Skip to main content

Area of Cooperation: Culture and youth

MADE OF US: U proleće 2023. počinje neverovatna avantura

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

WeBalkans sa ponosom pokreće poziv za podnošenje prijava namenjen mladim vlogerima sa Zapadnog Balkana koji žele da postanu deo putovanja „Made of Us“ kroz Zapadni Balkan. Ova avantura će se održati na proleće 2023. Pozivamo sve talentovane vlogere sa Zapadnog Balkana, starosti od 21 do 30 godina, da se prijave preko namenskog portala WeBalkans.eu.

 

Odabrani vlogeri će posetiti projekte koje podržava EU i upoznati se sa zanimljivim i inspirativnim ličnostima, a istovremeno će prikazati prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Odabrani putnici će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i pretočiti putovanje u visokokvalitetne sadržaje, fotografije i video zapise za društvene mreže i veb, koji će biti distribuirani putem njihovih ličnih i WeBalkans kanala.

 

Putovanje će biti još uzbudljivije jer šest pobednika sa Zapadnog Balkana neće putovati sami. Početkom 2023. pridružiće im se šest mladih kreatora iz EU kako bi zajedno putovali i sarađivali na celokupnoj produkciji sadržaja. Ovih šest putničkih parova EU-Zapadni Balkan imaće šansu da istraže najbolje od Zapadnog Balkana, govoreći ostatku sveta o tome sopstvenim rečima u aprilu-maju 2023!

 

Pozivamo sve zainteresovane da posete naš sajt webalkans.eu za više informacija o procesu selekcije, uključujući odredbe i uslove učešća. Faza prijave počinje 7. decembra i biće otvorena do 7. januara 2023. „Made of Us“ je treća regionalna kampanja podizanja svesti koju je pokrenuo WeBalkans, projekat koji finansira Evropska unija.

Samit EU-Zapadni Balkan u Tirani ponovo potvrđuje perspektivu zapadnog Balkana za članstvo u EU i strateško partnerstvo EU sa regionom

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel, komesar Oliver Varhelji, kao i predsednici vlada država članica EU i partnerskih zemalja Zapadnog Balkana učestvovali na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani. Samit je prvi put organizavan u regionu kao jasan snažne posvećenosti EU Zapadnom Balkanu i njihovom putu ka EU.  
Lideri EU su ponovo potvrdili punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Oni su pozvali na ubrzanje procesa pristupanja zasnovanog na kredibilnim reformama partnera, pravičnom i rigoroznom uslovljavanju i principu sopstvenih zasluga.  
Rastući agresorski rat Rusije protiv Ukrajine dovodi u opasnost evropski i globalni mir i bezbednost, te naglašava važnost strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana.  
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je: „Ovaj samit, koji je prvi put održan u zemlji zapadnog Balkana, daje jasnu poruku o našem angažmanu, našem jedinstvu i našem snažnom partnerstvu. EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti, sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana unutar EU. I koristimo svaku priliku da približimo naše regione i naše ljude. Od zajedničkog rešavanja energetske krize do otvaranja više mogućnosti za građane i poslovne subjekte, uključujući snižavanje troškova rominga. Ovo je veliko dostignuće.”  
Samit je takođe bio prilika da se razmotri napredak u implementaciji ekonomskog i investicionog plana od skoro 30 milijardi evra koji je fokusiran na vodeće projekte u zelenoj i digitalnoj tranziciji, održivom transportu, čistoj energiji, podršci privatnom sektoru i razvoju ljudskog kapitala kako bi se pomoglo premošćavanje socioekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU. EU je do sada usvojila finansiranje za 40 vodećih projekata u oblasti transporta, povezivanja, energetske tranzicije, zelene agende, digitalne tranzicije i razvoja ljudskog kapitala, sa 1,8 milijardi evra podrške EU i ukupnom vrednošću ulaganja od 5,7 milijardi evra.  
Ovo uključuje 12 investicionih projekata usvojenih 5. decembra, od kojih je 6 projekata u energetskom sektoru ubrzano zahvaljujući paketu energetske podrške od milijardu evra, koji se sastoji od dve osnove:  
• 500 miliona evra za neposrednu podršku svim partnerima sa Zapadnog Balkana za ublažavanje povećanja cena energije za preduzeća i ugrožena domaćinstva, što je odobreno i biće spremno za isplatu početkom 2023. godine.
• 500 miliona evra kratkoročne i srednjoročne podrške kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan za unapređenje energetske tranzicije i energetske bezbednosti. Paket pokriva dopunu Regionalnog programa energetske efikasnosti za energetski efikasnu obnovu privatnih i javnih zgrada, šest novih investicionih grantova za obnovljive izvore energije, tri grant šeme za energetsku tranziciju privatnog sektora i niz garancija za podršku obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti. Očekuje se da će se u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama mobilisati do 2,5 milijardi evra ukupnih investicija.  
Lideri su prisustvovali i potpisivanju deklaracije predstavnika telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga između regiona i EU počev od oktobra 2023. godine. Evropska komisija i Savet za regionalnu saradnju omogućili su pregovore o sporazumu i odluke o daljim smanjenjima koja se očekuju se u maju 2023. godine.  
Na kraju, Samit je bio prilika da se razgovara i produbi saradnja EU sa regionom u oblasti upravljanja migracijama, sajber bezbednosti, obrazovanja i mladih. Komisija je nedavno odobrila 70 miliona evra za pomoć u poboljšanju sposobnosti upravljanja granicama i jačanju borbe protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu. EU takođe pojačava svoju pomoć i saradnju sa Zapadnim Balkanom kako bi ojačala sajber otpornost nakon niza velikih sajber napada u regionu, što ostvaruje kroz novi program od 5 miliona evra za ceo region koji treba da počne početkom 2023. Univerziteti Zapadnog Balkana će takođe biti uključeni u Inicijativu Evropski univerziteti u okviru Erazmus+ na ravnopravnoj osnovi sa državama članicama EU, kako bi se stvorile dodatne mogućnosti za mlade ljude.

Novi evropski Bauhaus: mogućnosti za zapadni Balkan i Tursku

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Komisija od danas otvara prijave za Nove evropske nagrade Bauhaus 2023. Nakon dva uspešna izdanja koja su primila preko 3.000 prijava iz svih država članica EU, konkurs za 2023. će nagraditi 15 primernih inicijativa koje povezuju održivost, estetiku i inkluzivnost – tri osnovne vrednosti Novog evropskog Bauhausa.

 

U kontekstu Evropske godine veština, ovogodišnje izdanje će se fokusirati na obrazovanje i učenje. Prvi put ćemo dočekati i prijave za projekte i koncepte na Zapadnom Balkanu. Kao i prošle godine, posebne nagrade su predviđene za osobe mlađe od 30 godina. Poziv je otvoren do 31. januara 2023. godine u 19:00 časova po srednjeevropskom vremenu.

 

Nagrade za 2023. će nagraditi postojeće projekte, kao i koncepte koje su razvili mladi talenti u četiri kategorije:

 

-Ponovno povezivanje sa prirodom -Povratak osećaja pripadnosti – Davanje prioriteta mestima i ljudima kojima je to najpotrebnije -Potreba za dugoročnim razmišljanjem o životnom ciklusu u industrijskom ekosistemu

 

U svakoj kategoriji, kandidati mogu da biraju između tri paralelna pravca konkursa:

 

-Pravac A: „Novi evropski šampioni Bauhausa“, posvećen postojećim i završenim projektima sa jasnim i pozitivnim rezultatima.

-Pravac B: „Nove evropske Bauhaus zvezde u usponu“ posvećen konceptima mladih talenata starosti 30 ili manje godina. Koncepti mogu biti u različitim fazama razvoja, od ideje sa jasnim planom do nivoa prototipa.

-Pravac C: „Novi evropski šampioni u obrazovanju Bauhausa“ posvećen inicijativama koje se fokusiraju na obrazovanje i učenje. Prihvatljivi su završeni projekti, kao i inicijative sa minimalnim stepenom razvijenosti.

 

Nagrade za 2023. biće dodeljene za 15 pobednika koji će dobiti novčanu nagradu u iznosu do 30.000 evra, kao i komunikacioni paket koji će im pomoći da dalje razvijaju i promovišu svoje projekte i koncepte.

Organizuje se Samit EU i Zapadnog Balkana u Tirani da bi se ponovo potvrdila strateška veza EU sa pristupnim partnerima

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Lideri EU i Zapadnog Balkana održaće u utorak, 6. decembra, samit u Tirani, čiji će domaćin biti premijer Albanije Edi Rama, a kojim će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Evropsku komisiju će predstavljati njena predsednica Ursula fon der Lajen, visoki predstavnik/potpredsednik za vanjske poslove i bezbednosnu politiku Žosep Borelj i komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.  
Samit se prvi put održava na Zapadnom Balkanu, kao jasan znak posvećenosti EU strateškom partnerstvu sa regionom i njegovoj perspektivi članstva u EU. Razgovori će se fokusirati na zajedničko rešavanje posledica ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, posebno u energetskom sektoru. Komisija će izvestiti o sprovođenju ekonomskog i investicionog plana od skoro 30 milijardi evra kako bi se podstakao dugoročni oporavak regiona. Nadalje, Komisija će obavestiti o Paketu energetske podrške od 1 milijarde evra za ceo zapadni Balkan, koji je predsednica Fon der Lajen predstavila u novembru,  kako bi pomogao ugroženim domaćinstvima i srednjim i malim preduzećima da ublaže visoke cene energije i unaprede ključne infrastrukturne investicije za diversifikaciju snabdevanja energijom, podstakne proizvodnju iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost.  
Uoči Samita, lideri će prisustvovati potpisivanju deklaracije između predstavnika telekom operatera sa Zapadnog Balkana i EU o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga, počev od oktobra 2023. godine, između regiona i EU.

YEA učestvuju u „Blokiraj mržnju. Širi inkluziju!“ manifestaciji u Pljevljima

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Pružanje prostora mladim ljudima da izraze svoje mišljenje, razgovaraju o izazovima sa kojima se suočavaju u svojim lokalnim zajednicama od suštinskog je značaja za izgradnju inkluzivnijeg društva bez diskriminacije. Ovo je istaknuto na radionici za učenike koja je održana 23. novembra u Pljevljima u okviru inicijative Evropske unije i Saveta Evrope „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“ u Crnoj Gori i u saradnji sa RYCO – Regionalnom kancelarijom za saradnju mladih. Manifestacija je okupila studente, predstavnike institucija, lokalne nevladine organizacije iz Pljevalja i Mlade evropske ambasadore (YEA).

 

Na skupu su YEA i drugi mladi imali priliku da razgovaraju sa donosiocima odluka iz Opštine Pljevlja, ombudsmanom, Ministarstvom prosvete, Ministarstvom sporta i omladine. U okviru diskusije govorili su o načinima na koje se mržnja širi sistemom i društvom i šta mladi mogu da urade kako bi podržali institucije u borbi protiv govora mržnje i pokazali koliko je važno poštovanje i jedinstvo. Oni su takođe ukazali na prednosti multikulturalnog okruženja i potrebu podsticanja drugih mladih ljudi da ne odustaju i da nastave svoj rad i aktivizam za dobrobit svojih društava.

YEA na skupu EYE u Varaždinu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropski događaj za mlade (EYE) je redovan međunarodni događaj koji je Evropski parlament započeo 2014. godine, okupljajući mlade iz cele Evrope da razmene ideje o budućnosti kontinenta. Pored glavne manifestacije, koja se svake druge godine održava u Strazburu, u Francuskoj, ove godine su organizovana i dva lokalna EYE događaja, od kojih je jedan bio u hrvatskom gradu Varaždinu. Oko 600 mladih osoba uzrasta od 16 do 30 godina okupilo se da se druži i razmeni svoje stavove sa stručnjacima, aktivistima, influenserima i donosiocima odluka.

 

Program je obuhvatao različite aktivnosti i panel diskusije kao što su „Efektivne stambene politike za mlade – pusta želja?“ i „Evropska godina mladih 2022”. Ove godine, mladi evropski ambasadori (YEA) učestvovali su u aktivnostima skupa u Varaždinu. Pored učešća u drugim aktivnostima, YEA su organizovali šest Kahoot kvizova sa pitanjima o svih šest zemalja Zapadnog Balkana. Svaki pobednik kviza osvojio je paket gadžeta.

Savet se saglasio o pregovaračkom mandatu za bezvizni režim za Kosovo

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Ambasadori zemalja članica EU usaglasili su danas pregovarački mandat Saveta o uredbi o bezviznim putovanjima za nosioce pasoša koje izdaje Kosovo. Na osnovu ovog mandata, predsedništvo će početi pregovore sa Evropskim parlamentom.

 

Nacrtom pravila omogućilo bi se nosiocima kosovskih pasoša da putuju u EU bez viza u periodu boravka od 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana. Prema stavu Saveta, izuzeće od vizne obaveze primenjivalo bi se od datuma početka rada Evropskog sistema za putne informacije i ovlašćenja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije od 1. januara 2024. godin

Poziv Kreativne Evrope za projekte saradnje

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Poziv Kreativne Evrope za projekte saradnje će podržati projekte za sprovođenje širokog spektra aktivnosti i inicijativa koje uključuju umetnike i zainteresovane strane koji su aktivni u različitim kulturnim i kreativnim sektorima. Sa budžetom od 60 miliona evra, akcija će podstaći saradnju između organizacija koje su aktivne u oblasti kulture, kako bi se povećala evropska dimenzija stvaranja i cirkulacije evropskog umetničkog sadržaja, kao i podstakao razvoj, eksperimentisanje, širenje ili primena novih i inovativnih praksi.

 

Projekti evropske saradnje otvoreni su za sve kulturne i kreativne sektore. Međutim, s obzirom na to da je ova akcija deo programa koji se tiče kulture, projekti sa isključivo audio-vizuelnim sadržajem i/ili isključivo sastavljeni od organizacija iz audio-vizuelnog sektora ne ispunjavaju uslove za prijavu.

 

Rok za podnošenje prijava je 23. februar 2023. godine.

Izabrani pobednici foto konkursa „Biti mlad u Srbiji“

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Zabava, sportske aktivnosti, umetnost, borba za bolju budućnost – sve to obeležava svakodnevni život mladih u Srbiji, a nadahnulo je i učesnike ovogodišnjeg foto konkursa sa temom „Biti mlad u Srbiji“.

 

Petočlani žiri izabrao je četiri pobednika među više od 1.000 fotografija pristiglih na konkurs koji su organizovale Delegacija Evropske unije u Srbiji, National Geographic Serbia, Politikin Zabavnik i Erazmus studentska mreža Srbija. Ovo je jedna od aktivnosti kojom je Delegacija EU u Srbiji obeležila 2022. godinu kao Evropsku godinu mladih.

 

U kategoriji za najbolje fotografije građana, dodeljene su sledeće nagrade:

  1.mesto – Miloš Krstić, Festival euforije (festival Exit, Novi Sad) 2.mesto – Irena Ljubanović, Žena ženi solidarna (Beograd) 3.mesto – Jana Cekić, I šta ćemo sad? (Beograd)  

Fotografija koja je osvojila prvu nagradu biće objavljena u srpskom izdanju časopisa National Geographic, kao i u časopisu Politikin zabavnik. Četiri pobedničke fotografije, kao i 16 fotografija koje su se našle u užem izboru, biće izložene tokom decembra u Info centru EU u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Fotografima najboljih radova biće dodeljeni vaučeri za elektronsku opremu; dobitnoj fotografiji biće dodeljen vaučer za kupovinu elektronske opreme u vrednosti od 1.000 evra, druga nagrada je vaučer u vrednosti od 500 evra, treća nagrada je vaučer u vrednosti od 300 evra, dok najbolja fotografija nekog EU projekta dobija sertifikat.

Kad dečja strast preraste u profesiju

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže mladim ljudima na Kosovu da ostvare svoje profesionalne ambicije u IKT i digitalnom sektoru.

Detjon Ćoćaj je 21-godišnjak iz Prizrena i jedan je od mnogih mladih ljudi koji poslednjih godina vide informacionu tehnologiju kao atraktivan sektor za svoj profesionalni život. Odluka da se otisne na profesionalno putovanje u IKT za Detjona nije bila tehničke prirode: počela je kao strast kada je imao samo 10 godina. Tada se Detjon u kući jednog druga prvi put susreo sa kompjuterom. „To je bilo polje gde ste mogli beskrajno da pronalazite nove informacije: bila je to ljubav na prvi pogled“, kaže on. Posle tog nezaboravnog iskustva počeo je da moli roditelje da mu kupe kompjuter. Kada su mu uslišili molbu, za Detjona je počelo uzbudljivo putovanje.

„Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine.“

Detjon je dalje razvijao svoje IKT i digitalne veštine, a kada je došlo vreme za fakultet, nije se dvoumio šta će studirati. Započeo je studije 2020. godine, ali je želeo da uči više i brže. Shodno tome, počeo je da traži dodatne opcije i mogućnosti za unapređenje svojih veština i naišao je na obaveštenje o projektu koji finansira EU, a koji nudi besplatne kurseve o IKT veštinama za mlade sa Kosova. „Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine“, kaže Detjon.

Projekat EU Podrška konkurentnosti IKT sektora na Kosovu bio je usmeren na pružanje obuke o IKT-u, digitalne veštine i poslovno upravljanje, uključujući razvoj veba, Java programiranje, sajber bezbednost, Pajton, big data, mašinsko učenje, upravljanje IT projektima i meke veštine. Pored toga, projekat je obezbedio kurseve poslovne obuke o menadžmentu i liderstvu u IKT sektoru. Detjon je učestvovao u dva modula kursa: razvoj Jave i Androida i veb razvoj.

„Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu.“

O projektu

Podrška EU konkurentnosti kosovskog IKT sektora, brendirana kao „IKT za rast Kosova“, ima za cilj da poboljša konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do otvaranja novih radnih mesta. Štaviše, projekat namerava da premosti jaz digitalnih i poslovnih veština na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća, kao i izgradnju konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća kroz upotrebu IKT-a.

Projektom upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovodi ga WeGlobal u partnerstvu sa European Projects Management Ltd i Prištinskom REA-om. Traje 42 meseca, od januara 2020. do jula 2023. godine.

Kao rezultat vrednog rada, znanja stečenog na fakultetu, a posebno onog stečenog na kursevima koje je finansirala EU, Detjon je dobio posao u Bottomline Technologies, kompaniji koja posluje u više od 90 zemalja širom sveta. „Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu“, kaže on.

Detjon ima velike lične ambicije u IKT i digitalnom sektoru. „U budućnosti sebe vidim kao vlasnika nekog proizvoda i generalnog direktora važne IKT kompanije koja zapošljava i stvara pozitivne perspektive za druge mlade ljude“, kaže on.