Skip to main content

Area of Cooperation: Climate action

EU podržava regionalnu saradnju za održivi razvoj

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Peti zajednički poziv za projekte EU i Fonda za Zapadni Balkan (WBF) usmeren je na jačanje regionalne saradnje i kohezije u regionu WB6, sa tri glavna područja intervencije: kulturna saradnja, obrazovne i naučne razmene, te održivi razvoj. Ovaj poziv potvrđuje značaj saradnje među zemljama Zapadnog Balkana u rešavanju pitanja koja pomažu organizacijama i pojedincima da unaprede život zajednica u ovom regionu. 

 

U okviru ovog poziva podržane su različite inicijative koje se odnose na klimatske vanredne probleme, kao i inicijative za uspostavljanje regionalne saradnje i razmene u oblasti promocije i očuvanja tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne intervencije uz istovremeno promovisanje ekonomskog osnaživanja žena. 

 

Sa novim pozivom Poziv WBF i EU koji se bliži, donosimo uspešne priče udruženja Prijatelji Korče iz Albanije i organizacije Jednakost (Equality) sa Kosova u sprovođenju regionalnih projekata. 

 

Solarna energija za građane Zapadnog Balkana  

 

Nekoliko organizacija civilnog društva iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije okupile su se oko jedne misije: da se posvete rešavanju klimatskih promena na Zapadnom Balkanu i da promovišu prednosti korišćenja solarne energije. Ovaj projekat predvođen udruženjem Prijatelji Korce iz Albanije je okupio partnere kao što su Balkanska mreža WASH (BWN) iz Severne Makedonije, Centar za održivi razvoj zajednice iz Severne Makedonije, Fond za inovacije Crne Gore, MSJA iz Crne Gore zajedno sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, Politehnički univerzitet u Tirani iz Albanije, kao i Albansko udruženje za obnovljivu energiju i Univerzitet Korča iz Albanije. Ovi partneri su osnovali mrežu Solar-PV4Western Balkans, čiji je cilj ukjlučivanje relevantnih aktera na institucionalnom nivou i na nivou zajednice kako bi zagovarali i promovisali najbolje prakse samostalnih proizvođača solarne energije. 

Razmena informacija i znanja o zakonodavstvu, inicijativama i inovativnim rešenjima u oblasti solarne energije bila je ključna za postavljanje temelja za efikasno zagovaranje i edukativne aktivnosti mreže u svim predstavljenim zemljama. 

 

„Danas je solarna energija za građane, zajednice i mala preduzeća fascinantna prilika. Evropska unija je odobrila veoma važne programe i zakonodavstvo o razvoju solarne energije. Jednostavno moramo što pre da usvojimo ovo zakonodavstvo i programe u našim zemljama, da obezbedimo čistu energiju, pristupačnu energiju za građane, zapošljavanje i prihode za lokalnu ekonomiju“, rekao je Đerđi Đinko, predsednik udruženja Prijatelji Korče, koji je vodio projekat Solarna energija za građane na Zapadnom Balkanu. 

 

Stručnjaci uključeni u projekat iz svih partnerskih organizacija doprineli su projektu svojom specifičnom ekspertizom koja se kretala od iskustva u identifikaciji i promovisanja najboljih praksi za žensko liderstvo u održivoj energiji i pružanju rodno jednakih, pristupačnih, energetskih usluga za nepovezana područja sa niskim prihodima do rešavanje klimatskih vanrednih situacija na akademskom nivou. 

 

Projekat je dostavio četiri državna izveštaja (iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) koji će građanima služiti kao informacije o zakonodavstvu, mogućnostima i prednostima korišćenja solarne energije i u svrhu zagovaranja na nivou kreiranja politike. Veb-stranica kreirana u okviru projekta oličava misiju svojih partnera obezbeđujući dugoročni uticaj projektnih rezultata, širu publiku kao i nastavak misije, odnosno ciljeva, svojih partnera. 

 

Osnaživanje žena kroz stvaranje tradicionalnih rukotvorina 

 

„Udružili smo se sa organizacijama Pazarski bazar Rukotvorina i centrom Žene u javnim službama da promovišemo žene sa Kosova, Albanije i Srbije u našem regionu i da podržimo očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata. Naš cilj je bio da istaknemo i zaštitimo od zaborava neprocenjiv rad vrednih žena našeg društva, dok istovremeno prikazujemo sve osobenosti i specifičnosti naše tradicije koja će se nastaviti kroz rad i u budućnosti“, Ubejda Osmani iz nevladine organizacije Jednakost sa sedištem u Prizrenu, Kosovo. Ova je organizacija posvećena promociji bošnjačke zajednice i širenju njenog uticaja u javnoj, političkoj i kulturnoj sferi, sa fokusom na osnaživanje žena i mladih kroz edukaciju.  

 

Sa ciljem da podstakne regionalnu saradnju i razmenu u promovisanju i očuvanju tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne aktivnosti uz istovremeno jačanje ekonomskog osnaživanja žena, projekat je počeo sa terenskim radom u Prizrenu, pokrivajući različita sela i zajednice. To je uključivalo posete ženama koje izrađuju tradicionalne rukotvorine, preduzećima koje vode žene i samostalno zaposlenim ženama. Usledile su dve radionice sa učesnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Jedna radionica je bila fokusirana na promociju i brendiranje zanatskih proizvoda dok je druga davala smernice za kreiranje biznis planova i privlačenje investicija. Regionalna konferencija održana u Draču, u Albaniji, okupila je tridesetak žena iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova kako bi se fokusirale na promociju zanatskih proizvoda i nematerijalnog kulturnog  nasleđa koje su stvorile žene. 

Fond za Zapadni Balkan (WBF) je međunarodna organizacija sa sedištem u Tirani, u Albaniji, koju su osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Njegovo osnovanje, kao sveobuhvatna i regionalna inicijativa, smatra se jasnim znakom novog duha saradnje koji se ukorenjuje na Balkanu. WBF ima za cilj da promoviše saradnju i zajedničke vrednosti između građana, civilnog društva i kontakata između ljudi, pružajući sredstva za male i srednje projekte, u sledećim ključnim oblastima. 

„Ova podrška Fonda za Zapadni Balkan nam je omogućila da promovišemo i ojačamo regionalnu saradnju”, rekla je gospođa Osmani, ističući učešće žena sa Kosova, Albanije i Srbije, kao i različitost njihove etničke pripadnosti i porekla. „Projekat je okupio žene i mlade devojke iz različitih etničkih zajednica, starosti od 20 do 65 godina, koje poseduju veštine tradicionalnih zanata i koje su zainteresovane za start-up inicijative ili samostalno zapošljavanje. Među njima su bile samohrane majke, udovice, udate i neudate žene različitog obrazovanja, zanimanja i interesovanja. Učesnici su bili iz različitih zajednica, uključujući albanske, srpske, bošnjačke, turske i romske, sa posebnim fokusom na starije žene“, dodala je ona. 

 

Priče žena koje su učestvovale u projektu prikazane su u ovom dokumentarcu koji je proizvela nevladina organizacija Jednakost i njeni partneri. 

Zelene veštine, čista budućnost: Kako EU4Green transformiše Zapadni Balkan

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Inicijativa EU4Green nije samo projekat već pokret koji Zapadni Balkan transformiše u centar održivosti i inovacija, od rešavanja problema zagađenja do podsticanja razvoja zelenih veština i obrazovanja, EU4Green trasira put ka čistijoj i zdravijoj budućnosti, istovremeno otvarajući zelena radna mesta i jačajući veze sa EU. Evo kako ova revolucionarna inicijativa donosi opipljive promene širom regiona.  Inicijativa EU4Green čini značajan napredak u promovisanju održivosti životne sredine na Zapadnom Balkanu. Jedan od primera je serija podkastova „Zeleni podkast Zapadnog Balkana“ („Western Balkans GreenCast“), koja istražuje važna ekološka pitanja i strategije zelene tranzicije u regionu i EU. Ova serija sadrži intervjue sa stručnjacima, studije slučajeva iz stvarnog života i detaljne rasprave čiji je cilj inspirisanje i edukacija slušatelja o održivim praksama i rešenjima za zdraviju planetu.  Prva epizoda, „Voda: Svakodnevna potreba“, fokusira se na očuvanje vode, ključno pitanje za Zapadni Balkan i EU. U epizodi gostuju profesorka Dragana Tomašević Pilipović sa Univerziteta u Novom Sadu i Harald Lojšandl Vajs, stručnjak za sanaciju zagađenih voda iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije. Oni govore o izazovima zagađenja voda, značaju zaštite vodnih resursa i strategijama za obezbeđivanje održive budućnosti voda. Posebno ističu česte zablude, objašnjavajući da problemi s vodom nisu samo pitanje količine, već i kvaliteta. Takođe razgovaraju o potrebi za boljim sistemima monitoringa, problemima zastarelih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i o zagađenju koje potiče iz industrije i poljoprivrede. Epizoda naglašava hitnu potrebu za sveobuhvatnom regionalnom saradnjom i efikasnom primenom ekoloških propisa.  Ova serija podkasta oslikava posvećenost inicijative EU4Green transparentnosti i uključivanju javnosti, ističući konkretne ekološke uspehe i podstičući optimizam među građanima, dok istovremeno promoviše odgovornost u upravljanju. Kroz inicijative poput kampanje #WeDidIt, EU4Green slavi napredak regionalnih i lokalnih napora u sprovođenju mera i reformi u skladu s direktivama Zelene agende. Ovakav pristup ne samo da pokazuje pozitivan uticaj zajedničkih napora na životnu sredinu i društvo, već i olakšava razmenu znanja među zainteresovanim stranama, inspirišući druge ekonomije da primene uspešne strategije.  Kroz ovakve inicijative, EU4Green nastavlja da podržava Zapadni Balkan na putu ka zelenijoj i održivijoj budućnosti, usklađenoj sa širim ciljevima Zelene agende Evropske unije.    Za detaljniji uvid, možete pogledati prve epizode „Zelenog podkasta Zapadnog Balkana“ ovde: EU4Green Transboundary Podcast    O projektu:  Projekat EU4Green podržava Zapadni Balkan – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju u implementaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, u ekološkoj transformaciji njihovih ekonomija u konsultaciji sa svim relevantnim partnerima i u unapređenju monitoringa i izveštavanja.  EU4Green će doprineti u regionu na sledećim poljima:  
  • na polju prelaska na cirkularnu ekonomiju; 
  • monitoringa i smanjenje zagađivača u vazduhu, vodi i zemljištu;  
  • učiniti poljoprivredu održivijom i otpornijom na klimatske promene; 
  • na polju očuvanja biodiverziteta;  
  • pružanja ad hoc podrške na visokom nivou u politici; 
  • jačanja monitoringa i izveštavanja o Zelenoj agendi; 
  • na polju poboljšanja razumevanja Zelene agende kroz komunikacijske aktivnosti; 
  • na polju jačanja zelenog obrazovanja; 
  • uključivanje civilnog društva i drugih zainteresovanih strana; 
  • podsticanje finansiranja zelene tranzicije.

Raditi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Održivo upravljanje šumama za egzistenciju i zaštitu životne sredine. Rahim Zekiri, trenutno predsednik Udruženja proizvođača drvenog uglja u Lepencu/Novo Brdo, radi sa šumskim drvetom više od 35 godina. Odrastao u planinskom regionu, njegova veza sa zemljom je i duhovna i ekonomska. Zajedno sa više od 20 drugih porodica u svom selu, on i njegova porodica, pronašli su načine da svoje prirodno okruženje pretvore u izvor sredstava za život. Uprkos nedostatku formalnog obrazovanja, Zekiri je oduvek sanjao da radi u šumarstvu. Kako objašnjava “Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario”. Godine 2015, vođen sopstvenom inicijativom, g. Zekiri je započeo ono što on naziva, “čišćenjem šuma,” − praksu sakupljanja proređenog granja i mrtvog drveća za proizvodnju drvenog uglja koji se prvenstveno koristi za grejanje u domaćinstvima.     Za sve to vreme, sa jakom namerom da koristi šumu bez nanošenja štete, imao je jednu želju: da profesionalac proceni da li njegove aktivnosti nanose štetu šumi. To ga je navelo da se obrati lokalnim vlastima, i što je još važnije, da se poveže sa timom koji stoji iza projekta i koji finansira EU “Podrška jačanju održivog i višenamenskog gazdovanja šumama u cilju rešavanja klimatskih promena i poboljšanja života na selu na Kosovu”. Kroz ovaj projekat, njegov cilj je da ujedini druge porodice koje se bave proizvodnjom drvenog uglja i da sarađuje sa državnim organima, ne samo na čišćenju privatnih šuma već i na radu na javnim šumama.   Inicijative zajednice poput njegove, posebno na mestima u kojima “mnoge porodice zavise od socijalne pomoći i strahuju da bi formalni propisi mogli ograničiti njihovu sposobnost za rad,” uvek su izazov. Ipak, Rahim čvrsto veruje da saradnja za čistije i zdravije šume, uz njihovo pravilno korišćenje, koristi svima. Rahim je posvećen ujedinjavanju više meštana oko ove inicijative.   Slično kao Rahim u Novom Brdu, Kumrije Kadriu iz sela Vrelo, u opštini Istok, radi na okupljanju žena koje se već oslanjaju na šumske resurse za život u jednu organizovanu i održivu inicijativu. Kumrije vodi Udruženje Melisa, koje je prvobitno počelo kao Udruženje pčelara, ali smo, kako ona objašnjava, “brzo prepoznali potencijal u sakupljanju bilja i bobica sa planina”. Prihodi ostvareni prodajom ovih proizvoda pomažu mnogim ženama da dopune zaradu u domaćinstvu, posebno u regionu gde su mogućnosti zapošljavanja za žene ograničene.   Živeći u planinskom kraju, Kumrije i njeni sugrađani su nekako prirodno počeli da sakupljaju samoniklo bilje i bobice za domaću upotrebu. Prepoznajući potencijal ove aktivnosti, počeli su da istražuju načine da je transformišu u profitabilan posao koji bi mogao da bude od koristi za žene u ovoj oblasti. Međutim, donedavno su bili ograničeni na jednostavno skupljanje i sušenje bilja i bobica, što im je otežavalo plasiranje svojih proizvoda na trenutnom tržištu. Za Kumrije i njenu grupu, mašina za pakovanje njihovog bilja, dodala je popriličnu vrednost njihovim proizvodima i napravila promenu velikog razmera.  

“Ranije smo mogli da prodajemo samo samoniklo bilje, ali sada možemo da ga sušimo i pakujemo, što povećava njihovu tržišnu vrednost,” kaže ona. Ovo im omogućava da nastave da rade ono što su radili ceo život i istovremeno to pretvaraju u izvor prihoda. 

  Kumrije Kadriu  Kumrije objašnjava da je njihova namera da stvore održivu mrežu žena sakupljača, koja će im služiti i kao lanac snabdevanja. One planiraju da otkupe sakupljeno bilje i bobice od žena koje ih već sakupljaju po konkurentnim cenama kako bi doprinele konkurentnosti tržišta, što je nešto od čega će žene zajednice imati najveću korist.   Napori i Rahima i Kumrije doprinose široj inicijativi usmerenoj na unapređenje ruralne egzistencije uz obezbeđivanje održivosti kosovskih šuma. Projekat podržan od strane EU pokriva više regiona, stavljajući naglasak na održivo upravljanje šumama, smanjenje nelegalne seče i promovisanje upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda kao što je bilje koje skuplja Kumrije i njena grupa.   Priče poput Kumrijeve i Rahimove su samo neke od mnogobrojnih uspešnih priča pojedinaca, porodica i zajednica koji su imali direktnu korist od projekata koji finansira EU i sprovodi FAO [Organizacija za hranu i poljoprivredu] “Podrška jačanju održivog i višenamenskog upravljanja šumama za rešavanje klimatskih promena i poboljšanje života na selu na Kosovu”.   U skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, razvijena su četiri plana upravljanja šumama koristeći novu metodologiju koja daje prioritet uravnoteženoj integraciji ekoloških, društvenih i ekonomskih funkcija unutar šumskih ekosistema. Ovaj pristup označava prelazak sa tradicionalnog upravljanja vrednošću drveta na perspektivu zasnovanu na ekosistemu.  Holistička priroda ovih planova je ono što ih čini posebno značajnim; od koristi su ne samo lokalnim zajednicama i direktnim korisnicima, već i kreatorima politika. Ovi planovi pružaju sveobuhvatan uvid u upravljanju šumama, baveći se širim uslugama ekosistema kao što su očuvanje biodiverziteta, sekvestracija ugljenika i dobrobiti za zajednicu, uključujući nedrvne šumske proizvode. Ovaj inovativni pristup pripremi planova upravljanja predstavlja veliki korak napred u praksi upravljanja šumama i očekuje se da će ga Kosovska agencija za šume uskoro usvojiti. Ima za cilj poboljšanje održivosti šuma, doprinos u ublažavanju klimatskih promena i promovisanje dobrobiti lokalnih zajednica. 

“Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario.” 

              U okviru aktivnosti programa, uspešno je pošumljeno 128 hektara šume. Ključni fokus je bio angažovanje lokalne zajednice, posebno u pilot jedinice za upravljanje, gde su članovi stekli praktično iskustvo u tehnikama sadnje i zaradili finansijsku nadoknadu za svoje učešće. Iako i dalje postoje izazovi za efikasno upravljanje šumama na Kosovu, kao što je aktuelno pitanje nelegalne seče, holistički pristup programa rešava ove prepreke na više nivoa – direktnim radom sa pojedincima u planinskim oblastima na edukaciji o održivom korišćenju šuma i pretvaranju prirodnih resursa u profitabilne poduhvate, pritom menjajuči kulturu ka vrednovanju čistih i zdravih šuma. Istovremeno, program sarađuje sa lancom institucija i odgovornim pojedincima koji rade na kreiranju politika – postoji posvećenost programa da se obezbedi zelenije i zdravije okruženje za narod Kosova. 

EU Čišćenje plaže Prespanskog jezera

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

U nedelju, 17. septembra 2023. godine, u 12.00 časova na Prespanskom jezeru, zamenik šefa Delegacije Evropske unije Ben Nupnau i gradonačelnik Resena Jovan Tozievski, započeli su prvu #EUBeachCleanup organizovanu u Severnoj Makedoniji. Akcija čišćenja je godišnja globalna inicijativa i ove godine će biti organizovana na plaži Slivnica kroz mrežu mladih evropskih ambasadora „Mi Balkans“ koju finansira EU.

 

Inicijativa EU za čišćenje plaža održava se širom sveta svake 3. nedelje septembra. #EUBeachCleanup je kampanja koju organizuje Evropska komisija sa EEAS i Ujedinjenim nacijama. Održava se na svim vrstama obala, sa krajnjim ciljem da se podigne svest o izazovima morskog smeća i plastičnog otpada.

 

Procenjuje se da će do 37 miliona tona plastičnog otpada stići u okean godišnje do 2040. Zagađenje plastikom danas je ogroman problem, ali čak i male akcije mogu napraviti veliku razliku. Svaka flaša, svaka slamka, svaki komad smeća koji se očisti može dovesti do čistije, zdravije planete.

 

Ove godine obalu Prespanskog jezera očistilo je 20 mladih evropskih ambasadora sa Zapadnog Balkana koji su se pridružili makedonskim vršnjacima u čišćenju plaže Slivnica. Ovo je treća godina da mladi evropski ambasadori iz regiona učestvuju na događaju koji se organizuje kroz projekat „Mi Balkans“ koji finansira EU. Ova aktivnost zajednice, koju podržavaju Delegacija Evropske unije, Kuća Evrope, kao i opština Resen, podstaći će ljude da očiste plaže Prespanskog jezera od smeća koje ih muči.

EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Podrška EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele i navigiraju prema pridruživanju EU.

Sunce je glavni izvor energije na planeti Zemlji, a procenjuje se da Kosovo ima 240 sunčanih dana godišnje. Iskorištavajući ovaj obilan potencijal i prelazeći na čiste izvore energije, mala i srednja preduzeća (MSP-ovi) na Kosovu su krenula u investicije u obnovljive izvore energije, koje je omogućila Evropska unija (EU), ostvarujući povezane koristi. Osim toga, ove investicije u obnovljive izvore energije ne pomažu samo kompanijama, već takođe otvaraju put Kosovu prema članstvu u EU, što nudi brojne prilike, posebno za MSP-ove. Ipak, put ka usvajanju acquis communautaire-a podrazumeva značajne regulatorne promene i nameće značajan finansijski teret preduzećima koja se trude da ispune ove nove standarde.

„Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju.“

Forma SHPK, srednje preduzeće osnovano 2013. godine u selu Bresalc u opštini Gnjilane, ostvarilo je značajan napredak u svom sektoru zahvaljujući neumornom posvećenju i radu. Besim Rexhi, menadžer u Forma SHPK, ističe njihov primarni cilj proširenja na lokalna i međunarodna tržišta i privlačenja novih klijenata. On ističe ključne faktore koji doprinose njihovom uspehu, uključujući posvećeni tim i posvećenost kontinuiranoj inovaciji proizvoda i usluga.

Kompanija trenutno zapošljava 70 ljudi, što je značajan porast u odnosu na početni broj od 10-15 zaposlenih. Njihova osnovna proizvodnja uključuje proizvodnju plastičnih komponenti koje se koriste prvenstveno u prevozničkim uslugama, posebno za železničke i tramvajske usluge, pri čemu je Nemačka njihova glavna destinacija za izvoz.

Kako bi smanjili troškove energije i doprineli očuvanju životne sredine, Forma SHPK je uložila u solarne panele putem kredita koji je omogućila Kosovo SME Competitiveness Support Programme EBRD-a. Kao deo ove inicijative, Forma SHPK je takođe dobila dragocene besplatne tehničke savete od međunarodnog tima konsultanata i grant za povrat gotovine finansiran od strane EU. Besim Rexhi, menadžer kompanije, hvali izvanredne rezultate koji proizilaze iz ove investicije. „Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju“, ponosno izjavljuje Rexhi.

„Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti.“

O projektu

Program podrške konkurentnosti MSP-ova na Kosovu razvijen je posebno kako bi pomogao privatnim MSP-ovima da ispune nove propise i razumeju zahteve za unapređenje u oblastima zaštite životne sredine, zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, i kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Kreditna linija koju je obezbedila EBRD putem lokalnih partner banaka, zajedno sa grantom od 15% i besplatnom tehničkom podrškom finansiranom od strane Evropske unije, pomaže MSP-ovima da identifikuju svoje investicione potrebe za usklađivanje sa prioritetnim direktivama EU. Besplatni tehnički saveti, pruženi od strane međunarodnog tima eksperata, pomažu MSP-ovima na Kosovu da pronađu najbolje rešenje za ispunjavanje direktiva EU, postanu konkurentni u trgovini sa partnerima iz EU i povećaju profitabilnost kod kuće kroz ponudu proizvoda i usluga veće kvalitete.

Budući put kompanije obuhvata obavezu proširenja izvoza ulaskom na dodatna strana tržišta, negovanje snažnih odnosa sa klijentima, dobavljačima i različitim partnerima, kao i dalje unapređenje veština svoje radne snage. Besim takođe zagovara da i ostala preduzeća na Kosovu prihvate čiste izvore energije. „Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti,“ zaključuje Rexhi.

Prevazilaženje vodenih izazova u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Severna Makedonija transformiše svoju vodnu infrastrukturu uz podršku Evropske unije.

Božin Spasov, dugogodišnji stanovnik sela Leski u istočnom delu Severne Makedonije, skoro sedam decenija je svedok izazova pristupa čistoj vodi. Kao nastavnik u osnovnoj školi, on je dosledno isticao važnost opreza dok pijete lokalnu vodu i razumevanja njene nepouzdane dostupnosti. „Živeći u tako toploj klimi, suočavali smo se sa stalnim problemima sa vodosnabdevanjem“, objašnjava Spasov. „Pogotovo tokom leta, skoro svaki dan bismo bili uskraćeni za vodu za piće.“

„Sada imamo pristup vodi i leti i zimi. U Leskom nema nikoga ko nije zadovoljan.”

Zastarele i loše postavljene vodovodne cevi pogoršale su nestašicu vode i ugrozile kvalitet vode za piće u selu tokom cele godine. Voda je često bivala kontaminirana organskim materijama, što je predstavljalo opasnost po zdravlje. Kako bi rešila ovaj problem, lokalna samouprava je donela odluku da se Leski poveže na vodovod Vinice, većeg grada u blizini, cevovodom dužine 3,5 kilometara. Istovremeno, u Vinici je postavljena najsavremenija filtraciona stanica za prečišćavanje vode za piće i pumpna stanica.

U februaru 2023. godine, Evropska investiciona banka odobrila je Severnoj Makedoniji zajam od 50 miliona evra za rešavanje problema vezanih za vodu u zemlji. Ovakav razvoj događaja doneo je značajna poboljšanja situacije u Leskom. „Sada imamo pristup vodi i leti i zimi. U Leskom nema nikoga ko nije zadovoljan“, radosno primećuje Spasov.

Kredit odobren u Severnoj Makedoniji proširiće svoje beneficije izvan Leskog, dostižući i druge gradove i mesta koja se suočavaju sa sličnim izazovima sa vodom. Pozivan kao „okvirni zajam“, nudi finansiranje raznih projekata. Uz podršku garancije Evropskog fonda za održivi razvoj, programa EU, ovaj okvirni zajam će olakšati izgradnju i obnovu infrastrukture za vodosnabdevanje, otpadne vode i zaštitu od poplava u 80 gradova širom Severne Makedonije. Pored toga, Evropska investiciona banka je odobrila 1,2 miliona evra za tehničku pomoć.

Uticaj projekta će biti značajan, od koristi će imati oko 700.000 ljudi i podsticati nove ekonomske mogućnosti. Takođe će povećati otpornost zemlje na klimatske promene, od čega će imati koristi oko 40% stanovništva.

“To je prioritet za obezbeđivanje boljih uslova za život i na putu pristupanja EU uz usklađivanje sa standardima EU. Investicija će pomoći da se zatvori značajan investicioni jaz u sektoru voda i obezbedi našim lokalnim partnerima dugoročno finansiranje za ispunjavanje njihovih potreba i ciljeva održivosti.”

O inicijativi

Pokrenut 2016. godine, ERI je deo odgovora Evropske unije na izazove u južnom susedstvu i zapadnom Balkanu, kao što su prisilno raseljavanje i migracije, ekonomski padovi, političke krize, suše i poplave. ERI stvara radna mesta i ekonomski rast u regionu ulaganjem u ključnu infrastrukturu i razvoj privatnog sektora. Takođe može pomoći migracionim tokovima. ERI nudi paket kredita i inovativnih finansijskih proizvoda, dok spaja sredstva donatorske zajednice sa finansiranjem EIB-a. Inicijativa se sprovodi u bliskoj saradnji sa zemljama EU, Evropskom komisijom i drugim partnerima. Bugarska, Hrvatska, Italija, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Slovačka, Slovenija i Ujedinjeno Kraljevstvo bile su prve zemlje koje su doprinele ERI.

Dodeljena sredstva omogućiće odabranim opštinama da unaprede i modernizuju svoju infrastrukturu za vodosnabdevanje i kanalizaciju, uključujući distributivnu i sabirnu mrežu. Pored toga, biće sprovedene hitne mere zaštite od poplava kako bi se povećala otpornost. Program opštinskih investicija u vodu sprovodiće Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije, uz tehničku podršku EIB u iznosu od 1,2 miliona evra. Ova inicijativa je deo Inicijative za ekonomsku otpornost, koja ima za cilj da mobiliše dodatno finansiranje za podršku rasta, osnovne infrastrukture i socijalne kohezije na Zapadnom Balkanu.

Potpredsednica EIB-a Liliana Pavlova, odgovorna za operacije u Severnoj Makedoniji, istakla je stratešku prirodu ove investicije, koju podržava Tim Evropa. „To je prioritet za obezbeđivanje boljih uslova za život i na putu pristupanja EU uz usklađivanje sa standardima EU. Investicija će pomoći da se zatvori značajan investicioni jaz u sektoru voda i obezbedi našim lokalnim partnerima dugoročno finansiranje za ispunjavanje njihovih potreba i ciljeva održivosti“, rekla je Pavlova. Pavlova je dalje istakla društvene i ekonomske koristi koje će proizaći iz poboljšanja životne sredine i uslova života, uz istovremeno povećanje otpornosti vodne infrastrukture na klimatske promene – ključni cilj za EIB kao klimatsku banku EU.

Poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama: Transformacija infrastrukture Sarajeva

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU-a radi na revitalizaciji javnih zgrada u Sarajevu za svetliju i zeleniju budućnost.

Bosna i Hercegovina je zemlja koja se karakteriše značajnom energetskom neefikasnošću u građevinskom, industrijskom i uslužnom sektoru. Javne zgrade u Bosni i Hercegovini (BiH) imaju prosečnu potrošnju energije tri puta veću od proseka u EU, što ih čini potpuno energetski neefikasnim. Više od 70% javnih zgrada u BiH izgrađene su pre više od 30 godina, bez mnogo pažnje posvećene energetskoj efikasnosti. Pored toga, preko 80% zgrada u javnom sektoru trenutno se oslanja na fosilna goriva ili sisteme daljinskog grejanja, uglavnom na bazi uglja.

Sarajevo, najveći grad u zemlji sa procenjenom populacijom od 360.000 stanovnika, nalazi se u Sarajevskom kantonu. Ovaj regionalni administrativni okrug obuhvata grad Sarajevo i okolinu, sa ukupnom populacijom od oko 450.000 stanovnika. Kanton Sarajevo se snažno oslanja na uvoz električne energije, koji je činio 61,6% ukupne potrošnje električne energije u 2021. godini, dok je 38,3% bilo domaćeg porekla. Međutim, u ovom području postoji napredak, podržan i od strane Evropske unije kroz projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“.

„EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu.“

U toku je značajno unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sarajevu zahvaljujući finansijskom paketu od 10 miliona evra iz Evropske unije (EU) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EU je odobrila donaciju od 2 miliona evra, dok je EBRD obezbedila kredit od 8 miliona evra za renoviranje 40 zgrada u prestonici Bosne i Hercegovine. Ovi radovi su prioritetna inicijativa u okviru Plana akcije za zelene gradove Sarajevskog kantona.

Investicije se pretežno fokusiraju na 29 škola i prateće objekte, šest vrtića, tri studentska doma i dve poliklinike. Očekuje se da će sprovođenje mera za uštedu energije rezultirati procenjenom uštedom energije od oko 13,7 GWh i godišnjim smanjenjem emisija CO2 za 4.774 tona. Mere energetske efikasnosti obuhvataju uvođenje čistijih i efikasnijih sistema grejanja, poboljšanu izolaciju, bolje osvetljenje i opšta unapređenja.

Jedan od korisnika ove podrške je vrtić Labudovi u Sarajevu, gde su nedavno završeni radovi na energetskoj efikasnosti. Ti radovi uključivali su termalnu izolaciju fasade, delimičnu zamenu dotrajalih otvora, ugradnju termostatskih ventila na postojeće radijatore, ugradnju kalorimetara i automatsku kontrolu grejanja sa cirkulacionom pumpom, zamenu neefikasnog osvetljenja novim LED sijalicama, kao i pripremne i prateće mere za obnovu zgrade.

Žil Rebate, šef operacija, Sekcija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini, prisustvovao je ceremoniji obeležavanja završetka radova u vrtiću Labudovi. On je istakao štetan uticaj zagađenja vazduha, koji ima značajne ekonomske posledice, smanjuje očekivanu životnu dob i povećava troškove medicinske zaštite. „EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu,“ izjavio je Rebate.

 „Naš vrtić je zaista doživeo predivnu promenu koja nas izdvaja. Izolovali smo zgradu i zamenili sve sigurnosne ventile za grejanje, i verujem da će i sadašnje i buduće generacije uživati u lepoti našeg vrtića.“

O projektu

Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“ sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP/REEP Plus) za Zapadni Balkan. Ovaj program je identifikovan kao jedan od značajnih projekata u okviru „Talasa obnove“ u investicionom okviru „Čista energija“ Evropske komisije za Zapadni Balkan. Ovi projekti značajno doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana. Aktivnosti koje se sprovode u okviru REEP/REEP Plus usklađene su sa propisima EU i ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan, prateći pet stubova Evropskog zelenog sporazuma. Regionalni program energetske efikasnosti osnovan je 2012. godine od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U njegovom uspehu sarađuju različite organizacije, uključujući Energetsku zajednicu, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku komisiju i KfW Razvojnu banku. Uključuje više od 600 miliona evra investicija od strane EBRD-a i KfW Grupe banaka, koje su kombinovane sa grantovima od strane WBIF-a.

 

Potpisivanje ugovora o radovima na merama zaštite od poplava u Republici Srpskoj

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 7. februara 2023. godine, u prostorijama javnog preduzeća Vode Srpska u Banjaluci, potpisano je šest ugovora o radovima koji su podržani bespovratnim sredstvima EU za tehničku pomoć, a koji se odnose na izgradnju mera zaštite od poplava za deset opština Republike Srpske. Događaj je okupio predstavnike Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Evropske investicione banke (EIB), Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i nekoliko drugih zainteresovanih strana, kao i medija.

 

Evropska unija je preko WBIF-a obezbedila gotovo 13,5 miliona evra bespovratnih sredstava za aktivnosti vezane za upravljanje rizicima od poplava u BiH. Projekat „Upravljanje rizikom od poplava u Republici Srpskoj“ukupne investicione vrednosti od 104 miliona evra realizuje se uz pomenuta bespovratna sredstva EU, kredit Evropske investicione banke (EIB) od 74 miliona evra i doprinos korisnika od 4 miliona evra. Dodatnih 16 miliona evra bespovratnih sredstava obezbeđeno je kroz fondove IBRD/Ida, GEF/UNDP i IPA 2014.

 

Sprovođenje ovih investicija za zaštitu od poplava unaprediće učinak i pouzdanost sistema zaštite od poplava u Republici Srpskoj i smanjiti ukupan rizik od poplava i povezanih šteta. Ovaj projekat će pozitivno uticati na privredu, društvo, životnu sredinu i javno zdravlje, uz direktno poboljšanje kvaliteta života u 30 opština sa skoro 700.000 stanovnika u Republici Srpskoj. On će dodatno doprineti prenošenju i sprovođenju pravne tekovine EU, posebno Direktive o poplavama, koja zahteva usklađen prekogranični pristup.

Vetrovi promena za proizvodnju energije u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Podrška EU revoluciji zelene energije u zemlji.

Bogdanci su mali grad u Severnoj Makedoniji blizu granice sa Grčkom. Oblast je poznata po jakim vetrovima koji duvaju tokom cele godine. Stalni vetar u Bogdancima poznat je kao Vardarec, koji duva dolinom reke Vardar prosečnom brzinom od 7,2 m/s, što ga čini prilično jakim vetrom za ovaj deo Zapadnog Balkana. To je razlog što je studija izvodljivosti koju finansira EU Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) identifikovala Bogdance kao idealnu lokaciju za prvi vetropark u Severnoj Makedoniji.

„Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju.”

Vetropark se nalazi na lokaciji odabranoj nakon opsežne analize podataka i simulacije strujanja vetra. Izgradnja I faze parka, finansirana kreditima KfW-a i kompanije za proizvodnju električne energije ELEM, završena je 2014. godine i ima kapacitet od 36,8 MV i prosečnu godišnju proizvodnju od oko 112 gigavat sati, čime se snabdeva zelenom energijom za oko 16.000 domaćinstava na jugu zemlje.

U prvoj fazi postavljeno je 16 vetroturbina i izgrađen dalekovod od 110 kV u dužini od 11 kilometara, kao i trafostanica i pristupni putevi koji povezuju vetropark sa energetskom mrežom. Faza II je u toku i dodaće 14 MV kapaciteta za proizvodnju električne energije postojećim objektima, kako bi se ukupni kapacitet doveo na 50 MV prema prvobitnom planu.

„Severna Makedonija je postavila veoma ambiciozne klimatske ciljeve. Za početak, tu je bio Pariski klimatski sporazum i činjenica da je zemlja posvećena smanjenju gasova staklene bašte za 52%. Do kraja decenije zemlja mora da ugasi i termoelektrane koje rade na ugalj, a to zemlju dovodi u veoma tešku situaciju. Svi će imati koristi od zelene energije vetroparkova, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji: svi će koristiti zelenu energiju“, kaže Robert Sarlamanov iz KfW Development Bank-a.

„Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi bila približno godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana.”

O projektu

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) zajednički su pokrenuli 2009. godine Evropska komisija (Generalni direktorat za susedstvo i proširenje – ranije DG ELARG, sada DG NEAR), međunarodne finansijske institucije i bilateralni donatori, kako bi se poboljšala harmonizacija i saradnja u investicijama za društveno-ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Zajedno sa korisnicima Zapadnog Balkana, WBIF formira jedinstveno partnerstvo, definišući prioritete i pakete podrške potrebne za strateške investicije i institucionalnu reformu. WBIF doprinosi evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana ne samo podržavanjem investicionih projekata koji poboljšavaju konkurentnost i rast, već i jačanjem regionalne saradnje i povezanosti.

Vetropark ima značajan uticaj na snabdevanje energijom regiona. „Prosečna godišnja proizvodnja biće oko 112 gigavat sati. Pojednostavljeno, pokrivala bi godišnju potrošnju energije za oko 16.000 porodica, što bi otprilike bila godišnja potrošnja energije domaćinstava iz susednih gradova Đevđelije, Bogdanaca, Valandova i Dojrana“, kaže Goce Džambalovski iz Elektrana Sevena Makedonija.

Severna Makedonija je poslednjih godina postigla najveći napredak na Zapadnom Balkanu u energetskoj tranziciji. Zemlja sprovodi aukcije obnovljive energije, zamenjujući ugalj solarnom energijom i gasom, i potpisuje strateške ugovore o ulaganju ne samo za velike vetroparkove već i za fotonaponske elektrane. Prema portalu Balkan Green Energy, proizvodnja električne energije u elektranama na obnovljive izvore energije u Severnoj Makedoniji prošle godine je porasla za 14,7% u odnosu na 2020, dok je proizvodnja u termoelektranama na ugalj opala za 17,1%. Povećano je i učešće obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, sa 29,2% na 31,4%, zahvaljujući vodećim projektima poput projekta Vetropark Bogdanci.

Novi evropski Bauhaus: mogućnosti za zapadni Balkan i Tursku

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Komisija od danas otvara prijave za Nove evropske nagrade Bauhaus 2023. Nakon dva uspešna izdanja koja su primila preko 3.000 prijava iz svih država članica EU, konkurs za 2023. će nagraditi 15 primernih inicijativa koje povezuju održivost, estetiku i inkluzivnost – tri osnovne vrednosti Novog evropskog Bauhausa.

 

U kontekstu Evropske godine veština, ovogodišnje izdanje će se fokusirati na obrazovanje i učenje. Prvi put ćemo dočekati i prijave za projekte i koncepte na Zapadnom Balkanu. Kao i prošle godine, posebne nagrade su predviđene za osobe mlađe od 30 godina. Poziv je otvoren do 31. januara 2023. godine u 19:00 časova po srednjeevropskom vremenu.

 

Nagrade za 2023. će nagraditi postojeće projekte, kao i koncepte koje su razvili mladi talenti u četiri kategorije:

 

-Ponovno povezivanje sa prirodom -Povratak osećaja pripadnosti – Davanje prioriteta mestima i ljudima kojima je to najpotrebnije -Potreba za dugoročnim razmišljanjem o životnom ciklusu u industrijskom ekosistemu

 

U svakoj kategoriji, kandidati mogu da biraju između tri paralelna pravca konkursa:

 

-Pravac A: „Novi evropski šampioni Bauhausa“, posvećen postojećim i završenim projektima sa jasnim i pozitivnim rezultatima.

-Pravac B: „Nove evropske Bauhaus zvezde u usponu“ posvećen konceptima mladih talenata starosti 30 ili manje godina. Koncepti mogu biti u različitim fazama razvoja, od ideje sa jasnim planom do nivoa prototipa.

-Pravac C: „Novi evropski šampioni u obrazovanju Bauhausa“ posvećen inicijativama koje se fokusiraju na obrazovanje i učenje. Prihvatljivi su završeni projekti, kao i inicijative sa minimalnim stepenom razvijenosti.

 

Nagrade za 2023. biće dodeljene za 15 pobednika koji će dobiti novčanu nagradu u iznosu do 30.000 evra, kao i komunikacioni paket koji će im pomoći da dalje razvijaju i promovišu svoje projekte i koncepte.