Skip to main content

Area of Cooperation: Environment

TAIEX podržava lokalne vlasti u Crnoj Gori u borbi protiv zagađenja mora

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Prema podacima programa UN za životnu sredinu, količina plastike jednaka zapremini kamiona za smeće završava u okeanu svakog minuta. To šteti ne samo morskom ekosistemu, već i ljudima jer na taj način mikroplastika ulazi u lanac ishrane.

Instrument Evropske komisije za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX) i Opština Budva su 10. i 11. aprila organizovali radionicu o upravljanju plastičnim otpadom za sve opštine na crnogorskom primorju. Predstavnici centralnih institucija i nevladinog sektora takođe su se pridružili konferenciji kako bi razmenili ideje sa stručnjacima EU iz Slovenije i Belgije.

Učesnici su se složili da bi trebalo uvesti dodatne podsticaje za reciklažu kako bi se suprotstavili problemu u Jadranskom moru. Oni su takođe razmenili mišljenja o načinima motivisanja građana da smanje upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu.

Kristof Delater, šef Odeljenja za strategiju i politiku pri Agenciji za upravljanje otpadom Flandrije, pokazao je kako je Belgija uspela da smanji količinu kućnog otpada kroz mešavinu zakonodavnih podsticaja i komunikacionih kampanja. Štefan Trdan iz Instituta za vode Slovenije objasnio je značaj prikupljanja podataka vezanih za upravljanje otpadom i pokazao kako opštine mogu da ga iskoriste u komunikacionim kampanjama orijentisanim ka trajnim i održivim rezultatima.

Manifestacija u Budvi pokrenula je drugu fazu inicijative TAIEX, nudeći stratešku podršku lokalnim vlastima na Zapadnom Balkanu i direktno sarađujući sa lokalnim i regionalnim vlastima na razmeni najboljih praksi javnih politika EU. Uskoro će biti održano još lokalnih radionica i ekspertskih misija, takođe o ekološkim temama.

Stara receptura za nove klijente

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku EU, proizvođači sira iz Bosne i Hercegovine povećavaju proizvodnju i broj zaposlenih

Kada je Tomislav Puđa imao 20 godina, otac mu je umro, a Tomislav je preuzeo porodičnu tradiciju pravljenja sira. Porodica Puđa se specijalizovala za proizvodnju tvrdog livanjskog sira od kravljeg, ovčijeg ili mešavine ova dva mleka. Kolut sira prirodno sazreva ispod sopstvene kore najmanje 60 dana i robusnog je ukusa koji može biti blago pikantan. Receptura je stigla u livanjski kraj u vreme austrougarske vladavine i bila je prilagođena ukusu plemstva.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san.“

Od domaćeg sira do velikog preduzeća

Tomislavovi baka i deda su proizvodili sir u malim količinama u svom podrumu. Sedamdesetih godina odlučili su da komercijalizuju ovaj proizvod i prodaju ga u turističkom regionu duž Jadranske obale. Iako količine nisu bile velike, prodaja je bila dovoljno dobra da se porodica od toga izdržava. Tomislavov otac je nastavio ovu tradiciju, a Tomislav mu je pomagao.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san“, kaže Tomislav.

Mlekara Puđa Eko sir osnovana je 2003. godine i od tada raste. Mlekara danas proizvodi desetak različitih vrsta sira, a dobitnik je niza međunarodnih nagrada za kvalitet, od kojih je najznačajnija zlatna medalja sa Međunarodnog sajma sira u Austriji 2014. godine.

Preduzeće Puđa se 2019. godine, vođena idejom modernizacije proizvodnog procesa i jačanja dugoročne pozicije mlekara na domaćem i stranom tržištu, odazvala javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava objavljenom u okviru EU4Business projekta, koji finansiraju Evropska unija i nemačka vlada, a sprovode ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Međunarodna organizacija rada (ILO) i nemačka organizacija za razvojnu saradnju GIZ. Zahvaljujući projektu EU4Business, mlekara je zamenila zastarele bačve za sir sa većim, savremenim bačvama, nabavila mašine za sečenje i merenje i nove police u prostorijama za sazrevanje i instalirala sisteme za održavanje mikroklime u mlekari. Građevinski radovi takođe su doprineli poboljšanju ukupnog kvaliteta proizvodnog procesa.

Ukupna vrednost ove investicije iznosila je preko 380.000 evra, od čega je Evropska unija obezbedila gotovo 150.000 u bespovratnim sredstvima. Savremena oprema je poboljšala kvalitet proizvoda i proces rada, smanjila troškove proizvodnje i doprinela povećanju produktivnosti. „Savremena tehnologija je greške svela na minimum, što nam je bitno u smislu stalnosti kvaliteta. Jedna stvar koju smo odmah videli je da sa novom opremom imamo veću iskorišćenost mleka, što znači da danas dobijamo više sira sa istom količinom mleka. To je sve doprinelo da se naša tržišna konkurentnost poboljša“, kaže Tomislav. Poboljšanja postignuta kroz EU4Business projekat takođe znače nove mogućnosti za proširenje proizvodnje i promocije sira van granica Bosne i Hercegovine.

 „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Raspolaže budžetom od 16,1 miliona evra: 15 milionaevra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja – Programa lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Skoro 40 ljudi radi u mlekari, uključujući sedam radnika koji su dobili posao zahvaljujući investiciji EU4Business. S većim brojem radnika povećala se i proizvodnja, a obezbeđena je i bolja kontrola kvaliteta proizvoda. Kako kaže Tomislav: „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“

Povezivanje Zapadnog Balkana preko Transbalkanskog elektroenergetskog koridora

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Zajedno sa drugim partnerima sa Zapadnog Balkana, Srbija gradi i povezuje Transbalkanski elektroenergetski koridordužine 371,3 km, za koji Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) obezbeđuje 32,1 milion evra bespovratnih sredstava EU.

 

Danko Gavrilović, koordinator WBIF-a za Srbiju, ističe značaj projekta za privredu, povezanost i održivost razvoja obnovljivih izvora energije. „Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan 2021-2027. je odraz napora Evropske unije da podstakne dugoročni ekonomski oporavak zemlje i regiona, uz podršku takozvane zelene i digitalne transformacije i ubrzanja regionalne povezanosti, kao i povezanosti sa Evropskom unijom. Intenzivan razvoj održivih kapaciteta zahteva i razvoj mreže prenosa”, rekao je Gavrilović.

 

Projekat je identifikovan kao vodeći projekat za tranziciju od uglja a takođe se nalazi i u okviru investicionog prioriteta čiste energije, kako je utvrđeno Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan 2021-2027. Projekat je deo šire podrške EU energetskom sektoru – EU je u protekle dve decenije uložila više od 830 miliona evra u energetski sektor. Samo u 2022. godini, podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjuje se na 100 miliona evra.

 

Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, glavni su ciljevi podrške EU, koja se sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnom tekovinom EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.

Nova podrška ruralnom razvoju Albanije, Severne Makedonije i Srbije

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska komisija je usvojila (IPARD) programe ruralnog razvoja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć, nudeći 112 miliona evra za Albaniju, 97 miliona evra za Severnu Makedoniju i 288 miliona evra za Srbiju. Programi pružaju osnovu za podršku EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2027. godine.

 

Zajedno sa nacionalnim javnim i privatnim doprinosima, očekuje se da će programi IPARD generisati preko 2 milijarde evra investicija u ruralnim oblastima Zapadnog Balkana i Turske. Kroz ove programe zemlje ostvaruju ciljeve koji se odnose na konkurentnost poljoprivredno-prehrambenog sektora, održivo upravljanje prirodnim resursima, klimatsko delovanje i poboljšanje privlačnosti ruralnih područja.

 

Programi takođe doprinose ciljevima Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan kroz investicije za usklađivanje sa standardima EU, uključujući i modernizaciju objekata, mašina i opreme. Ovi programi pomažu i u povećanju potencijala ruralnih područja za rast i njihove privlačnosti kako bi se sprečilo odseljavanje. To se može postići boljom infrastrukturom, diversifikacijom profitabilnih ekonomskih aktivnosti i podsticanjem zapošljavanja u ruralnim područjima, posebno među ženama i mladima. IPARD je sastavni deo šire pretpristupne strategije EU u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć.

Obnovljiva energija za Kosovo

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU podržava izgradnju toplane za daljinsko grejanje na bazi obnovljivih izvora energije u Đakovici

Kada je sagrađena početkom osamdesetih godina prošlog veka, toplana Ngrohtorja AD bila je ponos Đakovice. Ovo je bio jedini grad na Kosovu, pored glavnog grada, koji je imao savremeni sistem daljinskog grejanja koji se oslanjao na teško lož ulje. Međutim, grejanje naftom postalo je manje finansijski efikasno, a svest o zagađenju koje izaziva je porasla. Kao rezultat toga, u godinama neposredno posle rata na Kosovu 1999. godine, Ngrohtorja je gotovo potpuno prestala da nudi grejanje građanima Đakovice, a kasnije ga je obezbeđivala samo nekoliko sati u toku dana.

Tračak nade da bi preduzeće ponovo moglo da ponudi održivo grejanje pojavio se početkom prošle decenije, kada je uz podršku EU kompanija za daljinsko grejanje Ngrohtorja pokrenula studiju izvodljivosti o obezbeđivanju kvalitetne i ekološki prihvatljive grejne energije lokalnom stanovništvu.

„Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Albana Skivjani je generalna direktorka preduzeća. Kada je pokrenuta studija izvodljivosti, ona nije bila rukovodilac, već građanka Đakovice, korisnica usluga preduzeća za daljinsko grejanje, i dobro se seća oduševljenja među stanovništvom. „Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Studijom izvodljivosti dokazano je da postoji realna mogućnost da se sistem centralnog daljinskog grejanja vrati u Đakovicu i istovremeno koristi ekološki prihvatljiv izvor energije.

Čarobna reč je bila – biomasa!

Da bi elektrana obezbedila grejanje ili električnu energiju, ona za gorivo koristi organske materije. U slučaju Đakovice, planirano je korišćenje drvnog otpada (piljevine) i otpada nastalog orezivanjem vinove loze, čega ima u izobilju na tom području. Međutim, uprkos pristupačnosti biomase koja bi mogla da se koristi kao gorivo, projekat nije bilo lako oživeti, jer je cena tehnologije bila veoma visoka, a bio je potreban i visok nivo stručnosti da bi ona funkcionisala. Evropska unija je intervenisala i podržala projekat sa oko 15 miliona evra.

Novo postrojenje koje proizvodi i toplotnu i električnu energiju svečano je otvoreno u jesen 2021. godine, postavši jedan od retkih najsavremenijih sistema na biomasu na Zapadnom Balkanu i pionir u oblasti energetike. Ove zime, energija proizvedena u elektrani obezbedila je 24-časovno grejanje većini korisnika  usluga preduzeća za daljinsko grejanje Ngrohtorja a.d.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima.“

O projektu

Kroz program Instrument pretpristupne pomoći (IPA) 2015, Evropska unija je uložila preko 15 miliona evra u pripremne aktivnosti i izgradnju toplane na biomasu u Đakovici. Projekat će imati značajan ekonomski i ekološki uticaj na grad: očekuje se da će se godišnji operativni troškovi za Ngrohtorju a.d. smanjiti za 35 do 50%, dok će se ukupan nivo zagađenja u toj oblasti smanjiti za preko 90%.

Prema Albaninim rečima, upravljanje novom tehnologijom bio jedan od glavnih izazova, jer većina zaposlenih nije imala iskustva sa njom. Međutim, ova prepreka je prevaziđena uz podršku projekta koji je finansirala EU i koji je obezbedio specijalizovanu obuku za zaposlene koji koriste novu tehnologiju. Albana objašnjava da su ove zime prvi put posle mnogo godina mogli da obezbede 24-časovnu redovnu energiju svojim klijentima. „Naši klijenti su oduševljeni, kao i ostali stanovnici, jer osim što imaju grejanje, mi više ne zagađujemo grad kao nekada“, kaže Albana. Pouzdano grejanje koje elektrana obezbeđuje bilo je posebno važno ove godine, zbog globalne energetske krize, kada su cene energije porasle i kada je u nekim mestima došlo i do nestašice energije.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima“, kaže Albana.

Pomoć za bosanskohercegovačke maline koje osvajaju tržište EU

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Poljoprivredno preduzeće iz Bosne i Hercegovine povećalo je svoje proizvodne kapacitete uz podršku EU

Više od dve decenije Nebojša Radović iz Bratunca u Bosni i Hercegovini gaji maline, a danas mu na plantaži pomažu supruga i troje dece. Zbog dodatnog prihoda koji donose, Nebojša objašnjava: „Maline nam mnogo znače. Žena mi je nezaposlena, a moja redovna plata nije dovoljna da pokrije sve troškove života. Naučili smo i našu decu da gaje maline.“

Nebojša je jedan od mnogih kooperanata porodične kompanije Herbos Nature, koja od 2006. godine sakuplja šumsko voće. Od 2012. godine bavi se otkupom, preradom i veleprodajom bobičastog voća, pečurki i bilja. Danas ima mrežu od preko 1.000 kooperanata širom zemlje.

„Kako smo neprekidno rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom poteškoće su se povećale, posebno za naše kooperante.“

Podrška rastu u vreme krize

Maida Hadžiavdić iz preduzeća Herbos Nature objašnjava da je njena firma godinama postojano rasla, ali da su se, kao i ostala preduzeća, suočili sa poteškoćama kada je pandemija koronavirusa počela 2020. godine. „Kako smo kontinuirano rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom su se poteškoće povećale, posebno za naše kooperante“, kaže Maida.

Upravo tada objavljen je konkurs za podnošenje predloga za podršku poljoprivrednim preduzećima u Bosni i Hercegovini, raspisan u okviru projekta EU4AGRI koji finansira EU. Herbos Nature je aplicirao i dobio podršku, uključujući kupovinu opreme za preduzeće i njihove kooperante i drugu srodnu pomoć za poboljšanje uslova rada, u ukupnom iznosu od preko 114.000 evra.

Kao jedan od kooperanata preduzeća Herbos Nature, Nebojša je dobio vrednu opremu koju je finansirala EU, kako bi rad porodice bio malo lakši i delotvorniji. „Pošto sada imam svoj kultivator koji je donirala EU4AGRI, moji troškovi su manji“, objašnjava Nebojša.

„EU4AGRI nam je pomogao da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost ovog projekta koji finansira Evropska unija iznosi preko 20 miliona evra, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH i Češka razvojna agencija.

Projekat je takođe omogućio kompaniji da ima koristi od nove opreme i druge vrste podrške. „Podrška EU4AGRI nam je pomogla da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima“, kaže Maida. Kroz opremu dobijenu preko EU4AGRI preduzeće je takođe modernizovalo proizvodne procese.

Kao i 23-godišnja Maida, zaposleni su uglavnom mladi obučeni profesionalci, sa zadatkom da se postaraju da svi radni procesi budu u skladu sa najvišim standardima. Preko 95% proizvodnje namenjeno je izvozu u zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Poljska, Srbija, Slovenija, Švajcarska i Turska. „Nova oprema poboljšala je uslove proizvodnje i pomogla nam da ispunimo zahteve naših kupaca“, kaže Maida. „Srećni smo što smo učestvovali u EU4AGRI projektu i time doprineli održivosti poljoprivrednog i prehrambenog sektora u BiH.“

YEA i Američki savet za mlade u Albaniji pripremaju inicijativu za zabranu plastičnih kesa

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

U Tirani je 16. marta održana druga otvorena diskusija između ambasadora EU i Sjedinjenih Američkih Država u Albaniji i mladih evropskih ambasadora i Američkog saveta za mlade. Strane su razgovarale o saradnji ostvarenoj posle prvog sastanka održanog u junu 2021. godine, kao i o mogućoj daljoj saradnji dve omladinske mreže.

 

Sastanak je bio fokusiran na Zelenu agendu EU za Zapadni Balkan – i na to kako mladi mogu da se uključe u formiranje Zelene agende u praktičnom smislu. U skladu sa ambicijama evropskog Zelenog dogovora, Zelena agenda utire put transformaciji ka klimatski neutralnim i otpornim, zelenim i kružnim ekonomijama u regionu.

 

Sve u svemu, dva ambasadora su ih podstakla da budu aktivni, da razmenjuju ideje i učestvuju u izgradnji bolje i bezbednije budućnosti za svoju zemlju, imajući u vidu svoje mesto u svetu i promene do kojih mogu da dovedu.

 

Dogovoreno je da YEA i Američki savet za mlade pripreme nacrt zajedničke inicijative o zabrani plastičnih kesa u Albaniji. Sledeći sastanak mreža biće zakazan da bi se izvestilo o rezultatima.

„Udhë“ pronalazi način da ponudi deljenje vožnji na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Grupa mladih inovatora pokrenula je aplikaciju za deljene vožnji uz podršku EU

Erol Gorči, rođeni Pećanac, morao je kao student da nekoliko puta nedeljno putuje u 80 kilometara udaljenu Prištinu, gde je studirao. Taksiji su bili preskupi, a autobusi nisu bili česti. Kao i mnogi drugi putnici, dovijao se na razne načine, proveravajući da li će neko od njegovih prijatelja ili rođaka da ide u Prištinu, kako bi mogao da podeli vožnju s njima.

Erol je studirao informatiku i tehnologiju i dok je razvijao svoje IT veštine, palo mu je na pamet da bi taj nedostatak ponude međugradskog prevoza mogao da se dopuni platformom za deljenje vožnji koja bi mogla biti i zanimljiva poslovna prilika. I tako je nastao Udhë (što na albanskom znači „put“ ili „putovanje“), prva aplikacija za deljenje vožnji na jugu Balkana koja povezuje vozače i putnike.

„Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je.“

Erol i njegovi prijatelji su prvi put razgovarali o ovoj ideji pre nekoliko godina i prvo su odlučili da pokrenu stranicu na društvenim mrežama na kojoj će ljudi zainteresovani za deljenje vožnje moći da komuniciraju i organizuju zajednička putovanja. „Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je“, kaže Erol.

Za kratko vreme, grupa za deljenje vožnji na Fejsbuku okupila je oko 10.000 članova. To je bio dokaz da su ljudi zainteresovani, a Erolov tim je prepoznao priliku za razvoj profesionalne usluge. Aplikaciju za vozače i putnike počeli su da razvijaju početkom 2020. godine. Kako su imali vrlo malo iskustva u ovoj vrsti poduhvata, za tehničku pomoć su se prijavili projektu VentureUP koji finansira EU i usmeren je ka izradi prototipa. Erol i njegov tim su imali koristi od vebinara i marketinških tehnika, poslovnog modeliranja i finansiranja koji su im pomogli da postanu stručniji u ovoj oblasti. Pored toga, fokusirali su se na sistematsko prikupljanje podataka, što im je dalo mnogo čvršću osnovu za sticanje poverenja u svoj poslovni model i pokretanje aplikacije.

„Podrška koju smo dobili od Evropske unije bila je ključna u razvoju i sprovođenju naše zamisli.“

O projektu

Projekat VentureUP – Venture Incubator Univerziteta u Prištini, koji podržava Evropska unija na Kosovu, pruža studentima i startapima mogućnost da razviju preduzeća koja stvaraju radna mesta i povećaju svoje šanse za značajno zapošljavanje na Kosovu. Tokom prvog inkubacionog programa u 2019. godini, program je završilo sedam startapa sa ukupno 23 člana. Od toga, četiri startapa su se registrovala kao preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 15 ljudi. U 2020. godini bilo je 12 startapa sa 31 članom koji su završili drugi program inkubacije. Kao rezultat toga, registrovano je pet preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 18 ljudi.

Aplikacija se nalazi u ponudi preko Google Play-a i Apple store-a od januara 2021. godine. Onlajn zajednica sada ima više od 30.000 pratilaca putem društvenih mreža i blizu 15.000 korisnika mobilne aplikacije. Oni svakodnevno rešavaju probleme prevoza za nekoliko stotina putnika. Erolova četvoročlana ekipa sada traži značajniji obrt i pomoć u obezbeđivanju anđeoske investicije za proširenje poslovanja. Plan je da pokrenu uslugu u Albaniji i na balkanskim tržištima na kojima je propala najveća platforma EU za deljenje vožnji.

Erol objašnjava da u kosovskom obrazovnom sistemu nedostaje obrazovanje o preduzetništvu i načinima razvoja ideje u proizvod i o monetizaciji ideja. Za njega su, dakle, projekti inkubatora presudni u omogućavanju prvih koraka u poslovanju i preduzetništvu. „Podrška koju je pružila Evropska unija bila je presudna u razvoju i sprovođenju naše ideje“, kaže on.

Visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel na Zapadnom Balkanu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel boravio je u ponedeljak u Severnoj Makedoniji, pre nego što je u utorak otputovao u Albaniju, a zatim u sredu produžio za Bosnu i Hercegovinu. Njegova poseta potvrđuje posvećenost i podršku Evropske unije regionu, posebno u svetlu ruskog rata protiv Ukrajine i njegovog uticaja na bezbednost Evrope u celini.
 
Visoki predstavnik/potpredsednik Borel sastao se u Skoplju sa predsednikom Stevom Pendarovskim i premijerom Dimitrom Kovačevskim, potpredsednikom vlade za evropska pitanja Bojanom Maričikom, ministrom inostranih poslova Bujarom Osmanijem i ministarkom odbrane Slavjankom Petrovskom. Visoki predstavnik će u utorak otputovati u Tiranu, gde će se sastati sa premijerom Edijem Ramom i drugim predstavnicima albanskih vlasti i predstavnicima civilnog društva i posetiti tekuće radove na restauraciji mozaika Nacionalnog istorijskog muzeja, obnovljenog u okviru pomoći EU za oporavak od zemljotresa.
 

U sredu, visoki predstavnik/potpredsednik biće u Sarajevu, gde će prvo posetiti operaciju EUFOR-a Altea, čiji je kapacitet trupa na terenu gotovo udvostručen u poslednje vreme. On će se potom sastati sa vlastima Bosne i Hercegovine, predstavnicima opozicije i civilnog društva.

U Skoplju otvorena izložba koja promoviše Zeleni dogovor EU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Posle dve izložbe inspirisane pandemijom, na temu pretvaranja dosade u kreativnost i umetnosti kao načina za bekstvo od stvarnosti, rezidencija ambasadora EU u Severnoj Makedoniji ugostila je još jednu umetničku izložbu.

 

Ambasador EU Dejvid Gir i prva dama Elizabeta Đorgievska otvorili su 10. marta izložbu koja je deo kampanje Delegacije EU u Severnoj Makedoniji za promovisanje ciljeva  evropskog Zelenog dogovora i prilika koje on nudi. Zeleni dogovor se bavi životom, proizvodnjom i zadovoljavanjem naših potreba uz minimalne troškove za planetu i njene resurse. Reč je o rešavanju posledica klimatskih promena, spasavanju biodiverziteta i održivom razvoju.

 
Umetnička dela Ozbeka Ajvaza, Maje Kirovske, Zorana Todovića, Nenada Tonkina, Vane Urošević i Velimira Žernovskog odabrala je skopska Galerija Acanthus. Ona uključuju razmišljanja o reciklaži – ne samo kao načinu da se sačuvaju resursi, već i da se podstakne kreativnost i podigne svest o našoj zavisnosti od prirode, kao i o njenoj lekovitoj snazi. Izložba će biti otvorena do 20. maja. Posetioci mogu da rezervišu termin i besplatne ulaznice preko Facebook stranice EU za Kultura