Skip to main content

Area of Cooperation: Environment

Interreg i Green-Tex: Reciklirani tekstil – manje zagađenja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU moraće da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Međutim, mnoge članice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se rešio ovaj izazov i razvila rešenja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udružilo je snage u okviru projekta Green-Tex.

Partnerske organizacije uključuju Razvojnu agenciju SERDA (Bosna i Hercegovina); Opštinu Postojna (Slovenija); Institut za održivi razvoj „Active Nativa“ (Slovenija); Građansko udruženje „Eko Charity Slovačka za Slovačku“ (Slovačka); „Eurotex“ D.O.O. (Bugarska); Opštinu Majur (Hrvatska); Fakultet tekstilne tehnologije, Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Univerzitet „Donja Gorica“ (Crna Gora); Regionalnu razvojnu agenciju „Zlatibor“ (Srbija); Udruženje za razvoj među zajednicama „Metropolitan Area of Bucharest“ (Rumunija); i Inovativno udruženje „First Responsible Hungarian“ (Mađarska).

Proizvodnja tekstila jedna je od industrija koja najviše zagađuje, odgovorna je za 20% industrijskih otpadnih voda i za emisiju velikih količina gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je 2.700 litara vode—što je količina koju jedna osoba popije za 2,5 godine. Istovremeno, 86% odeće završava na deponijama ili se spaljuje nakon upotrebe, dok se reciklira samo 1%.

Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova rešenja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao što su interaktivne mape sa označenim mestima za sakupljanje, biće sastavni deo Green-Tex platforme za učenje i inovacije. Na primer, Opština Postojna, u saradnji sa udruženjem Prostor, podiže svest o posledicama prekomerne potrošnje tekstila, nudeći održive alternative tradicionalnim potrošačkim navikama kroz kreativne radionice i događaje na kojim se može razmeniti garderoba.

Slovenija, Slovačka, Hrvatska, kao i delovi Mađarske i Bugarske, primenili su uspešne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje još uvek razvijaju svoje sisteme za reciklažu tekstila, uključujući Rumuniju i zemlje kandidate za članstvo u EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.

Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podržava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetništva, ekologije i održivog razvoja, često sarađujući sa domaćim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, kako bi ojačala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podržala mala i srednja preduzeća.

„Radeći sa našim partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajednički problem sa tekstilnim otpadom i da možemo doprineti njegovom smanjenju time što ćemo olakšavati razmenu znanja i iskustava između država članica EU i zemalja kandidata“, objašnjava Amela Ikić Suljagić, menadžerka projekta u SERDA-i.

„U Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analiziraćemo lokalne obrasce potrošnje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronalaženju najboljih rešenja za sakupljeni otpad – bilo kroz reciklažu, ponovnu upotrebu ili prenamenu“, kaže Ikić Suljagić. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduzeće i nadležno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.

U Bugarskoj, u postrojenju za mehaničku reciklažu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukurešta biće korišćeni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istrošenih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat će testirati širu primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinujući recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa takođe traži rešenja za višestruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno završava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat će istraživati inovativna rešenja za održiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekološki prihvatljivih modnih kolekcija.

Green-Tex će uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao što su bojenje bez upotrebe vode, povećana upotreba recikliranih materijala, podrška održivim brendovima i proizvođačima koji koriste ekološki prihvatljive metode, kao i širenje reciklaže tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tržnih centara i škola. Podsticaji za građane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovišu „vintidž“ modu, razmenu odjeće, prodavnice polovne garderobe i programi reciklaže u maloprodajnim radnjama.

Green-Tex ima budžet od 1,79 miliona evra, od čega 80% obezbeđuje Interreg program. Trenutno su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.

Interreg je ključni instrument Evropske unije (EU) za jačanje saradnje između Zapadnog Balkana i država članica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na rešavanje izazova kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa budžetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifičnim geografskim područjima od strateškog značaja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambičkog kanala. Cilj programa je unapređenje kohezione politike EU, rešavanje specifičnih izazova širom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uključuju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i održivu infrastrukturu.

EU podržava regionalnu saradnju za održivi razvoj

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Peti zajednički poziv za projekte EU i Fonda za Zapadni Balkan (WBF) usmeren je na jačanje regionalne saradnje i kohezije u regionu WB6, sa tri glavna područja intervencije: kulturna saradnja, obrazovne i naučne razmene, te održivi razvoj. Ovaj poziv potvrđuje značaj saradnje među zemljama Zapadnog Balkana u rešavanju pitanja koja pomažu organizacijama i pojedincima da unaprede život zajednica u ovom regionu. 

 

U okviru ovog poziva podržane su različite inicijative koje se odnose na klimatske vanredne probleme, kao i inicijative za uspostavljanje regionalne saradnje i razmene u oblasti promocije i očuvanja tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne intervencije uz istovremeno promovisanje ekonomskog osnaživanja žena. 

 

Sa novim pozivom Poziv WBF i EU koji se bliži, donosimo uspešne priče udruženja Prijatelji Korče iz Albanije i organizacije Jednakost (Equality) sa Kosova u sprovođenju regionalnih projekata. 

 

Solarna energija za građane Zapadnog Balkana  

 

Nekoliko organizacija civilnog društva iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije okupile su se oko jedne misije: da se posvete rešavanju klimatskih promena na Zapadnom Balkanu i da promovišu prednosti korišćenja solarne energije. Ovaj projekat predvođen udruženjem Prijatelji Korce iz Albanije je okupio partnere kao što su Balkanska mreža WASH (BWN) iz Severne Makedonije, Centar za održivi razvoj zajednice iz Severne Makedonije, Fond za inovacije Crne Gore, MSJA iz Crne Gore zajedno sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, Politehnički univerzitet u Tirani iz Albanije, kao i Albansko udruženje za obnovljivu energiju i Univerzitet Korča iz Albanije. Ovi partneri su osnovali mrežu Solar-PV4Western Balkans, čiji je cilj ukjlučivanje relevantnih aktera na institucionalnom nivou i na nivou zajednice kako bi zagovarali i promovisali najbolje prakse samostalnih proizvođača solarne energije. 

Razmena informacija i znanja o zakonodavstvu, inicijativama i inovativnim rešenjima u oblasti solarne energije bila je ključna za postavljanje temelja za efikasno zagovaranje i edukativne aktivnosti mreže u svim predstavljenim zemljama. 

 

„Danas je solarna energija za građane, zajednice i mala preduzeća fascinantna prilika. Evropska unija je odobrila veoma važne programe i zakonodavstvo o razvoju solarne energije. Jednostavno moramo što pre da usvojimo ovo zakonodavstvo i programe u našim zemljama, da obezbedimo čistu energiju, pristupačnu energiju za građane, zapošljavanje i prihode za lokalnu ekonomiju“, rekao je Đerđi Đinko, predsednik udruženja Prijatelji Korče, koji je vodio projekat Solarna energija za građane na Zapadnom Balkanu. 

 

Stručnjaci uključeni u projekat iz svih partnerskih organizacija doprineli su projektu svojom specifičnom ekspertizom koja se kretala od iskustva u identifikaciji i promovisanja najboljih praksi za žensko liderstvo u održivoj energiji i pružanju rodno jednakih, pristupačnih, energetskih usluga za nepovezana područja sa niskim prihodima do rešavanje klimatskih vanrednih situacija na akademskom nivou. 

 

Projekat je dostavio četiri državna izveštaja (iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) koji će građanima služiti kao informacije o zakonodavstvu, mogućnostima i prednostima korišćenja solarne energije i u svrhu zagovaranja na nivou kreiranja politike. Veb-stranica kreirana u okviru projekta oličava misiju svojih partnera obezbeđujući dugoročni uticaj projektnih rezultata, širu publiku kao i nastavak misije, odnosno ciljeva, svojih partnera. 

 

Osnaživanje žena kroz stvaranje tradicionalnih rukotvorina 

 

„Udružili smo se sa organizacijama Pazarski bazar Rukotvorina i centrom Žene u javnim službama da promovišemo žene sa Kosova, Albanije i Srbije u našem regionu i da podržimo očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata. Naš cilj je bio da istaknemo i zaštitimo od zaborava neprocenjiv rad vrednih žena našeg društva, dok istovremeno prikazujemo sve osobenosti i specifičnosti naše tradicije koja će se nastaviti kroz rad i u budućnosti“, Ubejda Osmani iz nevladine organizacije Jednakost sa sedištem u Prizrenu, Kosovo. Ova je organizacija posvećena promociji bošnjačke zajednice i širenju njenog uticaja u javnoj, političkoj i kulturnoj sferi, sa fokusom na osnaživanje žena i mladih kroz edukaciju.  

 

Sa ciljem da podstakne regionalnu saradnju i razmenu u promovisanju i očuvanju tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne aktivnosti uz istovremeno jačanje ekonomskog osnaživanja žena, projekat je počeo sa terenskim radom u Prizrenu, pokrivajući različita sela i zajednice. To je uključivalo posete ženama koje izrađuju tradicionalne rukotvorine, preduzećima koje vode žene i samostalno zaposlenim ženama. Usledile su dve radionice sa učesnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Jedna radionica je bila fokusirana na promociju i brendiranje zanatskih proizvoda dok je druga davala smernice za kreiranje biznis planova i privlačenje investicija. Regionalna konferencija održana u Draču, u Albaniji, okupila je tridesetak žena iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova kako bi se fokusirale na promociju zanatskih proizvoda i nematerijalnog kulturnog  nasleđa koje su stvorile žene. 

Fond za Zapadni Balkan (WBF) je međunarodna organizacija sa sedištem u Tirani, u Albaniji, koju su osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Njegovo osnovanje, kao sveobuhvatna i regionalna inicijativa, smatra se jasnim znakom novog duha saradnje koji se ukorenjuje na Balkanu. WBF ima za cilj da promoviše saradnju i zajedničke vrednosti između građana, civilnog društva i kontakata između ljudi, pružajući sredstva za male i srednje projekte, u sledećim ključnim oblastima. 

„Ova podrška Fonda za Zapadni Balkan nam je omogućila da promovišemo i ojačamo regionalnu saradnju”, rekla je gospođa Osmani, ističući učešće žena sa Kosova, Albanije i Srbije, kao i različitost njihove etničke pripadnosti i porekla. „Projekat je okupio žene i mlade devojke iz različitih etničkih zajednica, starosti od 20 do 65 godina, koje poseduju veštine tradicionalnih zanata i koje su zainteresovane za start-up inicijative ili samostalno zapošljavanje. Među njima su bile samohrane majke, udovice, udate i neudate žene različitog obrazovanja, zanimanja i interesovanja. Učesnici su bili iz različitih zajednica, uključujući albanske, srpske, bošnjačke, turske i romske, sa posebnim fokusom na starije žene“, dodala je ona. 

 

Priče žena koje su učestvovale u projektu prikazane su u ovom dokumentarcu koji je proizvela nevladina organizacija Jednakost i njeni partneri. 

Zelene veštine, čista budućnost: Kako EU4Green transformiše Zapadni Balkan

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Inicijativa EU4Green nije samo projekat već pokret koji Zapadni Balkan transformiše u centar održivosti i inovacija, od rešavanja problema zagađenja do podsticanja razvoja zelenih veština i obrazovanja, EU4Green trasira put ka čistijoj i zdravijoj budućnosti, istovremeno otvarajući zelena radna mesta i jačajući veze sa EU. Evo kako ova revolucionarna inicijativa donosi opipljive promene širom regiona.  Inicijativa EU4Green čini značajan napredak u promovisanju održivosti životne sredine na Zapadnom Balkanu. Jedan od primera je serija podkastova „Zeleni podkast Zapadnog Balkana“ („Western Balkans GreenCast“), koja istražuje važna ekološka pitanja i strategije zelene tranzicije u regionu i EU. Ova serija sadrži intervjue sa stručnjacima, studije slučajeva iz stvarnog života i detaljne rasprave čiji je cilj inspirisanje i edukacija slušatelja o održivim praksama i rešenjima za zdraviju planetu.  Prva epizoda, „Voda: Svakodnevna potreba“, fokusira se na očuvanje vode, ključno pitanje za Zapadni Balkan i EU. U epizodi gostuju profesorka Dragana Tomašević Pilipović sa Univerziteta u Novom Sadu i Harald Lojšandl Vajs, stručnjak za sanaciju zagađenih voda iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije. Oni govore o izazovima zagađenja voda, značaju zaštite vodnih resursa i strategijama za obezbeđivanje održive budućnosti voda. Posebno ističu česte zablude, objašnjavajući da problemi s vodom nisu samo pitanje količine, već i kvaliteta. Takođe razgovaraju o potrebi za boljim sistemima monitoringa, problemima zastarelih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i o zagađenju koje potiče iz industrije i poljoprivrede. Epizoda naglašava hitnu potrebu za sveobuhvatnom regionalnom saradnjom i efikasnom primenom ekoloških propisa.  Ova serija podkasta oslikava posvećenost inicijative EU4Green transparentnosti i uključivanju javnosti, ističući konkretne ekološke uspehe i podstičući optimizam među građanima, dok istovremeno promoviše odgovornost u upravljanju. Kroz inicijative poput kampanje #WeDidIt, EU4Green slavi napredak regionalnih i lokalnih napora u sprovođenju mera i reformi u skladu s direktivama Zelene agende. Ovakav pristup ne samo da pokazuje pozitivan uticaj zajedničkih napora na životnu sredinu i društvo, već i olakšava razmenu znanja među zainteresovanim stranama, inspirišući druge ekonomije da primene uspešne strategije.  Kroz ovakve inicijative, EU4Green nastavlja da podržava Zapadni Balkan na putu ka zelenijoj i održivijoj budućnosti, usklađenoj sa širim ciljevima Zelene agende Evropske unije.    Za detaljniji uvid, možete pogledati prve epizode „Zelenog podkasta Zapadnog Balkana“ ovde: EU4Green Transboundary Podcast    O projektu:  Projekat EU4Green podržava Zapadni Balkan – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju u implementaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, u ekološkoj transformaciji njihovih ekonomija u konsultaciji sa svim relevantnim partnerima i u unapređenju monitoringa i izveštavanja.  EU4Green će doprineti u regionu na sledećim poljima:  
  • na polju prelaska na cirkularnu ekonomiju; 
  • monitoringa i smanjenje zagađivača u vazduhu, vodi i zemljištu;  
  • učiniti poljoprivredu održivijom i otpornijom na klimatske promene; 
  • na polju očuvanja biodiverziteta;  
  • pružanja ad hoc podrške na visokom nivou u politici; 
  • jačanja monitoringa i izveštavanja o Zelenoj agendi; 
  • na polju poboljšanja razumevanja Zelene agende kroz komunikacijske aktivnosti; 
  • na polju jačanja zelenog obrazovanja; 
  • uključivanje civilnog društva i drugih zainteresovanih strana; 
  • podsticanje finansiranja zelene tranzicije.

Raditi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Održivo upravljanje šumama za egzistenciju i zaštitu životne sredine. Rahim Zekiri, trenutno predsednik Udruženja proizvođača drvenog uglja u Lepencu/Novo Brdo, radi sa šumskim drvetom više od 35 godina. Odrastao u planinskom regionu, njegova veza sa zemljom je i duhovna i ekonomska. Zajedno sa više od 20 drugih porodica u svom selu, on i njegova porodica, pronašli su načine da svoje prirodno okruženje pretvore u izvor sredstava za život. Uprkos nedostatku formalnog obrazovanja, Zekiri je oduvek sanjao da radi u šumarstvu. Kako objašnjava “Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario”. Godine 2015, vođen sopstvenom inicijativom, g. Zekiri je započeo ono što on naziva, “čišćenjem šuma,” − praksu sakupljanja proređenog granja i mrtvog drveća za proizvodnju drvenog uglja koji se prvenstveno koristi za grejanje u domaćinstvima.     Za sve to vreme, sa jakom namerom da koristi šumu bez nanošenja štete, imao je jednu želju: da profesionalac proceni da li njegove aktivnosti nanose štetu šumi. To ga je navelo da se obrati lokalnim vlastima, i što je još važnije, da se poveže sa timom koji stoji iza projekta i koji finansira EU “Podrška jačanju održivog i višenamenskog gazdovanja šumama u cilju rešavanja klimatskih promena i poboljšanja života na selu na Kosovu”. Kroz ovaj projekat, njegov cilj je da ujedini druge porodice koje se bave proizvodnjom drvenog uglja i da sarađuje sa državnim organima, ne samo na čišćenju privatnih šuma već i na radu na javnim šumama.   Inicijative zajednice poput njegove, posebno na mestima u kojima “mnoge porodice zavise od socijalne pomoći i strahuju da bi formalni propisi mogli ograničiti njihovu sposobnost za rad,” uvek su izazov. Ipak, Rahim čvrsto veruje da saradnja za čistije i zdravije šume, uz njihovo pravilno korišćenje, koristi svima. Rahim je posvećen ujedinjavanju više meštana oko ove inicijative.   Slično kao Rahim u Novom Brdu, Kumrije Kadriu iz sela Vrelo, u opštini Istok, radi na okupljanju žena koje se već oslanjaju na šumske resurse za život u jednu organizovanu i održivu inicijativu. Kumrije vodi Udruženje Melisa, koje je prvobitno počelo kao Udruženje pčelara, ali smo, kako ona objašnjava, “brzo prepoznali potencijal u sakupljanju bilja i bobica sa planina”. Prihodi ostvareni prodajom ovih proizvoda pomažu mnogim ženama da dopune zaradu u domaćinstvu, posebno u regionu gde su mogućnosti zapošljavanja za žene ograničene.   Živeći u planinskom kraju, Kumrije i njeni sugrađani su nekako prirodno počeli da sakupljaju samoniklo bilje i bobice za domaću upotrebu. Prepoznajući potencijal ove aktivnosti, počeli su da istražuju načine da je transformišu u profitabilan posao koji bi mogao da bude od koristi za žene u ovoj oblasti. Međutim, donedavno su bili ograničeni na jednostavno skupljanje i sušenje bilja i bobica, što im je otežavalo plasiranje svojih proizvoda na trenutnom tržištu. Za Kumrije i njenu grupu, mašina za pakovanje njihovog bilja, dodala je popriličnu vrednost njihovim proizvodima i napravila promenu velikog razmera.  

“Ranije smo mogli da prodajemo samo samoniklo bilje, ali sada možemo da ga sušimo i pakujemo, što povećava njihovu tržišnu vrednost,” kaže ona. Ovo im omogućava da nastave da rade ono što su radili ceo život i istovremeno to pretvaraju u izvor prihoda. 

  Kumrije Kadriu  Kumrije objašnjava da je njihova namera da stvore održivu mrežu žena sakupljača, koja će im služiti i kao lanac snabdevanja. One planiraju da otkupe sakupljeno bilje i bobice od žena koje ih već sakupljaju po konkurentnim cenama kako bi doprinele konkurentnosti tržišta, što je nešto od čega će žene zajednice imati najveću korist.   Napori i Rahima i Kumrije doprinose široj inicijativi usmerenoj na unapređenje ruralne egzistencije uz obezbeđivanje održivosti kosovskih šuma. Projekat podržan od strane EU pokriva više regiona, stavljajući naglasak na održivo upravljanje šumama, smanjenje nelegalne seče i promovisanje upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda kao što je bilje koje skuplja Kumrije i njena grupa.   Priče poput Kumrijeve i Rahimove su samo neke od mnogobrojnih uspešnih priča pojedinaca, porodica i zajednica koji su imali direktnu korist od projekata koji finansira EU i sprovodi FAO [Organizacija za hranu i poljoprivredu] “Podrška jačanju održivog i višenamenskog upravljanja šumama za rešavanje klimatskih promena i poboljšanje života na selu na Kosovu”.   U skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, razvijena su četiri plana upravljanja šumama koristeći novu metodologiju koja daje prioritet uravnoteženoj integraciji ekoloških, društvenih i ekonomskih funkcija unutar šumskih ekosistema. Ovaj pristup označava prelazak sa tradicionalnog upravljanja vrednošću drveta na perspektivu zasnovanu na ekosistemu.  Holistička priroda ovih planova je ono što ih čini posebno značajnim; od koristi su ne samo lokalnim zajednicama i direktnim korisnicima, već i kreatorima politika. Ovi planovi pružaju sveobuhvatan uvid u upravljanju šumama, baveći se širim uslugama ekosistema kao što su očuvanje biodiverziteta, sekvestracija ugljenika i dobrobiti za zajednicu, uključujući nedrvne šumske proizvode. Ovaj inovativni pristup pripremi planova upravljanja predstavlja veliki korak napred u praksi upravljanja šumama i očekuje se da će ga Kosovska agencija za šume uskoro usvojiti. Ima za cilj poboljšanje održivosti šuma, doprinos u ublažavanju klimatskih promena i promovisanje dobrobiti lokalnih zajednica. 

“Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario.” 

              U okviru aktivnosti programa, uspešno je pošumljeno 128 hektara šume. Ključni fokus je bio angažovanje lokalne zajednice, posebno u pilot jedinice za upravljanje, gde su članovi stekli praktično iskustvo u tehnikama sadnje i zaradili finansijsku nadoknadu za svoje učešće. Iako i dalje postoje izazovi za efikasno upravljanje šumama na Kosovu, kao što je aktuelno pitanje nelegalne seče, holistički pristup programa rešava ove prepreke na više nivoa – direktnim radom sa pojedincima u planinskim oblastima na edukaciji o održivom korišćenju šuma i pretvaranju prirodnih resursa u profitabilne poduhvate, pritom menjajuči kulturu ka vrednovanju čistih i zdravih šuma. Istovremeno, program sarađuje sa lancom institucija i odgovornim pojedincima koji rade na kreiranju politika – postoji posvećenost programa da se obezbedi zelenije i zdravije okruženje za narod Kosova. 

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023.

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, i prvi put i Ukrajina, Republika Moldova i Gruzija na njihovim putanjama prema pridruživanju Evropskoj uniji. Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i pružanje jasnih smernica za predstojeće prioritete u reformama. Pridruživanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, u potpunosti zavisno o objektivnom napretku postignutom od strane svake zemlje.

 

 

Zapadni Balkan

 

Napredak u reformama za pristupanje EU uglavnom je zastao, jer je Crna Gora patila od duboke polarizacije i političke nestabilnosti u izveštajnom periodu. EU pozdravlja formiranje novog parlamenta i formiranje vlade, od koje se očekuje da brzo pokaže kapacitet i posvećenost putu Crne Gore prema EU i sprovede reforme vezane za pristupanje EU. Uopšteno, napredak u pregovorima o pristupanju zavisiće od reformi u oblasti vladavine prava (tj. ispunjenja privremenih mera utvrđenih u Poglavljima 23 i 24). Crna Gora se i dalje potpuno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

 

Srbija je nastavila s implementacijom reformi vezanih za pristupanje EU, uključujući oblast vladavine prava. Srbija je počela s primenom ustavnih amandmana iz 2022. godine kako bi ojačala nezavisnost pravosuđa i usvojila nova medijska zakonodavstva. Implementacija ovoga može značajno poboljšati regulatorno okruženje. Međutim, potrebne su dalje izmene kako bi u potpunosti bile u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija mora poboljšati, kao prioritet, usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Takođe su potrebni dalji rad i politička posvećenost kako bi se sprovele reforme u oblasti vladavine prava. Procena Komisije ostaje da je Srbija tehnički ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Srbija mora potpuno sarađivati i preduzeti sve potrebne korake kako bi obezbedila odgovornost za nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra i napad na KFOR 29. maja. Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, iako je postignut dogovor u EU-facilitiranom dijalogu, kako Srbija tako i Kosovo još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za obe strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

U Severnoj Makedoniji, vlasti su dosledno izjavljivale da je pristupanje EU njihov strateški cilj. Severna Makedonija nastavila je potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP). Zemlja je takođe ostvarila određeni napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i upravljanje migracijama. Kao zemlja koja pregovara, Severna Makedonija mora ispuniti implementaciju reformi vezanih za EU, uključujući u pravosuđu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama i javnu nabavku. Severna Makedonija se obavezala da će pokrenuti i postići relevantne ustavne promene kao prioritet, s ciljem da uključi građane koji pripadaju drugim narodima. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Severnu Makedoniju u julu i očekuje brzo praćenje, s ciljem otvaranja pregovora o ovom klasteru do kraja godine.

 

Albanija je nastavila pokazivati odlučnost u sprovođenju EU reformi i ostvarivanju napretka u reformama u „fundamentalnom klasteru“. Nastavljeno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU takođe je snažan signal strateškog izbora zemlje za pridruživanje EU. Potrebni su dalji napori u oblastima slobode izražavanja, pitanjima manjina i vlasničkim pravima, kao i u ključnim oblastima vladavine prava, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Albaniju u julu i očekuje brzo praćenje. Cilj je otvaranje pregovora o klasteru 1 (fundamentalni) do kraja godine.

 

U Bosni i Hercegovini, prošlogodišnje dobijanje statusa kandidata donelo je potrebnu pozitivnu dinamiku. Nova vlada je brzo formirana nakon izbora i počela je s implementacijom reformi, posebno kroz amandmane koji uvode provere integriteta u pravosuđu. Ipak, potrebni su dalji napori. To uključuje usvajanje važnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa i nastavak sa ustavnim i izbornim reformama, koje su od najvećeg prioriteta za obezbeđivanje jednakih prava za sve građane. Takođe je važno očuvati ustavni poredak zemlje. Seperatističke i autoritarne mere u entitetu Republika Srpska nisu u skladu s evropskim putem. Potrebni su dalji napori za Bosnu i Hercegovinu kako bi ispunila ključne prioritete utvrđene u mišljenju Komisije o njenoj aplikaciji za članstvo. Stoga Komisija preporučuje otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima članstva.

 

Kosovo ostaje posvećeno svom evropskom putu. Nastavilo je dobrovoljno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući osudu ruskog rata agresije protiv Ukrajine i primenu restriktivnih mera protiv toga. Period izveštavanja obeležen je legislativnim postignućima, uključujući važnu reformu izbornog sistema. Ipak, potrebno je još rada, uključujući i plan akcija o reformama pravosuđa. Od 1. januara 2024. godine, vizna liberalizacija za Kosovo će stupiti na snagu. Situacija na severu Kosova bila je pogođena nekoliko kriza, poslednja od njih je bila nasilan napad na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine. Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, iako je postignut sporazum u EU-facilitiranom dijalogu, kako Kosovo tako i Srbija još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije od danas i donese odluke o koracima koji slede u procesu proširenja.

Komisija predstavlja novi Plan rasta za Zapadni Balkan, uključujući 6 milijardi evra grantova i kredita kako bi ubrzala ekonomsku konvergenciju sa EU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem da unapredi neke od koristi članstva u regionu pre pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza neophodnu socijalno-ekonomsku konvergenciju. Cilj je omogućiti partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. Isplate će se vršiti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Paketa proširenja i programa ekonomske reforme zemalja (PER). Agenda reformi će biti predmet konsultacija, ocene i usvajanja od strane Komisije.

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra, danas približavamo ekonomije Zapadnog Balkana EU. Potencijal ovog Plana rasta je izuzetan. Ovaj Plan rasta može udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro profitira iz ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radne snage, jedinstveno evropsko područje plaćanja, transport, energetiku i digitalno jedinstveno tržište.“

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da ispita predlog za Fond u okviru paketa pregleda srednjeročnih finansijskih okvira (MFF). Kada bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvano da dostave svoje individualne reformne agende u kojima će opisati socijalno-ekonomske i osnovne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda od 2024. do 2027. godine. Srbija i Kosovo moraju konstruktivno učestvovati u dijalogu o normalizaciji odnosa, koji vodi Visoki predstavnik EU, kao neophodan preduslov.

Zaštita reke Vardar uz podršku EU

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Vodeni sistem u glavnom gradu Severne Makedonije, Skoplju, dobija podsticaj, pokazujući da se razvoj odvija paralelno sa integracijom u EU

Gradovi moraju neprestano prilagođavati se kako bi se pružio smeštaj rastućem urbanom stanovništvu, suočili se s izazovima klimatskih promena i upravljali ograničenim resursima. Skoplje, glavni grad Severne Makedonije, aktivno radi na transformaciji u održivu, modernu evropsku metropolu sa snažnim naglaskom na zaštiti životne sredine. Ovo opredeljenje se ogleda kroz značajnu inicijativu za zaštitu gradske životne sredine putem izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo postrojenje će proširiti usluge sanitarne infrastrukture na više od pola miliona stanovnika dok istovremeno smanjuje zagađenje reke Vardar, najduže reke Severne Makedonije.

U Skoplju, vode ove značajne reke, koja protiče kroz glavni grad zemlje, do sada nisu bile pravilno tretirane. Unutar kanalizacione mreže kojom upravlja JKP Vodovod i kanalizacija, otpadne vode se ispuštaju na više tačaka duž obe obale reke Vardar. Iako postoji određeni nivo kontrole i početnog tretmana za ove ispuste, oni na kraju završavaju direktno u reci Vardar.

„Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Gospođa Kaja Šukova, ministarka zaštite životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije, ističe kritični značaj izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za grad Skoplje. Ona naglašava da je ovo, i dalje, jedno od najhitnijih pitanja, ne samo za Ministarstvo i Vladu, već pre svega za građane i njihovo zdravlje i blagostanje. Ministarka Šukova napominje: „Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Tokom faze pripreme, projekat je dobio vredne tehničke pomoći iz nekoliko uglednih institucija, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Investicioni okvir Zapadnog Balkana i francusku vladu. Ova podrška odražava nepokolebljivu posvećenost Tima Evrope Severnoj Makedoniji. Osnovni cilj ove pomoći je rešavanje kapacitetskih ograničenja lokalnih partnera, unapređenje njihovih sposobnosti u planiranju, radu i održavanju investicionih projekata.

Postrojenje za prečišćavanje vode u Skoplju projektovano je da služi 650.000 ekvivalentnih stanovnika. Faza izgradnje se očekuje da će trajati tri godine, nakon čega će uslediti dvogodišnji probni period posvećen testiranju funkcionalnosti postrojenja i obuci osoblja odgovornog za njegov rad. Objekat će zauzimati površinu od 13 hektara, smešten u opštini Gazi Baba, na levoj obali reke Vardar u području Trubarevo. Projekat je rezultat saradnje JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje, Grada Skoplja, Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva finansija. Nakon završetka izgradnje, Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – Skoplje postaće vlasništvo JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje.

Projekat će se odvijati u dve različite faze. Prva faza obuhvata prečišćavanje i biološko tretiranje otpadnih voda do najkasnije 2035. godine, dok će se druga faza fokusirati na uklanjanje azota i fosfora iz otpadnih voda koje ulaze u reku Vardar, s ciljem završetka do 2045. godine. Po punom funkcionisanju postrojenja za prečišćavanje, oko 74,7% potrebne kapaciteta za prečišćavanje otpadnih voda u zemlji biće zadovoljeno do 2027. godine.

„Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“

O projektu

 Kao banka za klimu EU, Evropska investiciona banka finansira 3 milijarde evra svake godine u infrastrukturu vodovoda, fokusirajući se na bezbednost vode i prilagođavanje klimatskim promenama. Otprilike 30% vodnih projekata banke sprovodi se van Evropske unije, često u nekim od najsiromašnijih i najpogođenijih sušom zemalja sveta. U 2022. godini, investirali smo oko 2,17 milijardi evra u sektor, što je poboljšalo sanitarnu infrastrukturu za 10,8 miliona ljudi i omogućilo bolji pristup bezbednoj pijaćoj vodi za 25,4 miliona ljudi.

Kako bi podržala ovu inicijativu, Evropska unija je odobrila značajnu donaciju od 70 miliona evra putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Ova alokacija označava najznačajniji doprinos koji je ikada dao međunarodna finansijska institucija u sektoru vode zemlje. Finansijska podrška EU ima za cilj dramatično ubrzanje priprema i izvođenja projekta, što će na kraju rezultirati pročišćavanjem 90% otpadnih voda u gradu Skoplju i 74,7% otpadnih voda u celoj zemlji. Ovaj projekat besprekorno se uklapa u Ekonomski i investicioni plan EU, strategiju Global Gateway i Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

Osim toga, Vlada Republike Severne Makedonije olakšala je finansiranje izgradnje postrojenja za prečišćavanje putem zajma dobijenog od dve banke EU, Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 68 miliona evra i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 58 miliona evra. Ministarka Šukova ističe ključnu ulogu koju EU ima u sprovođenju ovog kritički važnog kapitalnog infrastrukturnog projekta. Ona napominje: „Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“ Postrojenje za prečišćavanje planira se opremiti najsavremenijom tehnologijom, najnovijom opremom i energetski efikasnim praksama. Toplotna energija koju generiše postrojenje koristiće se za sagorevanje mulja u akceleratoru. Projekat obuhvata i dodatne aspekte poput tehničke pomoći i obuke osoblja kako bi se osigurala održivost instalacije.

Uvodna reč predsednice fon der Lajen na Samitu Berlinskog procesa

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Hvala puno, premijeru, dragi Edi,

 

Herr Bundeskanzler,

 

Dragi prijatelji,

 

Kakva priča koju smo upravo videli na ekranu, kakva priča. I kakva je moćna poruka da je to ne samo deseti Berlinski proces već prvi put u zemlji zapadnog Balkana. Snažna poruka u svetu koji si opisao, Edi, gde smo svedoci užasnog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Ukrajina se bori za svoj suverenitet i teritorijalni integritet i za naše vrednosti. Takođe smo videli gnusni teroristički napad Hamasa koji je ubio više od 1.400 ljudi, muškaraca, žena, dece, beba, samo zato što su Jevreji. Živimo na zapaljenoj planeti. Izaziva nas GenAI. U ovim vremenima, potrebni su vam najbolji prijatelji. I rekao si, ti si najbolji prijatelj kog možemo poželeti. Dozvolite nam da radimo tako da se pridružite Evropskoj uniji koja je dokazala da je moguće zajedno imati trajni mir i održivi prosperitet.

 

I zaista, kakva moćna poruka juče, kada smo započeli registraciju u Tirani College of Europe. A ti mladi studenti će sada studirati evropske poslove. Oni dolaze iz Albanije, celog Zapadnog Balkana, iz Evropske unije. Kakva moćna poruka za sledeću generaciju koja će prenositi ideju Evropske unije napred.

 

Berlinski proces je, kako ste rekli, počeo 2014. I vredi pogledati papire iz tog vremena: „Cilj da se ostvari stvarni napredak u procesu reformi i regionalnoj ekonomskoj saradnji.“ Zato smo ovde. A mi smo već sa našim Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra postavili dobre temelje. Isporučuje. Polovina Plana, 16 milijardi evra, zapravo je već realizovana. Ali treba učiniti više. I želim da se fokusiram nekoliko minuta na to.

 

Naše ekonomije, Zapadni Balkan i jedinstveno evropsko tržište, još uvek su previše udaljeni. Ekonomije Zapadnog Balkana su 35% proseka EU. Dakle, zaista moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu. I to je ono o čemu se radi u Planu rasta. Znamo da je, iz iskustva proširenja, snaga proširenja naravno u vrednostima koje nas spajaju sa zemljama koje su se korak po korak pridružile Evropskoj uniji. Ali druga moć je ekonomski razvoj. Kad god je došlo do proširenja, ne samo one zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji imale su ogroman podsticaj u svom ekonomskom razvoju jer su pristupile Jedinstvenom tržištu, već je i Evropska unija napredovala jer je jedinstveno tržište postalo veće.

 

I ovo je sada princip Plana rasta. U osnovi želimo da u određenim oblastima otvorimo vrata jedinstvenog tržišta, jedinstvenog evropskog tržišta, kompanijama sa Zapadnog Balkana. I to sada moramo da osmislimo. Otvaramo ga u oblastima kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija, jedinstveno digitalno tržište EU i, što je veoma važno, olakšavanje bezgotovinskog plaćanja sa jedinstvenim evropskim platnim područjem, da navedemo samo nekoliko elemenata.

 

Ali, naravno, otvaranje vrata nije dovoljno. Zemlje zapadnog Balkana takođe treba da upotpune svoje zajedničko regionalno tržište. A to znači da je uslov da i zemlje Zapadnog Balkana svojim susedima daju pristup svom tržištu [da svojim susedima daju pristup svom tržištu]. Drugim rečima, ako okrenem, ako postoje blokade, jedino možete da blokirate sebe. Ostali će krenuti dalje.

 

A da bismo krenuli dalje, potrebne su reforme, duboko ukorenjene reforme, takođe da bi se poboljšala poslovna klima, da bi okruženje postalo privlačnije. Ove reforme će biti praćene finansiranjem investicija iz Evropske unije, ako do njih dođe. Ovaj plan rasta je veoma snažan podsticaj. To je podsticaj da se vrata ekonomski otvore, ali i da se traži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se urade neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija.

 

Samo zajedničkim radom dovešćemo Zapadni Balkan tamo gde i pripadate, u srce Evropske unije. Istorija je, zaista, u pokretu. Moja poruka je: Ovo je sada odlučujući trenutak. Ne propustite priliku, zgrabite priliku, iskoristite trenutak i radimo zajedno sa vama na tome.

Mnogo hvala, Edi.

Ušteda energije za održivu urbanu mobilnost: Evropska nedelja mobilnosti u Bosni i Hercegovini

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Zajedno sa brojnim lokalnim partnerima i organizacijama i lokalnim upravama Banja Luke, Mostara i Sarajeva, Kancelarija Evropske unije u Bosni i Hercegovini organizovala je niz edukativnih i rekreativnih aktivnosti za sve generacije kako bi istakla značaj i brojne prednosti održive urbane mobilnosti.

Popularna i tradicionalna rekreaciona vožnja „Dosta su dva točka“ obelježila je ovogodišnji Dan bez automobila u Banjaluci 22. septembra. Jedan od ciljeva vožnje ulicama je da gradovi budu pogodni za vožnju biciklom i da se ukaže na potrebu obezbeđenja biciklista, sa gradskim biciklističkim stazama i pravom na ravnopravno i aktivno učešće u saobraćaju. Istog dana, 22. septembra, u sklopu drugog obelježavanja Evropske nedelje mobilnosti u Mostaru, brojni građani učestvovali su na Trećoj mostarskoj biciklijadi koja je uključivala vožnju biciklom ulicama grada i trku za najmlađe.

Evropska nedelja mobilnosti, vodeća inicijativa Evropske unije za podizanje svesti o održivoj urbanoj mobilnosti, održava se svake godine od 16. do 22. septembra uz sve veće učešće gradova, organizacija i inicijativa širom Evrope i sveta. Ova evropska inicijativa promoviše promene ponašanja u korist aktivne mobilnosti, javnog prevoza i drugih čistih, inteligentnih transportnih rešenja.

 

Ovogodišnja tema Evropske nedelje mobilnosti „Uštedi energiju“ sa sloganom Mix and move! odražava vezu između energetske efikasnosti i održive urbane mobilnosti. Siromaštvo u pogledu energije i mobilnosti je u porastu zbog većih troškova za stanovnike i preduzeća. Operacije javnog prevoza i dalje predstavljaju visok trošak za gradske budžete i smanjenje ovih troškova kroz energetski efikasan transport podržava pristupačnu i održivu saobraćajnu infrastrukturu.

Počinje Evropska nedelja mobilnosti

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

„Hajde da se krećemo bolje – uštedimo energiju!“ slogan je ovogodišnje Evropske nedelje mobilnosti koja je počela u subotu. Svake godine u periodu od 16. do 22. septembra održava se manifestacija, čiji je osnivač i pokrovitelj Evropska komisija. Kampanja ima za cilj da favorizuje nemotorizovane načine prevoza u gradovima u odnosu na automobilski saobraćaj koji koristi fosilna goriva, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine u urbanim sredinama.

 

Kampanja se sprovodi od 2002. godine, a prošle godine je skoro 3.000 gradova iz 50 zemalja Evrope i sveta obeležilo ovu manifestaciju. Spisak gradova i opština iz Srbije koji su do sada registrovali delatnost  do sada možete pronaći ovde.

 

Za opštine i gradove, EVROPSKA NEDELJA MOBILNOSTI pruža odličnu priliku da svojim stanovnicima predstave održive transportne alternative i da im objasni ekološke izazove sa kojima se suočavaju. Učešćem u akciji, gradovi i opštine mogu građanima da pokažu prednosti odabira čistijih vidova saobraćaja i na taj način poboljšaju saobraćajnu situaciju u svom lokalnom okruženju.

 

Lokalne samouprave su snažno ohrabrene da iskoriste ovu nedelju za testiranje novih saobraćajnih mera uz dobijanje povratnih informacija od javnosti. To je takođe odlična prilika za lokalne zainteresovane strane da se okupe i razgovaraju o različitim aspektima mobilnosti i kvaliteta vazduha, da traže inovativna rešenja za smanjenje upotrebe automobila, da isprobaju nova tehnološka i planska rešenja. Kampanja daje građanima priliku da istraže nove mogućnosti korišćenja gradskih ulica i da eksperimentišu sa praktičnim rešenjima koja doprinose rešavanju važnih pitanja za gradove, kao što je zagađenje vazduha.