Skip to main content

Area of Cooperation: Culture and youth

Približavanje mladih kulturi i umetnosti

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Interaktivni, inovativni alati u programu rada sa mladima koji finansira EU približavaju kulturne institucije mladima u Srbiji i šire.

Galerija Matice srpske u Novom Sadu, osnovana 1847. godine, danas predstavlja jedan od najbogatijih umetničkih muzeja u Srbiji. Stalna zbirka izlaže značajna umetnička dela iz osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog veka i ilustruje poreklo i razvoj srpske umetnosti novog doba, pokazujući položaj nacionalne srpske kulture u evropskom kontekstu. Pored stalne izložbe, Galerija je mesto gde se održavaju međunarodni, monografski, tematski i drugi privremeni prikazi. Galeriji nikada nije nedostajalo posetilaca, međutim, među njima je bilo razočaravajuće malo mladih ljudi.

Nedostatak mladih posetilaca nije nešto specifično samo za ovu galeriju. Taj problem primećen je i u drugim zemljama u regionu i šire. Da bi se ovaj problem rešio u širem kontekstu i kulturne ustanove se, sve u svemu, približile mladima, udruženje nevladinih organizacija iz Srbije NAPOR, pokrenulo je projekat The Melting Pot zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije. Projekat je realizovan u tri zemlje – Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

„Ideja projekta bila je da se mladi približe kulturnim sadržajima uopšte, ali i da se kulturne ustanove podstaknu da stvaraju programe za mlade.“

Nedeljka Ivošević je menadžerka za komunikacije u Naporu. Ona objašnjava da je ideja ovog projekta bila zasnovana na strateškom planu organizacije, a to je da okupi ustanove i omladinske radnike i metodologiju rada s mladima. „Ideja projekta bila je da se mladi približe kulturnim sadržajima uopšte, ali i da se kulturne ustanove podstaknu da stvaraju programe za mlade“, kaže Nedeljka.

U početku je projekat u ove tri zemlje sproveo istraživanje o potrebama različitih omladinskih grupa u oblasti kulture. Rezultati istraživanja su pokazali da je 60% mladih reklo da je kultura važan deo njihovog života, ali 90% njih je ustvrdilo da ih ustanove nikada nisu konsultovale kada je u pitanju uključivanje u planiranje programa, dodeljujući im tako ulogu pasivnih potrošača kulturnih sadržaja. Kao druge bitne razloge zbog kojih ne učestvuju redovno u kulturnim događajima, naveli su nedostatak informacija, da sadržaj nije privlačan i nedostatak kulturnih aktivnosti u oblasti u kojoj žive.

Kako bi se pružili dobri primeri povezivanja mladih sa kulturnim ustanovama i isprobali ovi dobri primeri, projekat je razvio i sproveo šest kulturnih programa: dva u svakoj zemlji. Programi su uključivali 20 mladih ljudi u svakoj zemlji i svaki je trajao oko četiri meseca. Na primer, u Srbiji je Galerija Matice srpske osmislila program pod nazivom „Igrajmo se: umetnost i slobodno izražavanje“ koji povezuje slike u galeriji sa informacijama pored slika kao što su podaci o drugim umetnicima koji su živeli u istom veku kada je slika nastala. „Svrha je bila da mladi osete galerijski prostor kao nešto što nije samo namenjeno eliti“, kaže Nedeljka.

 

„To je bio veliki i složen projekat koji se sprovodi u tri zemlje. Podrška EU bila je presudna jer bez tih sredstava ne bismo mogli da sprovedemo projekat.“

O projektu

Projekat  Melting Pot počeo je u martu 2021. i završio se u septembru 2022. godine. Projekat je realizovan u tri zemlje – Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji – kroz partnerstvo sa Naporom, Galerijom Matice srpske, Mrežom mladih Hrvatske, Pogonom – Zagrebačkim centrom za nezavisnu kulturu i mlade, Sojuzom za mladinsku rabotu Skoplje i Opštinskom ustanovom Muzej na gradu Negotino. Projekat finansira fondacija Tempus kroz ERAZMUS+ program Evropske unije.

Projekat je takođe osmislio obrazovni program za primenu neformalnih pristupa sa ciljem povećanja kapaciteta omladinskih radnika i kulturnih radnika da razumeju pristupe i principe koji podržavaju lični i društveni razvoj mladih. Njihova knjižica „Melting Pot, inovacija u omladinskom radu i institucijama kulture“ sadrži pregled omladinskog rada i kulture u Severnoj Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i drugim zemljama EU. U brošuri se navode primeri inovativnog i kreativnog digitalnog omladinskog rada i više od 50 digitalnih platformi, alata i pristupa.

Preko 600 mladih bilo je direktno i indirektno uključeno u projektne aktivnosti. Nedeljka smatra da je projekat imao značajan uticaj i da je podrška EU bila od suštinskog značaja. „To je bio veliki i složen projekat koji se sprovodi u tri zemlje. Podrška EU bila je presudna jer bez tih sredstava ne bismo mogli da sprovedemo projekat“, kaže ona.

Čitanje sa READ-om širom Zapadnog Balkana

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU promoviše čitalačke navike i veštine, kao i kulturnu saradnju.

Jedna od prvih stvari koje je bivša direktorka Gete instituta za Severnu Makedoniju Tanja Kriger primetila kada je preuzela dužnost bio je nedostatak čitalačkih navika među mladim Makedoncima. Stoga je odlučila da tokom svog mandata ona i njen tim treba da daju prioritet poboljšanju čitalačkih navika među mladima, posebno u ruralnim i udaljenim delovima zemlje. Gete institut je već imao projekte koji se sprovode na ovu temu u Severnoj Makedoniji, ali je postojala potreba da se uradi više, seća se Marija Čorbeva Penovska iz Instituta u Skoplju.

Prilika je došla uz poziv za podnošenje predloga kulturnih aktivnosti iz Programa civilnog društva i medija Evropske unije. Uz njihovu podršku, Gete institut je, zajedno sa partnerima iz drugih zemalja u regionu, pokrenuo projekat Regionalne mreže za kulturnu raznolikost (READ) koji ima za cilj promovisanje interkulturalnih veština čitanja i demokratskih vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

„Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju.

Marija Čorbeva Penovska je menadžerka projekta READ. Ona objašnjava da projekat uključuje četiri različita programa, od kojih je jedan „READ (čitanje) na točkovima“, regionalna mobilna biblioteka opremljena knjigama i drugim sadržajima iz zemalja partnera projekta. Biblioteka obilazi region i Tursku sa posebnim fokusom na škole i biblioteke, u periodu od tri godine. Mobilna biblioteka je sa svojom ekipom u kombiju već obišla Severnu Makedoniju i Srbiju, obilazeći uglavnom udaljena sela gde su organizovale radionice pripovedanja i kreativnog pisanja, zatim predstavljanje novih pisaca, predavanja i rasprave, izdavanje knjiga i donacije knjiga i slični kulturni događaji sa decom i mladima. „Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju“, kaže Marija.

Druga komponenta projekta je podrška književnim festivalima u pet ciljanih zemalja, što je ključno sredstvo za promovisanje međukulturne saradnje u regionu. Projekat obuhvata i rezidencijalni program koji, kroz otvorene konkurse, pruža autorima u pet zemalja priliku da upoznaju književnu, umetničku i kulturnu scenu u regionu i podrže regionalnu diseminaciju književnih dela iz ciljanih zemalja. Istovremeno, lokalna publika dobija jedinstvenu priliku da se upozna sa radom odabranih umetnika.

Četvrta komponenta projekta je podrška kapacitetima civilnog društva, kroz sistem davanja podgrantova koji pruža podršku manjim organizacijama u oblasti prevođenja, objavljivanja i/ili promocije radova kako bi se povećao pristup i svest o književnosti izvan nacionalnog konteksta. Komponenta uključuje inovativne višejezične i interkulturalne projekte.

Marina Terpovska Stargo, koordinatorka projekta zadužena za grantove, objašnjava da su do sada obezbedili bespovratna sredstva za 54 organizacije kroz dva poziva za podnošenje predloga. Očekuje se da će kroz bespovratna sredstva projekta biti podržano ukupno 90 organizacija.

„Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i organizacija civilnog društva koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta.“

O projektu

Regionalna mreža za kulturnu raznolikost (READ) je četvorogodišnji regionalni kulturni projekat koji finansira EU, a sprovodi Gete Institut u Skoplju zajedno sa partnerskim organizacijama: Centrom za balkansku saradnju – Loja (Severna Makedonija), Instituti i Librit dhe i Promocionit (Albanija), Udruženjem za kulturu Kalem (Turska), Krokodilom (Srbija) i Qendra Multimedia (Kosovo). Projekat doprinosi pomirenju i interkulturalnoj toleranciji otvaranjem novih kanala komunikacije između nezavisnih kulturnih društava, nudeći im mogućnosti umrežavanja daleko od političke scene. Projekat ima za cilj da promoviše interkulturalne veštine čitanja i demokratske vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

Marija Čorbeva Penovska kaže da su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima projekta, a posebno rezultatima podgrantova. „U početku smo bili skeptični prema ishodu ovih malih projekata jer je finansijski iznos bespovratnih sredstava bio simboličan. Međutim, svaki mali projekat se pretvorio u uspešnu priču zahvaljujući vrednom radu ovih manjih organizacija “, kaže Marija.

Međutim, Marija smatra da je najvažniji uspeh projekta olakšavanje saradnje između kulturnih organizacija i mladih u regionu „Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i OCD-a koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta“, kaže ona.

Predsednica Fon der Lajen na Zapadnom Balkanu razgovara o podršci EU za rešavanje energetske krize

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Ruska energetska ucena i manipulacija tržištima ne štedi Zapadni Balkan. EU je rešena da podrži naše partnere u suočavanju sa visokim cenama energije i dugoročnom poboljšanju njihove energetske bezbednosti. Ovo je kontekst posete predsednice Fon der Lajen Zapadnom Balkanu ove nedelje. Predsednica je prvo posetila Republiku Severnu Makedoniju, gde se sastala sa predsednikom Stavom Pendarovskim i premijerom Dimitarom Kovačevskim. U četvrtak ujutru, predsednica Fon der Lajen otputovala je u Prištinu, gde se sastala sa predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Aljbinom Kurtijem. U popodnevnim časovima, predsednica je otputovala u Tiranu, gde se sastala sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem i premijerom Edijem Ramom.

 

U petak ujutru će otputovati u Sarajevo. Tamo će se predsednica sastati sa novoizabranim članovima Predsedništva BiH, kao i sa izabranim članovima Parlamentarne skupštine i predstavnicima društva. U popodnevnim časovima, predsednica Fon der Lajen otputovaće u Beograd, gde će se sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Ona će, zajedno sa predsednikom Vučićem, obići i Gasni interkonektor Srbija-Bugarska u selu Jelašnica. Na kraju, predsednica će u subotu boraviti u Podgorici, gde će se sastati sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem i premijerom Dritanom Abazovićem. Ona će posetiti projekat „Transbalkanski elektroenergetski koridor: deonica mreže u Crnoj Gori“.

Park za ljubitelje adrenalina u Skoplju

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Avantura park u Skoplju otvoren uz pomoć EU

Karpoš je najurbanija opština u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije. U njoj živi više od 70.000 ljudi – gotovo svi u soliterima. Robert Jankovski radi u Opštini Karpoš i još pre 20 godina je sa svojim prijateljima došao do zaključka da je njihovoj opštini potrebna neka aktivnost ili atrakcija gde bi ljudi mogli da provode vikende ili da odlaze posle posla. Parkovi oko stambenih zgrada nisu bili dovoljni da ispune ovu potrebu. „Mislio sam da Skoplje treba da ima neku atrakciju po ugledu na veće evropske prestonice“, kaže Robert.

„Moji prijatelji i ja smatrali smo da je Karpošu potrebna atrakcija po kojoj će biti poznat: nešto slično avanturama Indijane Džonsa ili Lare Kroft, mesto za sport i zabavu. Tako je pokrenuta ideja o avantura parku.”

U razgovoru sa prijateljem, Robert je prvo razmišljao o otvaranju terena za golf ili parka. Međutim, analiza tržišta pokazala je da bi to bilo preskupo i da ne bi bilo dovoljno zainteresovanih. Onda je njegov prijatelj iz Engleske predložio pokretanje nečeg uzbudljivijeg. „Moji prijatelji i ja smatrali smo da je Karpošu potrebna atrakcija po kojoj će biti poznat: nešto slično avanturama Indijane Džonsa ili Lare Kroft, mesto za sport i zabavu. Tako je pokrenuta ideja o avantura parku”, kaže Robert.

Robert objašnjava da je opština 2005. godine otvorila skejt park u Karpošu, prvi takve vrste u celoj zemlji. Razmenom ideja sa kolegama iz opštine došlo se na ideju da se ta lokacija iskoristi proširenjem parka i dodavanjem još nekih avanturističkih atrakcija kao što su viseći mostovi i platforme. Vremenom, ideja se dalje razvijala, ali im je nedostajalo sredstava da ih u potpunosti sprovedu. Robert je bio osoba u opštini zadužena za saradnju sa međunarodnim i nevladinim organizacijama i, zajedno sa Aleksandrom Teovom, šeficom sektora za lokalni razvoj, saznao je za projekat lokalne i regionalne konkurentnosti koji finansira EU i koji je pružao podršku opštinama u oblasti turizma i životne sredine. „Ovo je bila savršena i kao poručena prilika za naš projekat, pa smo odlučili da se prijavimo“, kaže on.

„Ne bismo uspeli bez podrške EU, jer naša opština nije bogata i imamo mnogo drugih prioriteta kao što su putevi i vodosnabdevanje.“

O projektu

Projekat lokalne i regionalne konkurentnosti (LRCP) je četvorogodišnja investiciona operacija koja se finansira iz bespovratnih sredstava Evropske unije (Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA II). Projekat nudi holistički pristup razvoju turizma i upravljanju destinacijama i obezbediće investiciona sredstva i izgradnju kapaciteta za podršku rasta sektora, investicija u destinacije i specifičnog prosperiteta destinacije. Cilj LRCP-a je povećanje doprinosa turizma lokalnom ekonomskom razvoju i unapređenje kapaciteta vlade i javnih subjekata za podsticanje rasta turizma i olakšavanje upravljanja destinacijama.

Posle nekoliko krugova selekcije, njihova ideja je bila jedna od odabranih i san o avantura parku se ostvario. Avantura park koji je finansirala EU uključuje avanturistički deo sa visećim mostovima i platformama, kao i zip line, ali i deo za fudbal, odbojku na pesku i deo za najmlađe. Kako Robert objašnjava, park sada posećuju ljudi koji vole avanture, ali i porodice, a koristi se i za proslave rođendana i korporativna okupljanja. Park takođe privlači međunarodne posetioce iz regiona i šire.

Kada se osvrne na vreme kada je ideja bila još u začetku, Robert kaže: „Ne bismo uspeli bez podrške EU, jer naša opština nije bogata i imamo mnogo drugih prioriteta kao što su ulice i vodosnabdevanje“.

Park je sada u potpunosti samoodrživ od prodaje karata. Njime upravlja privatna firma, a opština redovno nadgleda stanje i vrši inspekciju usluga, uključujući mere sigurnosti i bezbednosti. Međutim, Robert i njegove kolege planiraju da ga još prošire. Kako je park pored reke Vardar, prvo planiraju da izgrade zip line koji ide preko reke, a kasnije bungee jumping platformu. „To su dugoročni planovi, ali ako se sprovedu, park će postati jedan od glavnih simbola Skoplja“, kaže Robert.

Paket proširenja 2022: Evropska komisija procenjuje reforme na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i preporučuje status kandidata za Bosnu i Hercegovinu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska komisija je 12. oktobra 2022. godine usvojila svoj Paket proširenja za 2022. godinu, koji daje detaljnu procenu trenutnog stanja i napretka koji su postigle zemlje Zapadnog Balkana i Turska na njihovim putevima ka Evropskoj uniji, sa posebnim fokusom na sprovođenje temeljnih reformi, kao i jasne smernice o prioritetima reformi koje predstoje.

 

Svake godine Komisija usvaja svoj „Paket proširenja“ – skup dokumenata koji objašnjavaju njenu politiku o proširenju EU. Osnova ovog paketa je „Obaveštenje o proširenju“, koje izveštava o razvoju situacije u prethodnih godinu dana. Ono proučava napredak koji su ostvarile zemlje kandidati i potencijalni kandidati, izazove sa kojima su se suočile i reforme kojima treba da se bave i daje predloge kako nastaviti dalje. Pored glavnog Obaveštenja, paket sadrži i Izveštaje u kojima službe Komisije daju svoje detaljne godišnje procene o stanju i napretku reformi u svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu u protekloj godini. Ove procene su propraćene preporukama i smernicama o prioritetima reformi.

Tradicionalna odeća za savremene kosovske svadbe

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže oživljavanju starih zanata

Janičari su bili elitna pešadijska jedinica koja je bila lična garda otomanskog sultana. Bili su poznati po strogoj disciplini, organizaciji, žestini i hrabrosti u borbi. Takođe su bili prepoznatljivi po odeći poznatoj kao kaftan dolama. Dolama je bila uniseks strukirani kaput koji je dosezao do kolena ili do pola potkolenice, sa uzanim donjim delom i dugim, vrlo širokim rukavima. Bukvalno značenje reči dolama je „omotač“, što znači da je odevni predmet bio namenjen za nošenje preko odeće. Tokom vekova, dolama je postala odeća koju nisu nosili samo janičari, već i drugi, a posebno bogate žene. Međutim, čak i među bogatima, dolama je bila odeća za posebne prilike. Kroz istoriju, dolama je postala važna za mnoge druge zajednice kao deo odeće za posebne prilike širom bivših teritorija Osmanskog carstva, uključujući i Zapadni Balkan.

Na Kosovu je dolama zadržala svoj sjaj i značaj, a u pojedinim regionima, svadbe su nezamislive bez ove posebne nošnje. Danas je nose neveste i žene u onoliko verzija koliko ima zajednica koje žive na Kosovu.

„U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje.”

U Prizrenu su ručno rađene dolame veoma tražene, za razliku od onih koje su mašinski proizvedene. Potrebne su nedelje – i naravno, mnogo pažnje i ljubavi – da se napravi jedan komad, a prelepe ručno rađene kreacije prodaju se i po 2.000 evra. Tehnika izrade dolame je jedinstvena i ne uči se u školama ili u bilo kojoj drugoj ustanovi. Stoga je ovaj zanat bio u opasnosti da bude zaboravljen, uprkos značajnoj potražnji na tržištu.

Stoga je nevladina organizacija iz Prizrena pod nazivom „Ec ma ndryshe“ počela da radi na održavanju tradicije, pomažući onima koji žele da sačuvaju i obnove običaje, ali sa savremenim primesama. Uz podršku EU, oni su organizovali obuku žena za ručno pravljenje dolama.

Sebahate Kabaši ima znatno iskustvo u izradi dolama, pa je svoje umeće prenela i na druge žene. „U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje”, kaže ona.

„Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo.“

O projektu

Obuka je sprovedena u okviru projekta „Žene i mladi za razvoj zajednice i kulturno nasleđe“, koji sprovodi NVO „Ec Ma Ndryshe“. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku koju obezbeđuje projekat „Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga između zajednica i socijalne kohezije“ koji finansira Instrument Evropske unije za doprinos stabilnosti i miru (IcSP), a sprovodi ga UNDP Kosovo.

Polaznice kursa kažu da je ovo odlična prilika da se nauči stara veština. Za njih je to korak napred u životu, jer korišćenjem svog umeća mogu da zarade i pomognu svojim porodicama. Jedna od polaznica je i 30-godišnja Mirlinda. Ona kaže da joj je tradicija oduvek bila bitna, ali da je i finansijski faktor važan u izradi dolame. „Od ovog zanata može da se zaradi, a daje i mogućnost da se radi od kuće, što je važno za nas domaćice. Dolama je veoma tražena u Prizrenu”, kaže ona.

Sebahate, instruktorka, dodaje da su mnoge polaznice počele da rade još dok su pohađale kurs. Jedna od uspešnijih je i Ćamile Bitići. Kada je završila kurs, objavila je svoje radove na Fejsbuku i Instagramu i odmah su počele da stižu porudžbine. „Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo”, kaže ona.

 

 

EU i Kosovo potpisali sporazum o prvom godišnjem programu finansiranja IPA III

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kosovo i Evropska unija su 13. septembra potpisali prvi godišnji sporazum o finansiranju u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III), u vrednosti od 63,96 miliona evra. Posle potpisivanja i stupanja na snagu Sporazuma o okvirnom finansijskom partnerstvu između EU i Kosova, ovo je bio jedan od poslednjih formalnih koraka koji omogućava postepeno isplaćivanje finansijske pomoći EU Kosovu kao deo okvirnog sporazuma o partnerstvu IPA III koji obuhvata period 2021-2027. godine. Skupština Kosova takođe će morati da ratifikuje sporazum.

Kroz 14 uzastopnih godišnjih programa finansiranja od 2007. do 2020. godine, u okviru IPA I i IPA II, EU je do sada obezbedila Kosovu više od 1,21 milijarde evra finansijske pomoći.

 

„Početnih 63,96 miliona evra iz IPA III biće iskorišćeno za povećanje konkurentnosti kosovskog poljoprivredno-prehrambenog sektora i za pomoć u ostvarivanju kriterijuma za ekonomsko pridruživanje EU. Finansiranje će nadalje biti usmereno ka poboljšanju zaštite ljudskih prava i napredovanju u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i unapređivanje obezbeđivanja opštinskih usluga i sigurnosti i javne bezbednosti na Kosovu“, rekao je ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog.

 

Godišnje finansiranje IPA III biće ukombinovano sa dodatnih 16 miliona evra od strane Vlade Kosova i finansiranjem od strane drugih partnera u iznosu od 3,8 miliona evra. EU ostaje najveći trgovinski partner Kosova i najveći pružalac finansijske pomoći.

 

EU podržava prvi Piknik festival talenata u BiH

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Oko 3.000 mladih iz cele Bosne i Hercegovine uživalo je u prvom izdanju Piknik festivala talenata koji je održan 9. i 10. septembra u Sarajevu. Tokom dva dana festivala mladi muzičari, bendovi, umetnici i dizajneri imali su priliku da predstave svoje muzičko i umetničko stvaralaštvo. Posle ovog prvog izdanja festival bi trebalo da postane redovna manifestacija.

 

Dve noći zaredom publika je uživala u koncertima poznatih regionalnih i bosanskih muzičara i muzičkih grupa. U petak uveče, Post Rem, Muha, Grše i TBF su se pobrinuli za dobru atmosferu, dok je subota uveče bila rezervisana za Mustra Orkestar, Frenkie, Kontra, Indigo, Z ++ i Velahavle. Sve predstave i aktivnosti u okviru festivala bile su besplatne, a brojni posetioci iskoristili su priliku da se lično upoznaju sa nekim od poznatih umetnika iz regiona.

 

Delegacija EU i Specijalno predstavništvo u BiH podržali su Piknik festival talenata u okviru programa EU4All, čiji je cilj da podstakne pozitivnu evropsku svest među građanima kako bi postali stalni zagovornici procesa integracije u EU u korist svojih lokalnih zajednica. Programom se promovišu zajedničke evropske vrednosti i identitet, jednakost, socijalna inkluzija, različitost, aktivno građanstvo i nediskriminacija u BiH.

Unapređivanje omladinskog rada u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava omladinsku organizaciju za poboljšanje kvaliteta programa vezanih za mlade u Srbiji.

N.A.P.O.R. – Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada – je nevladina organizacija iz Srbije koju su 2009. godine osnovale organizacije civilnog društva koje se bave omladinskim radom u Srbiji. Oni su bili podstaknuti da pokrenu Asocijaciju iz potrebe da se poveća kvalitet programa za mlade. Konkretno, postojala je potreba za postavljanjem standarda za neformalno obrazovanje mladih, za pružanjem podrške onima koji obučavaju mlade, kao i za saradnjom sa ustanovama koje se bave tom oblašću. Više od deset godina kasnije, NAPOR je izrastao u jednog od najznačajnijih igrača u oblasti omladinskih programa u Srbiji i trenutno broji 48 organizacija pod svojim okriljem.

NAPOR doprinosi osnaživanju mladih na više načina. Oni uključuju obezbeđivanje standarda kvaliteta među svojim članovima kroz redovne procese praćenja i akreditacije osnovnih standarda učinka; programe obrazovanja za omladinske radnike i lidere, uključujući niz modula obuke, kao i kroz promovisanje etike u radu sa mladima. Potonje je posebno važna komponenta s obzirom na probleme u komunikaciji u digitalnom prostoru. Pored toga, organizacija je aktivno uključena u zagovaranje priznavanja omladinskog rada uopšte, posebno među javnim ustanovama kao što su ministarstva, opštine i drugi akteri koji su uključeni u podršku omladinskom radu.

„Mi smo veoma profesionalni u našoj oblasti, posebno u vezi sa radom mladih. Međutim, shvatili smo da imamo ozbiljne probleme u oblastima kao što su prikupljanje sredstava, stvaranje sistema koji obezbeđuju održivost naših programa, kao i u vođenju kancelarija i profesionalnom prenošenju našeg uticaja na širu publiku i zainteresovane strane.“

Nedeljka Ivošević je menadžerka za komunikacije u NAPOR-u. Ona objašnjava da su sa prirodnim rastom organizacije počeli da izlaze na površinu ozbiljni izazovi i nedostaci, posebno u vezi sa dugoročnom održivošću i korporativnim komunikacionim veštinama. „Mi smo veoma profesionalni u našoj oblasti, posebno u vezi sa radom mladih. Međutim, shvatili smo da imamo ozbiljne probleme u oblastima kao što su prikupljanje sredstava, stvaranje sistema koji obezbeđuju održivost naših programa, kao i u vođenju kancelarija i profesionalnom prenošenju našeg uticaja na širu publiku i zainteresovane strane“, kaže Nedeljka.

U potrazi za podrškom, NAPOR je stupio u kontakt sa TACSO 3, projektom koji finansira EU i koji doprinosi unapređivanju kapaciteta i jačanju uloge organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj. Projekat EU TACSO 3 podržao je NAPOR uz obuku i mentorstvo, što je uticalo na poboljšanje njihove strategije prikupljanja sredstava i sveukupnog finansiranja. Njihov rad se znatno poboljšao od saradnje sa EU TACSO. U NAPOR-u tvrde da su unapredili i komunikaciju sa širom publikom, javnim ustanovama i donatorima.

„Glavno pitanje koje smo imali bilo je kako prevesti određene teme i stručnu terminologiju omladinskog rada publici koja nema osnovno znanje o toj temi. Pre saradnje sa EU TACSO koristili smo tehnički i birokratski jezik projekata, ali zahvaljujući mentorstvu prilagođenom potrebama našeg udruženja preko EU TACSO 3 projekta, dobili smo pomoć u prevođenju ove komunikacije na jednostavan, jasan i običan jezik koji je razumljiv svima, uključujući naše članove i širu zajednicu mladih. Na osnovu ukupnih povratnih informacija mogu da kažem da je podrška EU TACSO 3 našoj organizaciji jedna uspešna priča“, kaže Nedeljka.

„Bez podrške projekta EU TACSO 3 ne bismo mogli da dođemo do određene publike i da imamo jasnu viziju budućnosti našeg udruženja.“

O projektu

Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (TACSO) je regionalni projekat koji finansira Evropska unija i kojim se unapređuju kapaciteti i jača uloga organizacija civilnog društva (OCD). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe razvija podsticajno okruženje za civilno društvo i pluralistički razvoj medija.

Projekat funkcioniše u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. TACSO je deo mehanizma EU Instrumenta za civilno društvo koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u onim zemljama koje još nisu deo EU. OCD igraju važnu ulogu za EU kao ključni akteri u podršci procesu pridruživanja njihovih zemalja.

Biljana Severinova, stručnjakinja za komunikacije iz projekta EU TACSO 3, kaže da su odlučili da podrže NAPOR iz više razloga. Jedan je zato što je NAPOR organizacija koja blisko sarađuje sa mladima; udruženje radi na nacionalnom konceptu motivisanja mladih da preuzmu inicijativu, pružajući im veštine i alate koji ih osnažuju. Podrška mladima trenutno je u fokusu EU i nastaviće da bude i u budućnosti. „Drugi razlog je što NAPOR nije samo organizacija, već i udruženje koje daje doprinos i pomoć mnogim drugim organizacijama. To je bio dobar model učenja za nas na daljem razvoju naše metodologije pružanja pomoći koju ćemo koristiti u budućnosti“, kaže Biljana.

Nedeljka objašnjava da je podrška EU TACSO 3 bila od ključnog značaja za unapređivanje ukupnog učinka njihove organizacije. Sada uspešnije mogu da planiraju i da imaju bolju perspektivu razvoja. „Bez podrške projekta EU TACSO 3 ne bismo mogli da dođemo do određene publike i da imamo jasnu viziju budućnosti našeg udruženja.“

NAPOR planira da dodatno proširi svoje aktivnosti i podršku omladinskom radu u Srbiji. Organizacija je trenutno samo udruženje omladinskih organizacija, ali one imaju za cilj da je prošire i pretvore u udruženje omladinskih profesionalaca koje će imati za cilj da pomogne pojedincima koji imaju uticaj i znanje u oblasti omladinskog rada.

Govor predsednice Ursule fon der Lajen o stanju Unije 2022. godine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održaće svoj treći govor o stanju Unije u Evropskom parlamentu 14. septembra 2022. godine. Kao i svake godine, njeno obraćanje će uzeti u obzir dosadašnja dostignuća i izneti svoju viziju za budućnost. Posle govora uslediće plenarna debata.

 

Posle dve godine pandemije i rata koji i dalje traje na evropskom kontinentu posle agresije Rusije na Ukrajinu, predsednica Evropske komisije predstaviće glavne najave za rešavanje ovih izazova i izneće svoju viziju budućnosti Evropske unije. S obzirom na specifičan geopolitički kontekst, ove godine, čak i više nego ranije, očekuje se da će obraćanje o stanju Unije privući veće interesovanje i van EU.

 

Obraćanje o stanju unije 2022 će se takođe emitovati uživo na Ebs-u, na društvenim mrežama Komisije: Facebook, Twitter, LinkedIn, Youtube i Telegram – kao i na Twitter, Instagram i LinkedIn stranicama predsednice Fon der Lajen.