnose na upravljanje migracijama, integraciju stranaca kojima je odobrena međunarodna zaštita i reintegraciju povratnika nakon readmisije.

*Ime je promenjeno da bi zaštitilo pravi identitet pomenutih osoba

Kroz ovaj projekat, 677 korisnika je dobilo podršku, od neregularnih migranata i osoba koje traže međunarodnu zaštitu u Crnoj Gori, do povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji. Pored besplatne pravne pomoći, migrantima je podeljeno 350 paketa humanitarne pomoći. „Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire“, kaže Luka.

Povratak zlatoveza

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Savremeno žensko preduzetništvo i drevni crnogorski zanat protkani su podrškom EU

Crnogorski zlatovez koristi se na narodnim nošnjama više od tri veka, ali je bio izložen opasnosti pada u zaborav zbog promene ukusa i prekida u prenošenju zanata sa starijih na mlađe generacije. Drugi razlog je bio taj što je čak i tamo gde su ljudi želeli predmete sa zlatovezom, dodavanje zlata na ionako skupu narodnu nošnju ili svilene košulje bilo veoma skupo. Međutim, zanat je nedavno podstaknut inicijativom lokalne crnogorske organizacije civilnog društva i podrškom Evropske unije.

Biserka Raičević je prevalila šezdesetu i potiče iz crnogorske porodice koja neguje tradiciju, posebno u vezi sa rukotvorinama. Iako je veći deo života radila kao ekonomista, iz hobija je nastavila da se bavi i tradicionalnim rukotvorinama koje je naučila u mladosti. Međutim, do nedavno se nikada nije okušala u zlatovezu, vrhuncu tradicije crnogorskog veza. To se promenilo kada se pridružila radionici organizovanoj uz podršku projekta ReLoAD koji finansira EU.

„Rad na zlatovezu zahteva mnogo strpljenja i veoma specifičnu i zahtevnu veštinu izrade.“

Oživljavanje zaboravljenog umeća

Biserka kaže da je za radionicu čula od svog supruga koji je video poziv na društvenim mrežama i skrenuo joj pažnju na priliku, znajući da voli ručni rad. Nije bila sigurna da li da se prijavi, jer je rad na zlatovezu veoma zahtevan, a i skup zbog zlatnog konca koji se koristi. Međutim, ipak je otišla na radionicu, vođena osećajem poštovanja i velike ljubavi prema tradiciji, iako ju je iskustvo naučilo da rad na zlatovezu zahteva, kako ona kaže, „mnogo strpljenja i vrlo specifičnu i zahtevnu veštinu izrade“.

Obuka je organizovana u okviru projekta „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ koji je finansirala EU, a obuhvatao je žene različitih godina i društvenog porekla. Starije vezilje prenele su svoje znanje na polaznice. Pored obuke, projekat je obuhvatio i podršku komunikaciji i izradi marketinškog plana za promociju zlatoveza, kao i pokretanje publikacije koja detaljno opisuje istoriju i značaj zanata.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija.“

O projektu

Projekat „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ sprovodi Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj u saradnji sa Udruženjem likovnih i zanatskih umetnika NIT. Projekat ima podršku Regionalnog programa za lokalnu demokratiju (ReLOaD), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Cilj projekta je promocija crnogorskog zlatoveza kroz izradu marketinškog plana, unapređenje ekonomskog i društvenog statusa žena kroz širenje veštine zlatoveza i popularizaciju zlatoveza kroz saradnju sa modnim kreatorima.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija“, kaže Biserka, a sa veštinama koje je stekla kroz projekat, odlučila je da pokrene mali biznis sa ciljem da predstavi i omogući pristup ovim lepim kreacijama većem broju ljudi. Modeli sa zlatovezom preovlađuju među proizvodima preduzeća RB Ethno Fashion Hand Made, uključujući moderne predmete za svakodnevnu upotrebu kao što su tašne, marame ili maske.

Pored proizvodnih i prodajnih aktivnosti, Biserka je organizovala i besplatne radionice na kojima doprinosi prenošenju ove veštine na druge žene iz svoje zajednice. „Smatram da ova tradicija treba da se održi, tako da sam zainteresovana da što više mladih ljudi nauči ovu veštinu“, kaže ona.

Proizvodnja pidžama koja se probudila u digitalnom dobu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Preduzetnica romske nacionalnosti iz Srbije proširuje svoje poslovanje na onlajn prodaju uz podršku EU

Slađana Vasić je preduzetnica romske nacionalnosti iz Kraljeva. Njeno preduzeće proizvodi pamučni donji veš i odećuza spavanje od ariljskog pamuka, što znači da se izrađuje od najkvalitetnije pamučne pređe. Njeno preduzeće je porodični biznis koji vodi zajedno sa svoja dva sina i mužem.

Oni već više od petnaest godina trguju proizvodima od pamuka, a 2014. godine počeli su da proizvode odeću za spavanje i donji veš koji se prodavao u njihovoj prodavnici u centru grada. Međutim, taj način prodaje morao je da se promeni pre dve godine.

„Nismo imali prihoda i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici.“

Pretvaranje krize u priliku

Kada je počela pandemija koronavirusa, Slađana je morala da zatvori radnju ne znajući kada će moći ponovo da je otvori. „Nismo imali prihode i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici“, kaže ona.

Tada ju je kontaktirala Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva (REDI), inicijativa koju finansira EU i koja sprovodi program pod nazivom Roma Digital Boost (Digitalni podsticaj za Rome) u saradnji sa romskim zajednicama širom Zapadnog Balkana kako bi se unapredile njihove digitalne veštine. Ponudili su Slađani podršku u promeni strategije prodaje kako bi svoje proizvode prodavala preko interneta, a ona je nevoljno pristala da proba. „U početku nisam verovala da mogu da prodajem svoje proizvode preko interneta jer to nisu luksuzni proizvodi, ali ljudi iz REDI-ja su me ubedili u suprotno i sada prodajemo preko interneta i to ide prilično dobro“, kaže Slađana.

REDI je pokrenuo Roma Digital Boost kako bi podržao tranziciju tradicionalnih preduzeća na onlajn prodaju, kao i njihovu registraciju. Program je opremio romske preduzetnike poput Slađane digitalnim alatima i veštinama da povećaju obim svog poslovanja i počnu da razvijaju preduzetničke aktivnosti na internetu. Preduzetnici koji su prošli kroz ovaj program dobili su komplet pribora za digitalizaciju, individualno vođenje i mentorsku podršku stručnjaka iz REDI-ja.

„Romi ne smeju biti zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa.“

O projektu

Projekat Integracija Roma 2020, koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju (RCC) uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacija za otvoreno društvo, između ostalog ima za cilj da smanji društveno-ekonomski jaz između romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Orhan Usein je šef Kancelarije za integraciju Roma u Savetu za regionalnu saradnju. On objašnjava da je od ključne važnosti osposobiti romsku zajednicu da koristi digitalne veštine i da prati najnovije poslovne trendove. Edukativni programi kao što je program Roma Digital Boost, koji je akcioni tim za integraciju Roma podržao finansijskim i ljudskim resursima, mogu da ubrzaju taj proces i osnaže uključivanje Roma u promovisanje, oblikovanje i sprovođenje Digitalne agende za Zapadni Balkan. „Romi ne smeju da budu zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa“, kaže Orhan.

Iako pandemija koronavirusa gubi na snazi i nema više lokdauna, Slađanina onlajn prodaja i dalje raste. Njen san je da jednog dana proširi poslovanje i postane poznati brend. Njena poruka drugima je inspirativna: „Želim da kažem svim Romkinjama preduzetnicama da žene mogu da rade isti posao kao muškarci, pa čak i više od toga. Zato samo napred, radite svoj posao: radite ga svim srcem i dajte sve od sebe i uspeh će doći – sto posto.”