Skip to main content

Author: WeBalkans

Poboljšanje saradnje radi suočavanja sa izazovima sa kojima se suočavaju ranjivi povratnici u Srbiji

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

UNDP i EU podržavaju lokalne savjete za migracije kako bi pomogli reintegraciju povratnika u Srbiju.

Postojanje dobro povezanih platformi na kojima lokalni pružaoci usluga (javni i nevladini) efikasno sarađuju je od suštinske važnosti za pružanje pravovremenih usluga povratnicima koji se vraćaju u svoje zajednice, bilo da se radi o pristupu ličnim dokumentima, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju ili zaposlenju. Iako je srpska vlada izdvojila značajna sredstva iz svog budžeta za podršku ranjivim grupama povratnika, pristup tim uslugama i programima i dalje predstavlja izazov za većinu ranjivih povratnika. Prije nekoliko godina, osnovani su lokalni savjeti za migracije kako bi se pomoglo povratnicima da se snađu u složenim birokratskim procesima i pristupe neophodnoj institucionalnoj podršci i uslugama. Međutim, od njihovog osnivanja, savjeti nisu bili previše aktivni, ostavljajući lokalnu mrežu usluga prilično fragmentiranom i nedovoljno funkcionalnom i efikasnom za povratnike.

Uz podršku EU i UNDP-a, lokalni savjeti za migracije su ponovno oživljeni i osposobljeni da efikasno pružaju integrisanu i sveobuhvatnu podršku povratnicima. Danas su lokalni savjeti za migracije žive platforme na kojima se redovno okupljaju i efikasno sarađuju različiti lokalni akteri – gradsku upravu, policiju, Centar za socijalni rad, lokalnu službu za zapošljavanje, lokalnog povjerenika za izbjeglice i migracije, Crveni krst i nevladine organizacije – kako bi se suočili sa izazovima povratnika. Lokalni savjeti za migracije imaju prekosektorski pristup, obezbjeđujući da lokalne institucije i pružaoci usluga budu povezani i dostupni povratnicima, olakšavajući im pristup mogućnostima zapošljavanja, obrazovanju i zdravstvenim uslugama. Kroz mapiranje složenih izazova s kojima se suočavaju povratnici, identifikaciju sistemskih prepreka i pronalaženje (često inovativnih) rješenja za suočavanje s izazovima povratnika, savjeti za migracije predstavljaju sistemsko rješenje i vezu između kreatora državne politike i lokalnih pružalaca usluga (javnih i nevladinih organizacija).

“U prethodnim godinama, svi akteri na lokalnom nivou su radili odvojeno na rješavanju problema povratnika. Kroz Lokalni savjet za migracije, svi ovi različiti akteri su postali povezani unutar jedne mreže.”

Pomoć je pružena u okviru projekta finansiranog od strane EU “Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema podrške efikasnoj socijalno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu”. U sklopu ovog projekta, UNDP pomaže tri lokalne samouprave – Novi Sad, Valjevo i Bujanovac – u aktiviranju ili, u nekim slučajevima, ponovnom aktiviranju njihovih Lokalnih savjeta za migracije. Projekat takođe pruža podršku izgradnji kapaciteta javnih službi i lokalnih nevladinih organizacija kako bi pružili sveobuhvatnu podršku i olakšali pristup uslugama na lokalnom nivou povratnicima, kao i uvođenju novih usluga koje adresiraju specifične potrebe povratnika. Ovo je dio zajedničkih napora UNDP-a sa partnerima da eksperimentiše i implementira inovativna rješenja za sveobuhvatnu socijalno-ekonomsku reintegraciju ranjivih grupa povratnika, posebno Roma.

Lokalni savjeti za migracije imaju nekoliko važnih uloga u efikasnoj reintegraciji ranjivih povratnika. Jedna od tih uloga je skeniranje potreba povratnika i povezivanje aktera radi pružanja sveobuhvatnih rješenja. Za većinu povratnika u ekonomijama Zapadnog Balkana, jedan od najvećih izazova je nedostatak formalnih poslova, pri čemu većina povratnika zarađuje život putem neformalnih poslova. Međutim, postoje i druge ključne izazove s kojima se suočavaju povratnici, objašnjava Ljiljana Mihajlović, direktorka Kancelarije za inkluziju Roma Autonomne Pokrajine Vojvodine i članica Lokalnog saveta za migracije u Novom Sadu, Srbija.

U Novom Sadu se nalazi najveće neformalno romsko naselje u gradu, Veliki Rit, gdje većina povratnika boravi. Pored loše infrastrukture i neadekvatnih životnih uslova, ne postoji mogućnost registracije kućne adrese u Velikom Ritu. Kao rezultat toga, povratnici ne mogu dobiti lične dokumente i bez identifikacije nisu kvalifikovani za socijalnu zaštitu. Da bi se riješio ovaj hitan problem, Lokalni savet za migracije u Novom Sadu identifikovao je privremeno i kratkoročno rješenje registracije povratnika na privremenoj lokalnoj adresi, omogućavajući im brz pristup vitalnim uslugama. Istovremeno, Lokalni savjet za migracije aktivno radi na pronalaženju dugoročnog rješenja. “Radimo na uspostavljanju procedura i lokalne mreže koja će pomoći povratnicima da dobiju lične dokumente”, kaže Ljiljana. Iako ovaj proces zahtijeva koordinaciju između mnogih entiteta i više procedura, Lokalni savjet za migracije preuzima vođstvo u traženju rješenja za povratnike.

Lokalni savjeti za migracije takođe imaju vodeću ulogu u formulisanju i implementaciji Lokalnih akcionih planova (LAP). LAP-ovi su strateški i akcioni dokumenti koje lokalne vlade usvajaju zajedno sa budžetima kako bi se osiguralo da se neophodne akcije koje adresiraju potrebe sprovode u djelo. Projekat je pružio stručnu podršku lokalnom savjetu za migracije u Novom Sadu i još dvije opštine u pripremi njihovih Lokalnih akcionih planova.

“Volio bih da naglasim da je ovo prvi put da su ove institucije udružile snage kako bi radile na prioritetima i izazovima povratnika na sveobuhvatan način. U Zapadnom Balkanu, a u našem slučaju u Srbiji, ovo je značajan korak ka obezbjeđivanju podrške povratnicima da uspješno napreduju u svojim zajednicama.”

O projektu

Projekat reintegracije povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na prevazilaženje ključnih prepreka za socioekonomsku reintegraciju ranjivih povratnika na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji. Projekat je dio Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II Multicountry Action, podrške EU za osnovna prava romske zajednice i reintegraciju povratnika, koji je povjeren UNDP-u, Svjetskoj banci i Savjetu Evrope.

U slučaju Novog Sada, pored izazova koje predstavlja nedostatak kućne adrese, identifikovani su i drugi hitni prioriteti za rješavanje potreba povratnika. Jedan od identifikovanih prioriteta je uspostavljanje centra za usluge na jednom mjestu u blizini naselja Veliki Rit, kako bi se usluge približile povratnicima. Važno je da Romi i povratnici imaju lak i brz pristup različitim uslugama putem ovog centra. Prioriteti koji su identifikovani uključeni su u LAP Novog Sada, zajedno sa predloženim budžetom za njihovu implementaciju. Na primjer, u ovom centru za usluge pruža se podrška za upis povratničke djece u škole i pomoć u učenju povratničkoj deci, što je od vitalnog značaja za sprječavanje odustajanja od škole i doprinosi poboljšanju obrazovnih rezultata i reintegraciji povratničke djece.

Bogdanka Tasev Perinović, menadžer projekta pri UNDP-u Srbija, objašnjava da lokalni savjeti za migracije imaju značajnu ulogu u osiguravanju uspješne reintegracije povratnika u njihove matične zajednice i u ostvarivanju ispunjenog života. Pružanjem pomoći i podrške povratnicima, promovisanjem socijalne inkluzije i praćenjem i procjenjivanjem procesa reintegracije, lokalni savjeti za migracije osiguravaju da povratnici imaju neophodnu podršku da uspješno napreduju u svojim zajednicama. “Bilo bih volio da naglasim da je ovo prvi put da su ove institucije udružile snage kako bi radile na prioritetima i izazovima povratnika na sveobuhvatan način. U Zapadnom Balkanu, a u našem slučaju u Srbiji, ovo je značajan korak ka obezbjeđivanju podrške povratnicima da uspješno napreduju u svojim zajednicama”, kaže Bogdanka.

BiH potpisala sporazum o finansiranju paketa energetske podrške EU u iznosu od 70 miliona eura

Written by WeBalkans on . Posted in News.

Borjana Krišto, predsjedavajuća Veća ministara Bosne i Hercegovine, predala je 4. aprila na svečanosti u Sarajevu potpisani Sporazum o finansiranju paketa energetske podrške EU šefu Delegacije EU i specijalnom predstavniku EU u Bosni i Hercegovini ambasadoru Johanu Satleru. Evropska komisija će na osnovu ovog ugovora uskoro isplatiti prvu ratu (90%) paketa od 70 miliona eura, koji će pružiti pomoć najugroženijim domaćinstvima u Bosni i Hercegovini da izađu na kraj sa rastućim cijenama, kao i da podrže energetsku tranziciju.

 

Sporazum o finansiranju će biti poslat Evropskoj komisiji zajedno sa izveštajem u kojem će biti navedeno kako će se sprovoditi Akcioni plan za Paket energetske podrške koji je Savjet ministara BiH odobrio 22. decembra 2022. godine. U izvještaju je opisana metodologija i kriterijumi po kojima će odgovarajući organi BiH isplaćivati sredstva, kao i očekivani broj korisnika i vremenski okvir za sprovođenje. Od 70 miliona eura koji su izdvojeni za neposrednu pomoć Bosni i Hercegovini, 50 miliona eura izdvojeno je za podršku ugroženim domaćinstvima, a 20 miliona eura za podršku aktivnostima vezanim za energetsku efikasnost.

 

Vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj i Distriktu Brčko radiće na isplati sredstava preko odgovarajućih entitetskih ministarstava i entitetskih fondova za zaštitu životne sredine i administrativnih jedinica u Distriktu Brčko.

 

Paket energetske podrške za Zapadni Balkan najavila je krajem oktobra prošle godine predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na početku svoje posjete regionu. Cjelokupan paket vrijedi milijardu eura bespovratnih sredstava, a 500 miliona eura izdvojeno je kao neposredna pomoć regionu. Dodatnih 500 miliona eura izdvaja se kao srednjoročna do dugoročna podrška u bespovratnim sredstvima za ulaganja u podršku energetskoj efikasnosti i energetskoj nezavisnosti, kroz unaprjeđenje gasne i elektroenergetske infrastrukture i interkonektora, uključujući i tečni gas (LNG).

STALO NAM JE – BOLJI SMO ZAJEDNO!

Written by WeBalkans on . Posted in News.

„Stalo nam je do Evrope, stalo nam je do Srbije i njenih građana – bolje nam je zajedno“, glavna je poruka kampanje u kojoj učestvuju ambasador Evropske unije u Srbiji i ambasadori zemalja članica.

 

Ambasador Žiofre i njegove kolege su na promociji kampanje ugostili predstavnike medija u rezidenciji Evropske unije u Beogradu. Događaju je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, u duhu partnerstva Srbije i EU, kao i dokaz da Srbija nastavlja svoj put evropske integracije.

 

Ambasador Žiofre objasnio je motive za pokretanje ove kampanje.

 

„Zašto smo pokrenuli ovu kampanju? Često nas vidite u medijima kako raspravljamo o političkim pitanjima – kao što je dijalog Beograda i Prištine ili usklađivanje sa spoljnom politikom. To su važne teme, ali ponekad ne objašnjavamo zašto ulažemo toliko energije i resursa. Odgovor je u sloganu kampanje – Stalo nam je do Srbije i njenih građana – Bolji smo zajedno“, kaže ambasador Žiofre.

 

Ambasadori su naveli da ovom kampanjom žele da naglase da im je stalo do građana Srbije i do istih stvari kao i njima – uspešne poljoprivrede, osnaživanja preduzeća, životne sredine, obezbjeđivanja boljeg kvaliteta vazduha, putne infrastrukture i povezanosti, energetske efikasnosti i podrške u prevazilaženju energetske krize, kulturnog nasljeđa, vladavine prava, obrazovanja i mnogih drugih tema.

Direktna finansijska pomoć EU Kosovu premašila 1,3 milijarde eura

Written by WeBalkans on . Posted in News.

Šesnaesti uzastopni godišnji Sporazum o finansiranju između Evropske unije i Kosova u okviru Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (IPA) predstavljen je potpredsjedniku vlade Besniku Bislimiju 24. marta u Prištini od strane ambasadora EU na Kosovu Tomaša Sunjoga. Sporazum u vrijednosti od 62 miliona eura predstavlja komponentu IPA III za period 2021–2027. godine i podiže ukupan iznos direktne finansijske pomoći EU na više od 1,3 milijarde eura i potvrđuje činjenicu da su EU i njene države članice glavni donatori sredstava Kosovu.

 

Ovo je drugi sporazum o finansijskoj pomoći između EU i Kosova ove godine; samo prošlog mjeseca, EU je obezbedila Kosovu 75 miliona eura u okviru svog paketa energetske podrške za Zapadni Balkan kako bi pomogla građanima i preduzećima da se nose sa povećanim cijenama energije, stimulišu uštedu energije i poboljšaju energetsku efikasnost.

 

Sporazum o finansiranju koji je danas potpisao potpredsjednik vlade Bislimi pomoći će Kosovu da unaprijedi društveno-ekonomsku integraciju nevećinskih zajednica i povratnika, razvije infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, uključujući kanalizacioni sistem u Prištini, da unaprijedi energetsku efikasnost u javnom sektoru i uskladi kosovske zakone sa pravnim tekovinama EU i pruži podršku pravnim stručnjacima.

 

EU je počela da obezbjeđuje sredstva iz IPA za Kosovo još 2007. godine. Programi IPA I i IPA II obuhvatali su period 2007-2020, uključujući 14 godišnjih sporazuma o finansiranju u vrijednosti od 1,2 milijarde eura. Finansiranje IPA III koje pokriva period 2021-2027. godine i pripadajuće godišnje Sporazume o finansiranju, počelo je da se sprovodi prošle godine, sa Sporazumom za 2021. godinu u vrijednosti od 64 miliona eura i za 2022. godinu, koji je danas dostavljen, u vrijednosti od 62 miliona eura.

EU i Albanija dovršile sporazume IPA22 i IPA23 o pružanju pomoći EU Albaniji u iznosu od 162,6 miliona eura

Written by WeBalkans on . Posted in News.

Savjet ministara Vlade Albanije odobrio je 24. marta sporazume o finansiranju između Evropske komisije i Republike Albanije o Godišnjim akcionim planovima (AAP) za 2022. i 2023. godinu u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III.

 

Program za 2022. godinu (IPA22) obuhvata doprinos EU od 82,6 miliona eura i obuhvata aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, razvoja perspektiva za mlade, jačanja demokratije, usklađivanja pravnih tekovina EU, nastavka borbe protiv organizovanog kriminala, jačanja pravosuđa, kao i podršku reformama za ispunjavanje standarda i normi EU. Program za 2023. godinu (IPA23) obezbijediće dodatnih 80 miliona eura za podršku Albancima koji su pretrpjeli društveno-ekonomske posljedice energetske krize. Sredstva iz oba programa su bespovratna sredstva koja Albanija ne treba da otplati.

 

Program IPA23 će podržati Albance koji trpe društveno-ekonomske posljedice energetske krize finansiranjem odgovora Vlade Albanije na energetsku krizu, koji predviđa:

 

– Subvencije za račune za energiju za preko milion albanskih domaćinstava;

 

– Podrška za 168.000 malih i srednjih preduzeća u Albaniji kako bi se kompenzovale visoke cijene energije.

 

Ova podrška je dio paketa energetske podrške EU za Zapadni Balkan od milijardu eura koji je najavljen na Samitu o Zapadnom Balkanu u Tirani 2022. godine.

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu dobija moderno novo krilo

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Prevazilaženje izazova i prihvatanje budućnosti sa novim najsavremenijim objektom i akreditovanim kursevima iz IT i veštačke inteligencije.

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu osnovan je prije 53 godine, 1969. godine. Fakultet je prvobitno osnovan kako bi pružio obrazovanje zaposlenima koji već rade u ekonomskom sektoru u različitim državnim institucijama i preduzećima, a koji nisu imali visokoškolsku diplomu. Vremenom je fakultet stekao ugled i postao jedan od najtraženijih fakulteta u Beogradu. Fakultet upisuje otprilike 900 novih studenata svake godine, ali prošle godine je primio preko 2000 prijava za upis, što je skoro duplo više od raspoloživog kapaciteta. Uprkos svom uspjehu, fakultet se suočavao sa značajnim izazovima tokom godina, a najveći je nedostatak fizičkog prostora. Do 1982. godine, fakultet je bio smješten u predgrađu Beograda, a zatim se preselio na novu centralnu lokaciju, koja je prethodno bila zgrada osnovne škole.

“Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad.”

Profesor Aleksandar Marković sa Fakulteta organizacionih nauka objašnjava da je rad u tom ograničenom prostoru bio veoma izazovan. “Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad”, kaže profesor Marković. Tokom godina, fakultet je proširio radni prostor dodavanjem jednog sprata postojećoj zgradi, kao i podzemnog amfiteatra i prizemnog dijela, čime je ukupna površina premašila 5000 kvadratnih metara, što je bio značajan napredak, ali i dalje nedovoljno. Fakultet je trebao dodatno proširiti postojeće kapacitete, uvesti ažurirane nastavne planove i ponuditi bolje uslove za svojih 6.000 studenata i 270 zaposlenih.

Situacija se drastično promijenila na bolje u aprilu prošle godine kada je fakultet dobio moderno novo krilo koje pokriva površinu od 6.056 kvadratnih metara. To je označilo značajan korak u modernizaciji srpskog obrazovanja. Ukupna investicija od 9,3 miliona eura finansirana je od strane vlade i Evropske investicione banke (EIB), koja je dugogodišnji partner u sektorima obrazovanja, istraživanja i razvoja u Srbiji. Novi objekat obuhvata dvije dvorane sa 200 mjesta, čitaonicu sa bibliotekom, laboratoriju, IT prostorije i multifunkcionalne sale, opremljene računarima i interaktivnim tablama. Zahvaljujući ovim poboljšanjima, fakultet će moći povećati broj upisanih studenata za 25-30% svake godine.

“Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mjesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme.”

O projektu

Evropska investiciona banka (EIB) je kreditna institucija Evropske unije. Kao najveća multilateralna finansijska institucija na svijetu, EIB je aktivna u Srbiji od 1977. godine i pruža finansijsku podršku ključnim infrastrukturnim projektima, malim i srednjim preduzećima, industriji, uslugama i lokalnim vlastima, ukupno obezbijedivši 7,2 milijarde eura investicija do sada.

Profesor Marković objašnjava da je novi objekat omogućio fakultetu da usvoji novu strategiju razvoja i unapređenu viziju za budućnost. “Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mjesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme”, kaže profesor Marković.

Fakultet je nedavno dobio akreditaciju ministarstva za nove kurseve, uključujući informaciono-softversko inženjerstvo, kao i vještačku inteligenciju. Ovo je značajan razvoj koji će doprinijeti rastu inovacionog i IT sektora u Srbiji. Osim toga, fakultet je postigao veliki uspjeh osvojivši prvu nagradu na prestižnom međunarodnom takmičenju u rješavanju poslovnih slučajeva CBS Global Case Competition 2022, nadmašivši 300 studentskih timova sa univerziteta širom svijeta.

EU4Municipalities: Jačanje lokalne uprave za bolje pružanje usluga u Albaniji

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Program dodjeljivanja grantova za modernizaciju lokalne javne infrastrukture i izgradnju kapaciteta u cilju poboljšanja lokalne uprave.

Albanija je zemlja sa populacijom od oko 2,8 miliona ljudi i suočava se sa brojnim izazovima kad su posrijedi upravoa i pružanje usluga. Uprkos značajnom napretku ostvarenom tokom proteklih decenija, javne institucije Albanije i dalje se suočavaju sa izazovima u vezi sa odgovornošću, transparentnošću i efikasnošću. Proces decentralizacije koji je započet u zemlji 2014. godine imao je za cilj da se suoči sa nekim od ovih izazova prenosom veće moći i odgovornosti sa centralne vlade na lokalne vlasti. Međutim, proces decentralizacije suočio se sa raznim preprekama, uključujući nedostatak resursa i kapaciteta na lokalnom nivou.

Da bi podržala Albaniju u prevazilaženju ovih izazova, između ostalih, pokrenut je projekat EU4Municipalities 2021. godine. Cilj projekta je podrška razvojnom potencijalu opština i poboljšanje socioekonomskih i ekoloških uslova lokalnih zajednica u Albaniji. Projekat ima za cilj da riješi glavne probleme koji utiču na kvalitet života i ekonomske izglede zajednice poboljšanjem lokalnih javnih usluga i usklađivanjem sa evropskim standardima. Projekat sprovodi konzorcijum partnera kojim predsjedava NALAS, mreža udruženja lokalnih vlasti Jugoistočne Evrope, a uključuje nevladine organizacije Co-Plan Institut za razvoj staništa, Eco Partners za održivi razvoj i članove NALAS-a u Albaniji – Udruženje za lokalnu autonomiju i bivše Udruženje albanskih opština.

“Potreba za projektom prepoznata je kroz direktne razmjene između ambasadora EU i predstavnika Delegacije EU sa lokalnim vlastima i lokalnim zajednicama u prethodnim godinama, što ukazuje na pristup odozdo prema gore.”

Elton Stafa, vođa tima za projekt EU4Municipalities u okviru NALAS-a, ističe značajan doprinos projekta lokalnoj upravi. “Potreba za projektom prepoznata je kroz sastanke između predstavnika Delegacije EU i lokalnih vlasti u prethodnim godinama, što ukazuje na pristup odozdo prema gore”, kaže Elton.

Glavni način podrške lokalnim vlastima u okviru projekta je program dodjeljivanja grantova koji ima za cilj unaprjeđenje lokalne javne infrastrukture, poboljšanje kvaliteta javnih usluga, sprovođenje strategijskih planova opština i izgradnju kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje sredstvima EU. U prvom pozivu za podnošenje predloga projekata, lansiranom 2021. godine, projekat je pružio podršku šest opština putem grantova do 200.000 eura. Drugi poziv, pokrenut 2022. godine, pružio je podršku dodatnim 13 opština putem grantova do 50.000 eura. Projekti koji su dobili grantove obuhvatili su različita područja, uključujući lokalni ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine, unaprjeđenje lokalne javne infrastrukture i usluga, osnaživanje mladih i zajednica, i još mnogo toga. Do danas, projekat je potpisao 19 ugovora o grantovima u ukupnom iznosu od 1,7 miliona eura iz EU fondova.

“Municipaliteti su pokazali veliko interesovanje za projekat, a završeni projekti koji su dobili grantove su pokazali veoma konkretni rezultati. Sve u svemu, EU4Municipalities postao je važan element ukupnog razvoja opština u Albaniji.”

O projektu

EU za opštine (EU4M) je projekat koji finansira Evropska unija. Cilj mu je unaprjeđenje razvojnog potencijala opština i poboljšanje socioekonomskih i ekoloških uslova lokalnih zajednica u Albaniji. Projekat “EU za opštine” će podržati razvoj lokalne infrastrukture pružajući bolje javne usluge i održivi lokalni ekonomski razvoj. Projekat će imati direktan uticaj na poboljšanje kvaliteta života i perspektiva građana Albanije u njihovim zajednicama, istovremeno pomažući lokalnim vlastima da ojačaju svoje kapacitete za upravljanje sredstvima EU.

Kao dio podrške jačanju kapaciteta opština, projekat je do sada pružio 15 obuka o pripremi projektnih prijedloga i upravljanju grantovima za 200 predstavnika opština. Entela Pinguli, zamjenica vođe tima EU4Municipalities, smatra da je ovaj projekat veoma uspješan. “Opštine pokazuju veliko interesovanje za EU4M grant šemu i pristup projekta, jer donose konkretne rezultate. Sve u svemu, EU4Municipalities postao je važan element ukupnog razvoja opština u Albaniji”, kaže Stafa.

Kao dio nastojanja da unaprede kapacitete opština, projekat je sproveo 12 trening sesija o pripremi projektnih prijedloga i upravljanju grantovima, koristeći se koristilo 490 predstavnika opština. Komponenta izgradnje kapaciteta je integralni deo EU4Municipalities grant šeme. Entela Pinguli, zamjenica vođe tima EU4Municipalities, smatra da je ova inicijativa veoma efikasna. “Opštine su pokazale veliko interesovanje za projekat, a očekuje se da će implementirani projekti koji su dobili grantove donijeti veoma konkretni rezultati, unaprjeđujući usluge opština i dotičući živote ljudi.”

U budućnosti se očekuje da će projekat EU4 Municipalities nastaviti da igra važnu ulogu u jačanju lokalne uprave u cilju pružanja boljih usluga u Albaniji.

Sjeverna Makedonija: EU obezbijedila 70 miliona eura bespovratnih sredstava za najveći projekat zaštite životne sredine

Written by WeBalkans on . Posted in News.

EIB Global, ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti van Evropske unije, potpisao je sa vladom Republike Sjeverne Makedonije investicioni grant u vrijednosti od 70 miliona eura za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Skoplju. Potpisan na Svjetski dan voda, ovo je najveći grant za investicije EU koji se dodjeljuje ovoj zemlji u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ovaj važan ekološki projekat koji će omogućiti bolje uslove života za oko 500.000 ljudi dio je Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije i Zelene agende za Zapadni Balkan.

 

Ambasador EU u Sjevernoj Makedoniji Dejvid Gir istakao je: „Put ka EU je proces transformacije, poboljšanja života i životnog standarda. Investicija Tima Evropa u skopsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda upravo je jedan praktičan primjer svega toga. Postrojenje će biti u stanju da bezbjedno tretira i prečisti otpadne vode koje stvara gotovo jedna trećina stanovništva ove zemlje. To će doprinijeti zelenijoj evropskoj budućnosti ove zemlje.“

 

U pripremnoj fazi, projekat je imao koristi od različitih bespovratnih sredstava za tehničku pomoć EIB-a, EBRD-a, WBIF-a i francuske vlade – što je dokaz posvećenosti Tima Evropa Sjevernoj Makedoniji i njenim prioritetnim projektima. Vodni sektor je takođe jedan od ključnih prioriteta za EIB Global u ovoj zemlji. Ovo je druga investicija u ovom sektoru za manje od pet mjeseci, posle kredita od 50 miliona eura potpisanog u novembru 2022. godine za izgradnju i sanaciju infrastrukture za vodosnabdijevanje, sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda, kao i hitnih mjera zaštite od poplava za 80 opština širom Sjeverne Makedonije.

Bontex: Inoviranje tekstilne industrije u Bosni i Hercegovini

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Inspirativna priča uspješnog preduzetnika o povratku u svoju domovinu.

Senaid Husić je napustio svoju domovinu Bosnu i Hercegovinu krajem 1980-ih godina. Budući da je ekonomija Jugoslavije bila u opadanju, preselio se u Švajcarsku s nadom da će pružiti bolji život sebi i svojoj porodici. Tokom nekoliko godina, obavljao je različite menadžerske pozicije u različitim industrijama, uključujući sektor informacionih tehnologija. Nakon uspješne poslovne karijere koja je trajala više od 25 godina u Švajcarskoj, Senaid je odlučio da se vrati u svoju zemlju porijekla početkom 2000-ih godina i osnuje kompaniju u Bosni i Hercegovini. U konsultaciji sa svojim poslovnim saradnicima i prijateljima u Švajcarskoj, odlučio je da investira u fabriku posvećenu proizvodnji košulja, što je rezultiralo osnivanjem kompanije Bontex 2004. godine.

“Trenutno dominiramo na oko 80% tržišta košulja u Švajcarskoj, a u skorije vrijeme ćemo uspostaviti još jedno međunarodno partnerstvo u Austriji, gde snabdijevamo medicinsku odjeću. U proteklih nekoliko godina smo takođe sarađivali sa partnerima u Njemačkoj i drugim zemljama.”

Na početku je Bontex zapošljavao oko 50 radnika i uspostavio partnerstvo sa švajcarskom kompanijom za izvoz košulja u Švajcarsku. To partnerstvo se vremenom značajno proširilo. Admira Bašić već više od sedam godina obavlja funkciju generalnog direktora u Bontexu. “Naš uspjeh leži u kvalitetu naših proizvoda, ali i u blizini naše fabrike prema zemljama Evropske unije. Osim toga, za razliku od konkurencije, mi smo sposobni da obradimo narudžbe u malim količinama”, dodaje Admira.

Iako su snabdijevali brojne kompanije i brendove tokom godina, Bontex ranije nije prodavao proizvode pod svojim brendom. “Ulagači smo mnogo u tehnologiju i našu radnu snagu i nismo imali priliku da se fokusiramo na brendiranje i marketing naših sopstvenih proizvoda”, objašnjava Admira. Međutim, otvorila se prilika sa javnim pozivom koji je pokrenut u okviru EU programa EU4 Business, koji je pomagao preduzećima u Bosni i Hercegovini da se oporave od pandemije Covid-19. Zahvaljujući podršci programa EU4 Business za oporavak, Bontex je pokrenuo novi veb sajt i online prodavnicu, uspostavio dizajnersku jedinicu unutar kompanije za kreiranje dizajna pod brendom Bontex i nabavio kvalitetne tekstilne materijale za nove linije proizvoda.

“Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu povjerenje.”

O projektu

EU4 Poslovanje je projekat Evropske unije koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje putem podsticanja konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 milion eura: 15 miliona eura finansira Evropska unija, a 1,1 milion eura Savezna Republika Njemačka.

EU4 Poslovanje je dio programa Strategija lokalnog razvoja – Program lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Njemačke.

Sa nedavno dobijenom podrškom iz programa EU4 Poslovanje za oporavak, Bontex očekuje rast prihoda od 30% u bliskoj budućnosti. “Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu povjerenje”, kaže Admira.

Trenutno, Bontex ima radnu snagu od 200 zaposlenih, a planiraju da taj broj prošire na preko 300 u narednim godinama. Takođe planiraju nastavak ulaganja u tehnologiju i marketing svoje marke.

Od Beograda do Niša brzinom od 200 km/h – finansijski paket EU od 2,2 milijarde eura za Željeznički koridor 10

Written by WeBalkans on . Posted in News.

Evropska komisija, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Srbija najavile su 28. februara 2023. godine zajednički finansijski paket od 2,2 milijarde eura za modernizaciju željezničkog Koridora 10. Paket se fokusira na obnovu željezničke dionice između Beograda i Niša, omogućavajući brzu željezničku vezu do 200 km/h između dva grada, uz brži protok robe i usluga i brzu integraciju u željezničku mrežu EU.

 

Paket uključuje investicioni grant do 598 miliona eura iz EU – najveći grant EU za jedan projekat u Srbiji, zatim kredit EIB-a od 1,1 milijarde eura i kredit EBRD-a od 550 miliona eura. EU je već odobrila 265 miliona eura bespovratnih sredstava iz IPA fonda, a prva tranša od 82,8 miliona eura potvrđena je protokolom koji je potpisan u vozu od Beograda do Niša.

 
Potpisivanje je održano u prisustvu evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Olivera Varheljija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i šefa Kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan AlesandraBragoncija, direktora EBRD-a za Zapadni Balkan Matea Kolanđelija, ministarke za evropske integracije Tanje Miščević, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića i ministra finansija Siniše Malog, kao i diplomatski predstavnika država članica EU.  
Željeznički koridor 10 je jedan od panevropskih koridora koji povezuje centralnu Evropu sa Solunom u Grčkoj. Identifikovan je kao Glavni projekat 1 – Povezivanje Istoka sa Zapadom, u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan. Plan ima za cilj da pokrene ulaganja u transport, energetiku, zelenu i digitalnu tranziciju, kako bi se stvorio održiv rast i radna mjesta koja će dostići jednu trećinu BDP-a Zapadnog Balkana.