Skip to main content

Аутор: WeBalkans

385,5 miliona evra iz Fonda solidarnosti EU za vanrednu zdravstvenu situaciju izazvanu koronavirusom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija završila je isplatu pomoći EU Solidarity Fund (EUSF) za 19 zemalja u ukupnom iznosu od gotovo 385,5 miliona evra za nošenje sa vanrednom zdravstvenom situacijom protiv koronavirusa. To je dodatak na 132,7 miliona evra plaćenih 2020. godine Zemljama članicama koje su tražile avans od EUSF-a. 17 Zemalja članica zatražilo je podršku EUSF-a, kao i Albanija, Crna Gora i Srbija kao zemlje kandidati.

 

Albanija i Crna Gora dobile su finansijsku podršku krajem 2021. godine, dok je za Srbiju potpisivanje sporazuma o doprinosu u toku, a očekuje se da će finansijska pomoć EUSF-a biti isplaćena ubrzo po potpisivanju sporazuma.

 

Komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, rekao je: „Od početka pandemije stojimo uz naše partnere na zapadnom Balkanu. Zadovoljan sam što su Albanija, Crna Gora i Srbija uspele da iskoriste podršku EUSF-a. Ovo je još jedna demonstracija posvećenosti EU pružanju podrške regionu u borbi protiv koronavirusa, gde je to moguće uz pristup istim mehanizmima pomoći kao i za naše Zemlje članice.“

 

Hitna zdravstvena podrška EUSF COVID-19 finansira medicinsku pomoć, kupovinu i distribuciju vakcina, ličnu zaštitnu opremu i medicinska sredstva, troškove zdravstvene zaštite, laboratorijske analize, mere prevencije i praćenje i kontrolu širenja bolesti.

Tradicionalna umetnost od plastičnih čepova za flaše

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Nevladina organizacija iz Sarajeva proizvodi uzbudljiva umetnička dela koristeći upotrebljene čepove za flaše.

U sarajevskom prigradskom naselju Ciglane vidljivo je izložen tepih. Ima nečeg drugačijeg u tom takozvanom ‚Čepoćilimu‘: napravljen je od 25.000 čepova plastičnih boca. Dizajniran je i napravljen u okviru projekta Udruženja zelene umetnosti, nevladine organizacije iz Sarajeva. Alma Hrasnica Dervišević, predsednica udruženja, objašnjava da je sve počelo pre deset godina kada je došla na ideju da se u okviru aktivnosti za Evropsku nedelju za smanjenje otpada u Sarajevu proizvodi umetnost koristeći čepove za flaše. „Tada je ovo bio prilično ambiciozan projekat za nas, jer nismo znali da li će ljudi ceniti ovu inicijativu i kakve ćemo povratne informacije dobiti“, kaže Alma.

Prvobitni izazov je bio da se prikupe zatvarači boca. Alma je postavila mesto za prikupljanje čepova i kontaktirala škole, firme i druge ustanove da pita da li su voljni da doprinesu ovom projektu prikupljanjem i isporukom odbačenih čepova plastičnih flaša. „Na moje iznenađenje, odziv je bio veoma dobar, za kratko vreme uspeli smo da prikupimo znatnu količinu čepova i tako je počeo Čepoćilimski trend“, kaže Alma.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu.“

Izrada jednog čepoćilima godišnje

Nakon uspeha prvog čepoćilima, Alma i kolege iz Udruženja zelene umetnosti odlučili su da ovo pretvore u godišnju aktivnost u kojoj dizajniraju i izrađuju najmanje jedan čepoćilim. Odlučili su da se zadrže na dezenu tradicionalnog bosanskog ćilima, koji će biti umetnička, ali i turistička atrakcija, doprinoseći promociji kulturnog nasleđa.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu“, kaže Alma.

Alma smatra da su uključivanjem mladih uspeli značajno da podignu svest među grupama koje mogu da doprinesu budućoj zaštiti životne sredine kroz smanjenje otpada i upravljanje otpadom.

Udruženje Zelena umetnost nedavno je dobilo podršku iz programa ReLOaD (Regionalni program lokalne demokratije) koji finansira EU. Program im je pomogao u njihovom najnovijem projektu dizajniranja i proizvodnje klupa od plastičnih čepova, sa dezenom tradicionalnog bosanskog ćilima. U ovu najnoviju aktivnost uključili su decu iz OŠ Vladislav Skarić, OŠ Mjedenica za decu sa poteškoćama u učenju i sirotište Bjelave. U okviru projekta realizovano je 30 eko-umetničkih radionica o pretvaranju otpada u eko-umetnost. Na tim radionicama koristili su materijale kao što su plastične flaše i konzerve. U svom završnom projektu, koristili su oko 15.000 plastičnih čepova za izradu klupa.

„Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

Projekat je stvorio sredinu u kojoj su deca i mladi mogli da razvijaju i kulturno-ekološke inicijative i da se druže kroz umetničke aktivnosti. „Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU“, kaže Alma.

Klupa napravljena od čepova sada se nalazi u samom centru Sarajeva u Gimnazijskoj ulici, okružena osnovnim i srednjim školama. Alma je ponosna na to, jer sva deca koja su radila na njoj, kao i njihovi školski drugovi, mogu da je vide svakog dana i da se podsete na važnost smanjenja otpada i upravljanja njime.

Počela Evropska godina mladih

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

EU je nedavno proglasila 2022. godinu za Evropsku godinu mladih. Aktivnosti koje će biti organizovane u sklopu ove godine uključivaće konferencije, inicijative kojima se promoviše učešće mladih u vođenju javnih politika, kampanje podizanja svesti o inkluzivnijoj, zelenijoj i digitalnijoj EU, kao i studije i istraživanja okolnosti u kojima se nalaze mladi ljudi. Evropska godina mladih ide ruku pod ruku sa NextGenerationEU, koji ponovo otvara perspektive za mlade, uključujući kvalitetne poslove i mogućnosti obrazovanja i obuke za Evropu budućnosti, i podržava učešće mladih ljudi u društvu.

 

Godina mladih tražiće sinergiju i komplementarnost sa drugim programima EU usmerenim ka mladim ljudima širom spektra javne politike – od programa ruralnog razvoja usmerenih na mlade poljoprivrednike do istraživačkih i inovacionih programa, kao i od kohezije do akcija vezanih za klimatske promene – uključujući programe EU sa međunarodnom podrškom ili programe transnacionalne prirode.

 

Pored Erazmus+ i European Solidarity Corps, sa budžetima za tekući finansijski period od 28 milijardi evra, odnosno milijardu evra, EU’s Youth Guarantee i Youth Employment Initiative  stvaraju više mogućnosti za mlade. U međuvremenu, tokom 2022. godine takođe će biti pokrenut novi program pod nazivom ALMA za podršku prekograničnoj profesionalnoj mobilnosti za  ugrožene mlade ljude.

 

Kompletan program aktivnosti i dodatnih informacija biće dostupan na Youth Portal. Obim aktivnosti obuhvatiće pitanja koja uglavnom pogađaju mlade ljude, prateći prioritete istaknute u Ciljevima mladih, kao što su jednakost i inkluzija, održivost, mentalno zdravlje i blagostanje, kao i kvalitetno zapošljavanje. Oni će takođe uključivati mlade ljude izvan EU.

Sada i svet može da upozna tajne pastirskih staza

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU podržava avanture na otvorenom putem fizičkog i digitalnog obeležavanja planinskih staza. Planinski krajevi u okolini Peći na Kosovu imaju u planu da prevaziđu masovni turizam tako što će nuditi personalizovana iskustva koja spajaju domaće tradicije sa strmim okruženjem. Turistički potencijal regiona identifikovan je pre više godina kada su započete investicije kako u infrastrukturu, tako i u ljude. Sada posetioci provode vreme brdareći, pešačeći i vozeći bicikl. Ljubitelji prirode provode vreme na albanskim Alpima – Prokletijama – planinskom vencu koji dele Kosovo, Crna Gora i Albanija. Grupa entuzijasta, od kojih je nekolicini to i stil života, ponosno dele svoja lokalna bogatstva sa ostatkom sveta i sada ubiraju plodove koje donosi turizam.

„Ovaj projekat je najuspešnija intervencija sprovedena na ovim planinskim vencima u poslednjih 20 godina.“

Tamo gde su samo pastiri kročili Lokalno planinarsko udruženje Đeravica pronašlo je partnera u prekograničnom projektu Kosovo – Crna Gora koji finansira Evropska unija, a koji ulaže u obeležavanje postojećih i novih staza za pešačenje i vožnju bicikla. „Ovaj projekat je najuspešnija intervencija sprovedena na ovim planinskim vencima u poslednjih 20 godina“, kaže Raif Đikoli iz Đeravice. Udruženje je bilo uključeno u sve faze projekta, davalo mišljenje o predloženim maršrutama i obeležilo ih. „Ponosimo se izborom najboljih staza kojima su ranije samo meštani pešačili – poput one iz centra mesta, gde je nadmorska visina 550 metara, kroz pašnjake, pored pastirskih katuna na visini od 1.800 metara“, kaže Đikoli, potvrđujući da je obeležavanje obavljeno prema međunarodnim standardima. Staze prolaze kroz živopisne delove zaštićenih oblasti i na Kosovu i u Crnoj Gori. Avanturisti mogu da provode dane prelazeći s jedne strane granice na drugu i ukrštajući se sa poznatijim regionalnim planinskim putevima kao što su Vrhovi Balkana ili Via Dinarica.

„Oznake staza i prateće aktivnosti u skladu su sa lokalnim razvojnim planovima i strategijama za razvoj turizma u regionu.“

O projektu Projekat Prokletije – Čudnovata destinacija nastao je sa ciljem jačanja prekogranične zone između Kosova i Crne Gore kao destinacije u prirodi. Obeležena je mreža od oko 334 km pešačkih i biciklističkih staza između Kosova i Crne Gore. Celokupan pogranični region opremljen je odmorištima, vidikovcima i parkingom za bicikle. Ovaj projekat koji finansira EU podsticaće ekonomski razvoj i stvoriti nove mogućnosti za zapošljavanje. Sve informacije na jednom mestu Obeležene staze prelaze granice, ali se drže prirodnog toka masiva i vode posetioce od jednog do drugog zadivljujućeg pogleda na Prokletije. Organizacije koje sprovode projekat dobile su pozitivne reakcije od turističkih vodiča koji rade u oblasti u kojoj je postavljeno više stotina oznaka duž 334 km pešačkih i biciklističkih staza. Sokol Luta iz Regionalne razvojne agencije – Zapad, partnera na projektu sa kosovske strane, objašnjava da je sa sredstvima EU postavljeno 25 informativnih tabli, da su obeleženi izvori vode, a putokazi sada upućuju i ka vidikovcima. „Oznake staza i prateće aktivnosti u skladu su sa lokalnim razvojnim planovima i strategijama za razvoj turizma u regionu“, kaže Luta. On dodaje da je postojala odlična saradnja između zainteresovanih strana sa obe strane granice u cilju poboljšanja kvaliteta turističke ponude Prokletija, povećanja vidljivosti i, na kraju, predstavljanja prekogranične oblasti kao jedinstvene atraktivne destinacije. Na primer, organizacije koje sprovode program prikupile su na jednom mestu – na sajtu i u aplikaciji za pametne telefone – sve pružaoce smeštaja, ugostiteljskih i turističkih usluga. Pored digitalizovanih mapa staza, posetiocima se daje mogućnost da odaberu organizovane ture ili da nezavisno otkrivaju oblast.

Slaganje delova albanskog kulturnog nasleđa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Sredstva EU obnavljaju mozaik Nacionalnog istorijskog muzeja oštećenog u zemljotresu 2019. godine

Nijedna poseta Tirani nije potpuna bez fotografisanja ispred velikog mozaika koji pokriva fasadu Nacionalnog istorijskog muzeja. Zauzimajući centralni položaj u nizu zgrada koje okružuju glavni trg prestonice, mozaik je konceptualizovan početkom osamdesetih godina prošlog veka i nosi naziv „Albanija“. Na njemu su prikazani ljudi koji su živeli na teritoriji današnje Albanije u različitim epohama.

Mozaik je bio svedok mnogim istorijskim događajima koji su se odigrali ispred njega na Skenderbegovom trgu, ali temelje mu je zaista uzdrmao tek zemljotres 2019. godine. To je bio najjači zemljotres u poslednjih pola veka koji je odneo mnoge živote i naneo imovinsku štetu širom centralne Albanije, uključujući 53 lokacije kulturnog nasleđa.

„Bilo je samo nekoliko intervencija od kada je svečano otvoren pre nekoliko decenija – na primer, zvezda kao simbol komunizma uklonjena je iz mozaika.“

Inženjeri iz EU doprinose obnovi

Po mišljenju građevinske inženjerke Danijele Kortoči, koja radi na restauraciji mozaika, jedna figura se ističe među svim drugim u mozaiku „Albanija“: žena sa puškom u ruci.

„Žena u narodnoj nošnji stoji između dva muškarca u središtu mozaika, predstavljajući snažnu albansku ženu komunističkog doba, ali koja takođe ima svoju prijateljsku stranu prikazanu otvorenom levom šakom koja simbolizuje gostoprimstvo“, objašnjava mlada inženjerka koja je uključena u radove na restauraciji nakon zemljotresa. „Bilo je samo nekoliko intervencija od kada je napravljen pre nekoliko decenija – na primer, zvezda kao simbol komunizma uklonjena je iz mozaika“, kaže Kortoči i dodaje da na restauraciji rade i stručnjaci iz EU i domaći stručnjaci, među kojima su i oni koji su učestvovali u izradi mozaika.

Kortoči radi sa timom stručnjaka koji su napravili spisak 27 lokacija kulturnog nasleđa koje ispunjavaju uslove za intervenciju u okviru najvećeg kulturnog projekta koji je EU ikada sprovela u Albaniji. Stručnjaci iz EU donose dodatnu vrednost prenošenjem znanja na novu generaciju studenata lokalnog kulturnog nasleđa. Oni rade rame uz rame na oštećenim zidinama zamkova, starim lučkim gradskim utvrđenjima, muzejskim zgradama i mostovima. U nastojanju da se očuvaju veštine koje nestaju, rad na dvorcima ili mostovima uključuje tradicionalno zidanje uz upotrebu lokalnog kamena. Krajnji cilj je oživljavanje ovih odabranih lokacija kako bi se povećao turistički potencijal, što direktno doprinosi društveno-ekonomskom oporavku Albanije.

„Za nas inženjerke, biti u građevinarstvu je misija. Osećamo potrebu da budemo uzor onoj petogodišnjoj devojčici koja sada crta kućicu i boji u žuto sunce u uglu crteža.”

O projektu

U jednom od svojih najvećih programa kulturnog nasleđa, vrednog 40 miliona evra, EU radi u Albaniji na podršci obnove lokacija i spomenika pogođenih zemljotresom 2019. godine. Program ima za cilj da doprinese društveno-ekonomskom oporavku Albanije obnavljanjem kulturnog nasleđa zemlje i obnavljanjem njenog turističkog potencijala, kao i pružanjem podrške lokalnim zajednicama. Program je postao još bitniji u svetlu posledica pandemije koronavirusa, koja je značajno pogodila albanski turistički sektor.

Evropa je mesto gde želimo da budemo

Ekonomska transformacija Albanije počela je kada je demokratija okončala decenije komunizma početkom devedesetih godina. Kortoči stoga pripada drugoj generaciji koja radi na tome da doprinese zemlji koja teži članstvu u EU. Pored profesionalnog inženjerskog angažmana, pridružila se Mladim evropskim ambasadorima, kreativnoj mreži budućih uticajnih pojedinaca sa celog Zapadnog Balkana.

„Sećam se da sam tokom odrastanja slušala izjave kao što su ‚Želimo da Albanija bude kao i ostatak Evrope‘, to jest kao razvijene države članice EU. Zato sam želela da saznam više o Uniji i podelim njene vrednosti sa svojim vršnjacima, radujući se tome kao našoj zajedničkoj budućnosti“, kaže Kortoči. Među tim evropskim vrednostima je i negovanje kulturnog nasleđa koje postoji u izobilju u Albaniji.

Još jedna važna uloga u kojoj Kortoči vidi sebe je da daje primer budućim generacijama, posebno devojčicama. Iako žene čine manje od 1% radne snage u građevinskom sektoru, ona kaže: „Sposobna sam da radim i da budem prepoznata po svojoj stručnosti kao i muškarci. Za nas inženjerke, biti u građevinarstvu je misija. Osećamo potrebu da budemo uzor onoj petogodišnjoj devojčici koja sada crta kućicu i boji u žuto sunce u uglu crteža.”

Baš kao i žena na mozaiku koja je prikazana kako se bori i poziva druge da se pridruže, rad na obnovi ovih spomenika ne radi samo na očuvanju prošlosti ili sadašnjosti, već i na budućnosti, kako bi mlađe generacije znale odakle potiču.

Zaštita staništa koja su dobra za ljude, biljke i životinje

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Poboljšano upravljanje zaštićenim područjima u Albaniji smanjuje gubitak biodiverziteta

Skadarsko jezero je najveće jezero na Balkanskom poluostrvu. Nalazi se na severu Albanije i kroz njega prolazi granica sa Crnom Gorom. Kao prirodni rezervat, to je jedno od evropskih područja za najbogatijim biodiverzitetom, sa obiljem vrsta riba i ptica koje se mogu naći samo ovde. Jezero takođe igra važnu ulogu kao tranzitno područje – takozvani Jadranski preletni put – za stotine hiljada ptica selica.

Međutim, već duže vremena ovo prirodno bogatstvo je u opasnosti od zagađenja i iskorištavanja od strane čoveka. Bila je potrebna stručna intervencija kako bi se uvele najbolje prakse iz Evropske unije, što je rezultiralo prvim Planom upravljanja Skadarskim jezerom.

 „Uz pomoć EU, počela je nova era ispravnog upravljanja zaštićenim područjima.“

Održivo upravljanje zaštićenim područjima

Plan upravljanja uspostavila je Nacionalna agencija za zaštićena područja (NAPA), a realizovala Regionalna uprava za zaštićena područja. Age Martini, glavna nadzornica regionalne administracije u Skadru, potvrđuje da plan predstavlja veliku promenu u pristupu osoblja zaštićenom području i obezbeđivanju željenih ishoda. „Osoblje u našoj regionalnoj kancelariju sada ima jasnu predstavu o protokolima koje treba poštovati u tom području i kako koristiti novu opremu za izradu izveštaja o flori i fauni“, kaže ona.

Plan je počeo da se sprovodi uz pomoć EU, koja je donela znanje i iskustvo njenih država članica. Njihova podrška se kretala od praćenja divljih životinja, obuke i izgradnje drugih kapaciteta, do razvijanja odnosa sa zajednicama koje žive u zaštićenom području, kao i obezbeđivanja profesionalne opreme koja pomaže osoblju da obavi posao. „Uz pomoć EU počela je nova era pravilnog upravljanja zaštićenim područjima, jer svaki službenik ima jasne smernice, dok smo svi svesni opšteg cilja“, kaže Martini, navodeći primer kako sada postoji protokol čak i za odnos prema turistima.

Zaštićena područja i NAPA rastu zajedno

Poslednjih godina milioni prijavljenih turista svake godine posete zaštićene oblasti u Albaniji. Ovaj uspeh pripisuje se planovima upravljanja koje je NAPA razvila uz pomoć EU, a koji se sprovode u zaštićenim područjima zemlje. Reputacija Albanije raste među turistima koji su privučeni niskim cenama, dobrom hranom i prirodnim lepotama.

Međutim, fokus ostaje na zaštiti biodiverziteta putem metoda mehanizma za praćenje u zaštićenim područjima uvedenim u skladu sa standardima EU Natura 2000. Više od 100 zaposlenih U NAPA-i je do sada prošlo obuku za borbu protiv požara i prirodnih nepogoda; upoznati su sa procesom prikupljanja i obrade informacija o sistemima koji postoje u divljini, a pre svega imaju strategije za povećanje saradnje između zajednica koje žive u zaštićenim područjima, kao i za upravljanje tih područja.

„Svedoci smo menjanja stava zajednica prema našim namerama, koji se iz sumnjičavosti pretvorio u podršku pozitivnim promenama koje su one donele u njihova područja.“

O projektu

Projekat NaturAl doprineo je usklađivanju mreže zaštićenih područja u Albaniji sa mrežom EU Natura 2000, a prihvatanjem standarda EU Albanija napreduje ka članstvu u EU.

Od 2015. do 2019. godine, fokusirajući se na deset odabranih zaštićenih područja, projekat je radio na poboljšanju upravljanja tih područja, fokusirajući se na: obuku i izgradnju kapaciteta Nacionalne agencije za zaštićena područja i regionalnih agencija; praćenje divljih životinja; obezbeđivanje opreme; i jačanje odnosa sa zajednicama.

Direktor NAPA-e, Zamir Dedej, potvrđuje da postoje ogromne koristi od postojanja dugoročnih ciljeva kojima su prioritet i prirodno stanište i zajednice koje tamo žive. „Svedoci smo menjanja stava zajednica prema našim namerama, koji se iz sumnjičavosti pretvorio u podršku pozitivnim promenama koje su one donele u njihova područja.“ Dedej objašnjava da zajednice sada shvataju da treba pratiti njihovu aktivnost i da to doprinosi smanjenju ilegalnih radnji kao što su ilegalna seča šuma ili krivolov. Štaviše, shvatili su da što se bolje upravlja zaštićenim parkovima, to ima više turista i ekonomske koristi za sve.

Za takav pozitivan razvoj događaja zaslužna je pomoć EU, koja je došla u trenutku kada je bila najpotrebnija, a NAPA je postala operativna tek 2016. godine. Od tada, Albanija je ostvarila značajan napredak u proširenju mreže zaštićenih područja i povećanju nivoa implementacije svojih planova upravljanja sa 19 na 53 odsto. Ovi rezultati dodatno su ohrabrili Agenciju i oni su sigurni da će se saradnja sa EU nastaviti novom fazom koja će dodatno smanjiti gubitak biodiverziteta, ali i sprečiti ekološki kriminal i povećati ulaganja u zaštićena područja u Albaniji.

Putovanje kroz vreme do bitke na Neretvi

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU nudi virtuelnu stvarnost posetiocima muzeja u BiH

Bitka na Neretvi bila je jedna od najznačajnijih bitaka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Krajem 1942. godine nemačka vrhovna komanda je smatrala da postoji mogućnost savezničkog iskrcavanja na Balkanu. Stoga je Adolf Hitler naredio ofanzivu kako bi uništio Vrhovni štab partizanskog pokreta koji se nalazio u centralnoj Bosni i Hercegovini. Prekretnica bitke bilo je uspešno dizanje u vazduh veoma čuvanog mosta preko Neretve od strane partizana, kako bi se usporilo napredovanje nemačkih snaga.

Bitka je šezdesetih godina ovekovečena filmom Bitka na Neretvi u kojem su pored mnogih holivudskih glumaca glumili i tadašnje zvezde Jul Briner i Orson Vels. Plakat filma je dizajnirao Pablo Pikaso, besplatno. Nakon prikazivanja i uspeha filma, državne vlasti otvorile su muzej Bitka na Neretvi u blizini mesta bitke, u gradu Jablanici u Bosni i Hercegovini. Muzej postoji već pola veka, ali je imao veoma malo posetilaca u poslednjih 20 godina.

Zahvaljujući inicijativi nevladine organizacije iz Bosne i Hercegovine, publika sada može ponovo da proživi bitku kroz osavremenjene sadržaje i 3D virtuelnu stvarnost, što je novi razlog za posetu muzeju u Jablanici.

„Shvatili smo da je muzej u Jablanici veoma atraktivan u smislu lokacije i priče koju nosi sa sobom, ali da ne nudi mnogo sadržaja, tako da nije bio zanimljiv za posetioce, pa smo odlučili da uradimo nešto po tom pitanju.“

Pretvaranje muzeja u atrakciju

Udruženje Link, nevladina organizacija iz Bosne i Hercegovine, realizovalo je projekat promocije prirodnog turizma u okolini Jablanice. Međutim, pošto je region takođe bogat kulturnim nasleđem, odlučili su i njime da se pozabave. „Shvatili smo da je muzej u Jablanici veoma atraktivan u smislu lokacije i priče koju nosi sa sobom, ali da ne nudi mnogo sadržaja, tako da nije bio zanimljiv za posetioce, pa smo odlučili da uradimo nešto po tom pitanju“, kaže Rasim Tulumović iz Udruženja Link. U kontaktima s kolegama iz Narodnog muzeja Crne Gore, saznali su da je muzej u Nikšiću u sličnoj situaciji, te su uvideli da će to biti odlična prilika za prekograničnu inicijativu koja promoviše kulturno nasleđe u okviru turističkog paketa. Za to im je bila potrebna pomoć, a podrška je došla iz programa prekogranične saradnje (CBC) za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru koji finansira EU.

Glavna pitanja sa kojima su se suočavali muzeji sa obe strane granice bila su način predstavljanja sadržaja i promocija. Rasim objašnjava da korišćenje savremene opreme i tehnike u ovim muzejima gotovo da i nije postojalo, pa je zbog toga broj posetilaca bio mali, a i oni koji su dolazili nisu se dugo zadržavali. „Pored toga, nije bilo mesta da se popije kafa ili kupi neki suvenir, tako da bi se moglo reći da ti muzeji nisu služili razvoju turizma“, kaže Rasim.

Uz podršku EU, partnerske strane počele su da na inovativan način predstavljaju istoriju. Uvele su modernu opremu u muzeje, razvile prezentacije virtuelne stvarnosti i animirane igrice koje istorijske činjenice predstavljaju na zabavan način. Na primer, ako sada odlučite da odete u obilazak virtuelne stvarnosti bitke na Neretvi u Jablaničkom muzeju, moraćete da stavite 3D naočare i da se nađete u sedištu partizanske komande, okruženi animiranim glumcima. Komandant će vam dati zadatak da spasite ranjene vojnike, a na putu ćete se suočiti sa brojnim preprekama koje treba prevazići. „Smatramo da je ovaj pristup posebno privlačan mladim ljudima kojima je dosadno da uče istoriju na tradicionalan način“, kaže Rasim.

Virtuelne prezentacije su bile samo deo projekta. Partnerske organizacije su muzeje opremile i 3D naočarima, LED ekranima, tabletima, e-vodičima i drugom virtuelnom opremom. Pored toga, doprineli su obuci i sertifikaciji turističkih vodiča u savremenoj metodologiji rada, podstakli mala preduzeća da proizvode suvenire i pomogli muzejima u izradi poslovnih planova.

„Kao rezultat podrške EU sada oba muzeja mogu da postanu potpuno finansijski održiva, a drugi muzeji iz regiona su bili u kontaktu sa njima kako bi naučili kako da primene svoj pristup.“

O projektu

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) II CBC Program Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2014–2020 ima kao svoj opšti programski cilj održivi razvoj prekograničnog područja između Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji se promoviše kroz sprovođenje zajedničkih aktivnosti kojima se maksimalno povećavaju komparativne prednosti tog područja. Ukupno IPA finansiranje za Program Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2014-2020. godine iznosi 8.400.000 evra.

Projekat „Zabavni muzeji“ koji finansira EU imao je značajan ekonomski uticaj na oba muzeja. Muzej u Jablanici je, na primer, udvostručio cenu ulaznice i uprkos tome što je pandemijska godina – kada se očekivalo da će broj stranih posetilaca biti mali – takođe udvostručio broj pojedinačnih posetilaca. „Kao rezultat podrške EU sada oba muzeja mogu da postanu potpuno finansijski održiva, a drugi muzeji iz regiona su bili u kontaktu sa njima kako bi naučili kako da primene svoj pristup“, kaže Rasim.

Ono što je još važnije, projekat je takođe imao značajan uticaj na prekograničnu saradnju između muzeja i ustanova kulture obe zemlje. Projekat je omogućio zajedničke posete turoperatera sa obe strane granice, koje su za cilj imale da ih inspirišu da dovode svoje putnike u muzeje, a takođe je uključio i blisku saradnju na sprovođenju projekata između ustanova kulture i lokalnih vlasti.

Borba za prava potrošača na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Bespovratna sredstva EU omogućavaju civilnom društvu da podrži pravnu infrastrukturu, ali i da igra aktivnu ulogu kao nadzornik sprovođenja

Uobičajeno je da se u kosovskim prodavnicama vide natpisi koji upozoravaju da kupljena roba ne može da se vrati. Prodavci svojevoljno određuju pravila u slučajevima feleričnih proizvoda i njihova pravila mogu da variraju od kreditnih menica koje obavezuju kupce da isti iznos potroše na drugi proizvod, do ponude povraćaja kupljene robe u ograničenom trajanju od 24 sata.

Ovakvo nepravedno poslovno okruženje može procvetati uglavnom zbog neinformisanih potrošača koji nisu svesni važećih zakona koji ih štite ili da postoje mehanizmi za njihovo sprovođenje. Ovaj nedostatak informacija potvrđen je 2020. godine kada je istraživanje koje je finansirala EU pokazalo da 42 odsto potrošača ne zna da Zakon o zaštiti potrošača postoji i da još uvek nisu upoznati sa svojim pravima po zakonu i da bi mogli da vrate robu bez obzira da li se kupuje u prodavnicama ili na internetu.

„Godinu dana pošto je naša platforma počela sa radom, broj žalbi registrovanih u centralnom Odeljenju za zaštitu potrošača porastao je osmostruko.“

Da bi popunio ovu prazninu, Institut za razvojnu politiku (INDEP) je uspostavio platformu koja koristi moć društvenih mreža za informisanje, edukaciju i osnaživanje potrošača na Kosovu. Sajt Kosovskog čuvara potrošača (Mbrojtësit eKonsumatorëve) objašnjava zakon na jednostavan način putem postera i infografika, pa čak i ulazi u pojedinosti u interakciji sa pojedincima na platformi. Sadržaj je inspirisan svakodnevnim pitanjima sa kojima se Kosovari susreću prilikom kupovine robe ili usluga. Govoreći jezikom onih kojima je bio potreban pristup ovim informacijama, platforma je dostigla publiku od 30.000 ljudi u prvoj godini rada. Povećani nivo svesti imao je uticaj na zvanične pritužbe podnete centralnim vlastima.

„Godinu dana pošto je naša platforma počela sa radom, broj žalbi registrovanih u Odeljenju za zaštitu potrošača porastao je osmostruko“, kaže Fatbarda Restelica iz INDEP-a. Ukupan broj zvaničnih pritužbi podnetih ove godine, do početka decembra, je rekordnih 1.871. Mbrojtësit e Konsumatorëve je savetovao potrošače da podnesu žalbe u vezi sa bezbednošću hrane, kršenjem prava na garanciju proizvoda i onlajn kupovinom između ostalog.

Pandemija je podstakla i e-trgovinu i nepošteno trgovanje

Prepoznajući povećanje e-trgovine od početka pandemije, pri čemu je onlajn trgovina porasla za 200 odsto u 2020. godini, Mbrojtësit e Konsumatorëve su pojačali svoju aktivnost kako bi zaštitili potrošače koji su ulazili u ovaj novi odnos sa prodavcima. „Potrošači su se suočili sa organizovanim povećanjem cena, kršenjem prava tokom onlajn kupovine, nepristajanjem na povraćaj proizvoda i nepoštenim opštim trgovačkim praksama“, kaže Restelica i objašnjava da je podizanje svesti bilo usmereno na proveru prodavaca pre kupovine i na proceduru podnošenja žalbi.

„Naš sledeći cilj je da uspostavimo mehanizam za podršku potrošačima u rešavanju žalbi posredovanjem i pravnim lekovima.“

O projektu

INDEP je podržan od strane Evropske unije putem Okvirnog sporazuma o partnerstvu u oblasti zaštite potrošača za period od 2019. do 2022. godine. Program je stavio zaštitu potrošača u središte donošenja odluka i ciklusa javnih politika. Njegovi glavni ciljevi bili su osnaživanje potrošača i povećanje svesti o zaštiti potrošača na Kosovu. U sprovođenju ovih ciljeva, INDEP je dao preporuke javnih politika i takođe je vodio kampanju „Mbrojtësit e Konsumatorëve“, Nadzor zaštite potrošača.

Sledeći korak u zaštiti potrošača

Politika i zaštita potrošača su važna sredstva za povećanje poverenja potrošača, unapređenje konkurencije i pomoć u oporavku ekonomije. INDEP je stoga motivisan da pažljivo prati dalje reforme u tom sektoru, uključujući praćenje amandmana za usklađivanje trenutnog zakona sa zakonodavstvom EU. Organizacija je kosovskim ustanovama dostavila komentare na osnovu njihovih istraživanja.

Zvanični podaci pokazuju da je ovaj višestruki aktivizam poboljšao ukupnu zaštitu potrošača, uključujući i postupanje po pritužbama, jer je došlo do povećanja u pozitivnom rešavanju slučajeva. Međutim, Restelica kaže da se građani koji dobiju negativan odgovor obeshrabre i ne ostvaruju svoje pravo da pokrenu sudski spor. To se uglavnom dešava zbog troškova postupka i dugog vremena koje je potrebno da se predmeti reše. „Zato je naš sledeći cilj da uspostavimo mehanizam podrške potrošačima u rešavanju žalbi posredovanjem i pravnim sredstvima“, dodaje ona odlučno.

Osnažujući potrošače informacijama o osnovnim pravima, Mbrojtësit e Konsumatorëve su pretvorili kosovskog potrošača u važan izvor tržišne discipline, podstičući trgovce da se takmiče nudeći korisne proizvode i usluge, i da transparentnije otkrivaju informacije. To se takođe odražava na poverenje potrošača u nevladinu organizaciju koja je u stanju da brani svoja prava – 68 odsto Kosovara smatra da su organizacije civilnog društva u stanju da to učine: brojka slična proseku EU. Kao čuvar koji je aktivno uključen u podizanje svesti javnosti, koji je aktivno zagovarao i bio prisutan u medijima u proteklih nekoliko godina, INDEP je dao veliki doprinos ovako visokom stupnju poverenja.

Malikowski couture: novi modni brend inspirisan tradicionalnim romskim kostimima

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Mladi romski umetnik ulazi u svet mode zahvaljujući projektu koji finansira EU u Severnoj Makedoniji

U porodici Muameda umetnici uvek imaju finansijskih problema i nemaju budućnost u svojoj struci. Muameda su od malih nogu veoma privlačili umetnost i dizajn, ali pošto je imao dobre ocene u skoro svim drugim predmetima u školi, izabrao je da studira prava.

Uz vredan rad, Muamed je imao visoke ocene na fakultetu, ali neposredno pre nego što je trebalo da diplomira, nešto se prelomilo u njemu. „Svi oko mene, uključujući i moju porodicu, očekivali su da budem neko ko nisam ja, neko koga nikada nisam upoznao u duši. Znao sam da ne pripadam tom svetu i odlučio sam da poslušam svoje srce i sledim svoje snove“, kaže Muamed.

„Bilo mi je teško jer nisam imao podršku porodice ili prijatelja. Stalno su mi govorili: ‚Ne možeš to da uradiš‘; ‚Odustani, nećeš uspeti‘; Treba da budeš advokat‘.“

Živeti san

Odlučio je da upiše Fakultet za modni dizajn na Univerzitetu Goce Delčev u Štipu, u Severnoj Makedoniji. Odluka da studira modni dizajn nije bila lak izbor, ali čim je Muamed počeo da studira modu, počeo je da crta ilustracije kako bi oživeo svoje inovativne modne ideje. „Bilo mi je teško jer nisam imao nikakvu podršku porodice ili prijatelja. Stalno su mi govorili: ‚Ne možeš to da uradiš‘; ‚Odustani, nećeš uspeti‘; ‚Treba da budeš advokat‘“, kaže Muamed.

Stvaranje novog brenda i ulazak na modno tržište nije lako, te je budućnost za Muameda izgledala prilično teško. Muamed je 2020. godine, baš kada je razmišljao o odustajanju, čuo za projekat koji finansira Savet Evrope, a koji vodi Evropski institut za umetnost i kulturu Roma (ERIAC), a koji podržava mlade Rome u kreativnim i poslovnim poduhvatima. Zahvaljujući ERIAC-u i njegovom finansiranju, Muamed je konačno dobio priliku da svoju strast pretvori u biznis.

Ali to je bio samo početak i Muamed je ciljao na mnogo veći uspeh. On nije imao prodavnicu, za čije otvaranje su bile potrebne znatne finansijske investicije, koje Muamed nije mogao da pokrije. Onda je počela pandemija. Uz patnju i nevolje koje je prouzrokovala, otvorila je i nove načine poslovanja. Drugi projekat koji finansira EU – Romski digitalni podstrek uz podršku Saveta za regionalnu saradnju (RCC) – pomogao je Muamedu da prevaziđe taj izazov.

„Projekat za digitalni podstrek Roma koji finansira EU pomogao mi je da podignem svoje poslovanje na viši nivo i započnem putovanje ka tome da postanem poznati brend.“

O projektu

Projekat integracije Roma ima za cilj da se smanji društveno-ekonomski jaz između romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i da se ojačaju institucionalne obaveze vlada da uključe i ostvare specifične ciljeve integracije Roma u redovne javne politike. Sprovodi ga Savet za regionalnu saradnju, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacija za otvoreno društvo.

Roma Digital Boost obučio je Muameda za onlajn prodaju, stvaranje brenda i vizuelnog identiteta za njegovu kompaniju, kao i za upravljanje i promociju na kanalima društvenih mreža. „Projekat za digitalni podstrek Roma koji finansira EU pomogao mi je da podignem svoje poslovanje na viši nivo i započnem putovanje ka tome da postanem poznati brend“, kaže Muamed.

Sada je pokrenuo svoju prvu bitnu modnu kolekciju, nadahnutu tradicionalnim romskim kostimima. Njegova kreacija Aurora osvojila je drugo mesto na takmičenju za Mis slobode sveta, a još jedna kreacija izabrana je za najbolji nacionalni kostim na takmičenju za Mis leta 2021. u Albaniji. Njegova vizija za budućnost je da otvori veći modni studio u prestonici Severne Makedonije, Skoplju, a zatim da se proširi i na međunarodno tržište. „Čak i ako to drugima izgleda nemoguće“, kaže Muamed, „hajde da zajedno stvaramo priče koje vredi pričati glasno i ponosno.“

Iako projekat integracije Roma u RCC uglavnom funkcioniše na nivou javnih politika, on nastavlja da podržava programe koji rade direktno sa romskim zajednicama. Digitalni podstrek za Rome, koji RCC podržava kako finansijski, tako i sa ljudstvom, jedan je od tih programa i posebno je važan jer pomaže da se ubrza proces digitalizacije u romskim zajednicama.

„Bez digitalnih veština nema napretka u procesu integracije u bilo kojoj oblasti, uključujući kvalitetno obrazovanje, ravnopravno učešće na tržištu rada, pristup javnim i zdravstvenim uslugama i pristup informacijama. Visoko motivisani ljudi poput Malikovskog su najbolji primeri kako romska zajednica može da doprinese tekućem preobražaju naših privreda“, kaže Orhan Usein, šef Kancelarije za integraciju Roma u Savetu za regionalnu saradnju.

U međuvremenu, Muamed kaže: „Ohrabrujem sve, a posebno mlade Rome, da slušaju svoja srca i slede svoje snove. Nikad ne odustajte od onoga što vas čini srećnim u životu. Uvek budite svoji!“