Skip to main content

Area of Cooperation: Environment

Ambasador EU u Srbiji posetio Sajam poljoprivrede u Novom Sadu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, i Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, posetili su 25. maja Poljoprivredni sajam u Novom Sadu.

 

Srbija je prošle godine u EU izvezla hrane u vrednosti od preko 2,3 milijarde evra, ostvarivši suficit od skoro 700 miliona evra. Više od polovine (55%) celokupnog srpskog izvoza hrane namenjen je EU.

 

Pozivajući se na Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj III (IPARD III), ambasador Emanuele Žiofre je rekao: „Odličan posao je urađen tokom pripreme programa IPARD III, koji je Komisija usvojila u martu ove godine. To donosi dodatnih 377 miliona evra srpskom poljoprivrednom sektoru, od čega 288 miliona evra finansira EU. S druge strane, naglasio sam da Srbija treba da uloži sve napore da uspešno završi sprovođenje programa IPARD II i izbegne bilo kakav dodatni gubitak sredstava u okviru ovog programa. Srbija je u 2021. godini izgubila 3,7 miliona evra zbog stalnih problema sa isplatom godišnjih sredstava.“

 

Tokom drugog ciklusa IPARD programa, koji se privodi kraju, raspisano je devet konkursa, a odobreno je više od 550 grantova, od kojih je oko polovine već isplaćeno srpskim poljoprivrednicima i proizvođačima hrane.

 

Ambasador je govorio i o drugim uspešnim projektima koje finansira EU u Srbiji. Primera radi, u Srbiji godinama nije zabeležen nijedan slučaj besnila, a EU učestvuje i u suzbijanju svinjske kuge. EU je podržala kontrolu i iskorenjivanje ove dve opasne bolesti sa preko 20 miliona evra. EU takođe finansira projekte za podršku kupovine solarnih panela, kao i opremanje Nacionalne referentne laboratorije.

 

Naglašavajući želju za daljom saradnjom, ambasador Žiofre je rekao: „Bolje nam je kada smo zajedno“.

Zelena nedelja EU 2022. u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kružna ekonomija, nulto zagađenje i biodiverzitet nalaze se u centru pažnje ovogodišnje Zelene nedelje EU koja se održava u Srbiji od 30. maja do 5. juna. Zelena nedelja EU podiže svest o najvažnijim pitanjima o zaštiti životne sredine.

 

Tokom proslave, niz događaja i onlajn aktivnosti predstaviće konkretne rezultate saradnje Srbije, Evropske unije, njenih država članica i nekoliko međunarodnih partnera. Događaji su predviđeni u svim delovima Srbije, uključujući Beograd, Čačak, Kruševac, Novi Sad i Niš. Detaljan program Zelene nedelje EU u Srbiji možete pogledati ovde.

 

Zelena nedelja EU je svake godine prilika za razgovor o evropskoj politici zaštite životne sredine sa tvorcima javnih politika, vodećim ekolozima i zainteresovanim stranama iz Evrope i izvan nje. Planirano je skoro 300 događaja širom Evrope. Posebna pažnja biće posvećena Evropskom zelenom dogovoru – održivoj i transformativnoj strategiji rasta EU koja podržava efikasnije korišćenje resursa i ambicije EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

 

Aktivnosti se realizuju u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom za evropske integracije, lokalnim samoupravama, ambasadama Švedske i Francuske, Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Švedskom razvojnom agencijom (SIDA), Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), KFW bankom, Evropskom investicionom bankom (EIB) i mnogim drugim.

 

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine i podržava Srbiju na njenom putu ka zdravijoj sredini. Sa preko 400 miliona evra bespovratnih sredstava uloženih u zaštitu životne sredine i klimatsko delovanje u Srbiji, EU je najveći donator u ovoj oblasti u zemlji.

Doživljaji u divljini kao biznis

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Pogranična oblast između Crne Gore i Srbije spremna je da ugosti ljubitelje prirode uz podršku Evropske unije

Crna Gora je pre pandemije imala preko dva miliona posetilaca i preko sedam miliona noćenja godišnje, što se može smatrati uspehom za zemlju sa nešto više od 600.000 stanovnika. Ovi posetioci su uglavnom boravili na prelepom primorju leti i na skijalištima na severu zimi. Međutim, Crna Gora ima i druge veoma uzbudljive mogućnosti za turizam u divljini, posebno u severoistočnom regionu koji se graniči sa Srbijom i koji je veoma malo iskorišten. NVO Centar za zaštitu i istraživanje ptica (CZIP) iz Podgorice, zajedno sa partnerima iz Crne Gore i Srbije, radi na otvaranju ovog područja kao destinacije za ljubitelje divljine.

Na globalnom nivou, boravak u divljini i posmatranje ptica postali su sve popularnija turistička aktivnost, prepoznata kao važno specijalizovano turističko tržište. Međutim, s obzirom na relativnu udaljenost ovog dela zemlje i na loše saobraćajne veze, turistička infrastruktura je nedovoljno razvijena, uprkos tome što se u ovoj regiji nalaze četiri nacionalna parka.

„Budući da je postojao ogroman potencijal za razvoj turizma, ali i potreba za podrškom, odlučili smo da preduzmemo mere kako bismo otvorili ovu bajkovitu oblast za posetioce.“

Zadovoljavanje potrebe za razvojem turizma

Lejla Abdić je ekološka aktivistkinja i menadžerka projekata u Centru za zaštitu i istraživanje ptica. Ona objašnjava da su ona i njene kolege bile svesne da je region nedovoljno razvijen u smislu turističke infrastrukture i aktivnosti u prirodi. „Budući da je postojao ogroman potencijal za razvoj turizma, ali i potreba za podrškom, odlučili smo da preduzmemo mere kako bismo otvorili ovu bajkovitu oblast za posetioce“, kaže Lejla.

S tim ciljem, oni su se prijavili na konkurs EU za prekograničnu saradnju Crna Gora/Srbija i odobrena su im sredstva za pokretanje projekta pod nazivom „Hoo project – Creation of Owl and Other Wildlife Experience“. Kako je populacija ptica u regionu veoma raznovrsna, glavni fokus njihovog projekta bio je na aktivnostima vezanim za posmatranje ptica kroz mapiranje i signalizaciju staza. Oni takođe rade na obuci i motivisanju lokalnog stanovništva da se bavi poslovima vezanim za turizam u divljini, kao i brendiranjem i promocijom turističkih proizvoda koji su osmišljeni u okviru projekta.

„Ova oblast raspolaže jedinstvenim potencijalom za turizam u divljini koji još uvek nije iskorišćen, ali će uskoro biti promovisan na lokalnom i međunarodnom nivou, kako bi posetioci mogli da uživaju u njemu.“

O projektu

Projekat „Hoo: Creation of Owl and Other Wildlife Experiences“ započet je u februaru 2021. godine. Glavni cilj projekta je podsticanje turizma u divljini zasnovanog na prirodnom nasleđu u prekograničnom području između Srbije i Crne Gore. Ukupna vrednost projekta je 262.029 evra, a planirano trajanje projekta je 24 meseca. Projekat, između ostalog, predviđa uspostavljanje dva itinerera za turizam u divljini, obuku turističkih vodiča za divljinu, posmatranje ptica i studijske posete i uspostavljanje digitalne platforme za promociju regionalnog turizma u divljini.

Lejla objašnjava da projektno područje ima mnogo toga da ponudi turistima koji vole prirodu: sove, na primer, imaju zov koji pruža uzbudljiva turistička iskustva. Ali ova oblast je dom i drugim privlačnim pticama, kao što su suri i orao krstaš, beloglavi sup i sivi soko, ili jarebica kamenjarka i ruževac (vrsta tetreba), kao i retke vrste ptica kojima su za stanište potrebna veća šumska prostranstva. „Ova oblast raspolaže jedinstvenim potencijalom za turizam u divljini koji još uvek nije iskorišćen, ali će uskoro biti promovisan na lokalnom i međunarodnom nivou, kako bi posetioci mogli da uživaju u njemu“, kaže Lejla.

Lejla dalje objašnjava da je projekat uspešan i u smislu prekogranične saradnje. Organizacije koje sarađuju na projektu organizovaće studijske ture i koordinirane aktivnosti sa ciljem povezivanja zajednica, preduzeća i turoperatera sa obe strane granice. „Na kraju krajeva, razvoj regiona je usko povezan sa prekograničnom saradnjom“, kaže ona.

Dani zelene energije na Kosovu obeleženi sa 32 preporuke za održivost

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

BIRN Kosovo je u četvrtak bio domaćin konferencije na visokom nivou u Prištini u okviru drugog izdanja Dana zelene energije. BIRN je takođe iskoristio događaj da pokrene novi dokument o stavu o Nacionalnom energetskom i klimatskom planu Kosova (NECP) koji uključuje 32 konkretne preporuke o tome kako da se zemlja pokrene ka energetski efikasnoj i 100 odsto obnovljivoj ekonomiji.

 

Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, složile su se da proizvedu NECP kako bi pomogle u planiranju energetske budućnosti na integrisan način koji je u skladu sa politikom Evropske unije o energetskoj uniji. U okviru Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi potpisane 2020. godine, one su se takođe obavezale da će okončati upotrebu svih fosilnih goriva do 2050. godine i smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. Iako specifični energetski ciljevi za 2030. godinu tek treba da se zaokruže, u dokumentu o poziciji iznose se jasni predlozi za dekarbonizaciju, zasnovani na bliskoj integraciji tržišta, fleksibilnoj proizvodnji električne energije i elektrifikaciji kosovskog sektora transporta i grejanja.

   

Konferenciju na visokom nivou održali su BIRN Kosovo i njegovi partneri u okviru Dana zelene energije, kao deo projekta „evropeizacija kosovske agende za zaštitu životne sredine“ koji podržava Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovode Bankwatch, BIRN Kosovo, ERA Group i TV Mreža.

Dani zelene energije 2022. na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Inicijativa „Dani zelene energije“ dogodiće se od 16. do 22. maja na Kosovu kao deo „Evropeizacije kosovske ekološke agende“. Inicijativu finansira Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovode je Balkanska mreža istraživačkog novinarstva (BIRN) Kosovo, CEE Bankwatch, ERA Group i TV Mreža.

 

Inicijativa podržava proaktivno učešće kosovskog civilnog društva, medija i aktivista za zaštitu životne sredine u reformi politike i donošenju odluka o energetici, životnoj sredini i javnom zdravlju. Cilj projekta je da se pomogne Kosovu da približi svoju ekološku politiku zakonodavstvu EU i podstakne dijalog između organizacija civilnog društva, medija, aktivista i javnog sektora.

 

Dane zelene energije po drugi put organizuju BIRN i njeni partneri. Svrha ove višednevne aktivnosti je da se, posebno ključnim zvaničnicima, skrene pažnja na značaj energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i javnog zdravlja. Ove godine, na Danima zelene energije biće održane brojne aktivnosti koje će doprineti najboljim praksama zelene energije na Kosovu.

Svet upoznaje hercegovački beli luk

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kompanija iz Bosne i Hercegovine postala je regionalni tržišni lider u proizvodnji belog luka uz podršku projekta koji finansira EU

Preko 300 sunčanih dana u godini i zemlja bogata krečnjakom samo su neke od karakteristika koje izdvajaju zemljište u okolini mesta Ljubinje na jugu Bosne i Hercegovine. Nekada su njive u Ljubinju bile zasađene hercegovačkim duvanom, koji je zahvaljujući svom kvalitetu nudio pristojan život stanovništvu ovog kraja. Međutim, zbog propasti domaće duvanske industrije, poljoprivrednici su morali da diversifikuju svoju proizvodnju.

Pošto je zemljište veoma plodno, nisu imali mnogo problema da to urade, usmeravajući se na beli luk koji se vekovima proizvodi i koristi u regionu kao zdrav sastojak za kuvanje, ali i kao narodni lek. Poslovnu priliku je u belom luku videlo preduzeće Farmavit iz ljubinjskog kraja, i odlučilo je da se okuša ne samo u proizvodnji, već i u preradi ovog proizvoda za distribuciju na strana tržišta.

„Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje.”

Savremena tehnologija za unapređenje proizvodnje

Stefan Šalvarica je rukovodilac zadužen za proizvodnju i preradu belog luka u preduzeću u kojem radi od 2020. godine. Farmavit je osnovan 2000. godine da bi se uglavnom bavili proizvodnjom stočne hrane. Međutim, videvši potencijal za proizvodnju niza drugih useva, odlučili su da pokušaju nešto što bi bilo interesantnije i privlačnije širim tržištima. „Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje”, kaže Stefan.

Danas je Farmavit vodeća kompanija za proizvodnju belog luka u Bosni i Hercegovini, a većina njihovih proizvoda namenjena je izvozu, uključujući i tržište EU. Na putu ka uspehu podržala ih je i inicijativa koju finansira EU a sprovodi UNDP – EU4Business. Ova podrška pomogla je preduzeću da reši veliki problem sa izvorima toplote, kao i problem sa parom koja nastaje u procesu termičke obrade belog luka, što je otežavalo proizvodnju. „Sada kada imamo novu ventilaciju i klimatizaciju objekta, rešavamo se pare za nekoliko minuta. Pored toga, ranije smo veliki deo posla obavljali ručno, ali sada su procesi punjenja, etiketiranja i zatvaranja tegli uz pomoć novih mašina unapređeni i ubrzani“, objašnjava Stefan.

Kompanija ima sopstvene plantaže belog luka, ali i kupuje određene količine od svojih kooperanata u Hercegovini. Sav kupljen beli luk šalje se na analizu pre nego što se stavi u proizvode dostupne kupcima na policama supermarketa u Bosni i Hercegovini pod brendom „Miris Hercegovine“.

„Zahvaljujući projektu EU4Business, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 miliona evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) – Programa razvoja lokalne samouprave i privrede u Bosni i Hercegovini.

Stefan dalje objašnjava da oni proizvode i pire od belog luka, kao i marinade sa začinima i maslinovim i suncokretovim uljem. Pored toga, zahvaljujući projektu EU4Business, Farmavit sada proizvodi i takozvani crni beli luk. Crni beli luk nastaje procesom fermentacije svežeg belog luka. U ovom procesu ubrzanog starenja beli luk menja boju i karamelizuje se, a njegova svojstva su pojačana. Ova vrsta belog luka veoma je cenjena na svetskom tržištu i kupovinom mašine za vrenje, zahvaljujući podršci EU, preduzeće Farmavit je postalo jedini proizvođač ove vrste belog luka u Bosni i Hercegovini.

„Zahvaljujući podršci EU4Business projekta, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona“, kaže Stefan.

Pored planova za nove marinade, kao i za plasman crnog i svežeg belog luka na međunarodno tržište, preduzeće Farmavit nastavlja da ulaže u razvoj da bi zadržalo poziciju lidera na tržištu. „Uložili smo svoja dodatna sredstva u kupovinu opreme koja će nam pomoći u proizvodnji želatinskih kapsula punjenih ekstraktom belog luka. Bićemo prva firma u regionu koja će proizvoditi dodatke ishrani ovog tipa“, sa zadovoljstvom kaže Stefan.

Kompanija Farmavit podržana je kroz projekat EU4Business sa 150.000 KM, dok je vrednost investicije iznosila ukupno 300.000 KM.

EU podržava zelenije zgrade u Prizrenu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska unija obezbediće Kosovu milion evra bespovratnih sredstava za investicije, kako bi se poboljšala energetska efikasnost zgrada u državnom vlasništvu kao što su vrtići, škole i domovi zdravlja u Prizrenu. Dopunjujući bespovratna sredstva EU, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) daje suvereni kredit od 5 miliona evra za ovaj projekat, koji se sprovodi u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP/REEP Plus) za Zapadni Balkan.

 

Sporazum o projektu potpisali su kosovski ministar finansija Hekuran Murati i potpredsednik EBRD-a za bankarstvo Alen Pilu na godišnjem sastanku i poslovnom forumu EBRD-a u Maroku.

 

Podržana je zelena tranzicija Kosova kroz određeni broj unapred dogovorenih okvira finansiranja. Za projekte energetske efikasnosti kao što je ovaj u Prizrenu, bespovratna sredstva se obezbeđuju preko Regionalnog programa za energetsku efikasnost WBIF-a, koji podržavaju EU, bilateralni donatori i sami korisnici. REEP/REEP Plus je naveden u Ekonomskom i investicionom planu Evropske komisije za Zapadni Balkan kao jedan od vodećih projekata za čistu energiju. Takvi projekti značajno doprinose smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana. Aktivnosti u okviru programa REEP/REEP Plus slede Uredbu EU i ciljeve Zelene agende za Zapadni Balkan i u skladu su sa pet stubova Evropskog zelenog sporazuma.

Zapadni Balkan proslavio Dan Evrope

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kao i svake godine tokom više od dve decenije, 9. maja širom Zapadnog Balkana obeležen je Dan Evrope. Građani su mogli da uživaju u aktivnostima kao što su muzički koncerti, umetničke izložbe i sport. Mladi evropski ambasadori takođe su učestvovali u aktivnostima vezanim za Dan Evrope u gradovima širom Zapadnog Balkana, dajući svoj doprinos kroz radionice, diskusije i akcije podizanja svesti koje su uključivale teme kao što su ljudska prava, digitalna i zelena budućnost, izgradnja mira i jednakost polova.

 

Dan Evrope obeležava potpisivanje „Šumanove deklaracije“ 9. maja 1950. godine. To je bio ambiciozan plan za obezbeđivanje dugoročnog mira u posleratnoj Evropi i smatra se začetkom današnje Evropske unije. U svom govoru u Parizu 1950. godine, tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman izneo je svoju ideju o novom obliku političke saradnje u Evropi, koja bi rat između evropskih nacija učinila nezamislivim. Ovaj dan je prilika da se setimo Šumanove deklaracije, prvog temeljnog dokumenta u stvaranju današnje EU i da zajedno proslavimo evropske vrednosti.

EU i BiH jačaju saradnju u oblasti reakcije na prirodne nepogode

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič posetio je Bosnu i Hercegovinu u cilju jačanja saradnje na polju prevencije, pripravnosti i reagovanja na prirodne nepogode, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou. Njegova poseta dolazi u trenutku kada je zemlja ponovo potvrdila svoj interes za pridruživanje Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji koordinira zajedničke akcije za reagovanje u kriznim situacijama. Komesar je takođe prisustvovao sveobuhvatnoj vežbi reagovanja na zemljotrese koju je finansirala EU, a u kojoj su učestvovale službe spasavanja i zaštite iz Albanije, Austrije, Crne Gore, Rumunije, Slovenije i drugih međunarodnih agencija.
 
Janez Lenarčič je rekao: „Pre samo nekoliko dana Bosnu i Hercegovinu pogodila su dva zemljotresa. Ne možemo uvek da predvidimo kada i gde će se sledeći dogoditi, ali možemo da se bolje pripremimo. Stoga u potpunosti podržavam zahtev Bosne i Hercegovine da se pridruži Mehanizmu civilne zaštite EU. Uveren sam da će članstvo u našem evropskom okviru civilne zaštite obezbediti Bosni i Hercegovini da ima koristi od boljeg reagovanja u kriznim situacijama kada god dođe do velikih kriza. Zajedno možemo da zaštitimo i spasimo živote.“
 

Komesar se, između ostalog, sastao i sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i ministrom bezbednosti Selmom Cikotićem. Tokom posete komesar je takođe najavio dodatna humanitarna sredstva u iznosu od 2,5 miliona evra Bosni i Hercegovini za pokrivanje potreba izbeglica, azilanata i migranata.

Na tragu ugroženog balkanskog risa

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Tim novinara iz Severne Makedonije osvojio prestižnu nagradu EU za istragu o opasnostima sa kojima se suočavaju ugroženi risovi

Balkanski ris je vrsta divlje mačke koja spada u veoma ugrožene vrste. Veruje se da samo 45 risova ove vrste postoji u regionu. Krivolov, seča šuma i građevinske aktivnosti predstavljaju ozbiljnu pretnju najvećoj mački u regionu.

Balkanski ris se može naći u Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu. Iako je lov ili loše postupanje prema bilo kojem balkanskom risu strogo zabranjeno zakonom u sve tri zemlje, istraga je pokazala da je situacija u praksi mnogo drugačija. Tim novinara makedonskog Radija MOF zaključio je da je životinja zapravo veoma slabo zaštićena i da je u velikoj opasnosti od izumiranja.

Njihova priča pod nazivom „Tragom balkanskog risa – istražna priča u dva dela“ plod je višemesečne istrage. Priča prikazuje sumornu sliku o balkanskim risovima koji se nalaze u stalnoj opasnosti od krivolova. Istražni tim pronašao je preparirane risove na zidovima restorana u blizini njihovog staništa, risove zatočene u kavezima kao atrakcija i tragove koji ukazuju da su možda i policijski službenici uključeni u krivolov. Pored toga, istraga je pokazala da su pored opasnosti od krivolova, balkanski risovi takođe ugroženi divljim deponijama i građevinskim radovima kao što su izgradnja puteva i hidroelektrana u i oko prirodnih ili nacionalnih parkova.

„U našem regionu imamo odlične zakone na papiru, ali oni se često ne sprovode na pravi način.“

Priznanje za trud

Tim novinara koji je sproveo i objavio istraživačku priču sačinjavali su Bojan Šaševski, Danijel Evrosimoski, Emilija Petreska i Jasmina Jakimova. Jasmina objašnjava da je njihova istraga bila plod želje da ispričaju priču o temi koja se retko spominje u javnosti, kao i da istraže da li se zakoni o zaštiti prirode i divljih životinja sprovode na pravi način. „U našem regionu imamo odlične zakone na papiru, ali oni se često ne sprovode na pravi način“, kaže ona.

Priča je postigla veliki uspeh, ako se meri reakcijama slušalaca i čitalaca, a takođe je osvojila nagradu EU za istraživačko novinarstvo za Severnu Makedoniju 2021. godine. Nagrada je dodeljena kroz projekat koji finansira EU pod nazivom „Jačanje kvalitetnih vesti i nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, a žiri je opisao članak kao proizvod izvanrednog istraživačkog rada.

Na svečanosti dodele nagrada Emilija Petreska sa Radija MOF rekla je: „Razočaravajuće je da ni posle više od godinu dana od kada smo objavili priču institucije nisu reagovale… Kakvu budućnost možemo da očekujemo ako nastavimo da uništavamo ekosisteme, da uništavamo staništa balkanskih risova i prirodno nasleđe koje imamo i – time – uništavamo sebe?“.

„Nagrada nam je bila veoma važna, ne zbog novca, već zbog priznanja: sjajan je osećaj kada neko prepozna vaš trud.“

O projektu

Cilj projekta „Jačanje kvalitetnih vesti i nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, koji finansira EU, jeste da se poveća poverenje građana u medije i stvori bezbedno okruženje za novinare da stvaraju nezavisne informativne sadržaje, kroz obuku, mentorstvo, tehničku i finansijsku podršku i objavljivanje. Projekat se sprovodi od 2019. godine u zemljama kandidatima za prijem u EU i potencijalnim kandidatima: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.

Jasmina objašnjava da je njen tim, pošto je iz male medijske organizacije, bio iznenađen kada im je saopšteno da su osvojili prvu nagradu. „Nagrada nam je bila veoma važna, ne zbog novca, već zbog priznanja: sjajan je osećaj kada neko prepozna vaš trud“, kaže ona.

Nagrade EU za istraživačko novinarstvo imaju opšti cilj da odaju priznanje i promovišu izuzetna dostignuća istraživačkih novinara iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske, kao i da poboljšaju vidljivost kvalitetnog istraživačkog novinarstva u tim zemljama.