Kako crnogorska deca prstenovanjem ptica pomažu u zaštiti biodiverziteta
Prstenovanje ptica je važan način prikupljanja informacija o selidbenim putevima ptičijih vrsta, njihovim mestima zaustavljanja, zimovalištima i brzinama selidbe. To pomaže u praćenju kretanja ptica i njihovog životnog toka, od dužine života, uzroka smrti i vernosti mestu rođenja do mesta gnežđenja i parenja. Prikupljeni podaci pomažu da se stvori slika o svakoj vrsti, da li joj se broj smanjuje ili se uspešno razmnožava, što predstavlja neprocenjive informacije za zaštitu naših ptica i biodiverziteta.
Centar za zaštitu i istraživanje ptica (CZIP), crnogorska nevladina organizacija, smatra da ova naučna aktivnost takođe može biti veoma zabavna, tako da su se odlučili da u svoj rad uključe i širu javnost, a pogotovo decu. „Shvatili smo da mnogo građana u Crnoj Gori misli da je nauka nešto mnogo komplikovano, nešto o čemu ne mogu da dobiju nikakve informacije… Zato smo odlučili da ih uključimo i dokažemo suprotno“, kaže Nevena Petković iz CZIP-a.
Prstenovanje ptica nam pomaže da razumemo selice
Prstenovanje ptica podrazumeva hvatanje ptica uz pomoć posebne mreže, pričvršćivanje malog metalnog prstena oko jedne noge i po mogućstvu beleženje vrste, starosti, pola, dužine krila, težine i stanja – što je važno za određivanje vrste, kao i za razumevanje njene spremnosti za nastavak selidbe. Prstenovi imaju šifru utisnutu na njima i ona omogućava da se ta ptica identifikuje ako se ponovo uhvati.
„Uvek kažemo da su naše stanice za prstenovanje ptica mesto gde ptice mogu da dobiju crnogorski pasoš bez ikakvih troškova, stresa ili vize. Želimo da se osećaju sigurno i da im pružimo odgovarajuću zaštitu”, smeška se Nevena. Ona objašnjava da je najvažnija svrha prstenovanja ptica zaštita staništa ptica. Kada CZIP ima informacije o selidbi ptica, njihovi naučnici takođe mogu da identifikuju gde se ptice odmaraju, hrane ili gnezde, i preduzmu neophodne lobističke ili zagovaračke akcije da zaštite ta staništa.
„Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“
Približavanje nauke deci
Do sada je u aktivnostima prstenovanja ptica projekat uključio više stotina školaraca i odraslih osoba iz čitave Crne Gore. „Putem ovog projkta nastojimo da se fokusiramo najviše na mlade i mnogo radimo sa decom školskog uzrasta jer školama u Crnoj Gori nedostaju predavanja o životnoj sredini i deca nemaju dovoljno obrazovanja o ovim temama, pa se trudimo da imamo što više radionica“, kaže Nevena. „Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“
„Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju ptica.“
O projektu
Ciljevi projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU su podizanje svesti o zaštiti prirode među građanima, podrška monitoringu biodiverziteta i promena ponašanja građana, uključivanje mladih i njihovih nastavnika.
Glavne aktivnosti obuhvataju razvoj i distribuciju edukativnog i promotivnog materijala; događaje kao što su izložbe, izleti, čišćenje, sadnja i sl.; organizaciju radionica u školama, škole u prirodi, istraživačke kampove za mlade i takmičenja i kvizove o biološkoj raznovrsnosti. EU je obezbedila preko 80.000 evra podrške projektu. Ukupno trajanje projekta je 18 meseci.
Aktivnosti CZIP-a u vezi sa prstenovanjem ptica koje uključuje javnost realizuju se u okviru projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU. Uključivanje građana u prstenovanje ptica podrazumeva dodatne troškove, kao što su, na primer, troškovi prevoza. Nevena objašnjava: „Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju.“
Još jedna BIOVAL-ova projektna aktivnost je Bubo night kada se prikupljaju podaci o buljini (Bubo bubo) koristeći metodologiju koja obuhvata posetu unapred odabranim lokacijama divljih životinja noću, slušanje glasanja buljine i beleženje ključnih podataka u određenom formatu. Nevena kaže: „Nadamo se da ćemo nastaviti sa sličnim projektima i aktivnostima. Ovaj projekat je već imao pozitivan uticaj na povećanje svesti građana, posebno dece, o zaštiti divljih životinja i staništa ptica“.
