Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU moraće da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Međutim, mnoge članice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se rešio ovaj izazov i razvila rešenja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udružilo je snage u okviru projekta Green-Tex.
Partnerske organizacije uključuju Razvojnu agenciju SERDA (Bosna i Hercegovina); Opštinu Postojna (Slovenija); Institut za održivi razvoj „Active Nativa“ (Slovenija); Građansko udruženje „Eko Charity Slovačka za Slovačku“ (Slovačka); „Eurotex“ D.O.O. (Bugarska); Opštinu Majur (Hrvatska); Fakultet tekstilne tehnologije, Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Univerzitet „Donja Gorica“ (Crna Gora); Regionalnu razvojnu agenciju „Zlatibor“ (Srbija); Udruženje za razvoj među zajednicama „Metropolitan Area of Bucharest“ (Rumunija); i Inovativno udruženje „First Responsible Hungarian“ (Mađarska).
Proizvodnja tekstila jedna je od industrija koja najviše zagađuje, odgovorna je za 20% industrijskih otpadnih voda i za emisiju velikih količina gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je 2.700 litara vode—što je količina koju jedna osoba popije za 2,5 godine. Istovremeno, 86% odeće završava na deponijama ili se spaljuje nakon upotrebe, dok se reciklira samo 1%.
Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova rešenja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao što su interaktivne mape sa označenim mestima za sakupljanje, biće sastavni deo Green-Tex platforme za učenje i inovacije. Na primer, Opština Postojna, u saradnji sa udruženjem Prostor, podiže svest o posledicama prekomerne potrošnje tekstila, nudeći održive alternative tradicionalnim potrošačkim navikama kroz kreativne radionice i događaje na kojim se može razmeniti garderoba.
Slovenija, Slovačka, Hrvatska, kao i delovi Mađarske i Bugarske, primenili su uspešne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje još uvek razvijaju svoje sisteme za reciklažu tekstila, uključujući Rumuniju i zemlje kandidate za članstvo u EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.
Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podržava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetništva, ekologije i održivog razvoja, često sarađujući sa domaćim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, kako bi ojačala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podržala mala i srednja preduzeća.
„Radeći sa našim partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajednički problem sa tekstilnim otpadom i da možemo doprineti njegovom smanjenju time što ćemo olakšavati razmenu znanja i iskustava između država članica EU i zemalja kandidata“, objašnjava Amela Ikić Suljagić, menadžerka projekta u SERDA-i.
„U Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analiziraćemo lokalne obrasce potrošnje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronalaženju najboljih rešenja za sakupljeni otpad – bilo kroz reciklažu, ponovnu upotrebu ili prenamenu“, kaže Ikić Suljagić. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduzeće i nadležno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.
U Bugarskoj, u postrojenju za mehaničku reciklažu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukurešta biće korišćeni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istrošenih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat će testirati širu primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinujući recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa takođe traži rešenja za višestruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno završava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat će istraživati inovativna rešenja za održiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekološki prihvatljivih modnih kolekcija.
Green-Tex će uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao što su bojenje bez upotrebe vode, povećana upotreba recikliranih materijala, podrška održivim brendovima i proizvođačima koji koriste ekološki prihvatljive metode, kao i širenje reciklaže tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tržnih centara i škola. Podsticaji za građane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovišu „vintidž“ modu, razmenu odjeće, prodavnice polovne garderobe i programi reciklaže u maloprodajnim radnjama.
Green-Tex ima budžet od 1,79 miliona evra, od čega 80% obezbeđuje Interreg program. Trenutno su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.
Interreg je ključni instrument Evropske unije (EU) za jačanje saradnje između Zapadnog Balkana i država članica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na rešavanje izazova kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa budžetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifičnim geografskim područjima od strateškog značaja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambičkog kanala. Cilj programa je unapređenje kohezione politike EU, rešavanje specifičnih izazova širom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uključuju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i održivu infrastrukturu.
Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova rešenja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao što su interaktivne mape sa označenim mestima za sakupljanje, biće sastavni deo Green-Tex platforme za učenje i inovacije. Na primer, Opština Postojna, u saradnji sa udruženjem Prostor, podiže svest o posledicama prekomerne potrošnje tekstila, nudeći održive alternative tradicionalnim potrošačkim navikama kroz kreativne radionice i događaje na kojim se može razmeniti garderoba.
Slovenija, Slovačka, Hrvatska, kao i delovi Mađarske i Bugarske, primenili su uspešne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje još uvek razvijaju svoje sisteme za reciklažu tekstila, uključujući Rumuniju i zemlje kandidate za članstvo u EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.
Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podržava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetništva, ekologije i održivog razvoja, često sarađujući sa domaćim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, kako bi ojačala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podržala mala i srednja preduzeća.
„Radeći sa našim partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajednički problem sa tekstilnim otpadom i da možemo doprineti njegovom smanjenju time što ćemo olakšavati razmenu znanja i iskustava između država članica EU i zemalja kandidata“, objašnjava Amela Ikić Suljagić, menadžerka projekta u SERDA-i.
„U Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analiziraćemo lokalne obrasce potrošnje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronalaženju najboljih rešenja za sakupljeni otpad – bilo kroz reciklažu, ponovnu upotrebu ili prenamenu“, kaže Ikić Suljagić. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduzeće i nadležno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.
U Bugarskoj, u postrojenju za mehaničku reciklažu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukurešta biće korišćeni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istrošenih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat će testirati širu primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinujući recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa takođe traži rešenja za višestruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno završava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat će istraživati inovativna rešenja za održiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekološki prihvatljivih modnih kolekcija.
Green-Tex će uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao što su bojenje bez upotrebe vode, povećana upotreba recikliranih materijala, podrška održivim brendovima i proizvođačima koji koriste ekološki prihvatljive metode, kao i širenje reciklaže tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tržnih centara i škola. Podsticaji za građane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovišu „vintidž“ modu, razmenu odjeće, prodavnice polovne garderobe i programi reciklaže u maloprodajnim radnjama.
Green-Tex ima budžet od 1,79 miliona evra, od čega 80% obezbeđuje Interreg program. Trenutno su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.
Interreg je ključni instrument Evropske unije (EU) za jačanje saradnje između Zapadnog Balkana i država članica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na rešavanje izazova kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa budžetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifičnim geografskim područjima od strateškog značaja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambičkog kanala. Cilj programa je unapređenje kohezione politike EU, rešavanje specifičnih izazova širom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uključuju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i održivu infrastrukturu.
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
