Skip to main content

Area of Cooperation: Climate action

Bivši rudnik uglja prerađen je u prvu veliku solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Podrška EU za diversifikaciju izvora energije.

Nad šibljem i šikarom doline nadvisuje se ogroman stari dimnjak termoelektrane. Ova oslomejska termoelektrana na ugalj u Kičevu, Severna Makedonija, puštena je u rad početkom 1980-ih i bila je ponos tadašnje Republike Makedonije. U decenijama koje su usledile, fabrika je propadala sve dok nije ostalo samo nekoliko veterana koji su otišli u autobusima na kraju smene. Postrojenje od 125 MW je držano na smanjenom radnom nivou uglavnom kao rezerva u slučaju problema na drugim mestima u sistemu. Međutim, ono što se dogodilo u okolnom šikaru je bio uzbudljiv razvoj događaja koji će pomoći Severnoj Makedoniji da odlučno napreduje sa dekarbonizacijom.

Zemlje Zapadnog Balkana i dalje su u velikoj meri zavisne od uglja, posebno lignita. U 2016. godini, 16 elektrana na ugalj širom Zapadnog Balkana emitovalo je isto toliko sumpor-dioksida kao svih 250 elektrana u Evropskoj uniji. U Severnoj Makedoniji skoro polovina energije u zemlji dolazila je od uglja u 2018. godini, a zemlja je bila u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva. Tada su postojale dve termoelektrane koje su radile na lignit – REK Oslomej u Kičevu i REK Bitola – a Skoplje je proglašeno za najzagađeniju prestonicu Evrope.

„Ova elektrana je primer dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije kako u Severnoj Makedoniji tako i u regionu. Ovo je prva elektrana koja je izgrađena na nekadašnjoj deponiji rudnika uglja na Zapadnom Balkanu.”

Međutim, Severna Makedonija je želela da diverzifikuje svoje izvore energije i očisti vazduh, a sada ova ambicija postaje realnost. Prva velika solarna elektrana u zemlji, Oslomej 1, finansirana je uz podršku Evropske unije, bilateralnih donatora Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i sada je povezana na mrežu i proizvodnju čiste električne energije.

Postrojenje od 10 MW izgrađeno je na nekadašnjem rudniku lignita Oslomej. EBRD je obezbedila kredit od 5,9 miliona evra, a projekat od 8,7 miliona evra uključuje grant od 1,6 miliona evra iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan. „Ova elektrana je primer dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije kako u Severnoj Makedoniji tako i u regionu. Ovo je prva elektrana koja je izgrađena na nekadašnjoj deponiji rudnika uglja na Zapadnom Balkanu“, kaže Aleksandar Stefanovski, inženjer za nove tehnologije u Termoelektranama Severna Makedonija.

„Postoji budućnost u zelenoj energiji. Vidimo pozitivnu stranu jer bi to trebalo da obezbedi stalno, sigurno zaposlenje radnicima jer ti objekti traju 25 do 35 godina. To je veoma udobno mesto za osobu da dostigne starosnu granicu za penziju i uživa u sigurnosti posla.“

O projektu

U februaru 2022. godine, Evropska komisija je predstavila investicioni paket od 3,2 milijarde evra za podršku 21 projektu povezivanja u oblasti transporta, digitalnih podataka, klime i energije na Zapadnom Balkanu. Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji je Komisija usvojila u oktobru 2020. godine, a projekti su osmišljeni da donesu opipljive koristi za svih šest partnera u regionu. Solarna elektrana Oslomej 1 je jedan od ovih 21 vodećih projekata (21 flagship projects), odabranih za finansiranje EU preko WBIF-a 2022. Projekat je identifikovan kao „Flagship 4 – Obnovljiva energija“ u Ekonomskom i investicionom planu EU za Zapadni Balkan 2021- 2027.

Projektom je planirana izgradnja druge fotonaponske elektrane, Oslomej 2, kao nastavak ove. Ovo će imati kapacitet od 10 megavata. Zajedno, dve elektrane će proizvoditi energiju za 5.000 domaćinstava u Kičevu i regionu. „Postoji budućnost u zelenoj energiji. Vidimo pozitivnu stranu jer bi to trebalo da obezbedi stalno, sigurno zaposlenje radnicima jer ti objekti traju 25 do 35 godina. To je veoma udobno mesto za osobu da dostigne starosnu granicu za penziju i uživa u sigurnom poslu“, kaže Čedomir Arsovski, rukovodilac razvoja i investicija kompanije Oslomej Energy and Mining.

U Severnoj Makedoniji planiraju se dodatna ulaganja u solarne elektrane. WBIF je već odobrio finansiranje proširenja postrojenja u Oslomeju 2 i izgradnje novog postrojenja u Bitolju za kombinovani ukupni kapacitet od 30 MW. EU podržava ovu investiciju sa investicionim grantom od 5,1 milion evra.

YEA se pridružuju akciji čišćenja EU na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Mladi evropski ambasadori (YEA) pridružili su se 16. septembra Kancelariji Evropske unije na Kosovu i GIZ-u na Kosovu koji su organizovali čišćenje Gračaničkog jezera u okviru ovogodišnjeg Dana čišćenja plaža u EU. Drugi zvanični partneri čišćenja bili su PAMKOS (Udruženje za zaštitu životne sredine i čišćenje Kosova) i Regionalna kompanija za otpad Pastrimi. U okviru inicijative prikupljeno je više od 200 kesa smeća. S obzirom na veliki značaj koji Gračaničko jezero ima za građane Prištine kao njihovo glavno izvorište vode za piće, smatralo se važnim da se pošalje poruka o tome kako da jezero ostane bez otpada dok se tamo provodi slobodno vreme.

 

Aktivnosti tokom Dana čišćenja plaže EU nastavljene su nakon toga u Domu Evrope na Kosovu, gde je oko 30 mladih evropskih ambasadora sa Zapadnog Balkana imalo živu debatu o ekološkim pitanjima u regionu sa specijalistima za životnu sredinu EU i Mrikom Nikći, mladom ekološkinjom i influenserkom sa Kosova. Mladi evropski ambasadori sa celog Zapadnog Balkana podelili su svoje lične ideje o malim, ali značajnim koracima koji se mogu preduzeti kako bi se napravila pozitivna razlika i podržalo čisto okruženje. Primeri uključuju čišćenje i smanjenje otpada u našim zajednicama, izradu kratkih video snimaka o svesti o zaštiti životne sredine i promovisanje alternativnih načina prevoza.

 

EU kampanja Čišćenje plaže je globalna inicijativa za zaštitu okeana, koju zajedno sa Štrumpfovima organizuju EU i UN. Manifestacija se održava svakog septembra oko Svetskog dana čišćenja obale i važna je za podizanje svesti o ekološkim pitanjima. U 2022. godini, peto izdanje kampanje EU Čišćenje plaže usmereno je na mlade u okviru Evropske godine mladih. Unutar sveobuhvatne teme „Ujedinjeni protiv morskog otpada“, sledeća generacija sarađuje sa međunarodnim organizacijama, nacionalnim liderima i nevladinim organizacijama u borbi protiv ovog problema.

Solarna energija ulepšava budućnost preduzeća iz BiH

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Jednu od najvećih solarnih elektrana za sopstvene potrebe u regionu ugradilo je uz podršku EU prehrambeno preduzeće iz Bosne i Hercegovine.

Preduzeće Madi, sa sedištem u Tešnju, jedna je od retkih firmi ovlašćenih za izvoz svežeg pilećeg mesa u Evropsku uniju. Preduzeće je osnovano 1989. godine, a 2000. godine su pokrenuli prvi pogon za preradu pilećeg mesa. Do 2015. godine proradila im je i najveća i najmodernija klanica živine u regionu sa kapacitetom od 6.000 brojlera na sat i 24 miliona živine godišnje. Danas su priznati kao lider na tržištu Bosne i Hercegovine.

Međutim, pandemija koronavirusa negativno je uticala na poslovanje Madija, uprkos tome što je jedna od najuspešnijih kompanija u Bosni i Hercegovini. Pretrpeli su probleme sa snabdevanjem, tako da su morali da preispitaju svoju potrošnju i uštede gde god je moguće. Da bi prevazišli taj problem, rukovodstvo je odlučilo da formira radnu grupu za optimizaciju troškova.

„Uvek smo znali da je struja jedan od naših najvećih troškova. Jedna od prvih stavki koju smo analizirali je bila smanjenje troškova za energiju. Nakon detaljnog istraživanja došli smo do zaključka da bi postavljanje solarne elektrane bilo jedno od najboljih rešenja.“

Za rukovodioca ove radne grupe određen je Mirel Dedukić. On objašnjava da je jedna od glavnih stavki rashoda koju su primetili bila struja. „Uvek smo znali da je struja jedan od naših najvećih troškova. Jedna od prvih stavki koju smo analizirali je bila smanjenje troškova za energiju.“

On je znao da je najveća potreba Madija za električnom energijom tokom leta, kada solarni paneli proizvode struju punim kapacitetom. „Nakon detaljnog istraživanja došli smo do zaključka da bi postavljanje solarne elektrane bilo jedno od najboljih rešenja“, objašnjava Mirel. Kompanija je potom krenula u investiciju koja je jedinstvena u BiH.

Dok je Madi radio na sopstvenoj studiji izvodljivosti za ulaganje u solarnu elektranu, program EU4AGRI koji finansira EU raspisao je poziv za podnošenje predloga. Poziv je uključivao i preduzeća koja se bave preradom mesa. „Imali smo skoro spreman projekat i bilo nam je lako da konkurišemo“, kaže Mirel.

Uz sufinansiranje EU4AGRI, Madi je instalirao solarnu elektranu kapaciteta 1.000 kW. Elektrana je postavljena u tri proizvodne hale površine 5500m2. Ukupan godišnji proizvodni kapacitet je 1.147 MWh, što pokriva 15% potrošnje električne energije kompanije. Pored toga, 2021. godine ugradili su još jednu solarnu elektranu kapaciteta 1.000 kW, tako da sada preko 30% utrošene električne energije dolazi iz obnovljivih izvora.

„Veoma smo ponosni što smo ovim projektom doprineli očuvanju životne sredine. Povrh toga, smanjili smo naše troškove i postigli samoodrživost u snabdevanju električnom energijom.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta je 20,25 miliona evra, uglavnom iz izvora Evropske unije, ali projekat zajednički sprovode i finansiraju Češka razvojna agencija i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

Prema Mirelovim rečima, energija koju proizvodi njihova solarna elektrana predstavlja smanjenje od nešto više od 1.800.000 kgCO2 zagađenja, što je ravno uštedi od 600.000 litara dizela ili 800 tona uglja. „Veoma smo ponosni što smo ovim projektom doprineli očuvanju životne sredine. Povrh toga, smanjili smo naše troškove i postigli samoodrživost u snabdevanju električnom energijom“, kaže Mirel.

Plan je da Madi ostane najveća kompanija u mesnoj industriji u Bosni i Hercegovini, kroz kontinuirano ulaganje u ljudske resurse i savremenu tehnologiju. Pored toga, pokrenuli su i novu kompaniju „Mipower d.o.o.“, koja će se baviti samo proizvodnjom i trgovinom električnom energijom. Planiraju da postave još najmanje 10MW solarnih panela.

Proizvodnja grickalica uz pomoć solarne energije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Preduzeće iz BiH postalo je gotovo u potpunosti energetski nezavisno ugradnjom solarnih panela uz podršku EU

Kompanija Voćar iz Brčkog osnovana je pre više od 30 godina. Prve sadnice ove firme zasadio je Avdo Musić pre mnogo decenija. Bio je jedan od najvećih proizvođača šljiva u regionu i prodavao je sveže i suve šljive na lokalnim pijacama. Kada je privreda socijalističke Jugoslavije 1989. godine počela da se liberalizuje i građanima je dozvoljeno da otvaraju privatne firme, njegov sin Meho je odlučio da podigne poslovanje na viši nivo i zvanično registruje i otvori preduzeće Voćar. Voćar sada proizvodi širok asortiman grickalica, od napolitanki i keksa do kokica i putera od kikirikija. Slogan preduzeća je „Za bolji ukus života!“.

Voćarem sada rukovodi Avdov unuk Esed Musić. Esed objašnjava da je put od gajenja šljiva do proizvodnje grickalica bio izazovan. Tokom rata u Bosni i Hercegovini porodica je izgubila skoro sve, kao i mnoge druge porodice, a kada se rat završio, morali su da krenu gotovo od nule. Kada su ponovo počeli da rade, mislili su da mogu da pokušaju da prošire asortiman svojih proizvoda. „U to vreme gotovo da nije bilo proizvodnje u Bosni i Hercegovini: sve je dolazilo iz inostranstva. Odjednom se pojavilo to veliko tržište i odlučili smo da iskoristimo priliku i usredsredimo se na zamenu uvezenih proizvoda“, kaže Esed.

„Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas.  Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze.“

Voćar je posle rata zaposlio pet radnika, a danas ih ima 60 stalno zaposlenih, s punim radnim vremenom, a imaju i mnogo kooperanata koji imaju koristi od saradnje sa kompanijom. Trideset godina po obnovi proizvodnje, ovo preduzeće proizvodi više od 100 različitih proizvoda koji se nude klijentima u Bosni i Hercegovini, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, zemljama Evropske unije i drugim.

Međutim, pandemija je uticala na poslovanje kompanije, kao uostalom i na svetsku privredu. Esed kaže da su tokom krize počeli da razmišljaju kako da ozbiljno smanje troškove ne bi li ostali profitabilni. Prvi trošak o kojem je razmišljao da nekako smanji bio je račun za struju, ali svaka investicija je bila skupa i činilo se nepraktičnim da se uloži u tako nešto u onakvom trenutku.

Ipak, 2021. godine, uz pomoć projekta EU4AGRI, koji finansira EU, ostvario se dugogodišnji san za kompaniju Voćar, jer su uspeli da investiraju u sistem solarnih panela koji im je omogućio da zadovolje oko 65% svojih ukupnih potreba za električnom energijom. „Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas. Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze“, kaže Esed.

„Naši proizvodi se prave uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena ka modernizaciji poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta, koji finansira Evropska unija, iznosi 20,25 miliona evra, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Češka razvojna agencija i Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

„Na krovne površine naših proizvodnih i skladišnih objekata, koji su bili idealni u pogledu lokacije i oblika krova, postavljeni su solarni paneli“, objašnjava Esed. „Naša solarna elektrana zauzima 1000 kvadratnih metara i proizvodi 150 KW električne energije, što će imati veliki uticaj na našu energetsku nezavisnost.“ Troškovi izgradnje solarne elektrane iznosili su oko 83.000 evra, od čega je oko 54.000 obezbeđeno kroz projekat EU4AGRI, a oko 29.000 evra je obezbedio Voćar.

Dodatna korist od ovog projekta je smanjenje emisije ugljen-dioksida za približno 76%, čime se smanjuje njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Kako Esed kaže, „Naši proizvodi se proizvode uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni“.

Dosadašnji rezultati bili su podsticaj Voćaru da u narednom periodu svoje potrebe za električnom energijom zadovolji isključivo iz obnovljivih izvora. Esed objašnjava: „Imamo više dostupnih krovnih površina koje ispunjavaju uslove za ugradnju solarne elektrane i želimo da postignemo potpunu energetsku nezavisnost. Na taj način bismo dodatno doprineli zaštiti životne sredine“.

Prekogranična borba protiv zagađenja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Pogranične opštine u Severnoj Makedoniji i Srbiji udružuju snage u borbi protiv zagađenja

Pogranične opštine Lipkovo u Severnoj Makedoniji i Preševo u Srbiji su opštine sa malim brojem stanovnika: Lipkovo ima 13.000, a Preševo 27.000 stanovnika. Većina stanovništva ovih opština živi u selima, a čitava oblast deli zajedničku kulturu, tradiciju, ekonomski sistem i snažne porodične i prijateljske veze. Međutim, dele i važan problem: zabrinjavajući nivo zagađenosti sa ilegalnih deponija smeća. U opštini Preševo nalazi se 11 ilegalnih deponija, a u Lipkovu sedam.

U obe opštine smeće odnose javna komunalna preduzeća. Međutim, ona ne uspevaju da pokriju svoje opštine u potpunosti. Preduzeće Piša u Lipkovu sakuplja smeće u deset od ukupno 22 sela, a preduzeće Moravica sa srpske strane granice pokriva 11 od ukupno 34 sela. Problem sela koja nisu pokrivena nije mogao da se reši na opštinskom nivou zbog nedostatka sredstava i koordinacije, pa su Lipkovo i Preševo podršku za rešavanje ovog problema potražili spolja.

„Broj ljudi sa zaraznim bolestima je bio veoma visok u odnosu na malu veličinu opština, i bilo nam je očigledno da je jedan od glavnih razloga ilegalno odlaganje otpada i zagađena životna sredina.“

Udruživanje snaga za bolju okolinu

Aleksandar Gumberovski je rukovodilac projekata u opštini Lipkovo. On objašnjava da je prema zvaničnim podacima dobijenim od Regionalne bolnice u Vranju, broj obolelih od zaraznih bolesti u opštini Preševo u 2017. godini bio 20, u 2018. godini 30, a u samo prvoj polovini 2019. godine bilo ih je 35. Na njegovoj strani granice, u Lipkovu, broj obolelih od zaraznih bolesti iznosio je 23 u 2017. godini, 38 u 2018. godini a u samo prvoj polovini 2019. godine bilo ih je čak 42, što je ukazivalo na očigledan stalni rast zaraze. „Broj ljudi sa zaraznim bolestima je bio veoma visok u odnosu na malu veličinu opština, i bilo nam je očigledno da je jedan od glavnih razloga ilegalno odlaganje otpada i zagađena životna sredina“, kaže Aleksandar.

S obzirom na to da su obe opštine male i uglavnom seoske, nijedna od njih nema dovoljno sredstava da na odgovarajući način pruži sve usluge svojim stanovnicima, pa tako ni odnošenje otpada. Međutim, kako je opština Lipkovo imala dobro iskustvo sa podrškom donatora, udružili su snage sa susednim Preševom sa srpske strane granice i odlučili da apliciraju za podršku EU kako bi im pomogli u rešavanju ovog problema.

Oni su zajedno osmislili projekat pod nazivom „Manje smeća, manje opasnosti, više zdravlja“ i dobili podršku iz programa prekogranične saradnje Severna Makedonija–Srbija koji finansira EU. Preko projekta su kupili dva kamiona za prikupljanje otpada, 20 velikih kontejnera za otpad i preko 1700 kanti za smeće koje će biti razdeljene domaćinstvima.

„Ove opštine su nerazvijene i nedostaje sredstava u gotovo svakoj oblasti. Podrška EU je stoga zaista važna za rešavanje naših problema – ponekad čak i onih najosnovnijih.“

O projektu

Projekat prekogranične saradnje koji finansira EU „Manje smeća, manje rizika, više zdravlja“ započet je početkom 2021. godine i trajaće do kraja 2022. Ukupna vrednost projekta je preko 250.000 evra, od čega oko 85% finansira EU. Specifični ciljevi projekta uključuju:

povećanje kapaciteta za upravljanje rizicima i opasnostima izazvanim ljudskom delatnošću u vezi sa odlaganjem čvrstog otpada i zaštitom životne sredine; povećanje kapaciteta i unapređenje pristupa institucija uslugama za organizovano prikupljanje otpada; podizanje svesti kod lokalnog stanovništva o posledicama zagađenja; i smanjivanje broja zaraznih bolesti.

Pored podrške u opremi, projekat će putem letaka i video klipova pokrenuti i kampanju podizanja svesti, kako bi se promenile navike građana koje se odnose na životnu sredinu, podstičući ih da za svoj otpad koriste nove kante.

Ovo nije prvi projekat koji EU finansira i od kojeg opština Lipkovo ima koristi. Aleksandar objašnjava da su, s obzirom da se opština nalazi i na granici sa Bugarskom i Kosovom, bili deo drugih programa prekogranične saradnje. „Ove opštine su nerazvijene i nedostaje sredstava u gotovo svakoj oblasti. Podrška EU je stoga zaista važna za rešavanje naših problema – ponekad čak i onih najosnovnijih“, kaže on.

Doživljaji u divljini kao biznis

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Pogranična oblast između Crne Gore i Srbije spremna je da ugosti ljubitelje prirode uz podršku Evropske unije

Crna Gora je pre pandemije imala preko dva miliona posetilaca i preko sedam miliona noćenja godišnje, što se može smatrati uspehom za zemlju sa nešto više od 600.000 stanovnika. Ovi posetioci su uglavnom boravili na prelepom primorju leti i na skijalištima na severu zimi. Međutim, Crna Gora ima i druge veoma uzbudljive mogućnosti za turizam u divljini, posebno u severoistočnom regionu koji se graniči sa Srbijom i koji je veoma malo iskorišten. NVO Centar za zaštitu i istraživanje ptica (CZIP) iz Podgorice, zajedno sa partnerima iz Crne Gore i Srbije, radi na otvaranju ovog područja kao destinacije za ljubitelje divljine.

Na globalnom nivou, boravak u divljini i posmatranje ptica postali su sve popularnija turistička aktivnost, prepoznata kao važno specijalizovano turističko tržište. Međutim, s obzirom na relativnu udaljenost ovog dela zemlje i na loše saobraćajne veze, turistička infrastruktura je nedovoljno razvijena, uprkos tome što se u ovoj regiji nalaze četiri nacionalna parka.

„Budući da je postojao ogroman potencijal za razvoj turizma, ali i potreba za podrškom, odlučili smo da preduzmemo mere kako bismo otvorili ovu bajkovitu oblast za posetioce.“

Zadovoljavanje potrebe za razvojem turizma

Lejla Abdić je ekološka aktivistkinja i menadžerka projekata u Centru za zaštitu i istraživanje ptica. Ona objašnjava da su ona i njene kolege bile svesne da je region nedovoljno razvijen u smislu turističke infrastrukture i aktivnosti u prirodi. „Budući da je postojao ogroman potencijal za razvoj turizma, ali i potreba za podrškom, odlučili smo da preduzmemo mere kako bismo otvorili ovu bajkovitu oblast za posetioce“, kaže Lejla.

S tim ciljem, oni su se prijavili na konkurs EU za prekograničnu saradnju Crna Gora/Srbija i odobrena su im sredstva za pokretanje projekta pod nazivom „Hoo project – Creation of Owl and Other Wildlife Experience“. Kako je populacija ptica u regionu veoma raznovrsna, glavni fokus njihovog projekta bio je na aktivnostima vezanim za posmatranje ptica kroz mapiranje i signalizaciju staza. Oni takođe rade na obuci i motivisanju lokalnog stanovništva da se bavi poslovima vezanim za turizam u divljini, kao i brendiranjem i promocijom turističkih proizvoda koji su osmišljeni u okviru projekta.

„Ova oblast raspolaže jedinstvenim potencijalom za turizam u divljini koji još uvek nije iskorišćen, ali će uskoro biti promovisan na lokalnom i međunarodnom nivou, kako bi posetioci mogli da uživaju u njemu.“

O projektu

Projekat „Hoo: Creation of Owl and Other Wildlife Experiences“ započet je u februaru 2021. godine. Glavni cilj projekta je podsticanje turizma u divljini zasnovanog na prirodnom nasleđu u prekograničnom području između Srbije i Crne Gore. Ukupna vrednost projekta je 262.029 evra, a planirano trajanje projekta je 24 meseca. Projekat, između ostalog, predviđa uspostavljanje dva itinerera za turizam u divljini, obuku turističkih vodiča za divljinu, posmatranje ptica i studijske posete i uspostavljanje digitalne platforme za promociju regionalnog turizma u divljini.

Lejla objašnjava da projektno područje ima mnogo toga da ponudi turistima koji vole prirodu: sove, na primer, imaju zov koji pruža uzbudljiva turistička iskustva. Ali ova oblast je dom i drugim privlačnim pticama, kao što su suri i orao krstaš, beloglavi sup i sivi soko, ili jarebica kamenjarka i ruževac (vrsta tetreba), kao i retke vrste ptica kojima su za stanište potrebna veća šumska prostranstva. „Ova oblast raspolaže jedinstvenim potencijalom za turizam u divljini koji još uvek nije iskorišćen, ali će uskoro biti promovisan na lokalnom i međunarodnom nivou, kako bi posetioci mogli da uživaju u njemu“, kaže Lejla.

Lejla dalje objašnjava da je projekat uspešan i u smislu prekogranične saradnje. Organizacije koje sarađuju na projektu organizovaće studijske ture i koordinirane aktivnosti sa ciljem povezivanja zajednica, preduzeća i turoperatera sa obe strane granice. „Na kraju krajeva, razvoj regiona je usko povezan sa prekograničnom saradnjom“, kaže ona.

Obnovljiva energija za Kosovo

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU podržava izgradnju toplane za daljinsko grejanje na bazi obnovljivih izvora energije u Đakovici

Kada je sagrađena početkom osamdesetih godina prošlog veka, toplana Ngrohtorja AD bila je ponos Đakovice. Ovo je bio jedini grad na Kosovu, pored glavnog grada, koji je imao savremeni sistem daljinskog grejanja koji se oslanjao na teško lož ulje. Međutim, grejanje naftom postalo je manje finansijski efikasno, a svest o zagađenju koje izaziva je porasla. Kao rezultat toga, u godinama neposredno posle rata na Kosovu 1999. godine, Ngrohtorja je gotovo potpuno prestala da nudi grejanje građanima Đakovice, a kasnije ga je obezbeđivala samo nekoliko sati u toku dana.

Tračak nade da bi preduzeće ponovo moglo da ponudi održivo grejanje pojavio se početkom prošle decenije, kada je uz podršku EU kompanija za daljinsko grejanje Ngrohtorja pokrenula studiju izvodljivosti o obezbeđivanju kvalitetne i ekološki prihvatljive grejne energije lokalnom stanovništvu.

„Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Albana Skivjani je generalna direktorka preduzeća. Kada je pokrenuta studija izvodljivosti, ona nije bila rukovodilac, već građanka Đakovice, korisnica usluga preduzeća za daljinsko grejanje, i dobro se seća oduševljenja među stanovništvom. „Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Studijom izvodljivosti dokazano je da postoji realna mogućnost da se sistem centralnog daljinskog grejanja vrati u Đakovicu i istovremeno koristi ekološki prihvatljiv izvor energije.

Čarobna reč je bila – biomasa!

Da bi elektrana obezbedila grejanje ili električnu energiju, ona za gorivo koristi organske materije. U slučaju Đakovice, planirano je korišćenje drvnog otpada (piljevine) i otpada nastalog orezivanjem vinove loze, čega ima u izobilju na tom području. Međutim, uprkos pristupačnosti biomase koja bi mogla da se koristi kao gorivo, projekat nije bilo lako oživeti, jer je cena tehnologije bila veoma visoka, a bio je potreban i visok nivo stručnosti da bi ona funkcionisala. Evropska unija je intervenisala i podržala projekat sa oko 15 miliona evra.

Novo postrojenje koje proizvodi i toplotnu i električnu energiju svečano je otvoreno u jesen 2021. godine, postavši jedan od retkih najsavremenijih sistema na biomasu na Zapadnom Balkanu i pionir u oblasti energetike. Ove zime, energija proizvedena u elektrani obezbedila je 24-časovno grejanje većini korisnika  usluga preduzeća za daljinsko grejanje Ngrohtorja a.d.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima.“

O projektu

Kroz program Instrument pretpristupne pomoći (IPA) 2015, Evropska unija je uložila preko 15 miliona evra u pripremne aktivnosti i izgradnju toplane na biomasu u Đakovici. Projekat će imati značajan ekonomski i ekološki uticaj na grad: očekuje se da će se godišnji operativni troškovi za Ngrohtorju a.d. smanjiti za 35 do 50%, dok će se ukupan nivo zagađenja u toj oblasti smanjiti za preko 90%.

Prema Albaninim rečima, upravljanje novom tehnologijom bio jedan od glavnih izazova, jer većina zaposlenih nije imala iskustva sa njom. Međutim, ova prepreka je prevaziđena uz podršku projekta koji je finansirala EU i koji je obezbedio specijalizovanu obuku za zaposlene koji koriste novu tehnologiju. Albana objašnjava da su ove zime prvi put posle mnogo godina mogli da obezbede 24-časovnu redovnu energiju svojim klijentima. „Naši klijenti su oduševljeni, kao i ostali stanovnici, jer osim što imaju grejanje, mi više ne zagađujemo grad kao nekada“, kaže Albana. Pouzdano grejanje koje elektrana obezbeđuje bilo je posebno važno ove godine, zbog globalne energetske krize, kada su cene energije porasle i kada je u nekim mestima došlo i do nestašice energije.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima“, kaže Albana.

„Udhë“ pronalazi način da ponudi deljenje vožnji na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Grupa mladih inovatora pokrenula je aplikaciju za deljene vožnji uz podršku EU

Erol Gorči, rođeni Pećanac, morao je kao student da nekoliko puta nedeljno putuje u 80 kilometara udaljenu Prištinu, gde je studirao. Taksiji su bili preskupi, a autobusi nisu bili česti. Kao i mnogi drugi putnici, dovijao se na razne načine, proveravajući da li će neko od njegovih prijatelja ili rođaka da ide u Prištinu, kako bi mogao da podeli vožnju s njima.

Erol je studirao informatiku i tehnologiju i dok je razvijao svoje IT veštine, palo mu je na pamet da bi taj nedostatak ponude međugradskog prevoza mogao da se dopuni platformom za deljenje vožnji koja bi mogla biti i zanimljiva poslovna prilika. I tako je nastao Udhë (što na albanskom znači „put“ ili „putovanje“), prva aplikacija za deljenje vožnji na jugu Balkana koja povezuje vozače i putnike.

„Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je.“

Erol i njegovi prijatelji su prvi put razgovarali o ovoj ideji pre nekoliko godina i prvo su odlučili da pokrenu stranicu na društvenim mrežama na kojoj će ljudi zainteresovani za deljenje vožnje moći da komuniciraju i organizuju zajednička putovanja. „Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je“, kaže Erol.

Za kratko vreme, grupa za deljenje vožnji na Fejsbuku okupila je oko 10.000 članova. To je bio dokaz da su ljudi zainteresovani, a Erolov tim je prepoznao priliku za razvoj profesionalne usluge. Aplikaciju za vozače i putnike počeli su da razvijaju početkom 2020. godine. Kako su imali vrlo malo iskustva u ovoj vrsti poduhvata, za tehničku pomoć su se prijavili projektu VentureUP koji finansira EU i usmeren je ka izradi prototipa. Erol i njegov tim su imali koristi od vebinara i marketinških tehnika, poslovnog modeliranja i finansiranja koji su im pomogli da postanu stručniji u ovoj oblasti. Pored toga, fokusirali su se na sistematsko prikupljanje podataka, što im je dalo mnogo čvršću osnovu za sticanje poverenja u svoj poslovni model i pokretanje aplikacije.

„Podrška koju smo dobili od Evropske unije bila je ključna u razvoju i sprovođenju naše zamisli.“

O projektu

Projekat VentureUP – Venture Incubator Univerziteta u Prištini, koji podržava Evropska unija na Kosovu, pruža studentima i startapima mogućnost da razviju preduzeća koja stvaraju radna mesta i povećaju svoje šanse za značajno zapošljavanje na Kosovu. Tokom prvog inkubacionog programa u 2019. godini, program je završilo sedam startapa sa ukupno 23 člana. Od toga, četiri startapa su se registrovala kao preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 15 ljudi. U 2020. godini bilo je 12 startapa sa 31 članom koji su završili drugi program inkubacije. Kao rezultat toga, registrovano je pet preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 18 ljudi.

Aplikacija se nalazi u ponudi preko Google Play-a i Apple store-a od januara 2021. godine. Onlajn zajednica sada ima više od 30.000 pratilaca putem društvenih mreža i blizu 15.000 korisnika mobilne aplikacije. Oni svakodnevno rešavaju probleme prevoza za nekoliko stotina putnika. Erolova četvoročlana ekipa sada traži značajniji obrt i pomoć u obezbeđivanju anđeoske investicije za proširenje poslovanja. Plan je da pokrenu uslugu u Albaniji i na balkanskim tržištima na kojima je propala najveća platforma EU za deljenje vožnji.

Erol objašnjava da u kosovskom obrazovnom sistemu nedostaje obrazovanje o preduzetništvu i načinima razvoja ideje u proizvod i o monetizaciji ideja. Za njega su, dakle, projekti inkubatora presudni u omogućavanju prvih koraka u poslovanju i preduzetništvu. „Podrška koju je pružila Evropska unija bila je presudna u razvoju i sprovođenju naše ideje“, kaže on.

Toplije zime za školarce u Prištini

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava proširenje mreže i energetski efikasno daljinsko grejanje u Prištini

Osnovna i niža srednja škola Naim Frašeri jedna je od najvećih u Prištini, glavnom gradu Kosova. Škola ima preko 1.000 učenika i površinu od oko 5.000 kvadratnih metara. Šćipe Vlasalija Mehmedi je direktorka ove ogromne organizacije. Očekivalo bi se da će najveći izazov za nju u ovoj ulozi biti vezan za obrazovanje, ali ispostavilo se da je u pitanju nešto sasvim drugo: „Zimi smo imali ogromne probleme s grejanjem, tolike da smo ponekad morali čak i da otkažemo nastavu“, kaže Šćipe.

Kada je 2018. godine preuzela školu, zgrada je imala sopstveni sistem centralnog grejanja na naftu, koja je bila isporučivana jednom mesečno. Isporuku su za ovu i druge škole organizovale opštinske vlasti. Šćipe objašnjava da je sa grejanje na naftu bilo više problema, uključujući nestajanje goriva pre dolaska naredne isporuke kada su temperature bile niske, i ozbiljnu štetu za životnu sredinu oko škole. „Sećam se da su 2018. godine i nastavnici i učenici sedeli u kaputima tokom nastave, jer je grejanje bilo slabo“, kaže Šćipe.

„U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

Kvalitetnije grejanje i bolja zaštita životne sredine

Problem grejanja i zagađenja u Prištini ne postoji samo u školi Naim Frašeri. Većina stanovnika ovog grada greje se na ugalj ili struju iz obližnjih elektrana Kosovo A i B, mada neki koriste mnogo efikasnije Termokosovo daljinsko grejanje. To je grejanje parom iz termoelektrane. Međutim, znatan broj privatnih i javnih zgrada u Prištini, uključujući i osnovnu školu Naim Frašeri, nije bio povezan sa daljinskim grejanjem, jer je Termokos imao problema sa svojim starim distributivnim sistemom nedovoljnog kapaciteta.

Kako bi se pomoglo u rešavanju ovog pitanja, Kancelarija EU na Kosovu je 2019. godine pokrenula projekat obnove mreže daljinskog grejanja u Prištini. Svrha projekta bila je da se omogući povezivanje novih privatnih i javnih potrošača na sistem daljinskog grejanja i poboljša snabdevanje postojećih potrošača. U roku od dve godine, u okviru projekta je renovirano 120 starih podstanica, postavljeno 50 novih i zamenjeno preko sedam kilometara podzemnih cevi novim izolovanim cevima, što je rezultiralo povećanom efikasnošću i značajnim smanjenjem gubitka toplote i vode.

Naim Bitići, direktor odeljenja za distribuciju i rukovodilac projekta ispred Termokosa, kaže da je projekat bio veoma uspešan. „U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

„Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

O projektu

Projekat rehabilitacije mreže daljinskog grejanja u Prištini  završen je u aprilu 2021. godine i finansiran je od strane Evropske unije u okviru programa Instrument pretpristupne pomoći (IPA).

Prijatno i toplo okruženje u školi

Ali ono što je prema Bitićiju takođe veoma važno je činjenica da ovi novi potrošači više ne moraju da koriste fosilna goriva za grejanje. „Pre priključenja na mrežu daljinskog grejanja, sve javne ustanove su se grejale na naftu. Osim što su se zbog visokih cena nafte nosile sa ogromnim finansijskim troškovima, ove ustanove bile su i zagađivači, posebno problematični jer se uglavnom nalaze u centru grada.

„Stambeni potrošači, koji su sada priključeni na Termokosovu mrežu, takođe više ne koriste električnu energiju za potrebe grejanja. To pozitivno utiče na ekonomiju domaćinstava, smanjuje potražnju za električnom energijom i poboljšava kvalitet vazduha“, zaključuje Bitići.

Sada, nakon završetka projekta, škola Naim Frašeri ima 24-časovno grejanje koje pokriva ceo školski prostor, uključujući učionice, hodnike i toalete. Kako kaže direktorka: „Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

Tradicionalna umetnost od plastičnih čepova za flaše

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Nevladina organizacija iz Sarajeva proizvodi uzbudljiva umetnička dela koristeći upotrebljene čepove za flaše.

U sarajevskom prigradskom naselju Ciglane vidljivo je izložen tepih. Ima nečeg drugačijeg u tom takozvanom ‚Čepoćilimu‘: napravljen je od 25.000 čepova plastičnih boca. Dizajniran je i napravljen u okviru projekta Udruženja zelene umetnosti, nevladine organizacije iz Sarajeva. Alma Hrasnica Dervišević, predsednica udruženja, objašnjava da je sve počelo pre deset godina kada je došla na ideju da se u okviru aktivnosti za Evropsku nedelju za smanjenje otpada u Sarajevu proizvodi umetnost koristeći čepove za flaše. „Tada je ovo bio prilično ambiciozan projekat za nas, jer nismo znali da li će ljudi ceniti ovu inicijativu i kakve ćemo povratne informacije dobiti“, kaže Alma.

Prvobitni izazov je bio da se prikupe zatvarači boca. Alma je postavila mesto za prikupljanje čepova i kontaktirala škole, firme i druge ustanove da pita da li su voljni da doprinesu ovom projektu prikupljanjem i isporukom odbačenih čepova plastičnih flaša. „Na moje iznenađenje, odziv je bio veoma dobar, za kratko vreme uspeli smo da prikupimo znatnu količinu čepova i tako je počeo Čepoćilimski trend“, kaže Alma.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu.“

Izrada jednog čepoćilima godišnje

Nakon uspeha prvog čepoćilima, Alma i kolege iz Udruženja zelene umetnosti odlučili su da ovo pretvore u godišnju aktivnost u kojoj dizajniraju i izrađuju najmanje jedan čepoćilim. Odlučili su da se zadrže na dezenu tradicionalnog bosanskog ćilima, koji će biti umetnička, ali i turistička atrakcija, doprinoseći promociji kulturnog nasleđa.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu“, kaže Alma.

Alma smatra da su uključivanjem mladih uspeli značajno da podignu svest među grupama koje mogu da doprinesu budućoj zaštiti životne sredine kroz smanjenje otpada i upravljanje otpadom.

Udruženje Zelena umetnost nedavno je dobilo podršku iz programa ReLOaD (Regionalni program lokalne demokratije) koji finansira EU. Program im je pomogao u njihovom najnovijem projektu dizajniranja i proizvodnje klupa od plastičnih čepova, sa dezenom tradicionalnog bosanskog ćilima. U ovu najnoviju aktivnost uključili su decu iz OŠ Vladislav Skarić, OŠ Mjedenica za decu sa poteškoćama u učenju i sirotište Bjelave. U okviru projekta realizovano je 30 eko-umetničkih radionica o pretvaranju otpada u eko-umetnost. Na tim radionicama koristili su materijale kao što su plastične flaše i konzerve. U svom završnom projektu, koristili su oko 15.000 plastičnih čepova za izradu klupa.

„Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

Projekat je stvorio sredinu u kojoj su deca i mladi mogli da razvijaju i kulturno-ekološke inicijative i da se druže kroz umetničke aktivnosti. „Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU“, kaže Alma.

Klupa napravljena od čepova sada se nalazi u samom centru Sarajeva u Gimnazijskoj ulici, okružena osnovnim i srednjim školama. Alma je ponosna na to, jer sva deca koja su radila na njoj, kao i njihovi školski drugovi, mogu da je vide svakog dana i da se podsete na važnost smanjenja otpada i upravljanja njime.