Skip to main content

Forum tužilaca TAIEX-a o prekograničnom privrednom i sajber kriminalu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Bliska prekogranična saradnja je srž iskorenjivanja prekograničnog kriminala. Ova ključna poruka ponovljena je tokom dvodnevnog programa 22. Međunarodnog foruma tužilaca TAIEX-a za borbu protiv prekograničnog organizovanog kriminala u Budvi 8. i 9. novembra 2022. godine. Ovo je bio prvi put da je TAIEX Forum organizovan u nekoj od zemalja učesnica.  

Manifestacija je organizovana u saradnji sa Vrhovnim državnim tužilaštvom Crne Gore, Agencijom EU za saradnju u krivičnom pravosuđu Eurojust-om, Evropskim javnim tužilaštvom (EPPO) i Javnim tužilaštvom nemačke savezne države Saksonije. Okupila je preko 100 tužilaca i predstavnika pravosuđa, kako lično, tako i onlajn iz više od 30 zemalja, uključujući regione proširenja i susedstva, države članice EU, kao i agencije i ustanove EU. Govornici su se bavili različitim nedavnim slučajevima, od pranja novca i istraga o sajber kriminalu do povrata imovine, zajedničkih istražnih timova i korišćenja digitalnih dokaza.

 

Forum je doprineo unapređivanju međunarodne saradnje u krivičnim pitanjima. Prvo, pružio je praktičarima iz lanca krivičnog pravosuđa mogućnost da izgrade i ojačaju svoje stručne mreže. Kao drugo, ojačao je institucionalni kapacitet za rešavanje prekograničnih slučajeva u kritičnim oblastima, kao što su šeme pranja novca i korišćenje digitalnih dokaza. Konačno, jačanje prekogranične pravosudne saradnje neće ostati samo na dvodnevnom Forumu. TAIEX će nastaviti da podržava svoje partnere u ključnim reformama vladavine prava ciljanim i prilagođenim aktivnostima tehničke pomoći.

Albanija se pridružila Mehanizmu civilne zaštite EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

 

Kao punopravna članica Mehanizma za civilnu zaštitu EU, Albanija neće samo moći da dobije neposrednu podršku, već putem Mehanizma može i da pošalje pomoć zemljama pogođenim nepogodama, što će dovesti do snažnijeg i bolje koordiniranog reagovanja u kriznim situacijama u Evropi i ostatku sveta. Pre nego što se pridružila kao punopravna članica, Albanija je već bila podržana od strane timova civilne zaštite EU nakon razornog zemljotresa u novembru 2019. godine i požara tokom poslednja tri leta.

 

Komesar Janez Lenarčič boravi u Tirani povodom ovog događaja. Tamo se sastao sa premijerom Edijem Ramom i ministrom odbrane Nikom Pelešijem, sa kim je potpisao sporazum kojim je Albanija postala član Mehanizma.

 

Mehanizam EU za civilnu zaštitu ima za cilj jačanje saradnje između zemalja EU i 8 država učesnica (Island, Norveška, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Turska, Bosna i Hercegovina, a sada i Albanija) u oblasti civilne zaštite u cilju unapređenja prevencije, pripremljenosti i odgovora na prirodne nepogode.

 

Kada vanredna situacija nadvlada sposobnosti reagovanja neke zemlje u Evropi i šire, ona može zatražiti pomoć preko Mehanizma. Evropska komisija igra ključnu ulogu u koordinaciji reagovanja na prirodne nepogode širom sveta. Od svog osnivanja 2001. godine, Mehanizam civilne zaštite EU odgovorio je na više od 600 zahteva za pomoć unutar i izvan EU.

Novo izdanje Medijske konferencije EU i Zapadnog Balkana u Albaniji potvrđuje značaj slobode medija i slobode izražavanja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Novo izdanje Medijske konferencije EU-Zapadni Balkan održano je 10. i 11. novembra 2022. godine u albanskoj prestonici Tirani. Među gotovo 200 učesnika bilo je novinara, ljudi iz medija i organizacija civilnog društva, osoba koje proveravaju činjenice, profesora i mnogih drugih sa Zapadnog Balkana, iz EU i njenih partnera.

 

Konferencija koju su zajednički organizovali Evropska komisija i Evropska služba za spoljno delovanje počela je radionicom koju je otvorio Andris Kesteris, glavni savetnik za medije i civilno društvo u Generalnoj direkciji za susedstvo i pregovore o proširenju, koji je, zajedno sa glavnim partnerima Komisije, kao što su USAID i GIZ, predstavio najnovije programe pomoći medijima na Zapadnom Balkanu.

 

Konferencija je zvanično počela sa ambasadorom Hohmanom, šefom Delegacije EU u Albaniji, koji je istakao da su slobodni i nezavisni mediji ključni stub demokratije u formiranju javne sfere, oblikovanju javnog mnjenja i odgovornosti onih koji su na vlasti.

 

Zatim se Mikela Matuela, vršiteljka dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji za susedstvo i pregovore o proširenju, obratila prisutnima: „Sloboda izražavanja je osnovna evropska vrednost i preduslov za pristupanje i ona je takođe u centru politike proširenja EU“. Međutim, ona je naglasila da vlade i relevantni akteri (regulatorna tela, javni medijski servisi i vlasnici medija) takođe moraju da ulože više truda, kako bi stvorili povoljan ambijent za slobodu medija.

 

Konferencija je nastavljena sa nekoliko panela o ključnim pitanjima kao što su manipulacija informacijama i strano mešanje, savremena produkcija sadržaja, dezinformacije i saradnički pristup.

 

Tokom konferencije uručena je nagrada EU za istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu, koju su dobila tri glavna istraživačka novinara iz WB6.

Predsednica Fon der Lajen na Zapadnom Balkanu razgovara o podršci EU za rešavanje energetske krize

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ruska energetska ucena i manipulacija tržištima ne štedi Zapadni Balkan. EU je rešena da podrži naše partnere u suočavanju sa visokim cenama energije i dugoročnom poboljšanju njihove energetske bezbednosti. Ovo je kontekst posete predsednice Fon der Lajen Zapadnom Balkanu ove nedelje. Predsednica je prvo posetila Republiku Severnu Makedoniju, gde se sastala sa predsednikom Stavom Pendarovskim i premijerom Dimitarom Kovačevskim. U četvrtak ujutru, predsednica Fon der Lajen otputovala je u Prištinu, gde se sastala sa predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Aljbinom Kurtijem. U popodnevnim časovima, predsednica je otputovala u Tiranu, gde se sastala sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem i premijerom Edijem Ramom.

 

U petak ujutru će otputovati u Sarajevo. Tamo će se predsednica sastati sa novoizabranim članovima Predsedništva BiH, kao i sa izabranim članovima Parlamentarne skupštine i predstavnicima društva. U popodnevnim časovima, predsednica Fon der Lajen otputovaće u Beograd, gde će se sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Ona će, zajedno sa predsednikom Vučićem, obići i Gasni interkonektor Srbija-Bugarska u selu Jelašnica. Na kraju, predsednica će u subotu boraviti u Podgorici, gde će se sastati sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem i premijerom Dritanom Abazovićem. Ona će posetiti projekat „Transbalkanski elektroenergetski koridor: deonica mreže u Crnoj Gori“.

Upravljanje granicom: EU potpisala sporazum sa Severnom Makedonijom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija i Severna Makedonija potpisale su 26. oktobra sporazum o operativnoj saradnji na upravljanju granicama sa Evropskom agencijom za granice i obalsku stražu (Frontex). Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski prisustvovali su potpisivanju sporazuma komesarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson i češkog ambasadora u Severnoj Makedoniji Jaroslava Ludve koji predstavlja češko predsedavanje Saveta u ime EU, kao i ministra unutrašnjih poslova Olivera Spasovskog u ime Severne Makedonije.

 

Potpredsednik za promovisanje našeg evropskog načina života Margaritis Skinas izjavio je: „Sve bliža saradnja Severne Makedonije na polju migracija deo je njenog puta ka EU. Potpis ovog sporazuma o statusu sa Fronteksom je snažan dokaz za to. Migracije su nešto čime možemo da upravljamo samo zajednički.“

 

Komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je: „Drago mi je što danas mogu da potpišem ovaj sporazum o statusu, jer će on ojačati našu saradnju na polju migracija i upravljanja granicama. Fronteks će moći da raspoređuje stajaće jedinice koji će raditi rame uz rame sa graničarima Severne Makedonije, sprečavajući prekogranični kriminal, posebno krijumčarenje i trgovinu ljudima, i obezbeđujući bezbednost građana Severne Makedonije i Evropske unije.“

 

Pojačana saradnja partnera sa Zapadnog Balkana i Fronteksa doprineće rešavanju problema neregularnih migracija i dodatno pojačati bezbednost na spoljnim granicama EU. Fronteks već raspolaže sa oko 300 oficira u regionu, u šta spadaju i oni koji učestvuju u zajedničkih operacija na spoljnim granicama Unije sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom u skladu sa trenutnim sporazumima o statusu. Da bi se osigurala implementacija sporazuma o statusu, operativni plan biće usaglašen direktno između Fronteksa i vlasti Severne Makedonije. Njime će se omogućiti Fronteksu da pomogne Severnoj Makedoniji u upravljanju granicama, u sprovođenju zajedničkih operacija i raspoređivanju osoblja kako na granicu sa EU, tako i na granicama susednih partnera sa Zapadnog Balkana. To će pomoći u rešavanju problema sve većeg broja neregularnih migracija i prekograničnog kriminala.

U okviru pregovaračkog procesa sa Albanijom i Severnom Makedonijom počinje provera klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija je 17. oktobra napravila još jedan korak napred u procesu skrininga sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Skrining je prvi korak u procesu pregovora o pridruživanju, a proces skrininga struktuiran je u šest tematskih klastera. Ovi klasteri obuhvataju relevantna poglavlja pravne tekovine zajedno sa širokim temama koje se odnose na dobro upravljanje, unutrašnje tržište, ekonomsku konkurentnost i povezanost.

 

Eksperti Evropske komisije, Albanije i Severne Makedonije počeli su da ispituju zakone i politike EU u okviru 3. Klastera o konkurentnosti i inkluzivnom rastu. Ovaj klaster obuhvata digitalnu transformaciju i medije, nauku i istraživanje, preduzetničku i industrijsku politiku, kao i socijalnu politiku i zapošljavanje, obrazovanje i kulturu. Poglavlja uključuju carinsku uniju, ekonomsku i monetarnu politiku i oporezivanje.

 

Analitički pregled tela zakona EU (pravna tekovina), tzv. skrining, omogućava zemljama kandidatima da se upoznaju sa zakonima i standardima EU i obavezama koje oni podrazumevaju. On takođe omogućava ispitivanje nivoa pripremljenosti i planova zemalja za dalje usaglašavanje i time nudi preliminarne naznake pitanja koja će najverovatnije biti pokrenuta u pregovorima.

Potpredsednik Evropske komisije Skinas naglašava punu podršku EU upravljanju migracijama tokom posete Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Skinas posetio je Bosnu i Hercegovinu u okviru posete četiri zemlje Zapadnog Balkana sa ciljem da se u duhu partnerstva i saradnje angažuje sa partnerima u regionu, bolje razume situaciju na terenu i istraži kako da se uhvati u koštac sa sve većim brojem neregularnih prelazaka granice duž rute Zapadnog Balkana.

 

Tokom posete Bosni i Hercegovini, potpredsednik Skinas najavio je novi projekat vredan 39,5 miliona evra, usmeren na podršku Bosni i Hercegovini u mešovitim migracionim tokovima i upravljanju granicama. U okviru turneje u BiH posetio je i prihvatni centar u Ušivaku kod Sarajeva u kojem se nalaze migranti sa neregularnim dokumentima. Pored susreta sa migrantima, potpredsednik Skinas je bio u prilici da se uveri u poboljšane uslove u prihvatnom centru kao rezultat podrške EU, uključujući i prostoriju za šivenje, koja je bila polazna tačka za uspešnu novu modnu marku koju su pokrenuli migranti, „No Nation Fashion“.

Paket proširenja 2022: Evropska komisija procenjuje reforme na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i preporučuje status kandidata za Bosnu i Hercegovinu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija je 12. oktobra 2022. godine usvojila svoj Paket proširenja za 2022. godinu, koji daje detaljnu procenu trenutnog stanja i napretka koji su postigle zemlje Zapadnog Balkana i Turska na njihovim putevima ka Evropskoj uniji, sa posebnim fokusom na sprovođenje temeljnih reformi, kao i jasne smernice o prioritetima reformi koje predstoje.

 

Svake godine Komisija usvaja svoj „Paket proširenja“ – skup dokumenata koji objašnjavaju njenu politiku o proširenju EU. Osnova ovog paketa je „Obaveštenje o proširenju“, koje izveštava o razvoju situacije u prethodnih godinu dana. Ono proučava napredak koji su ostvarile zemlje kandidati i potencijalni kandidati, izazove sa kojima su se suočile i reforme kojima treba da se bave i daje predloge kako nastaviti dalje. Pored glavnog Obaveštenja, paket sadrži i Izveštaje u kojima službe Komisije daju svoje detaljne godišnje procene o stanju i napretku reformi u svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu u protekloj godini. Ove procene su propraćene preporukama i smernicama o prioritetima reformi.

YEA se pridružuju akciji čišćenja EU na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi evropski ambasadori (YEA) pridružili su se 16. septembra Kancelariji Evropske unije na Kosovu i GIZ-u na Kosovu koji su organizovali čišćenje Gračaničkog jezera u okviru ovogodišnjeg Dana čišćenja plaža u EU. Drugi zvanični partneri čišćenja bili su PAMKOS (Udruženje za zaštitu životne sredine i čišćenje Kosova) i Regionalna kompanija za otpad Pastrimi. U okviru inicijative prikupljeno je više od 200 kesa smeća. S obzirom na veliki značaj koji Gračaničko jezero ima za građane Prištine kao njihovo glavno izvorište vode za piće, smatralo se važnim da se pošalje poruka o tome kako da jezero ostane bez otpada dok se tamo provodi slobodno vreme.

 

Aktivnosti tokom Dana čišćenja plaže EU nastavljene su nakon toga u Domu Evrope na Kosovu, gde je oko 30 mladih evropskih ambasadora sa Zapadnog Balkana imalo živu debatu o ekološkim pitanjima u regionu sa specijalistima za životnu sredinu EU i Mrikom Nikći, mladom ekološkinjom i influenserkom sa Kosova. Mladi evropski ambasadori sa celog Zapadnog Balkana podelili su svoje lične ideje o malim, ali značajnim koracima koji se mogu preduzeti kako bi se napravila pozitivna razlika i podržalo čisto okruženje. Primeri uključuju čišćenje i smanjenje otpada u našim zajednicama, izradu kratkih video snimaka o svesti o zaštiti životne sredine i promovisanje alternativnih načina prevoza.

 

EU kampanja Čišćenje plaže je globalna inicijativa za zaštitu okeana, koju zajedno sa Štrumpfovima organizuju EU i UN. Manifestacija se održava svakog septembra oko Svetskog dana čišćenja obale i važna je za podizanje svesti o ekološkim pitanjima. U 2022. godini, peto izdanje kampanje EU Čišćenje plaže usmereno je na mlade u okviru Evropske godine mladih. Unutar sveobuhvatne teme „Ujedinjeni protiv morskog otpada“, sledeća generacija sarađuje sa međunarodnim organizacijama, nacionalnim liderima i nevladinim organizacijama u borbi protiv ovog problema.

EU i Kosovo potpisali sporazum o prvom godišnjem programu finansiranja IPA III

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kosovo i Evropska unija su 13. septembra potpisali prvi godišnji sporazum o finansiranju u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III), u vrednosti od 63,96 miliona evra. Posle potpisivanja i stupanja na snagu Sporazuma o okvirnom finansijskom partnerstvu između EU i Kosova, ovo je bio jedan od poslednjih formalnih koraka koji omogućava postepeno isplaćivanje finansijske pomoći EU Kosovu kao deo okvirnog sporazuma o partnerstvu IPA III koji obuhvata period 2021-2027. godine. Skupština Kosova takođe će morati da ratifikuje sporazum.

Kroz 14 uzastopnih godišnjih programa finansiranja od 2007. do 2020. godine, u okviru IPA I i IPA II, EU je do sada obezbedila Kosovu više od 1,21 milijarde evra finansijske pomoći.

 

„Početnih 63,96 miliona evra iz IPA III biće iskorišćeno za povećanje konkurentnosti kosovskog poljoprivredno-prehrambenog sektora i za pomoć u ostvarivanju kriterijuma za ekonomsko pridruživanje EU. Finansiranje će nadalje biti usmereno ka poboljšanju zaštite ljudskih prava i napredovanju u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i unapređivanje obezbeđivanja opštinskih usluga i sigurnosti i javne bezbednosti na Kosovu“, rekao je ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog.

 

Godišnje finansiranje IPA III biće ukombinovano sa dodatnih 16 miliona evra od strane Vlade Kosova i finansiranjem od strane drugih partnera u iznosu od 3,8 miliona evra. EU ostaje najveći trgovinski partner Kosova i najveći pružalac finansijske pomoći.