Skip to main content

Area of Cooperation: Environment

EU i EBRD podržavaju talas renoviranja u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansijskim paketom od 14 miliona evra pomažu Srbiji da unapredi energetsku efikasnost javnih zgrada.  
Paket, koji uključuje 12 miliona evra zajma EBRD-a i 2 miliona evra bespovratnih sredstava EU, pomoći će u finansiranju energetski efikasnih mera rekonstrukcije 80 javnih zgrada, uključujući obrazovanje, zdravstvo, administrativne, sportske i kulturne zgrade, u 20 opština u Vojvodini. Ovi objekti će biti renovirani toplotnom izolacijom, novom stolarijom, unapređenim sistemima grejanja, ventilacije i hlađenja i energetski efikasnom rasvetom.  
Očekuje se da će poboljšanja doprineti smanjenju primarne energije od 53 procenta i godišnjem smanjenju emisije CO2 od 56 procenata.
 
Pored granta od 2 miliona evra od EU, projekat takođe koristi pomoć od blizu 2 miliona evra grantova za tehničku saradnju, koje obezbeđuju Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Italija preko Centralnoevropske inicijative (CEI).  
Zgrade čine oko 34 odsto potrošnje energije u Srbiji. Renoviranje može pomoći u smanjenju potrošnje i emisije CO2, ali je potreban značajan napor da se da prioritet ovakvim investicijama, posebno u stambenom sektoru sa više stanova.

EU i Nemačka pomažu u poboljšanju upravljanja otpadom na Kosovu; investicije dodatnih 49 miliona evra u sektor

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

EU na Kosovu, u saradnji sa Nemačkom ambasadom, GIZ-om, Ministarstvom životne sredine i Asocijacijom kosovskih opština, obeležila je 25. januara završetak trogodišnjeg projekta posvećenog poboljšanju upravljanja čvrstim otpadom na Kosovu i predstavila novopokrenute aktivnosti u sektoru.  
Nedavno završeni projekat vredan 7 miliona evra zajednički su finansirali Evropska unija i nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a sprovodio ga je GIZ. To je dovelo do povećanja sakupljanja čvrstog otpada u svih 38 kosovskih opština sa 57,8% na 90,2%, proširenja usluga prikupljanja i upravljanja otpadom na dodatnih 77.000 domaćinstava i zatvaranja više od 1.500 divljih deponija.  
EU i Vlada Nemačke nastavljaju da podržavaju održive reforme u sektoru upravljanja otpadom na Kosovu.

Studija o situaciji i potrebama ruralne omladine u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Mladi evropski ambasador (Young European Ambassador – YEA) iz Severne Makedonije, Damjan Zlatanovski, organizovao je događaj u znak podrške broju 6 od 11 evropskih ciljeva mladih, „Pokret ruralne omladine napred” (“Moving rural youth forward”). Manifestacija je organizovana u saradnji sa Evropskom kućom Kriva Palanka.

 

Profesori sa Fakulteta poljoprivrednih nauka i prehrane Univerziteta Svetog Ćirila i Metodija (UKIM) vodili su dve fokus grupe na kojima je ukupno 14 mladih ljudi između 15 i 24 godine razgovaralo o izazovima i potrebama seoske omladine; izgledi mladih za pristojan život, uključujući mogućnosti zapošljavanja i obuke; angažovanje u poljoprivredno-prehrambenim sistemima; njihove odluke o mobilnosti; njihove uloge inovatora; njihov doprinos ruralnom razvoju; i njihove težnje u pogledu socijalne uključenosti i učešća u političkim procesima.

 

Glavni cilj je bio da se pruži uvid u moguća rešenja za informisanije donošenje odluka na nivou politike, da se identifikuju političke preporuke za podsticanje mladih da ostanu ili se vrate u ruralna područja i da se podrže mladi da postanu vidljiviji kao nosioci promena u poljoprivredno-prehrambenim sistemima, kao i povećanje njihovog doprinosa ruralnom razvoju zemlje.

Vetrovi promena za proizvodnju energije u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Podrška EU revoluciji zelene energije u zemlji.

Bogdanci su mali grad u Severnoj Makedoniji blizu granice sa Grčkom. Oblast je poznata po jakim vetrovima koji duvaju tokom cele godine. Stalni vetar u Bogdancima poznat je kao Vardarec, koji duva dolinom reke Vardar prosečnom brzinom od 7,2 m/s, što ga čini prilično jakim vetrom za ovaj deo Zapadnog Balkana. To je razlog što je studija izvodljivosti koju finansira EU Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) identifikovala Bogdance kao idealnu lokaciju za prvi vetropark u Severnoj Makedoniji.

„Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju.”

Vetropark se nalazi na lokaciji odabranoj nakon opsežne analize podataka i simulacije strujanja vetra. Izgradnja I faze parka, finansirana kreditima KfW-a i kompanije za proizvodnju električne energije ELEM, završena je 2014. godine i ima kapacitet od 36,8 MV i prosečnu godišnju proizvodnju od oko 112 gigavat sati, čime se snabdeva zelenom energijom za oko 16.000 domaćinstava na jugu zemlje.

U prvoj fazi postavljeno je 16 vetroturbina i izgrađen dalekovod od 110 kV u dužini od 11 kilometara, kao i trafostanica i pristupni putevi koji povezuju vetropark sa energetskom mrežom. Faza II je u toku i dodaće 14 MV kapaciteta za proizvodnju električne energije postojećim objektima, kako bi se ukupni kapacitet doveo na 50 MV prema prvobitnom planu.

„Severna Makedonija je postavila veoma ambiciozne klimatske ciljeve. Za početak, tu je bio Pariski klimatski sporazum i činjenica da je zemlja posvećena smanjenju gasova staklene bašte za 52%. Do kraja decenije zemlja mora da ugasi i termoelektrane koje rade na ugalj, a to zemlju dovodi u veoma tešku situaciju. Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju“, kaže Robert Sarlamanov iz KfW Development Bank-a.

„Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi bila približno godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana.”

O projektu

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) zajednički su pokrenuli 2009. godine Evropska komisija (Generalni direktorat za susedstvo i proširenje – ranije DG ELARG, sada DG NEAR), međunarodne finansijske institucije i bilateralni donatori, kako bi se poboljšala harmonizacija i saradnja u investicijama za društveno-ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Zajedno sa korisnicima Zapadnog Balkana, WBIF formira jedinstveno partnerstvo, definišući prioritete i pakete podrške potrebne za strateške investicije i institucionalnu reformu. WBIF doprinosi evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana ne samo podržavanjem investicionih projekata koji poboljšavaju konkurentnost i rast, već i jačanjem regionalne saradnje i povezanosti.

Vetropark ima značajan uticaj na snabdevanje energijom regiona. „Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi otprilike bila godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana“, kaže Goce Džambalovski iz Elektrana Sevena Makedonija.

Severna Makedonija je poslednjih godina postigla najveći napredak na Zapadnom Balkanu u energetskoj tranziciji. Zemlja sprovodi aukcije obnovljive energije, zamenjujući ugalj solarnom energijom i gasom, i potpisuje strateške ugovore o ulaganju ne samo za velike vetroparkove već i za fotonaponske elektrane. Prema portalu Balkan Green Energy, proizvodnja električne energije u elektranama na obnovljive izvore energije u Severnoj Makedoniji prošle godine je porasla za 14,7% u odnosu na 2020, dok je proizvodnja u termoelektranama na ugalj opala za 17,1%. Povećano je i učešće obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, sa 29,2% na 31,4%, zahvaljujući vodećim projektima poput projekta Vetropark Bogdanci.

EU i IFC potpisuju prvi u nizu projekata Ekonomskog i investicionog plana EU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 19. decembra, Katarina Mathernova, zamenica generalnog direktora u Generalnoj direkciji Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju i predsedavajuća Investicionog okvira za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF), i Alfonso Garsija Mora, potpredsednik Međunarodne finansijske korporacije (International Finance Corporation – IFC) za Evropu , Latinsku Ameriku i Karibe, potpisali su projekat Eko-industrijskih parkova, prvi projekat predvođen IFC-om koji se sprovodi kroz WBIF.  
Projekat Eko-industrijski parkovi ima za cilj da pomogne u unapređenju dekarbonizacije i poboljšanju efikasnosti resursa industrijskih parkova širom Zapadnog Balkana. Preliminarnu dijagnostiku pratiće ciljana implementacija četiri pilot projekta u industrijskim parkovima širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Albanije.  
IFC je, zajedno sa Svetskom bankom, najnovija međunarodna finansijska institucija koja se pridružila WBIF-u, stvarajući partnerstvo od ključnog značaja za podršku aktivnosti privatnog sektora u regionu, rešavanje hitnih razvojnih pitanja, otvaranje radnih mesta i osiguravanje dugoročne održivosti. Drugi projekti u pripremi (Other projects in the pipeline)  imaju za cilj da mobilišu garantovane finansijske instrumente za kreditno sposobne klijente agrobiznisa, omogućavajući preko potrebnu modernizaciju sektora, digitalnu transformaciju i pomažući u poboljšanju kapaciteta finansijskih posrednika u vezi sa klimom, omogućavajući im da prošire svoj domet na mikro, mala i srednja preduzeća ( MMSP).

Sarajevo deo misije 100 Net Zero Emission Cities: Pokretanje koalicije za zelenije projekte

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Nakon odabira Funkcionalnog urbanog područja Sarajeva (Sarajevo Functional Urban Area) u sklopu misije 100 Net Zero Emission Cities, ured EU u BiH i Kanton Sarajevo pokrenuli su 14. decembra Koaliciju Net Zero Emission. Koalicioni partneri su se obavezali da će koordinirati svoje aktivnosti i usmeriti resurse na projekte nulte emisije u Sarajevu.  
Pokretanje Koalicije, koja će predstavljati suštinsku promenu u načinu trošenja sredstava, prilika je da se finansiranje poveže sa ciljevima čistije životne sredine, posebno u zagađenim urbanim područjima kao što je Sarajevo.  
Nakon izbora funkcionalnog urbanog područja Sarajeva (Sarajevo Functional Urban Area) među „100 gradova“, potrebno je izraditi desetogodišnji Net Zero akcioni plan, uključujući plan za klimatsku neutralnost u svim sektorima kao što su energetika, zgrade, upravljanje otpadom i transport, zajedno sa povezanim investicionim planovima. Ovaj proces će uključiti građane, istraživačke organizacije i privatni sektor. Net Zero Emission Koalicija će se redovno okupljati na praktičnim sastancima na radnom nivou koji će biti prilika za koordinaciju aktivnosti i razmenu najboljih praksi.

EU: Status kandidata – poruka šefa Delegacije EU u BiH i specijalnog predstavnika EU u BiH, ambasadora Johana Satlera

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Poštovani građani i građanke Bosne i Hercegovine!

 

Srećan sam što mogu s vama podeliti radost što je Bosna i Hercegovina dobila status kandidata za članstvo u EU!

 

Ujedinjeni u različitosti su vodeći princip i osnovna vrednost EU. Bosna i Hercegovina i EU počivaju na istim temeljima – princip „ujedinjeni u različitosti“ naša je zajednička vrednost, snaga i blago.

 

Ova zemlja je puna energije i talenta. Gde god da krenete u ovoj zemlji, naćićete kulturno nasleđe i prirodne lepote, dostignuća u umetnosti i sportu, inovacije i tradiciju – i što je najvažnije, nepokolebljiv duh.

 

Status kandidata je naš znak da verujemo u ovu zemlju i da delimo vaše nade u bolju budućnost. Jača zaštita ljudskih prava, više poverenja, efikasna borba protiv korupcije, funkcionalne javne institucije, jača ekonomija, bolja zdravstvena zaštita i obrazovanje.

 

To je ohrabrenje za sve građane koji znaju da je put u EU put u bolju Bosnu i Hercegovinu. Ali to je i poruka političkim liderima da okrenu novu stranicu i sprovedu neophodne reforme koje će doneti dobro građanima i približiti Bosnu i Hercegovinu EU.

 

Znamo da je pred nama mnogo izazova, ali novi politički zamah je tu. Hajde da ga iskoristimo!

 

Verujemo u ovu zemlju. Zemlja koja je oduvek bila u srcu Evrope!

Nagrađena flaša broj četiri

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU pomaže crnogorskoj vinariji da razvije svoj biznis.

Goran Radević je doktor medicine sa iskustvom rada na četiri kontinenta. Svoju domovinu, Crnu Goru, napustio je kao mlad i preko 27 godina radio u zemljama kao što su Kajmanska ostrva, Kina, Oman, Južna Afrika i Sjedinjene Američke Države.

Goran je oduvek imao ideju da će se jednog dana vratiti u svoju domovinu i izgraditi vinariju. Vinarstvo je bilo tradicionalno u Goranovoj porodici i njegova ljubav prema pravljenju vina počela je pre nego što je napunio pet godina. Njegov deda po majci posedovao je vinograd i bio je stručnjak za proizvodnju vina. „Naučio sam kalemljenje vinove loze pre nego što sam naučio da čitam i pišem“, kaže Goran.

Međutim, pokretanje sopstvenog vinograda ne bi bilo lako jer su bila potrebna značajna ulaganja. Ipak, kako su godine prolazile, pomisao na to se pretvorila u prinudu i na kraju, zajedno sa porodicom, Goran je doneo veliku odluku da se vrati u Crnu Goru i pokrene svoju kompaniju iz snova. Finansijska ulaganja i strast su bili tu, ali ovo nije bila laka vožnja za Gorana i njegovu suprugu.

„Bilo je puno izazova: prve boce su proizvedene u garaži i bez ikakve stručne podrške.”

Prvu lozu su zasadili 2007. godine, a do 2009. godine imali su prvu berbu i izašla je prva flaša. „Bilo je mnogo izazova: prve flaše su proizvedene u garaži i bez odgovarajuće stručne podrške“, kaže Goran. Ipak, neverovatno, ukus je bio odličan i proizvod je bio kandidat za uspeh. Te godine Goran je uspeo da pošalje uzorke svog početnog proizvoda na takmičenje za degustaciju vina u poznatom restoranu na Menhetnu. Bilo je sedam takmičara, a boca broj četiri bila je njihova, seća se Goran. „Svih pet članova žirija, koji su bili vlasnici poznatih restorana, označili su bocu četiri kao najbolju. Pretpostavljam da je to bila početnička sreća“, osmehuje se.

Odmah su počeli da izvoze svoje vino u SAD, ali su se suočili sa problemima. Brojni elementi – od kvaliteta etikete do kvaliteta čepa boce – nisu bili kompatibilni sa međunarodnim standardima i shvatili su da ovim pitanjima treba posvetiti više pažnje. Goranova supruga, inače američkog porekla, preuzela je marketinški deo kompanije. Počeli su da koriste visokokvalitetne čepove za flaše iz Francuske i papir za etikete iz Nemačke. Ubrzo je uspeh bio neizbežan jer je kompanija počela da izvozi u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku, pa čak i Japan.

Kako je tržište raslo, 2011. godine Goran i njegova supruga su odlučili da angažuju profesionalne konsultante kako bi obezbedili održiv rast svog poslovanja. Angažovali su agronoma i visokokvalifikovanog tehnologa sa dugogodišnjim domaćim i međunarodnim iskustvom. Obojica su pomogli da vinarija postane priznati međunarodni brend.

„Zahvaljujući podršci EU, mogao sam da iskoristim planirani novac za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja.”

O projektu

Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) osmišljenog da podrži reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na poljoprivredno-prehrambene sektore i ruralna područja te zemlje. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja učinili održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Na putu vinarije ka uspehu, imali su i podršku Evropske unije. U 2018. prijavili su se za program Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj koji finansira EU (IPARD) i dobili su podršku za nabavku mašina kao što su viljuškar, traktor, vibrokultivator, vinogradarski plug i motorna drljača. Sa usporavanjem poslovanja tokom pandemije, ova podrška je stigla u pravo vreme. „Zahvaljujući podršci EU, planirani novac mogao sam da iskoristim za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja“, kaže Goran.

Goran ima četvoro dece, a najmlađi sin Luka studira tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. „Sanjao sam o ovoj vinariji 27 godina i naporno sam radio da uštedim novac za njeno pokretanje. Moj sin će ovo naslediti i nastaviti tradiciju. To me čini izuzetno srećnim i ispunjenim“, kaže Goran.

Projekat EU i Nemačke pomaže u razvoju zajedničkog sistema upravljanja otpadom u regionu Prištine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 12. decembra, u okviru projekta koji finansiraju EU i Nemačka koji rade na razvoju zajedničkog sistema upravljanja otpadom za region Prishtinë /Prishtine, gradonačelnici Fushë Kosova/Kosovo Polje, Gllogoc/Glogovac, Gračanica/ Graçanicë, Obiliq/Obilić , Podujeva/Podujevo i Prishtinë/Priština potpisali su Memorandum o razumevanju za početak saradnje.

 

U skladu sa relevantnim direktivama EU i kosovskim zakonima, opštine će sada raditi na razvoju međuopštinskog integrisanog plana upravljanja otpadom i međuopštinskog sporazuma o saradnji za zajednički rad u sektoru upravljanja otpadom. Implementacija Međuopštinskog plana integrisanog upravljanja otpadom biće sledeći korak u uspostavljanju integrisanog sistema upravljanja otpadom, koji je započet aktuelnim projektom koji sa 35 miliona evra finansiraju EU i Nemačka, a namenjen za izgradnju, proširenje i rehabilitaciju deponije i transfer stanice za čvrsti otpad u regionu.

 

Kako bi podržala relevantne reforme u sektoru upravljanja otpadom, EU zajedno sa nemačkom vladom finansira projekte u iznosu od 19 miliona evra koje implementira GIZ, za razvoj adekvatne politike i zakonodavstva za upravljanje otpadom, međuopštinskog integrisanog planiranja upravljanja otpadom i sporazuma o saradnji, izgradnje kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou, uvođenje cirkularne ekonomije i implementacije prioritetnih investicionih projekata.

MADE OF US: U proleće 2023. počinje neverovatna avantura

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

WeBalkans sa ponosom pokreće poziv za podnošenje prijava namenjen mladim vlogerima sa Zapadnog Balkana koji žele da postanu deo putovanja „Made of Us“ kroz Zapadni Balkan. Ova avantura će se održati na proleće 2023. Pozivamo sve talentovane vlogere sa Zapadnog Balkana, starosti od 21 do 30 godina, da se prijave preko namenskog portala WeBalkans.eu.

 

Odabrani vlogeri će posetiti projekte koje podržava EU i upoznati se sa zanimljivim i inspirativnim ličnostima, a istovremeno će prikazati prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Odabrani putnici će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i pretočiti putovanje u visokokvalitetne sadržaje, fotografije i video zapise za društvene mreže i veb, koji će biti distribuirani putem njihovih ličnih i WeBalkans kanala.

 

Putovanje će biti još uzbudljivije jer šest pobednika sa Zapadnog Balkana neće putovati sami. Početkom 2023. pridružiće im se šest mladih kreatora iz EU kako bi zajedno putovali i sarađivali na celokupnoj produkciji sadržaja. Ovih šest putničkih parova EU-Zapadni Balkan imaće šansu da istraže najbolje od Zapadnog Balkana, govoreći ostatku sveta o tome sopstvenim rečima u aprilu-maju 2023!

 

Pozivamo sve zainteresovane da posete naš sajt webalkans.eu za više informacija o procesu selekcije, uključujući odredbe i uslove učešća. Faza prijave počinje 7. decembra i biće otvorena do 7. januara 2023. „Made of Us“ je treća regionalna kampanja podizanja svesti koju je pokrenuo WeBalkans, projekat koji finansira Evropska unija.