Skip to main content

Novi rok za dodelu nagrade EU za istraživačko novinarstvo za 2022. godinu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Novi rok za podnošenje prijava za nagradu EU za istraživačko novinarstvo za 2022. godinu za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo i Srbiju je 13. maj u 23:59 časova. Pojedinci ili grupe novinara sa Zapadnog Balkana i iz Turske imaju pravo da se prijave u svim novinarskim formatima (štampanim, internet, radio i TV) koji su objavljeni ili emitovani u medijima u bilo kojoj od ovih zemalja na zvaničnim, manjinskim ili međunarodnim jezicima tokom 2021. godine.

 

Mogu da konkurišu istraživačke reportaže vezane za slobodu izražavanja, vladavinu prava, transparentnost, zloupotrebu vlasti i osnovnih prava, korupciju i organizovani kriminal. Nagradni fond u svakoj zemlji iznosi 10.000 evra, od čega 5.000 dovija prva nagrada, 3.000 druga i 2.000 evra treća nagrada.

 

Nagrade EU za istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu i u Turskoj imaju za cilj da odaju priznanje i promovišu izvanredna dostignuća istraživačkih novinara, kao i da poboljšaju vidljivost kvalitetnog novinarstva u regionu. Nagrade su deo tekućeg projekta poboljšanja kvaliteta vesti i nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji finansira Evropska unija.

YEA na Danu Evrope u Briselu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Brojni Mladi evropski ambasadori (YEA) sa Zapadnog Balkana pozvani su da učestvuju na ovogodišnjem Danu Evrope u Briselu, pridružujući se drugim YEA iz istočnog susedstva EU i Ambasadorima dobre volje iz južnog susedstva.

 

Pošto je Evropska godina mladih 2022. postavila mlade u centar pažnje, Mladi evropski ambasadori učestvovali su u događajima koje su organizovale evropske ustanove, uključujući debatu mladih koju je organizovala Generalna direkcija za obrazovanje i kulturu i fudbalsku utakmicu za podršku izbeglicama širom sveta koju je organizovala Generalna direkcija za migracije i unutrašnje poslove. Pored učešća u proslavama, YEA sa Zapadnog Balkana takođe su se sastali sa svojim kolegama iz istočnog i južnog susedstva EU kako bi razgovarali o izazovima i mogućnostima za mlade u sva tri regiona, kao i o budućoj saradnji između tih mreža.

 

Svake godine u Briselu se odvija niz aktivnosti javne diplomatije u nedelji koja prethodi 9. maju – Danu Evrope – u slavu mira i jedinstva Evrope. Cilj je da se EU približi ljudima, informišući i podižući svest o tome šta EU predstavlja: vrednosti, strukture i ustanove, kao i partnerstvo, saradnju i podršku regionima i zemljama širom sveta.

 

Ovogodišnji Dan Evrope takođe je važan trenutak da se potvrdi posvećenost EU miru, da se pokaže jedinstvo i solidarnost sa Ukrajinom i ukrajinskim narodom, i da se zauzme za univerzalne vrednosti kao što su sloboda i demokratija u globalnom poretku zasnovanom na pravilima.

Zapadni Balkan proslavio Dan Evrope

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kao i svake godine tokom više od dve decenije, 9. maja širom Zapadnog Balkana obeležen je Dan Evrope. Građani su mogli da uživaju u aktivnostima kao što su muzički koncerti, umetničke izložbe i sport. Mladi evropski ambasadori takođe su učestvovali u aktivnostima vezanim za Dan Evrope u gradovima širom Zapadnog Balkana, dajući svoj doprinos kroz radionice, diskusije i akcije podizanja svesti koje su uključivale teme kao što su ljudska prava, digitalna i zelena budućnost, izgradnja mira i jednakost polova.

 

Dan Evrope obeležava potpisivanje „Šumanove deklaracije“ 9. maja 1950. godine. To je bio ambiciozan plan za obezbeđivanje dugoročnog mira u posleratnoj Evropi i smatra se začetkom današnje Evropske unije. U svom govoru u Parizu 1950. godine, tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman izneo je svoju ideju o novom obliku političke saradnje u Evropi, koja bi rat između evropskih nacija učinila nezamislivim. Ovaj dan je prilika da se setimo Šumanove deklaracije, prvog temeljnog dokumenta u stvaranju današnje EU i da zajedno proslavimo evropske vrednosti.

Kampanja „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“ pokrenuta u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Uloga svakoga ponaosob je važna kada na govor mržnje treba reagovati pozitivnim jezikom i uzajamnim poštovanjem. To je bila jedna od ključnih poruka na pokretanju kampanje za podizanje svesti „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“, koju zajednički vode Evropska unija i Savet Evrope i koja je počela 5. maja u Beogradu.

 

Kampanja „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“ ima za cilj borbu protiv različitih oblika govora mržnje koji su usmereni na zajednice i pojedince u Srbiji, posebno na one iz ugroženih grupa i manjina. Kampanja će se sprovoditi onlajn, preko stranica društvenih mreža, kao i putem javnih događaja. Ove aktivnosti će uključiti javne ličnosti, ustanove i aktiviste, promovišući različitost i ravnopravnost u Srbiji i regionu kroz lična iskustva, svedočenja i razmenu dobrih praksi.

 
Ambasadori kampanje protiv govora mržnje u Srbiji su istaknute javne ličnosti u svetu glume: Milena Radulović, Sandra Silađev, Miloš Timotijević i Slaven Došlo, a kampanju su podržali i Mladi evropski ambasadori. Oni kažu da podržavaju kampanju jer veruju da zajedno možemo da napravimo pozitivnu promenu i učinimo naše društvo inkluzivnijim.  
Kampanja se realizuje u okviru inicijative o promociji različitosti i ravnopravnosti u Srbiji, koja je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontalni aranžman za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“. Ovaj program pruža podršku ključnim lokalnim akterima i ustanovama korisnicama u Srbiji i na Zapadnom Balkanu u borbi protiv diskriminacije, govora mržnje i zločina iz mržnje nad manjinama, pripadnicima LGBTI zajednice i drugim ugroženim grupama u srpskom društvu.

YEA učestvuju na Evropskom forumu mladih lidera

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropski forum mladih lidera, četvorodnevna hibridna konferencija, održana je u poljskom gradu Katovicama. Forum je pružio prostor mladim učesnicima iz Evropske unije, Istočne Evrope, sa Zapadnog Balkana i Kavkaza da razmisle o trenutnoj političkoj situaciji, podele iskustva i uspostave nove kontakte. Manifestacija se sastojala od panel diskusija i tematskih sesija o aspektima saradnje za evropsku omladinu, sa posebnom pažnjom usmerenom na situaciju ukrajinske omladine. Ostale teme Foruma obuhvatale su Agendu Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, Evropsku strategiju za mlade 2019-2027. i prioritete Programa EU za mlade 2021-2027, uključujući inkluziju i raznolikost, digitalnu transformaciju, životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena i učešće u demokratskom životu.

 

Ove godine Mladi evropski ambasadori (YEA) sa Zapadnog Balkana učestvovali su na manifestaciji, prisustvovali panelima, prikupljali korisne kontakte i upoznali profesionalce iz svojih oblasti rada i studija.

 

Ovo je bilo 14. izdanje ove manifestacije, koju tradicionalno organizuje SALTO-YOUTH, koja je deo PROGRAMA ERASMUS+.

Balkan Trafik festival doneo kulturu Zapadnog Balkana u Brisel

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Slavljenje balkanske muzike – od tradicionalne do narodne, od džeza do panka – Balkan Trafik festival vratio se u Belgiju na svoje 16. izdanje, sletevši u Brisel 29. aprila i završivši se 1. maja. Posle dve godine pauze manifestacija je ponovo održana uživo, s obzirom da su ublažene restriktivne mere usled koronavirusa.

 

Četvorodnevni festival na otvorenom okupio je više od 150 umetnika i muzičara, uključujući međunarodne favorite kao što su Goran Bregović, Bernard Orchestar i Rojaze. Završnog dana festivala, 10. izdanje „Giant Horo“ okupilo je trupe plesača sa celog Balkana. Zajedno su skladno plesali širom briselskog Gran plasa na završnom događaju koji je bio besplatan i otvoren za javnost.

 

Pored muzike i plesa, festival je obuhvatao i uličnu umetnost, degustaciju hrane i vina, radionice i debate. Mladi evropski ambasadori sa Zapadnog Balkana takođe su učestvovali na festivalu kao govornici i moderatori na debati o ulozi umetnosti u izgradnji mira, predstavljanjem zapadnobalkanske kuhinje na degustaciji hrane i u drugim aktivnostima.

Partneri EU i Zapadnog Balkana udružuju snage u borbi protiv dezinformacija

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Generalna direkcija Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) organizovala je 27. aprila virtuelni događaj o novim geopolitičkim posledicama lažnih informacija (dezinformacija) na Zapadnom Balkanu, sa preko 95 učesnika iz svih zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj događaj posvećen tehničkoj pomoći i razmeni informacija (TAIEX) bio je zajednička aktivnost GD NEAR, Evropske službe za spoljne poslove i država članica EU.

 

U kontekstu rata u Ukrajini, direktor za Susedstvo istok i izgradnju institucija Lorens Meredit skrenuo je pažnju na rizike koje lažne informacije stvaraju u podrivanju demokratije i bezbednosti, dok je vršiteljka dužnosti direktora za Zapadni Balkan Mikela Matuela naglasila da su sloboda izražavanja i mediji ključni elementi procesa proširenja. Vršilac dužnosti direktora za tematsku podršku, koordinaciju javnih politika i finansijskih instrumenata Matje Buske, fokusirao se na praktična rešenja za reagovanje na lažne informacije.

 

Ukupno 17 govornika iz država članica EU i ustanova EU delilo je informacije o zakonodavnom okviru EU i praktičnim studijama slučaja, kao i konkretne alate za suzbijanje dezinformacija. Učesnici skupa su zaključili da je potrebno uložiti više napora da se podigne svest i razumevanje stranih taktika manipulacije, da se uloži u kvalitetno, nezavisno novinarstvo i medijsku pismenost, kao i da se podrži dalja bilateralna ili multilateralna saradnja u borbi protiv lažnih informacija. Brzina i fleksibilnost TAIEX instrumenta viđena je kao pogodna za podršku ovim zajedničkim naporima.

EU i EBRD odvojile nova finansijska sredstva za preduzeća u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji imaće koristi od novih sredstava Evropske unije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dostupnih preko Intesa Leasing-a.

 

Intesa Leasing će firmama u Srbiji pozajmiti novu kreditnu liniju u iznosu od 5 miliona evra za lizing opreme i vozila, što će im omogućiti da ulože u svoje standarde i procese poslovanja i postanu konkurentniji na lokalnom i tržištu EU. MSP će moći da pristupe bespovratnim sredstvima Evropske unije u vrednosti do 15% ukupnog iznosa lizinga.

 

Cilj finansiranja je podsticanje malih i srednjih preduzeća da ulažu u unapređenja u tri ključne oblasti: zaštitu životne sredine, zdravlje i bezbednost i kvalitet proizvoda. Posebnu pažnju će dobiti ulaganja u zelenije tehnologije, kako bi se pomoglo malim i srednjim preduzećima da se prilagode ekološkim standardima EU i da bi se poboljšala njihova energetska efikasnost, tako da će najmanje 60 odsto svih lizinga podržati mere štednje energije.

 

Ova nova mogućnost je deo Programa podrške konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu, kojem Evropska unija doprinosi isplatama podsticaja i tehničkom pomoći, a EBRD obezbeđuje kredite. Cilj je da se pomogne malim i srednjim preduzećima da modernizuju svoje aktivnosti i iskoriste trgovinske mogućnosti u regionu Zapadnog Balkana i na širem evropskom tržištu.

EU i BiH jačaju saradnju u oblasti reakcije na prirodne nepogode

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič posetio je Bosnu i Hercegovinu u cilju jačanja saradnje na polju prevencije, pripravnosti i reagovanja na prirodne nepogode, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou. Njegova poseta dolazi u trenutku kada je zemlja ponovo potvrdila svoj interes za pridruživanje Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji koordinira zajedničke akcije za reagovanje u kriznim situacijama. Komesar je takođe prisustvovao sveobuhvatnoj vežbi reagovanja na zemljotrese koju je finansirala EU, a u kojoj su učestvovale službe spasavanja i zaštite iz Albanije, Austrije, Crne Gore, Rumunije, Slovenije i drugih međunarodnih agencija.
 
Janez Lenarčič je rekao: „Pre samo nekoliko dana Bosnu i Hercegovinu pogodila su dva zemljotresa. Ne možemo uvek da predvidimo kada i gde će se sledeći dogoditi, ali možemo da se bolje pripremimo. Stoga u potpunosti podržavam zahtev Bosne i Hercegovine da se pridruži Mehanizmu civilne zaštite EU. Uveren sam da će članstvo u našem evropskom okviru civilne zaštite obezbediti Bosni i Hercegovini da ima koristi od boljeg reagovanja u kriznim situacijama kada god dođe do velikih kriza. Zajedno možemo da zaštitimo i spasimo živote.“
 

Komesar se, između ostalog, sastao i sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i ministrom bezbednosti Selmom Cikotićem. Tokom posete komesar je takođe najavio dodatna humanitarna sredstva u iznosu od 2,5 miliona evra Bosni i Hercegovini za pokrivanje potreba izbeglica, azilanata i migranata.

EIB će podržati Zapadni Balkan u rešavanju trenutne krize

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Krajem aprila, Evropska investiciona banka (EIB) bila je suorganizator osme Međunarodne istraživačke konferencije o izgradnji otpornosti u kriznim vremenima: Uloga javnih politika. Konferencija je organizovana u saradnji sa Narodnom bankom Severne Makedonije i održana je na 30. godišnjicu monetarnog suvereniteta te zemlje. Manifestacija se bavila trenutnim izazovima, neizvesnošću koja je proizašla iz postpandemijskog prilagođavanja javnih politika i javnim politikama koje treba doneti kao odgovor na rastuće robne i energetske šokove izazvane ratom u Ukrajini. Svi ti izazovi ilustrovali su pojačanu saradnju EIB-a – kreditne ustanove EU – sa njenim partnerima u Severnoj Makedoniji i podršku koju Banka pruža ekonomskoj stabilnosti zemlje i procesu integracije u EU duže od 40 godina.  
Potpredsednica EIB-a Lilijana Pavlova naglasila je da je, kao banka EU, EIB spremna da podrži region Zapadnog Balkana u prevazilaženju trenutnih izazova. „Pored finansiranja izgradnje bezbednijih i raznovrsnijih energetskih mreža, pomažemo regionu da poveća svoju otpornost na klimatske promene i razvije nove održive projekte u okviru Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije za Zapadni Balkan. EIB je prošle godine odvojila 257 miliona evra za podršku dekarbonizaciji i prelasku na zelenu ekonomiju u regionu“, rekla je ona.  

Međunarodna konferencija pozdravila je preko 40 učesnika, među kojima su bili guverneri i članovi odbora centralnih banaka, visoki zvaničnici međunarodnih finansijskih ustanova i predstavnici regionalne i međunarodne akademske zajednice.