Skip to main content

Area of Cooperation: Environment

Isticanje ekoloških uticaja u energetici i rudarskoj industriji Albanije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat podržan od strane EU-a s ciljem poboljšanja odgovornosti zaštite životne sredine u energetici i rudarskom sektoru Albanije.

Albanija je zemlja bogata različitim prirodnim resursima, uključujući minerale, naftu i vodne resurse, koje eksploatišu rudarska i hidroelektrana industrija. Međutim, ove industrije su imale značajan uticaj na životnu sredinu, što je predmet velikih rasprava i kontroverzi, posebno u poslednjim decenijama. Rudarska industrija ne radi na praćenju i obnavljanju životne sredine. Nedostatak statističkih podataka i/ili nepouzdanih podataka dolazi posebno zbog slabih kapaciteta za praćenje životne sredine i infrastrukture na lokalnom i centralnom nivou. Zbog toga postoji slaba primena zakona u vezi sa obnavljanjem ekološkog zagađenja.

Princip „Zagađivač plaća“ i dalje ne funkcioniše, što čini ruralna područja još ranjivijim na zagađenje s negativnim ekološkim uticajima, uključujući uništavanje šuma, eroziju tla, zagađenje vode i oslobađanje toksičnih supstanci u vazduh, tlo i vodu. Teret ostaje na lokalnom stanovništvu. U poslednjim godinama postoji zabrinutost zbog ekoloških i zdravstvenih uticaja rudarstva hroma, koji su povezani sa povećanim stopama raka i drugih bolesti u lokalnim zajednicama.

S druge strane, hidroenergetska industrija u Albaniji takođe je imala značajan ekološki uticaj, posebno na reke i vodne ekosisteme zemlje. Albanija je blagoslovena hidroresursima, a vlada je u poslednjim godinama sprovela ambiciozan program razvoja hidroenergije, uključujući izgradnju velikih brana i preusmeravanje reka radi proizvodnje energije. Međutim, ovi projekti su često kritikovani zbog svog uticaja na lokalne zajednice i životnu sredinu, uključujući gubitak vrednih staništa, poremećaj migracija riba i raseljavanje ljudi i zajednica. Iz tih razloga, nevladina organizacija „Eco Partners for Sustainable Development“ (ECOP) preuzela je inicijativu za rešavanje ovih problema.

„Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju organizacije ECOP. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno u ruralnim područjima. Zbog toga smo odlučili da doprinesemo u vezi s tim.“

U 2018. godini je organizacija EcoP pokrenula projekat „Rural Watch – unapređenje uloge civilnog društva u podršci transparentnosti i odgovornosti javnih vlasti i preduzeća na ruralnim područjima“, koji je finansiran od strane Evropske unije. Cilj projekta bio je da se reše ekološki problemi u Albaniji koji su uzrokovani energetskom i rudarskom industrijom. Entela Pinguli, izvršna direktorka EcoP-a, objašnjava da je potreba za projektom bila hitna, navodeći: „Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju naše organizacije. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno na ruralnim područjima.“

Projekt je odabrao pet područja energetike i rudarstva kao pilot-regije gde postoje preduzeća koja ne poštuju nacionalne zakonske zahteve, uključujući dva rudarska lokaliteta u Patos Marinez i Bulqiza, kao i tri energetska lokaliteta: hidroelektrana na reci Šušica (u slivu reke Vjosa), hidroelektrane Qarrishte u Nacionalnom parku Šebenik i Jablanica i hidroelektrane na reci Mat. Program izgradnje kapaciteta pružio je obuku organizacijama civilnog društva, medijskim organizacijama i advokatima na tim pet lokacija. Projekat je takođe sproveo zagovaračke aktivnosti putem monitoring grupa koje su činili novinari, advokati, tehnički stručnjaci i predstavnici organizacija civilnog društva ili lokalne zajednice. Pored direktnih koristi zagovaračkih aktivnosti, cilj je bio da se lokalnim zajednicama predstave dobre prakse kako bi ih mogle nastaviti primenjivati dugoročno.

Projekat je zastupao interese životne sredine prema lokalnim i centralnim vlastima, kao i podizao svest lokalnih organizacija civilnog društva i zajednica o posledicama ekološkog zagađenja, njihovim pravima i obavezama, iznoseći ovu temu na viši nivo, posebno pružajući pravnu pomoć koja je dodatno ojačala lokalne zajednice da preduzmu akciju u vezi s tim. Projekat je pomogao u sastavljanju zahteva za pristup ekološkim informacijama i osporavanju odbijanja pružanja informacija pred Poverenikom za pravo na informacije ili sudom. Pravna pomoć je takođe pružena za pravno savetovanje organizacija civilnog društva i lokalnih zajednica u ekološkim postupcima kao što su procena uticaja na životnu sredinu (EIA) i rasprave pred sudom o pitanjima koja se odnose na usklađenost sa ekološkim zakonom.

„Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

O projektu

Projekat Rural Watch Albania bavio se nekim od najurgentnijih pitanja ruralnog razvoja u Albaniji, posebno onima koja se odnose na kvalitet života i standarde čistog i bezbednog okruženja. Sa sve većim pritiskom i ekonomskim razvojem na ciljanim projektima u oblastima energetike i rudarstva (EEI) – posebno u Bulqizi sa svojom industrijom hroma, Bulqizi sa svojom hidroenergijom na reci Mat, Prrenjas/Librazhd sa svojom hidroenergijom na reci Shkumbini u Nacionalnom parku Shebenik Jabllanice, Fier/Patos sa svojom ekstrakcijom nafte u Patos Marinezu i Selenica sa svojom hidroenergijom na pritoci reke Shushica prema reci Vjosa – postoji još veća potreba za snažnim organizacijama civilnog društva (CSO) na terenu koje mogu držati odgovorne nadležne javne vlasti i preduzeća za standarde i propise u vezi sa životnom sredinom, zdravljem i bezbednošću.

Projekat je takođe uključio najbolje prakse u ruralnom razvoju iz Bugarske, posebno u vezi sa transparentnošću i odgovornošću industrija energetike i rudarstva (EEI) u pogledu povećanja javne svesti, pristupa informacijama i pravde, kao i javnog učešća putem inovativnih medijskih kanala.

To je postignuto u saradnji sa bugarskom organizacijom Blue Link, koja je pružila podršku za sprovođenje informacione kampanje. Kao deo ove kampanje, pokrenut je portal Rural Watch, koji pruža informacije o različitim slučajevima ruralne održivosti obuhvaćenim projektom, kao i korisne izvore informacija za ciljna ruralna područja. Entela ističe doprinos projekta podizanju pitanja ekološkog uticaja na viši nivo, izjavljujući: „Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

MADE OF US: Neverovatna avantura je upravo počela!

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

WeBalkans i Generalni direktorat Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) sa ponosom objavljuju pokretanje kampanje podizanja svesti „Made of us– Putovanje EU-Zapadni Balkan“ koja ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Format kampanje uključuje 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana kao protagoniste kampanje koji će putovati širom regiona u parovima, koji se sastoje od jednog vlogera iz EU i jednog vlogera sa Zapadnog Balkana. Svaki od parova će putovati u jednu od šest zemalja Zapadnog Balkana i podeliti svoja iskustva putem kreiranja sopstvenog onlajn sadržaja.

 

Ambasadorka EU u Crnoj Gori, gospođa Oana Kristina Popa, ambasadorka Italije, gospođa Andrejna Marsela, i drugi govornici govorili su na događaju pokretanja kampanje, koji je održan u Evropskoj kući u Podgorici. Događaj je predstavio kuhinju i muziku inspirisanu EU i Balkanom, a poslužio i za umrežavanje sa ličnostima iz prethodnih kampanja na WeBalkans-u, kao i lokalnim crnogorskim influenserima na društvenim mrežama.

 

Vlogeri koji pokrivaju crnogorski deo puta, Emir Ćirikovi iz Crne Gore i Alis Franki iz Italije, takođe su bili prisutni na događaju i održali govore zajedno sa ostalih deset vlogera Made of Us koji su se pridružili onlajn. Nakon događaja, odmah su krenuli na put automobilom.

 

Kampanja će trajati ukupno šest nedelja, između 18. aprila i 30. maja, pri čemu će se svake nedelje fokusirati na jednog od partnera WB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, i na tom putu susresti mnoge zanimljive i inspirativne lokalne ličnosti, sve vreme pokazujući prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan ima da ponudi. Dvanaest vlogera će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans-a.

 

Ne propustite ni sekund ovog uzbudljivog putovanja – počnite da pratite WeBalkans i sve vlogere na Instagramu odmah!

STALO NAM JE – BOLJI SMO ZAJEDNO!

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

„Stalo nam je do Evrope, stalo nam je do Srbije i njenih građana – bolje nam je zajedno“, glavna je poruka kampanje u kojoj učestvuju ambasador Evropske unije u Srbiji i ambasadori zemalja članica.

 

Ambasador Žiofre i njegove kolege su na promociji kampanje ugostili predstavnike medija u rezidenciji Evropske unije u Beogradu. Događaju je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, u duhu partnerstva Srbije i EU, kao i dokaz da Srbija nastavlja svoj put evropske integracije.

 

Ambasador Žiofre objasnio je motive za pokretanje ove kampanje.

 

„Zašto smo pokrenuli ovu kampanju? Često nas vidite u medijima kako raspravljamo o političkim pitanjima – kao što je dijalog Beograda i Prištine ili usklađivanje sa spoljnom politikom. To su važne teme, ali ponekad ne objašnjavamo zašto ulažemo toliko energije i resursa. Odgovor je u sloganu kampanje – Stalo nam je do Srbije i njenih građana – Bolji smo zajedno“, kaže ambasador Žiofre.

 

Ambasadori su naveli da ovom kampanjom žele da naglase da im je stalo do građana Srbije i do istih stvari kao i njima – uspešne poljoprivrede, osnaživanja preduzeća, životne sredine, obezbeđivanja boljeg kvaliteta vazduha, putne infrastrukture i povezanosti, energetske efikasnosti i podrške u prevazilaženju energetske krize, kulturnog nasleđa, vladavine prava, obrazovanja i mnogih drugih tema.

Direktna finansijska pomoć EU Kosovu premašila 1,3 milijarde evra

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Šesnaesti uzastopni godišnji Sporazum o finansiranju između Evropske unije i Kosova u okviru Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (IPA) predstavljen je potpredsedniku vlade Besniku Bislimiju 24. marta u Prištini od strane ambasadora EU na Kosovu Tomaša Sunjoga. Sporazum u vrednosti od 62 miliona evra predstavlja komponentu IPA III za period 2021–2027. godine i podiže ukupan iznos direktne finansijske pomoći EU na više od 1,3 milijarde evra i potvrđuje činjenicu da su EU i njene države članice glavni donatori sredstava Kosovu.

 

Ovo je drugi sporazum o finansijskoj pomoći između EU i Kosova ove godine; samo prošlog meseca, EU je obezbedila Kosovu 75 miliona evra u okviru svog paketa energetske podrške za Zapadni Balkan kako bi pomogla građanima i preduzećima da se nose sa povećanim cenama energije, stimulišu uštedu energije i poboljšaju energetsku efikasnost.

 

Sporazum o finansiranju koji je danas potpisao potpredsednik vlade Bislimi pomoći će Kosovu da unapredi društveno-ekonomsku integraciju nevećinskih zajednica i povratnika, razvije infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, uključujući kanalizacioni sistem u Prištini, da unapredi energetsku efikasnost u javnom sektoru i uskladi kosovske zakone sa pravnim tekovinama EU i pruži podršku pravnim stručnjacima.

 

EU je počela da obezbeđuje sredstva iz IPA za Kosovo još 2007. godine. Programi IPA I i IPA II obuhvatali su period 2007-2020, uključujući 14 godišnjih sporazuma o finansiranju u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Finansiranje IPA III koje pokriva period 2021-2027. godine i pripadajuće godišnje Sporazume o finansiranju, počelo je da se sprovodi prošle godine, sa Sporazumom za 2021. godinu u vrednosti od 64 miliona evra i za 2022. godinu, koji je danas dostavljen, u vrednosti od 62 miliona evra.

EU i Albanija dovršile sporazume IPA22 i IPA23 o pružanju pomoći EU Albaniji u iznosu od 162,6 miliona evra

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Savet ministara Vlade Albanije odobrio je 24. marta sporazume o finansiranju između Evropske komisije i Republike Albanije o Godišnjim akcionim planovima (AAP) za 2022. i 2023. godinu u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III.

 

Program za 2022. godinu (IPA22) obuhvata doprinos EU od 82,6 miliona evra i obuhvata aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, razvoja perspektiva za mlade, jačanja demokratije, usklađivanja pravnih tekovina EU, nastavka borbe protiv organizovanog kriminala, jačanja pravosuđa, kao i podršku reformama za ispunjavanje standarda i normi EU. Program za 2023. godinu (IPA23) obezbediće dodatnih 80 miliona evra za podršku Albancima koji su pretrpeli društveno-ekonomske posledice energetske krize. Sredstva iz oba programa su bespovratna sredstva koja Albanija ne treba da otplati.

 

Program IPA23 će podržati Albance koji trpe društveno-ekonomske posledice energetske krize finansiranjem odgovora Vlade Albanije na energetsku krizu, koji predviđa:

 

– Subvencije za račune za energiju za preko milion albanskih domaćinstava;

 

– Podrška za 168.000 malih i srednjih preduzeća u Albaniji kako bi se kompenzovale visoke cene energije.

 

Ova podrška je deo paketa energetske podrške EU za Zapadni Balkan od milijardu evra koji je najavljen na Samitu o Zapadnom Balkanu u Tirani 2022. godine.

Severna Makedonija: EU obezbedila 70 miliona evra bespovratnih sredstava za najveći projekat zaštite životne sredine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

EIB Global, ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti van Evropske unije, potpisao je sa vladom Republike Severne Makedonije investicioni grant u vrednosti od 70 miliona evra za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Skoplju. Potpisan na Svetski dan voda, ovo je najveći grant za investicije EU koji se dodeljuje ovoj zemlji u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ovaj važan ekološki projekat koji će omogućiti bolje uslove života za oko 500.000 ljudi deo je Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije i Zelene agende za Zapadni Balkan.

 

Ambasador EU u Severnoj Makedoniji Dejvid Gir istakao je: „Put ka EU je proces transformacije, poboljšanja života i životnog standarda. Investicija Tima Evropa u skopsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda upravo je jedan praktičan primer svega toga. Postrojenje će biti u stanju da bezbedno tretira i prečisti otpadne vode koje stvara gotovo jedna trećina stanovništva ove zemlje. To će doprineti zelenijoj evropskoj budućnosti ove zemlje.“

 

U pripremnoj fazi, projekat je imao koristi od različitih bespovratnih sredstava za tehničku pomoć EIB-a, EBRD-a, WBIF-a i francuske vlade – što je dokaz posvećenosti Tima Evropa Severnoj Makedoniji i njenim prioritetnim projektima. Vodni sektor je takođe jedan od ključnih prioriteta za EIB Global u ovoj zemlji. Ovo je druga investicija u ovom sektoru za manje od pet meseci, posle kredita od 50 miliona evra potpisanog u novembru 2022. godine za izgradnju i sanaciju infrastrukture za vodosnabdevanje, sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda, kao i hitnih mera zaštite od poplava za 80 opština širom Severne Makedonije.

„Povezivanje bisera“ – ujedinjenje prekograničnih opština kroz prirodu i turizam

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku EU, prekogranične opštine u Srbiji i Severnoj Makedoniji udružuju snage kako bi podelile svoje nasleđe sa posetiocima.

Bogata priroda i kulturno nasleđe zajedničke su osobine pograničnog regiona između Severne Makedonije i Srbije. Osogovske planine i planinski masiv Kukavice u granicama opština Kriva Palanka i Leskovac imaju izuzetan prirodni pejzaž. Obilje divljih kupina, malina, pečuraka, lekovitog bilja i ukusne tradicionalne hrane poput kačamaka i palente dodatno je užitak za posetioce ovog kraja.

Obilje mogućnosti uživanja u prirodnim, kulturnim i istorijskim lokalitetima pruža mogućnost razvoja mnogih oblika turizma i zadovoljavanja radoznalosti svakog posetioca. Međutim, ovaj turistički potencijal nije bio dovoljno poznat u regionu, a još manje na međunarodnom planu. Opštine Leskovac i Kriva Palanka su stoga odlučile da udruže snage i da, uz podršku Evropske unije, učine ovu destinaciju prepoznatljivom svojom atraktivnom turističkom ponudom, pokretanjem zajedničkog projekta prekogranične saradnje.

„Ljubitelji planina sa našeg područja redovno su posećivali region. Međutim, očigledan je nedostatak infrastrukture za dolazak do nekih od najlepših mesta, a malo ljudi van regiona je znalo da takve prirodne lepote postoje u Leskovcu i Krivoj Palanci.”

Maja Kocić je projekt menadžer iz grada Leskovca u Srbiji. Ona, kao jedan od kreatora ovog projekta, objašnjava da je potreba za ovom inicijativom bila evidentna. „Ljubitelji planina sa našeg područja redovno su posećivali region. Međutim, očigledno je nedostajala infrastruktura da se dođe do nekih od najlepših mesta, a malo ljudi van regiona je znalo da takve prirodne lepote postoje u Leskovcu i Krivoj Palanci“, kaže Maja.

Okolina koja povezuje prekogranični region je lepa kao biser, pa su gradovi odlučili da projekat nazovu „Povezujući bisere“. Projekat obuhvata niz aktivnosti i intervencija. U početku su partneri organizovali radionice kako bi olakšali saradnju između turističkih organizacija preko granice. Radionice su uključile deset organizacija sa obe strane granice koje su zatim formirale radnu grupu za prekogranične zainteresovane strane za buduće akcije.

Nakon toga, projekat je prešao na preko potrebne intervencije manjeg obima. Sa obe strane granice, projekat je doprineo postavljanju ruta i pešačkih staza, izgradnji dečijih igrališta i letnjikovaca, postavljanju klupa, solarne rasvete, informativnih tabli i kanti za otpatke.

Pored toga, projekat je organizovao promotivne događaje pod nazivom „zeleni vikendi“, koji su okupili stotine ljudi i uključivali živu muziku, degustaciju tradicionalne hrane i pešačke izlete.

„Kao rezultat projekta Povezujući bisere, imamo značajan porast broja posetilaca iz cele Srbije, a očekujemo isto povećanje i međunarodnih posetilaca.”

O projektu

Povezivanje bisera je projekat prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, koji se realizuje sredstvima za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA II), a realizuje ga grad Leskovac u Republici Srbiji u partnerstvu sa opštinom Kriva Palanka u Severnoj Makedoniji, kao i Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Cilj projekta Povezivanje bisera je unapređenje vidljivosti i kvaliteta regionalne prekogranične turističke ponude kroz mapiranje prirodnog, kulturnog i istorijskog nasleđa i unapređenje lokacija kroz građevinske radove kako u Leskovcu tako i u Krivoj Palanci.

Maja objašnjava da je uticaj projekta vidljiv i opipljiv i da će biti još veći u narednim mesecima i godinama. „Kao rezultat projekta Povezujući bisere, imamo značajan porast broja posetilaca iz cele Srbije, a isto toliko očekujemo i međunarodnih posetilaca“, kaže Maja.

Ona takođe objašnjava da je priroda projekta prekogranične saradnje značajno doprinela kvalitetu uticaja. „Imali smo mnogo koristi od razmene ideja, perspektiva i upravljačkih veština sa opštinom Kriva Palanka u Severnoj Makedoniji, a uskoro idemo na još jedan zajednički projekat.

Predstavljamo svetu jedinstveni Gacko kajmak

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže nevladinoj organizaciji iz Bosne i Hercegovine u brendiranju i promociji tradicionalnog kajmaka po jedinstvenoj recepturi.

Gacko je mala opština sa oko 8.000 stanovnika u jugoistočnoj Bosni i Hercegovini. Uglavnom je poznat po obližnjem rudniku uglja i termoelektrani koja je ujedno i najveći poslodavac u ovoj oblasti. Međutim, Gacko ima i svoj jedinstven i karakterističan način proizvodnje kajmaka, vrste krem sira koja se proizvodi i konzumira širom Zapadnog Balkana.

Tradicionalni način pravljenja kajmaka je da se sirovo mleko polako kuva, a zatim kuva dva sata na veoma laganoj vatri. Nakon što se skine sa vatre, krema se skida i ostavi da se ohladi i blago fermentira nekoliko sati ili dana. Za razliku od ovog tradicionalnog načina proizvodnje, u recepturi Gacko kajmak se odlaže nekoliko meseci u vrećama od ovčije ili kozje kože. Kao rezultat toga, Gacko kajmak prelazi iz bele u žućkastu boju, čvrste, ali ne tvrde konzistencije, blago slanog ukusa i karakteristične arome koja se dobija tokom zrenja. Kada se izvadi iz vreće, sir je suv i mrvljiv.

„Naš kajmak je jedinstven i veoma vredan proizvod i zato želimo da ga zaštitimo i promovišemo.”

Međutim, malo ljudi ima priliku da uživa u ovom jedinstvenom ukusu jer se uglavnom prodaje na pijacama ili restoranima Gackog kraja. Imajući to u vidu, Udruženje proizvođača kajmaka Gacko pokrenulo je inicijativu za upoznavanje sveta sa Gackim kajmakom. Dragana Milović je predsednica Udruženja, koje je osnovano 2021. godine. Udruženje je u početku imalo devet članova, a sada ima 24 članice, uglavnom žene sa sela. Proizvodnja mleka, uključujući kajmak, je glavni prihod za 90 odsto njih.

Prema Draganinim rečima, cilj Udruženja je da se njihov proizvod brendira i prepozna na lokalnom i regionalnom nivou. Da bi se to postiglo, potrebno je poštovati posebne procedure. Prvi je uspostavljanje sistema sledljivosti proizvodnje, koji bi obezbedio brendiranje proizvoda od strane nadležnih institucija. U Udruženju smatraju da će brendiranje kajmaka dovesti do šire prepoznatljivosti, a samim tim i do veće potražnje i bolje cene. Težnja članova Udruženja je da poprave svoju materijalnu situaciju proizvodnjom kajmaka, posebno u ruralnim sredinama. Samim tim, proizvodnja mora biti standardizovana, uz istovremeno očuvanje tradicije i prepoznatljivog kajmaka koji se pravi u regionu. „Naš kajmak je jedinstven i veoma vredan proizvod i zato želimo da ga zaštitimo i promovišemo“, kaže Dragana.

„Podrška koju smo dobili i od EU i od UNDP-a kroz projekat ReLOaD2 bila je od velikog značaja jer nam je omogućila da se približimo našem cilju brendiranja i promocije gačkog kajmaka što većem broju ljudi.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

Udruženje je nedavno dobilo podršku projekta koji finansira EU za svoju inicijativu. Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) implementira se u 63 lokalne samouprave širom Zapadnog Balkana, a opština Gacko je jedna od 13 partnerskih jedinica lokalne samouprave uključenih u Bosni i Hercegovini, koju finansira Evropska unija i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Podrška projekta uključivala je obuku o higijeni i kvalitetu mleka, pravilnoj ishrani stoke i vođenju evidencije o stočnoj hrani i količinama mleka. Polaznici su takođe prošli obuku o načinu uspostavljanja sistema sljedivosti proizvodnje u procesu proizvodnje gačkog kajmaka i zahtjevima za brendiranje. Pored toga, projekat je udruženju obezbedio i opremu za preradu i ispitivanje mleka koja je ključna za kontrolu kvaliteta.

Realizacija ovog projekta je prvi korak ka brendiranju Gackog kajmaka. To je veoma važno pitanje i za lokalnu zajednicu i za regiju, jer je poljoprivreda glavni izvor prihoda u regiji Gacko. „Podrška koju smo dobili i od EU i od UNDP-a kroz projekat ReLOaD2 bila je od velikog značaja jer nam je omogućila da se približimo našem cilju brendiranja i promocije gačkog kajmaka što većem broju ljudi“, kaže Dragana Milović.

Potpisivanje ugovora o radovima na merama zaštite od poplava u Republici Srpskoj

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 7. februara 2023. godine, u prostorijama javnog preduzeća Vode Srpska u Banjaluci, potpisano je šest ugovora o radovima koji su podržani bespovratnim sredstvima EU za tehničku pomoć, a koji se odnose na izgradnju mera zaštite od poplava za deset opština Republike Srpske. Događaj je okupio predstavnike Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Evropske investicione banke (EIB), Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i nekoliko drugih zainteresovanih strana, kao i medija.

 

Evropska unija je preko WBIF-a obezbedila gotovo 13,5 miliona evra bespovratnih sredstava za aktivnosti vezane za upravljanje rizicima od poplava u BiH. Projekat „Upravljanje rizikom od poplava u Republici Srpskoj“ukupne investicione vrednosti od 104 miliona evra realizuje se uz pomenuta bespovratna sredstva EU, kredit Evropske investicione banke (EIB) od 74 miliona evra i doprinos korisnika od 4 miliona evra. Dodatnih 16 miliona evra bespovratnih sredstava obezbeđeno je kroz fondove IBRD/Ida, GEF/UNDP i IPA 2014.

 

Sprovođenje ovih investicija za zaštitu od poplava unaprediće učinak i pouzdanost sistema zaštite od poplava u Republici Srpskoj i smanjiti ukupan rizik od poplava i povezanih šteta. Ovaj projekat će pozitivno uticati na privredu, društvo, životnu sredinu i javno zdravlje, uz direktno poboljšanje kvaliteta života u 30 opština sa skoro 700.000 stanovnika u Republici Srpskoj. On će dodatno doprineti prenošenju i sprovođenju pravne tekovine EU, posebno Direktive o poplavama, koja zahteva usklađen prekogranični pristup.

Oseća se zujanje u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava Udruženje pčelara Kolašin da privuče više mladih ljudi u pčelarstvo kao posao.

Porodica Perišić iz Kolašina, malog grada na severoistoku Crne Gore, prošle godine je kupila nekoliko pčelinjih društava i već uživa u kvalitetnom medu iz sopstvene proizvodnje. Posao na ovoj žetvi uradile su hiljade pčela – i jedan dvadesetogodišnji student ekonomije. Zajedno sa još osam mladih entuzijasta, Milica Perišić se nedavno bavila pčelarstvom zahvaljujući projektu Udruženja pčelara Kolašin koji promoviše ovaj hobi među mladima. Porodica Perišić je zainteresovana za pčelarstvo od početka pandemije COVID-19 kada je povećan fokus na prirodne proizvode. Projekat Udruženja pčelara došao je u pravo vreme, dajući Milici priliku i motiv da se samouvereno bavi pčelarstvom.

„Pre svega, ovo je odličan način da provedem svoje slobodno vreme: da provedem neko vreme u prirodi i posmatram ova neverovatna mala stvorenja, ali takođe, ovo je odlična prilika da zaradim novac – i neću odustati. “

Milica smatra da je pčelarstvo ozbiljna prilika za razvoj, iako je za sada samo hobi za porodicu i prijatelje. „Pre svega, ovo je odličan način da provedem svoje slobodno vreme: da provedem malo vremena u prirodi i posmatram ova neverovatna mala stvorenja, ali takođe, ovo je odlična prilika da zaradite novac – i neću odustati,“ kaže Milica.

Ona priznaje da je ljudima neobično da se mlada žena bavi pčelarstvom. „Ponekad se šale kada tražim knjige i časopise o pčelarstvu, jer to često doživljavaju kao hobi za starije, penzionere, ali na kraju svi budu zainteresovani da saznaju više o mom hobiju“, dodaje Milica. Zbog studija provodi dosta vremena u Podgorici, ali kad god može, vraća se u Kolašin. Milica kaže da u budućnosti može da zamisli da živi u ovom gradu koji je kao srednjoškolka doživljavala kao stagnantan.

Udruženje pčelara već 20 godina promoviše pčelarstvo, a proteklu godinu vide kao najuspešniju u tim nastojanjima. Bogoljub Bulatović je predsednik Udruženja i objašnjava da je ono do pre pet godina funkcionisalo kao tradicionalna zajednica pčelara, ali da su se onda odlučili da preduzmu akciju i dovedu više ljudi, sa posebnim fokusom na mlade, u pčelarstvo. „Postoji velika potražnja za pčelinjim proizvodima, dok trenutna proizvodnja u Crnoj Gori ne zadovoljava potrebe tržišta i želeli smo da iskoristimo ovu priliku da zadržimo naše mlade ovde da se ne sele u veće gradove“, kaže Bogoljub.

„Verovatno će ih biti mnogo više, ali ako samo dvoje ljudi odluče da se ozbiljno posvete pčelarstvu, pejzaž Kolašina će se značajno promeniti.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

U okviru svoje nove misije, udruženje je pokrenulo projekat uz pomoć Evropske unije i UNDP-a. U okviru projekta, udruženje je početnicima obezbedilo kompletan pčelarski pribor, savremenu literaturu i detaljnu obuku o pčelarstvu. Od početka projekta članstvo udruženja je povećano za 25%. Bogoljub objašnjava da pored alata i znanja koje su mladi stekli, od projekta koristi cela lokalna zajednica jer pčelarstvo poboljšava prinose voća, a samim tim i sektor poljoprivrede. Verovatno će ih biti mnogo više, ali ako samo dvoje ljudi odluče da se ozbiljno posvete pčelarstvu, pejzaž Kolašinskog kraja će se značajno promeniti“, kaže Bogoljub.

Crna Gora je dom za polovinu svih evropskih biljnih vrsta i predstavlja ogroman potencijal za pčelarstvo. „Zato preporučujem svima koji su bar malo zainteresovani za prirodu da razmisle o sličnim poduhvatima“, kaže Bogoljub.