Skip to main content

Area of Cooperation: Environment

EIB još jednom potvrdila posvećenost zelenoj tranziciji u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Tokom posete Severnoj Makedoniji, potpredsednica Evropske investicione banke (EIB) potvrdila je posvećenost banke EU zelenoj tranziciji. Potpredsednica Ljiljana Pavlova izrazila je podršku za dekarbonizaciju od strane EIB – kreditne ustanove EU – kroz ključne projekte navedene u Ekonomskom i investicionom planu.

 

Bilateralni sastanci sa premijerom Dimitrom Kovačevskim i ministrima, uključujući ministra finansija Fatmira Besimija, sa gradonačelnikom Skoplja i šefom severomakedonske Delegacije u EU, pomogli su u identifikovanju novih mogućnosti za proširenje saradnje u okviru nove filijale EIB Global. Globalni ogranak ima za cilj da poveća podršku zemljama van Evropske unije.

 

Potpredsednica Pavlova istakla je podršku razvoju moderne železničke infrastrukture, energetske mreže i infrastrukture za vodu i otpadne vode kako bi se zemlja lakše prilagodila klimatskim promenama i zaštitila životna sredina. Banka takođe namerava da razvije nove instrumente garancija i podela rizika za privatni sektor u saradnji sa Evropskom komisijom.

 

Od početka pandemije koronavirusa, EIB je oslobodila 156 miliona evra za Severnu Makedoniju kako bi omogućila malim i srednjim preduzećima brži oporavak i olakšala izgradnju nove gasne mreže neophodne za stabilno i bezbedno snabdevanje energijom. Gledajući napred, Banka će takođe pomoći svojim partnerima u Severnoj Makedoniji da povećaju kapacitete za pripremu i implementaciju projekata, što će pomoći da se ostvare velike investicije u korist zemlje i njenih građana.

Napredak u najvećem ekološkom projektu Severne Makedonije

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Ključni korak u realizaciji projekta koji je podržala EU, vrednog 136 miliona evra, napravljen je objavom otvaranja ponuda za izgradnju najvećeg ekološkog projekta Severne Makedonije – Skopske fabrike otpadnih voda.

 

Skopska fabrika za prečišćavanje otpadnih voda jedan je od 21 vodećeg projekta izabranog u februaru za finansiranje EU 2022. godine preko Investicionog okvira za zapadni Balkan. Investicioni paket je korak dalje u sprovođenju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan 2021-2027. Skopsko postrojenje za otpadne vode je jedan od ekoloških projekata odabranih za finansiranje u okviru Glavnog projekta 7 – Upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

 

EU finansira ovaj projekat bespovratnim sredstvima od 70 miliona evra, dopunjujući kredit Evropske investicione banke od 35 miliona evra, kredit Evropske banke za obnovu i razvoj od 30 miliona evra i sredstva bilateralnih donatora. S obzirom da se skopska kanalizacija trenutno ispušta u Vardar bez prerade, očekuje se da će projekat imati značajne ekološke i zdravstvene koristi za stanovnike Skoplja. To će takođe doprineti usklađenosti Severne Makedonije sa relevantnim zakonima i standardima EU o životnoj sredini i vodi.

Nagrada Green Skills 2022

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska fondacija za obuku (ETF) raspisala je konkurs za primere važnosti veština u osnaživanju zelene tranzicije. Konkurs pod nazivom „Zelena tranzicija: obrazovanje, obuka i veštine“ ima za cilj da prikupi priče o tome kako obrazovanje, obuka i razvoj veština podržava preokret ka održivim, čistim, kružnim privredama i društvima bez karbonskog otiska.

 

Cilj je da se dođe do ideja i inspiracije za tvorce politika u oblasti obrazovanja i obuke i za praktičare u susedstvu EU i šire.

 

Finalisti će dobiti nagradu ETF-a za veštine u zelenoj tranziciji, koja će biti dodeljena na Evropskoj nedelji profesionalnih veština 2022. godine u organizaciji Evropske komisije. Glavne priče biće prikazane u publikacijama i drugim materijalima ETF-a, a ETF će od najzanimljivijih priča pripremiti kratke filmove od kojih će neki biti prikazani na Evropskoj nedelji profesionalnih veština 2022. godine i promovisani na kanalima ETF-a na društvenim mrežama.

Komesar Varhelj na Investicionom samitu Zapadnog Balkana 2022

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) juče je dočekala evropskog komesara za susedstvo i proširenje Olivera Varhelja i šefove vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije na svom Investicionom samitu Zapadnog Balkana 2022.  
Događaj je otvorila predsednica EBRD-a Odil Reno Baso, koja je u svom govoru naglasila da je regionalna saradnja od vitalnog značaja za ekonomske izglede i političku stabilnost Zapadnog Balkana.  
U svom obraćanju, evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelj izneo je da Evropska unija planira da poveća ekonomsku podršku regionu na 30 milijardi evra u narednim godinama. Sprovedeno u partnerstvu sa institucionalnim i privatnim investitorima, finansiranje ima za cilj da ubrza socijalnu i ekonomsku konvergenciju regiona sa EU i očekuje se da će povećati njegov bruto domaći proizvod za 3,6%.  

„Evropa se ne završava u Zagrebu ili Budimpešti“, rekao je Varhelj. „Zapadni Balkan joj takođe prirodno pripada.“

 

U svojim govorima i odgovorima na pitanja investitora, čelnici vlada sumirali su svoje investicione prioritete. Svi lideri su govorili o planovima za razvoj obnovljivih izvora energije, koji zahtevaju regionalni energetski sistem kako bi se uravnotežilo priključenje obnovljivih izvora energije u nacionalne mreže i, u nekim zemljama, izmene zakonodavstva kako bi se omogućila velika privatna ulaganja.

 
Današnji događaj bio je peti samit EBRD-a te vrste. Inauguralni Samit Zapadnog Balkana koji je po prvi put okupio sve premijere regiona, održan je u sedištu EBRD-a u Londonu u februaru 2014. godine.

Srpski vojni lekari i medicinsko osoblje pridružuju se Misiji EU za obuku u Somaliji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Šest srpskih vojnih lekara i medicinskih radnika pridružiće se Misiji EU za obuku u Somaliji (EUTM S). Misija je pokrenuta 2010. godine s ciljem jačanja somalijskih federalnih odbrambenih ustanova kroz obuku, mentorstvo i savetovanje. Sastoji se od oko 200 zaposlenih iz sedam zemalja članica EU i Srbije.

 

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Đaufret zahvalio se srpskim vojnicima koji će krenuti u misiju, poželevši im sreću. Tom prilikom je izjavio: „Zahvalni smo i ponosni što možemo da računamo na Srbiju u našim civilnim i vojnim misijama i operacijama. Sloboda, demokratija i bezbednost imaju visoku cenu, a srpsko osoblje se nalazi na ključnim pozicijama, neophodnim za uspeh ovakvih misija. Vojnici EU imaju privilegiju da budu u sigurnim rukama srpskog medicinskog tima. Nadamo se da će naše partnerstvo rasti i produbljivati se zarad širenja globalne bezbednosti i stabilnosti”.

 

Uloga medicinskog kontingenta Srbije u okviru ove misije je lečenje, evakuacija, snabdevanje i funkcije koje su neophodne za održavanje zdravlja jedinica. To uključuje pružanje prve pomoći, hitne mere spasavanja života i trijažu. Osim toga, doprineće zdravlju i dobrobiti jedinice kroz smernice za prevenciju bolesti, povreda nastalih van borbe i stresa.

Promene u letu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kako crnogorska deca prstenovanjem ptica pomažu u zaštiti biodiverziteta

Prstenovanje ptica je važan način prikupljanja informacija o selidbenim putevima ptičijih vrsta, njihovim mestima zaustavljanja, zimovalištima i brzinama selidbe. To pomaže u praćenju kretanja ptica i njihovog životnog toka, od dužine života, uzroka smrti i vernosti mestu rođenja do mesta gnežđenja i parenja. Prikupljeni podaci pomažu da se stvori slika o svakoj vrsti, da li joj se broj smanjuje ili se uspešno razmnožava, što predstavlja neprocenjive informacije za zaštitu naših ptica i biodiverziteta.

 

Centar za zaštitu i istraživanje ptica (CZIP), crnogorska nevladina organizacija, smatra da ova naučna aktivnost takođe može biti veoma zabavna, tako da su se odlučili da u svoj rad uključe i širu javnost, a pogotovo decu. „Shvatili smo da mnogo građana u Crnoj Gori misli da je nauka nešto mnogo komplikovano, nešto o čemu ne mogu da dobiju nikakve informacije… Zato smo odlučili da ih uključimo i dokažemo suprotno“, kaže Nevena Petković iz CZIP-a.

Prstenovanje ptica nam pomaže da razumemo selice

Prstenovanje ptica podrazumeva hvatanje ptica uz pomoć posebne mreže, pričvršćivanje malog metalnog prstena oko jedne noge i po mogućstvu beleženje vrste, starosti, pola, dužine krila, težine i stanja – što je važno za određivanje vrste, kao i za razumevanje njene spremnosti za nastavak selidbe. Prstenovi imaju šifru utisnutu na njima i ona omogućava da se ta ptica identifikuje ako se ponovo uhvati.

„Uvek kažemo da su naše stanice za prstenovanje ptica mesto gde ptice mogu da dobiju crnogorski pasoš bez ikakvih troškova, stresa ili vize. Želimo da se osećaju sigurno i da im pružimo odgovarajuću zaštitu”, smeška se Nevena. Ona objašnjava da je najvažnija svrha prstenovanja ptica zaštita staništa ptica. Kada CZIP ima informacije o selidbi ptica, njihovi naučnici takođe mogu da identifikuju gde se ptice odmaraju, hrane ili gnezde, i preduzmu neophodne lobističke ili zagovaračke akcije da zaštite ta staništa.

„Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“

Približavanje nauke deci

Do sada je u aktivnostima prstenovanja ptica projekat uključio više stotina školaraca i odraslih osoba iz čitave Crne Gore. „Putem ovog projkta nastojimo da se fokusiramo najviše na mlade i mnogo radimo sa decom školskog uzrasta jer školama u Crnoj Gori nedostaju predavanja o životnoj sredini i deca nemaju dovoljno obrazovanja o ovim temama, pa se trudimo da imamo što više radionica“, kaže Nevena. „Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“

„Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju ptica.“

O projektu

Ciljevi projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU su podizanje svesti o zaštiti prirode među građanima, podrška monitoringu biodiverziteta i promena ponašanja građana, uključivanje mladih i njihovih nastavnika.

Glavne aktivnosti obuhvataju razvoj i distribuciju edukativnog i promotivnog materijala; događaje kao što su izložbe, izleti, čišćenje, sadnja i sl.; organizaciju radionica u školama, škole u prirodi, istraživačke kampove za mlade i takmičenja i kvizove o biološkoj raznovrsnosti. EU je obezbedila preko 80.000 evra podrške projektu. Ukupno trajanje projekta je 18 meseci.

Aktivnosti CZIP-a u vezi sa prstenovanjem ptica koje uključuje javnost realizuju se u okviru projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU. Uključivanje građana u prstenovanje ptica podrazumeva dodatne troškove, kao što su, na primer, troškovi prevoza. Nevena objašnjava: „Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju.“

Još jedna BIOVAL-ova projektna aktivnost je Bubo night kada se prikupljaju podaci o buljini (Bubo bubo) koristeći metodologiju koja obuhvata posetu unapred odabranim lokacijama divljih životinja noću, slušanje glasanja buljine i beleženje ključnih podataka u određenom formatu. Nevena kaže: „Nadamo se da ćemo nastaviti sa sličnim projektima i aktivnostima. Ovaj projekat je već imao pozitivan uticaj na povećanje svesti građana, posebno dece, o zaštiti divljih životinja i staništa ptica“.

Doba sajber-poljoprivrede u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Sufinansiran projekat EU podržava srpske naučnike, začetnike digitalne transformacije poljoprivrede. Novi najbolji prijatelj srpskih poljoprivrednika zove se Lala. Lala ima mogućnost da prikuplja podatke i odmah analizira hemijska svojstva bilo kojeg uzorka zemljišta, a zatim da ih arhivira i stavi na raspolaganje poljoprivrednicima. Lala je robot ili, kako njegovi pronalazači u Institutu BioSense u Srbiji vole da ga zovu, Agrobot. Profesorka Vesna Bengin iz Instituta objašnjava da je jedan od najboljih načina za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje da se svakoj biljci ili delu parcele zemljišta da tačna količina potrebne ishrane. „Polazna tačka je posmatranje razlika koje postoje u zemljištu u različitim delovima parcele i tu uskače naša robotska platforma – Agrobot Lala – pružajući tačne i precizne informacije“, kaže ona. Prilagođen za primenu u poljoprivredni i opremljen sistemom za uzorkovanje i analizu zemljišta, Lala se kreće unapred definisanom stazom unutar parcele, uzorkuje zemljište, odmah ga analizira i beleži georeferencirane rezultate. Lala na kraju isporučuje višeslojnu mapu na kojoj poljoprivrednici mogu da zasnivaju odluke vezane za sejanje, zalivanje i upotrebu đubriva, pesticida i herbicida da bi optimizovali proizvodnju. „Drago nam je što smo deo poljoprivredne revolucije i što vidimo robote, bespilotne letelice i mlade ljude sa laptopovima na srpskim poljima“, kaže profesorka Bengin.

„Kao inženjerka, verovala sam da nauka mora da odgovori na potrebe društva i poboljša kvalitet života ljudi, i mnogo sam razmišljala o tome kako da usmerimo naša istraživanja ka tom cilju.“

Osnovan 2015. godine, Institut za istraživanje i razvoj BioSense za IT u biosistemima je pionir digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Profesorka Bengin je suosnivačica Instituta. Ona objašnjava da je kao dete mnogo puta slušala priču da je zemljište u Vojvodini toliko plodno da bi moglo da prehrani čitavu Evropu. Ali je takođe videla da to nije slučaj. Isto tako, kao odrasloj osobi delovalo joj je apsurdno da se upusti u veoma složena naučna istraživanja gde rezultati ostaju na stranicama naučnih časopisa ili knjiga. „Kao inženjerka verovala sam da nauka mora da odgovori na potrebe društva i poboljša kvalitet života ljudi, i mnogo sam razmišljala o tome kako da usmerimo naša istraživanja ka tom cilju.“ To je dovelo do ideje naučnog instituta kao baze znanja kojoj bi poljoprivrednici, preduzeća i kreatori politike mogli da se okrenu kako bi rešili probleme na terenu. Profesorka Bengin objašnjava da je bilo administrativnih, finansijskih i međuljudskih izazova na putu ka postizanju toga – i da bi njene ambicije verovatno bile kratkog daha da nije bilo finansiranja nauke od strane EU, prvo preko programa FP7, a kasnije preko Horizonta 2020. „Projekat po projekat, kao kamen po kamen, izgradili smo put koji nas je doveo do toga da danas budemo priznati kao globalni lider u digitalnoj transformaciji poljoprivrede“, kaže profesorka Bengin.

„Pre ANTARES-a mogli smo samo da sanjamo – da sanjamo o izgradnji ozbiljnog naučnoistraživačog centra u Srbiji, sličnog onima koje smo viđali u inostranstvu. Sanjali smo o zadržavanju naših najboljih studenata umesto da ih gledamo kako odlaze iz zemlje. Imali smo viziju da naši ratari mogu dostojanstveno da žive od svog rada. ANTARES nam je pomogao da te snove pretvorimo u stvarnost.“

O projektu Sa budžetom od skoro 30 miliona evra, ANTARES je najveći istraživački projekat koji je Evropska unija ikada finansirala u Republici Srbiji. Projekat je podržan učešćem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije koje pruža i institucionalnu i zakonodavnu podršku, kao i sufinansiranje u iznosu od 14 miliona evra. ANTARES je sufinansiran kroz program Evropske unije Horizont 2020. Profesorka Bengin je koordinatorka projekta Horizont 2020 ANTARES koji finansira EU, a koji podržava Institut BioSense da se razvije u tržišno orijentisan evropski centar istraživačke izvrsnosti. „Pre ANTARES-a mogli smo samo da sanjamo – da sanjamo o izgradnji ozbiljnog naučnoistraživačog centra u Srbiji, sličnog onima koje smo viđali u inostranstvu. Sanjali smo o zadržavanju naših najboljih studenata umesto da ih gledamo kako odlaze iz zemlje. Imali smo viziju da naši ratari mogu dostojanstveno da žive od svog rada. ANTARES nam je pomogao da te snove pretvorimo u stvarnost“, kaže profesorka Bengin. Danas, BioSense ima tim od oko 140 elektroinženjera, programera, biohemičara, fizičara, biologa i agronoma. Odluke o zapošljavanju se donose isključivo na osnovu izvrsnosti, a polovina zaposlenih su žene. Profesorka Bengin objašnjava da su žene neophodne u nauci. „One pristupaju rešavanju bilo kakvog naučnog izazova na specifičan način, koji je komplementaran sa onim koji imaju njihove muške kolege. Kao inženjerka elektrotehnike, zaista ne verujem da postoje muške i ženske profesije.“ Ona apeluje: „Iskreno verujem da devojke treba da slušaju sebe, prate svoje želje i interesovanja i stvaraju nove obrasce ponašanja, u kojima neće slediti muške uzore, već stvarati sopstvene autentične priče o uspehu“.

Posmatranje ptica na vilinskom jezeru

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU promoviše posmatranje ptica za turiste u okviru projekta prekogranične saradnje

Legenda kaže da je Skadarsko jezero nastalo od suza crnogorske vile čiju je želju da joj oči promene boju iz plave u crnu Bog odbio i umesto toga je oslepeo. Vila je toliko plakala da se od njenih suza stvorilo jezero. Zadivljen njegovom lepotom, Bog joj je vratio vid. Zaista, ko god ga je video složio bi se da je Skadarsko jezero jedno od najlepših mesta na Zapadnom Balkanu i prirodno igralište za ljubitelje avantura na otvorenom, sa 400 kvadratnih kilometara spektakularnog nacionalnog parka za istraživanje. Međutim, ova vilinska zemlja još uvek ne dobija pažnju koju zaslužuje, ni od lokalnih ni od međunarodnih turista. Barem tako veruju ljudi iz crnogorske nevladine organizacije CZIP.

CZIP je skraćenica za Centar za zaštitu i proučavanje ptica i organizacija već više od 20 godina radi na zaštiti ptica i životne sredine, kao i na promociji prirodnog i kulturnog nasleđa u Crnoj Gori. Prošle godine su sa partnerskim organizacijama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine pokrenuli projekat „Pannonia-Adria Connection“ ili PA.CON sa sredstvima EU za promociju turizma na lokacijama u sve tri zemlje: Nijemci u Hrvatskoj, Tuzla u Bosni i Hercegovini i Skadarsko jezero u Crnoj Gori.

„Trenutno većinu posetilaca Skadarskog jezera privlači ono što zovemo masovni turizam: dolazak na jezero, kafa ili ručak, malo razgledanja, a zatim odlazak. Hteli smo da promenimo ovu naviku nabolje.“

Povećanje turističkih perspektiva

Zoran Popović iz CZIP-a jedan je od koordinatora ovog projekta i objašnjava da je ideja koja stoji iza projekta bolje korišćenje resursa za promociju turizma u sve tri zemlje. „Trenutno većinu posetilaca Skadarskog jezera privlači ono što zovemo masovni turizam: dolazak na jezero, kafa ili ručak, malo razgledanja, a zatim odlazak. Hteli smo da promenimo ovu naviku nabolje“, kaže Zoran.

On takođe kaže da su želeli da jezero pretvore u destinaciju gde turisti ostaju duže, ali da bi se to desilo, turistima treba ponuditi više atrakcija i aktivnosti. To je dovelo do otkrivanja aktivnosti kao što su posmatranje ptica, brdarenje, biciklizam, putovanja brodom i drugi elementi ekološkog i avanturističkog turizma.

Projekat PA.CON radi na razvoju lokacija za posmatranje ptica u sve tri zemlje – turističko-informaciona kuća u Sopocu, igralište i kule za posmatranje ptica u Hrvatskoj, renoviranje kuće u prirodnom parku na Ilinčici i postavljanje led rasvete duž puta, kao i uređenje 16 mikro-piknih lokacija u Bosni i Hercegovini. Projekat će ulagati i u rekonstrukciju starog železničkog nasipa u Virpazaru, pretvarajući ga u pešačku stazu, kao i u kupovinu čamca na solarni pogon, električnih bicikala i pratećih solarnih punjača, a sve u cilju promocije turističkih aktivnosti sa malim uticajem na životnu sredinu.

„Bez ovog nivoa finansijske podrške od strane EU, ne bi bilo moguće realizovati ovaj značajan projekat.“

O projektu

Projekat PA.CON podržava Evropska unija u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2014-2020. Vodeći partner na projektu PA.CON je Opština Nijemci iz Hrvatske; partneri iz Bosne i Hercegovine su Grad Tuzla i Udruženje za razvoj NERDA iz Tuzle, dok su partneri u Crnoj Gori Centar za zaštitu i istraživanje ptica i Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore. Implementacija PA.CON projekta zvanično je počela u oktobru 2020. godine i trajaće ukupno 24 meseca.

Ukupna vrednost projekta za sve tri zemlje je 1,8 miliona evra, dok će za unapređenje turističke infrastrukture na Skadarskom jezeru biti uloženo oko 280.000 evra. „Bez ovog nivoa finansijske podrške od strane EU, ne bi bilo moguće realizovati ovaj značajan projekat“, kaže Zoran.

Pored direktnih intervencija u infrastrukturnim i promotivnim aktivnostima, projekat uključuje i izgradnju kapaciteta za obezbeđivanje održivosti uticaja projekta. Kroz seriju od šest edukativnih kurseva u sve tri zemlje i studijsku posetu, projektni partneri i predstavnici ciljnih grupa imaće priliku da unaprede sopstvene kapacitete i kvalitet svojih usluga.

Prema Zoranovim rečima, projekat će imati značajan dugoročni uticaj na lokalno stanovništvo, privredu i očuvanje prirodne sredine. „Ali ono što je važnije, mislim, jeste da će to promeniti način razmišljanja mnogih ljudi i mnogih institucija, i pokazati im šta je sve moguće i kako se stvari mogu lako ostvariti pravilnim planiranjem i sprovođenjem“, kaže Zoran.

Toplije zime za školarce u Prištini

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava proširenje mreže i energetski efikasno daljinsko grejanje u Prištini

Osnovna i niža srednja škola Naim Frašeri jedna je od najvećih u Prištini, glavnom gradu Kosova. Škola ima preko 1.000 učenika i površinu od oko 5.000 kvadratnih metara. Šćipe Vlasalija Mehmedi je direktorka ove ogromne organizacije. Očekivalo bi se da će najveći izazov za nju u ovoj ulozi biti vezan za obrazovanje, ali ispostavilo se da je u pitanju nešto sasvim drugo: „Zimi smo imali ogromne probleme s grejanjem, tolike da smo ponekad morali čak i da otkažemo nastavu“, kaže Šćipe.

Kada je 2018. godine preuzela školu, zgrada je imala sopstveni sistem centralnog grejanja na naftu, koja je bila isporučivana jednom mesečno. Isporuku su za ovu i druge škole organizovale opštinske vlasti. Šćipe objašnjava da je sa grejanje na naftu bilo više problema, uključujući nestajanje goriva pre dolaska naredne isporuke kada su temperature bile niske, i ozbiljnu štetu za životnu sredinu oko škole. „Sećam se da su 2018. godine i nastavnici i učenici sedeli u kaputima tokom nastave, jer je grejanje bilo slabo“, kaže Šćipe.

„U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

Kvalitetnije grejanje i bolja zaštita životne sredine

Problem grejanja i zagađenja u Prištini ne postoji samo u školi Naim Frašeri. Većina stanovnika ovog grada greje se na ugalj ili struju iz obližnjih elektrana Kosovo A i B, mada neki koriste mnogo efikasnije Termokosovo daljinsko grejanje. To je grejanje parom iz termoelektrane. Međutim, znatan broj privatnih i javnih zgrada u Prištini, uključujući i osnovnu školu Naim Frašeri, nije bio povezan sa daljinskim grejanjem, jer je Termokos imao problema sa svojim starim distributivnim sistemom nedovoljnog kapaciteta.

Kako bi se pomoglo u rešavanju ovog pitanja, Kancelarija EU na Kosovu je 2019. godine pokrenula projekat obnove mreže daljinskog grejanja u Prištini. Svrha projekta bila je da se omogući povezivanje novih privatnih i javnih potrošača na sistem daljinskog grejanja i poboljša snabdevanje postojećih potrošača. U roku od dve godine, u okviru projekta je renovirano 120 starih podstanica, postavljeno 50 novih i zamenjeno preko sedam kilometara podzemnih cevi novim izolovanim cevima, što je rezultiralo povećanom efikasnošću i značajnim smanjenjem gubitka toplote i vode.

Naim Bitići, direktor odeljenja za distribuciju i rukovodilac projekta ispred Termokosa, kaže da je projekat bio veoma uspešan. „U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

„Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

O projektu

Projekat rehabilitacije mreže daljinskog grejanja u Prištini  završen je u aprilu 2021. godine i finansiran je od strane Evropske unije u okviru programa Instrument pretpristupne pomoći (IPA).

Prijatno i toplo okruženje u školi

Ali ono što je prema Bitićiju takođe veoma važno je činjenica da ovi novi potrošači više ne moraju da koriste fosilna goriva za grejanje. „Pre priključenja na mrežu daljinskog grejanja, sve javne ustanove su se grejale na naftu. Osim što su se zbog visokih cena nafte nosile sa ogromnim finansijskim troškovima, ove ustanove bile su i zagađivači, posebno problematični jer se uglavnom nalaze u centru grada.

„Stambeni potrošači, koji su sada priključeni na Termokosovu mrežu, takođe više ne koriste električnu energiju za potrebe grejanja. To pozitivno utiče na ekonomiju domaćinstava, smanjuje potražnju za električnom energijom i poboljšava kvalitet vazduha“, zaključuje Bitići.

Sada, nakon završetka projekta, škola Naim Frašeri ima 24-časovno grejanje koje pokriva ceo školski prostor, uključujući učionice, hodnike i toalete. Kako kaže direktorka: „Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

Tradicionalna umetnost od plastičnih čepova za flaše

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Nevladina organizacija iz Sarajeva proizvodi uzbudljiva umetnička dela koristeći upotrebljene čepove za flaše.

U sarajevskom prigradskom naselju Ciglane vidljivo je izložen tepih. Ima nečeg drugačijeg u tom takozvanom ‚Čepoćilimu‘: napravljen je od 25.000 čepova plastičnih boca. Dizajniran je i napravljen u okviru projekta Udruženja zelene umetnosti, nevladine organizacije iz Sarajeva. Alma Hrasnica Dervišević, predsednica udruženja, objašnjava da je sve počelo pre deset godina kada je došla na ideju da se u okviru aktivnosti za Evropsku nedelju za smanjenje otpada u Sarajevu proizvodi umetnost koristeći čepove za flaše. „Tada je ovo bio prilično ambiciozan projekat za nas, jer nismo znali da li će ljudi ceniti ovu inicijativu i kakve ćemo povratne informacije dobiti“, kaže Alma.

Prvobitni izazov je bio da se prikupe zatvarači boca. Alma je postavila mesto za prikupljanje čepova i kontaktirala škole, firme i druge ustanove da pita da li su voljni da doprinesu ovom projektu prikupljanjem i isporukom odbačenih čepova plastičnih flaša. „Na moje iznenađenje, odziv je bio veoma dobar, za kratko vreme uspeli smo da prikupimo znatnu količinu čepova i tako je počeo Čepoćilimski trend“, kaže Alma.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu.“

Izrada jednog čepoćilima godišnje

Nakon uspeha prvog čepoćilima, Alma i kolege iz Udruženja zelene umetnosti odlučili su da ovo pretvore u godišnju aktivnost u kojoj dizajniraju i izrađuju najmanje jedan čepoćilim. Odlučili su da se zadrže na dezenu tradicionalnog bosanskog ćilima, koji će biti umetnička, ali i turistička atrakcija, doprinoseći promociji kulturnog nasleđa.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu“, kaže Alma.

Alma smatra da su uključivanjem mladih uspeli značajno da podignu svest među grupama koje mogu da doprinesu budućoj zaštiti životne sredine kroz smanjenje otpada i upravljanje otpadom.

Udruženje Zelena umetnost nedavno je dobilo podršku iz programa ReLOaD (Regionalni program lokalne demokratije) koji finansira EU. Program im je pomogao u njihovom najnovijem projektu dizajniranja i proizvodnje klupa od plastičnih čepova, sa dezenom tradicionalnog bosanskog ćilima. U ovu najnoviju aktivnost uključili su decu iz OŠ Vladislav Skarić, OŠ Mjedenica za decu sa poteškoćama u učenju i sirotište Bjelave. U okviru projekta realizovano je 30 eko-umetničkih radionica o pretvaranju otpada u eko-umetnost. Na tim radionicama koristili su materijale kao što su plastične flaše i konzerve. U svom završnom projektu, koristili su oko 15.000 plastičnih čepova za izradu klupa.

„Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

Projekat je stvorio sredinu u kojoj su deca i mladi mogli da razvijaju i kulturno-ekološke inicijative i da se druže kroz umetničke aktivnosti. „Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU“, kaže Alma.

Klupa napravljena od čepova sada se nalazi u samom centru Sarajeva u Gimnazijskoj ulici, okružena osnovnim i srednjim školama. Alma je ponosna na to, jer sva deca koja su radila na njoj, kao i njihovi školski drugovi, mogu da je vide svakog dana i da se podsete na važnost smanjenja otpada i upravljanja njime.