Skip to main content

Klara Šovagović i Josip Lukić osvojili nagradu Srce Sarajeva za najbolji studentski film

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi hrvatski režiseri Klara Šovagović i Josip Lukić osvojili su nagradu Srce Sarajeva za najbolji studentski film na 28. Sarajevo Film Festivalu svojim filmom Nije hladno za komarce. Nagrada, čiji je pokrovitelj Savet za regionalnu saradnju (RCC), uručena je na ceremoniji zatvaranja festivala.  

Nagrada Srce Sarajeva za najbolji studentski film, čiji je pokrovitelj RCC, ima za cilj da promoviše filmove koje su snimili studenti iz regionalnih filmskih škola, fakulteta i umetničkih akademija. Ovim delom takmičarskog programa, Sarajevo Film Festival pruža novu platformu za obuku talentovanih filmskih profesionalaca na samom početku njihove karijere. Pažnja je usmerena na dugometražne, dokumentarne filmove , kao i animirane filmove trajanja do 60 minuta koji su nastali u okviru nastavnog procesa regionalnih filmskih škola.

RCC je pokrovitelj nagrade Srce Sarajeva Sarajevo Film Festivala za najbolji studentski film od njenog uvođenja 2017. godine. Prethodni laureati su: Aleksandru Mironesku (Rumunija) za Letnje planiranje 2021. godine; Zejnep Dilan Siren (Turska) za Veliku istanbulsku depresiju 2020. godine; Nikola Stojanović (Srbija) za Šerbet 2019. godine; Hajni Kiš (Mađarska) za Poslednji poziv 2018. godine; i Neven Samardžić (Bosna i Hercegovina) za Čistoću 2017. godine.

Mladi evropski ambasadori prisustvovali Sarajevo Film Festivalu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Sarajevo je u avgustu bilo centar regiona zbog 28. izdanja Sarajevo Film Festivala. Ove godine, po prvi put, skupu su prisustvovali i Mladi evropski ambasadori (YEA), u okviru programa Dana ljudskih prava.

Programu je prisustvovalo 11 YEA, zajedno sa volonterima Instituta za razvoj mladih KULT iz Bosne i Hercegovine. Oni su gledali specijalne selekcije filmova, prisustvovali predavanjima i radionicama koje su vodili stručnjaci iz oblasti ljudskih prava i angažovane umetnosti, obilazili relevantne institucije i učestvovali na panelima sa učesnicima omladinskog programa o suočavanju sa prošlošću.

Tokom ovih pet dana, YEA su imale priliku da vide filmove uglednih filmskih stvaralaca kao što su Ari Folman i Džozef Pirson, da čuju priče i iskustva najpoznatije bosanske ratne reporterke Aide Čerkez ili liderke nevladine organizacije Zaboravljena deca rata Ajne Jusić, ali i da razgovaraju sa ambasadorom EU Johanom Satlerom i ambasadorom Kraljevine Holandije Janom Valtmansom. Program je koristio kombinaciju umetnosti – pre svega filma – i akademskog i aktivističkog rada da postavi pitanje: kome danas pripadaju ljudska prava?

Mladi ambasadori aktivni na EXIT festivalu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi evropski ambasadori (YEA) su na ovogodišnjem EXIT festivalu u Novom Sadu organizovali i učestvovali u nizu aktivnosti sa ciljem da promovišu vrednosti EU, upoznaju druge kulture i doprinesu diskusiji o važnim savremenim temama.

 

Prvi dan festivala bio je posvećen upoznavanju njihovih vršnjaka sa Zapadnog Balkana i iz ostatka Evrope, razmeni ideja i razmeni iskustava i stavova. To je bila i prilika za YEA da obaveste prisutne o onome što EU nudi i o njenim politikama. Među posetiocima koje su intervjuisali bili su članovi organizacija civilnog društva i drugi aktivisti za socijalna i ekološka pitanja.

 

Prema rečima posetilaca, ključne teme za koje bi EU trebalo da se zalaže su reciklaža; više mogućnosti za zapošljavanje diplomaca; borba protiv globalnog zagrevanja i korišćenja nuklearne energije; prava doseljenika; značaj usvajanja dece u gej brakovima; i životna sredina – posebno ugljenični otisak EU i podrška izumima koji stvaraju obnovljivu energiju. Opšte mišljenje je bilo da građani mogu i treba da učine više u rešavanju ovih važnih pitanja, kao i da doprinesu većem uključivanju ugroženih grupa u društvo, da se slobodnije izjašnjavaju o kršenju ljudskih prava i da budu društveno aktivniji.

 

Posetioci su širili inicijative za očuvanje životne sredine, kako u svakodnevnom životu, tako i tokom EXIT festivala. Neke od aktivnosti koje su pomenuli bile su volontiranje za čišćenje parkova i kvartova i učenje dece u školama kako da recikliraju.

 

Među njihovim prvim asocijacijama na EU bili su demokratska politika, mir, jednakost, pravda, ljudska prava i fondovi EU za umetnike. Većina ispitanika učestvovala je u obrazovnim programima EU ili je poznavala nekoga ko jeste. Među tim programima su bile sednice Evropskog parlamenta mladih na kojima se raspravljalo o problemima sa kojima se suočavaju mladi u Evropi, Erazmus+ projekti i drugi projekti vezani za umetnost i kulturu koje finansira EU.

 

Na kraju razgovora učesnici su poslali poruke mladima Zapadnog Balkana o budućnosti EU. Tri najznačajnije su bile:

 

„Budite dobri prema prirodi, starijim ljudima i deci jer svi cene dobrotu.“

„Evropska unija je stvorena da održi mir u Evropi, pogotovo između Francuske i Nemačke. Budućnost Unije je da spreči nove ratove, poput rata u Ukrajini.“

„EU donira mnogo novca; treba da ga iskoristite.“

 

Tokom četiri dana provedena na Petrovaradinskoj tvrđavi, uživajući u dobroj muzici i različitostima, Mladi ambasadori su još jednom pokazali da su vrednosti Evropske unije ljudske vrednosti, da je kultura Zapadnog Balkana deo kulture EU i da EU nije samo budućnost regiona, već i sadašnjost.

EU i EBRD podržavaju mala preduzeća u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Albaniji trebalo bi da imaju koristi od novog finansiranja koje obezbeđuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a koje Evropska unija sufinansira podsticajnim grantovima.

 

Banka daje kredit od 3 miliona evra ProCredit banci u Albaniji, a EU obezbeđuje 450.000 evra u podsticajnim grantovima za podršku lokalnim preduzećima, u nameri da se ojača konkurentnost. Više od polovine ukupnog iznosa kredita biće namenjeno ulaganju u zelenu tehnologiju i energetsku efikasnost.

 

Kredit će poboljšati dostupnost finansijskih sredstava za mala i srednja preduzeća i podržati ih dok se suočavaju sa rastućim troškovima u trenutnom ekonomskom okruženju. MSP će moći da podnesu zahtev za sredstva za ulaganje u nadogradnju ili proširenje svojih proizvodnih pogona, nove opreme i poslovanja. Preduzeća će takođe imati priliku da ulažu u postizanje standarda EU u oblasti zaštite životne sredine, bezbednosti radnika i kvaliteta proizvoda i bezbednosti, pomažući im da postanu konkurentniji.

 

MSP koja budu ušla u program finansiranja automatski će ispunjavati i uslove za podsticajna bespovratna sredstva u iznosu od 15% od iznosa kredita.

 

Ovi aranžmani su deo Programa podrške konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu, koji sufinansira EU. Inicijativa je usmerena na unapređivanje standarda poslovanja i proizvoda malih preduzeća kako bi mogla da konkurišu na lokalnom i na tržištu EU.

Otvoreno 21. izdanje Dokufesta

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Međunarodni festival dokumentarnog i kratkog filma Dokufest počeo je svoje 21.  izdanje projekcijom filma „Vatra ljubavi“ koji je režirala američka rediteljka Sara Dosa. Preko 250 dokumentarnih i kratkih filmova iz celog sveta biće prikazano tokom festivalske nedelje u Prizrenu. Pored projekcija, posetioci će moći da prisustvuju i aktivnostima kao što su radionice, master kursevi i diskusije.

 

Svake godine ovaj najveći filmski festival na Kosovu ispunjava bioskope i improvizovane projekcije širom istorijskog centra Prizrena nudeći više od 200 pažljivo izabranih filmova iz celog sveta. Osnovan sa ciljem da revitalizuje filmski i kulturni život u Prizrenu, Dokufest je izrastao u najznačajniji festival dokumentarnog i kratkog filma u Jugoistočnoj Evropi, a od 2019. godine je festival koji BAFTA priznaje kao kvalifikacioni za kratke filmove. Evropska unija sufinansira ovaj festival.

 

Ovogodišnji moto festivala je „Kako preživeti?“, a tema će biti obrađena iz različitih uglova kao što su klimatske promene, fizički opstanak i rat u Ukrajini.

EIB Global u poseti Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Delegacija Evropske investicione banke (EIB), banke Evropske unije, i njene nedavno osnovane razvojne filijale EIB Global sastala se 29. jula u Podgorici sa vladom Crne Gore. Njihov cilj bio je da identifikuju nove projekte i nastave uspešnu saradnju na ubrzavanju društvenog i ekonomskog razvoja zemlje, kao i njenog pridruživanja Evropskoj uniji.

 

Na čelu sa vršiocem dužnosti generalnog direktora Markusom Berndtom, delegacija EIB Global-a sastala se s premijerom Crne Gore Dritanom Abazovićem, potpredsednicima Vlade Jovanom Marović i Ervinom Ibrahimovićem i ministrom finansija Aleksandrom Damjanovićem. Oni su razgovarali o investicionim mogućnostima u Crnoj Gori koje je pokrenuo Ekonomski i investicioni plan Evropske unije za Zapadni Balkan, kao i o načinima na koje EIB Global može da podrži Crnu Goru u privlačenju sredstava koja su stavljena na raspolaganje ovim i drugim programima EU.

 

Od 2020. godine, EIB Global i Investiciono-razvojni fond Crne Gore (IDF) stekli su pravo na 150 miliona evra u povoljnijim kreditima za podsticanje postpandemijskog oporavka i dekarbonizacije crnogorske privrede. Saradnja EIB Global-a sa IDF-om pomogla je malim i srednjim preduzećima da se brže oporave od pandemije i podržala je tranziciju Crne Gore ka kružnoj, zelenoj, održivoj i društveno pravednoj ekonomiji.

YEA učestvuju u „So Keres Europa?!“ forumu u Tirani

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

‚So Keres Europa?!’ (na romskom jeziku: Šta ima, Evropo?!) je međunarodni sedmodnevni društveni forum, deo aktivnosti u okviru Tirane, evropske prestonice mladih, koji je okupio preko 150 mladih ljudi, uključujući Mlade evropske ambasadore (YEA), iz cele EU, sa Zapadnog Balkana i Turske, da prisustvuju nizu radionica. Među učesnicima bili su i Romi i oni koji nisu Romi, a svi su učestvovali na radionicama sa temama o ljudskim i manjinskim pravima u Evropi, intersekcionalnosti, umetnosti i kulturi, zagovaranju za pitanja mladih i otporu Romima, održanim u Tirani od 11. do 17. jula.

 

Posle čitave nedelje radionica, forum je kulminirao javnom manifestacijom – Međunarodnim festivalom romske omladine – na kojem su grupe predstavile rezultate svog rada, a predstavnici Evropske prestonice mladih, predstavnici vlade i domaći političari imali su priliku da se zajedno sa onima iz cele Evrope založe za raznolikost i uključivanje svih mladih ljudi.

 

Domaćini manifestacije bili su Roma Active Albania i Tirana, prestonica mladih, a sufinansirali su je EU, Erazmus+ i Tirana, Evropska prestonica mladih 2022. godine.

YEA se pridružila obeležavanju Dana sećanja na žrtve holokausta

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Od 2010. godine, mladi Romi i ne-Romi okupljaju se svake godine 2. avgusta na Dan sećanja na žrtve holokausta. Ove godine, Međunarodna romska omladinska mreža Ternype okupila je oko 150 mladih iz cele Evrope u Krakovu i Aušvic-Birkenauu na ovom jedinstvenom omladinskom događaju pod nazivom Dikh he na bister („Vidi i ne zaboravi“). Ove godine skupu se pridružila i mlada evropska ambasadorka (YEA) iz Albanije Olta Šehu.

 

Manifestacija je deo inicijative za sećanje na genocid nad Romima i koja ima za cilj podizanje svesti među mladim Evropljanima, civilnim društvom i donosiocima odluka o genocidu nad Romima, kao i o mehanizmima antiromizma u današnjem izazovnom kontekstu rastućeg rasizma, govora mržnje i ekstremizma u Evropi. Cilj manifestacije je izgradnja kapaciteta mladih aktivista i omladinskih organizacija i njihovo motivisanje da preuzmu aktivnu ulogu u promovisanju obrazovanja u znak sećanja i šire ga na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Ovom inicijativom romska omladina se zalaže za zvanično priznavanje 2. avgusta kao Dana sećanja na žrtve romskog holokausta.

 

Pored skupa održanog 2. avgusta, edukativna manifestacija u Krakovu uključuje i druge aktivnosti rasprostranjene na pet punih dana, gde će Olta i drugi mladi iz mnogih zemalja imati priliku da uče o holokaustu i antiromizmu i ljudskim pravima danas.

 

Platforma Mladi evropski ambasadori (YEA) je kreativna mreža mladih aktivista sa čitavog Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija).

Most u Gradiški završen uz bespovratna sredstva EU od 3,2 miliona evra

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Završetak radova na prekograničnom mostu u Gradiški, jednom od najvažnijih projekata na Savi koji povezuje Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, obeležen je 29. jula. Evropska unija je sufinansirala izgradnju mosta sa 3,2 miliona evra bespovratnih sredstava u kombinaciji sa povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EIB) od 5,6 miliona evra.

 

Most od 430 metara povezivaće autoput Ruta 2a u Bosni i Hercegovini sa autoputem u Hrvatskoj koji je u izgradnji i koji će ići od granice sa Bosnom i Hercegovinom preko Okučana do granice sa Mađarskom. Zajedno sa graničnim prelazom, most će obezbediti vezu sa Transevropskom osnovnom mrežom na Koridoru Vc i predstavljaće veliku promenu za lokalnu privredu.

 

Kada bude otvoren za transport, most u Gradiški će značajno smanjiti vreme čekanja na granici i olakšati brži i bezbedniji put za preduzeća i građane BiH i regiona, što će dovesti do većeg rasta i novih mogućnosti za zapošljavanje. Projekat predstavlja važan korak ka integraciji Zapadnog Balkana u okviru Agende Evropske unije za povezivanje, čiji je cilj unapređivanje infrastrukturnih veza u regionu.

 

Ovo je drugi prekogranični most preko Save koji je Evropska unija sufinansirala u BiH. Prošle godine otvoreni su most, autoput i granični prelaz u Svilaju, za šta je Evropska unija obezbedila 25 miliona evra bespovratnih sredstava.

 

EU je u BiH do sada izdvojila preko 640 miliona evra bespovratnih sredstava za 19 projekata u sektoru saobraćaja, uključujući nekoliko deonica Koridora Vc, ali i železnice, plovnih puteva i luka. Zemlja je imala velike koristi od Programa povezanosti sa EU i sada takođe od Ekonomskog investicionog plana.

EU usvojila program IPARD III za Crnu Goru

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija usvojila je program IPARD III za Crnu Goru, u vrednosti od 63 miliona evra, za period od 2021. do 2027. godine. Prednosti koje nudi program IPARD III predstavljene su široj javnosti na svečanosti organizovanoj u vinariji Patrimonio, koja je korisnica IPARD-a, u naselju Bobija u Cetinju.

 

Crna Gora trenutno koristi preostala raspoloživa sredstva iz programa IPARD II, koja se zvanično mogu koristiti do kraja 2023. godine, tako da će sredstva iz novog programa IPARD III biti korišćena po isteku ovog roka. U svom obraćanju, ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa pomenula je više od 250 investicija EU u poljoprivredu kroz program IPARD II.

 

„Veoma sam srećna što danas slavimo usvajanje programa IPARD III. Poljoprivredna proizvodnja i poljoprivredna prerada u Crnoj Gori treba da se prilagode i unaprede kako bi bili spremni i konkurentni za evropsko tržište kada zemlja postane punopravna članica EU. Naši IPARD programi pružaju vam dodatnu šansu da povećate poljoprivrednu proizvodnju i smanjite zavisnost od uvoza hrane. Ohrabrujem crnogorske poljoprivrednike i poljoprivredne prerađivače da u potpunosti iskoriste IPARD II i predstojeći IPARD III, kao što takođe ohrabrujem Ministarstvo da blagovremeno pripremi sprovođenje novih mera IPARD III i pokaže da dobro upravlja sredstvima i zahtevima EU“, rekla je ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa.