Skip to main content

EU i EBRD finansiraće deonicu puta od Skoplja do granice sa Kosovom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansiraju novu deonicu autoputa u Severnoj Makedoniji, od prestonice Skoplja do graničnog prelaza Blace, na granici sa Kosovom. Novi put obezbediće brže i lakše veze za trgovinu i građane.  

Bespovratna sredstva EU za investicije u iznosu od 20,8 miliona evra, kao i sredstva u iznosu od 8,8 miliona evra za tehničku saradnju za pripremu, sprovođenje i nadzor radova, biće dopunjena kreditom EBRD-a u iznosu od 167,6 miliona evra za izgradnju autoputa. Ova strateška deonica unaprediće veze kako u regionu, tako i sa Evropskom unijom. Ona je deo transportne arterije od Skoplja do Prištine, koja je poslednjih godina zabeležila povećan obim saobraćaja, a takođe je deo veće evropske putne mreže koja povezuje Švedsku sa Grčkom preko Zapadnog Balkana.

 

Novi autoput sa dve trake u svakom pravcu prolaziće paralelno sa postojećim nacionalnim putem A4, koji ima po jednu traku u svakom pravcu, izgrađenim pre više od 50 godina. To će dovesti do značajnog poboljšanja bezbednosti u saobraćaju. Takođe se očekuje da će imati pozitivan uticaj na zapošljavanje kroz povećanu povezanost i ekonomsku integraciju u regionu.

EU i EBRD podržavaju prelazak na solarnu energiju u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Planovi za dekarbonizaciju u Severnoj Makedoniji čine veliki korak napred. Evropska unija podržava javno elektroenergetsko preduzeće Elektrana na Severna Makedonija (ESM), u realizaciji projekta od 30 MW fotonaponske (PV) snage koji se sastoji od 10 MW na delu zatvorenog rudnika uglja termoelektrane Oslomej i 20 MW pored termoelektrane Bitolj. EU će kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) obezbediti bespovratna sredstva u iznosu od 5 miliona evra. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pozajmljuje 25 miliona evra kao dopunu ovom razvoju.  
Ambasador Dejvid Gir, šef Delegacije EU u Severnoj Makedoniji, rekao je: „Vidimo konkretne akcije u ostvarivanju Zelene agende za Zapadni Balkan i u pretvaranju Ekonomskog i investicionog plana u stvarnost. Investiciona bespovratna sredstva WBIF-a, kao i kredit EBRD-a, koji podržavaju prelazak elektrana Oslomej i Bitolj sa uglja na solarnu energiju, predstavljaju jasan pokazatelj da zemlja preduzima prave korake – prelazi na zelenu energiju, uz sprovođenje pravednog društvenog procesa tranzicije. Ova investicija je dugo kasnila i dolazi u pravo vreme za Severnu Makedoniju, obezbeđujući čistu i bezbednu snabdevenost energijom.“  

Nove solarne elektrane su nastavak prvog postrojenja od 10 MW PV izgrađenog na zatvorenim rudnicima uglja u Oslomeju i dokaz su dekarbonizacionog puta ESM-a i čitave zemlje. Kada prorade, novi objekti će proizvoditi skoro 48 GWh električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje 10.000 domova, a uštedeće 44.000 tona CO2 godišnje. Projekat će takođe podržati nameru EMS-a da obnovi rudnike koji su nekada snabdevali termoelektrane ugljem.

Ključevi 20 stanova predati korisnicima Regionalnog stambenog programa u Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ove nedelje je u Vlasenici, u Bosni i Hercegovini, 20 izbegličkih porodica proslavilo prijem ključeva svojih novih stanova izgrađenih u okviru Regionalnog stambenog programa (RHP). Pored korisnika, manifestaciji su prisustvovali i predstavnici EU, Vlade Republike Srpske i UNHCR-a.

 

Stefano Elero, šef saradnje u Delegaciji Evropske unije u Bosni i Hercegovini, u svom je govoru čestitao korisnicima i istakao da je EU najveći donator RHP-a, kao i da bez podrške EU nije bilo moguće izgraditi stanove u Vlasenici. Ove reči ponovio je i premijer Višković iz Vlade Republike Srpske, koji je spomenuo i doprinos opštine Vlasenica, koja je obezbedila lokaciju za izgradnju stanova i neophodnu infrastrukturu.

 

Korisnici su vrlo rado podelili svoja osećanja. Goran i Daliborka Zoranović, raseljena lica iz Kladnja u BiH, opisali su svoj stan kao „divan“, dok je Radenko Belmiš rekao da mu je laknulo što je njegova petočlana porodica najzad dobila svoj dom. U ime korisnika, gospodin Belmiš se zahvalio svim donatorima RHP-a koji su obezbedili finansijska sredstva za izgradnju stanova. Njegova žena je rekla da se naprosto nikada u životu nije bila srećnija.

EU poklonila 150 detektora za metal Oružanim snagama Bosne i Hercegovine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Zajedno sa visokim vojnim zvaničnicima iz Vojnog komiteta EU, na kraju svoje posete Bosni i Hercegovini, 27 ambasadora Političkog i bezbednosnog komiteta Evropske unije poklonilo je Bataljonu za razminiranje Oružanih snaga BiH 150 detektora za metal. Detektori su predati ministru odbrane Bosne i Hercegovine i oni su prvi deo opreme isporučene u okviru Evropske mirovne pomoći u vrednosti od 10 miliona evra koja će obuhvatiti i 34 transportna i 34 medicinska vozila.

 

Mirovni instrument EU je novi mehanizam Evropske unije za izgradnju odbrambenih kapaciteta EU i najbližih partnera Unije. Pored mere pomoći za unapređivanje i poboljšanje kapaciteta Bataljona za deminiranje Oružanih snaga BiH, EU je nedavno odobrila i meru pomoći u iznosu od 6 miliona evra za unapređenje kapaciteta Balkanske medicinske radne grupe.

 

Ambasadori su pozdravili saradnju Bosne i Hercegovine sa EU u spoljnim poslovima, bezbednosti i odbrani, što je od presudnog značaja za obostranu stabilnost i prosperitet, a u vreme neosnovane agresije Rusije na Ukrajinu – važnije nego ikada. Deo posete na visokom nivou bio je i sastanak sa trupama i komandantom misije EUFOR Alteja.

EU finansira tehničku pomoć za projekat upravljanja otpadnim vodama u Draču u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Tehnička pomoć Investicionog okvira Zapadnog Balkana (WBIF) za projekat upravljanja otpadnim vodama u Draču pokrenut je 25. maja u Tirani, u prisustvu glavnih zainteresovanih strana, uključujući i komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Drač, Nacionalnu agenciju za vodosnabdevanje i kanalizaciju i infrastrukturu za otpad, Državnu agenciju za strateško planiranje i koordinaciju pomoći, i Delegaciju EU u Albaniji, kao i predstavnike WBIF-a, Francusku agenciju za razvoj (AFD), i infrastrukturni projekat Objekat 11, koji će sprovesti projekat.

 

Cilj projekta je da se poboljšaju uslovi života i primorske životne sredine 350.000 stanovnika u dračkom regionu. Projekat će ovaj cilj postići odvajanjem atmosferske i kanalizacione mreže u regionu, smanjenjem priliva atmosferskih voda u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda kako bi se maksimalno povećala količina kanalizacione vode i biološko opterećenje postojećeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, korišćenjem istog u maksimalnom kapacitetu, i izbegavanjem direktnog ispuštanja tokom padavina. Ovaj infrastrukturni poduhvat poboljšaće kvalitet površinskih i podzemnih voda u regionu i Jadranskom moru, čime će pozitivno uticati na biodiverzitet (prilagođavanje klimatskim promenama) i turizam (ekonomski razvoj).

 

Kanalizaciona mreža u Draču je stara, napravljena od betonskih cevovoda koji su skloni infiltraciji, bez odgovarajućeg nagiba i podložna je zapušavanju. Većina kanalizacionih sistema je kombinovana i prikuplja otpadne vode zajedno sa kišnicom. Značajne količine otpadnih voda otiču u more usled loše povezanosti, infiltracije otpadnih voda i prelivanja tokom suvog i kišnog vremena.

 

Evropska unija je putem WBIF-a obezbedila bespovratnu tehničku pomoć u iznosu od 500.000 evra. Procenjeni ukupni investicioni troškovi Projekta upravljanja otpadnim vodama u Draču iznose oko 40 miliona evra i planirano je da se finansiraju putem kredita AFD-a i iz lokalnih izvora.

Kosovski projekat među dobitnicima Nagrada za evropsko nasleđe 2022.

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija i Europa Nostra objavile su dobitnike Nagrada za evropsko nasleđe / nagrada Europa Nostra za 2022. godinu. Godišnja nagrada EU za kulturno nasleđe nagrađuje 30 izvrsnih inicijativa i izvanrednih ličnosti iz 18 evropskih zemalja, predstavljajući najnoviji razvoj i prioritete vezane za politiku i praksu kulturnog nasleđa u Evropi.

 

Kategorije nagrada uključuju očuvanje i adaptivnu ponovnu upotrebu, istraživačko obrazovanje, obuku i veštine, uključenost građana i podizanje svesti i šampione kulturnog nasleđa.

 

Ove godine, projekat „Lumbardhi Public Again“  iz Prizrena, bio je među dobitnicima u  kategoriji angažovanja građana i podizanja svesti. „Lumbardhi Public Again“ je inicijativa za spas bioskopa Lumbardi od privatizacije i rušenja, i za njegovo vraćanje u stanje koje će mu omogućiti da ponovo bude mesto kulturnog nasleđa otvorenog za sve. Bioskop, koji se sastoji od zatvorene sale i bioskopa na otvorenom, izgrađen je pedesetih godina prošlog veka i uživao je veliku popularnost u Prizrenu do kraja osamdesetih. Nakon kampanja 2007. i 2014. godine, organizacije civilnog društva DokuFest i EC Ma Ndryshe pokrenule su Fondaciju Lumbardi 2015. godine. U proteklih sedam godina fondacija je ostvarila svoje osnivačke ciljeve. Oživljavanje bioskopa putem renoviranje i hitnih intervencija, u saradnji sa CHwB Kosovo i brojnim lokalnim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, omogućilo je da blizu 1.000 javnih programa dopre do više od 100.000 korisnika i posetilaca.

Program ADRION raspisuje novi konkurs za univerzitete, istraživačke centre i poslovne institucije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Jadransko-jonski program (ADRION), koji radi u istoimenoj oblasti, raspisao je novi konkurs koji se odnosi na univerzitete i istraživačke centre, kao i na poslovne institucije. Cilj ovog petog vanrednog konkursa za podnošenje predloga je podizanje sposobnosti i veština u oblastima koje se smatraju od strateškog značaja za ovu oblast, premošćavanje do novog programskog perioda i održavanje morskih/pomorskih, ekoloških i društvenih inovacionih tema.

 

Poziv je usmeren na sledeće teme: plava ekonomija, društvene inovacije, obnovljiva energija i kružna ekonomija. Cilj projekta je da se razviju pripremne mere za aktiviranje zajedničkih programa na master nivou koji će trajati do 2027. godine. Projekti koji odgovaraju ciljevima konkursa treba da budu strateški i dobiće bespovratna sredstva u okviru programa ADRION, Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) 2021-2027.

 

Predlozi projekata će dobiti doprinos EU (Evropski fond za regionalni razvoj i IPAII) od najviše 1 milion evra.

U Tirani proglašeni dobitnici regionalne nagrade Butterfly za inovaciju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Regionalne nagrade Butterfly (Leptir) za inovaciju dodeljene su za šest pobedničkih inovacionih ideja iz regiona na ceremoniji održanoj 28. juna u Tirani.

Dobitnici prvih regionalnih nagrada Butterfly za inovaciju su:

 

Nagrada za inovaciju u industriji: Orjon Roji, Albanija

Nagrada za Univerzitetske inovacije: TiPy-AIR Univerzitet u Banjaluci, Bosna i Hercegovina

Nagrada za zelenu inovaciju: GoBeyond, Kosovo

Nagrada za inovaciju mladih: GuesTool, Crna Gora

Nagrada za inovaciju za žene: WISE grupa, Severna Makedonija

STEM (nauka, matematika, inženjerstvo i tehnologija) nagrada za inovaciju: BIOIRC, Srbija

 

Svi dobitnici će dobiti priliku da promovišu svoje rešenje kroz mrežu kontakata i medijsko prisustvo RCC-a, dobiće tehničku podršku za mentorstvo u vrednosti od 5.000 evra i priliku da upoznaju potencijalne dodatne investitore. Ceremonija dodele nagrada, koju su zajedno organizovali RCC i Evropska komisija, održana je na marginama Ministarskog sastanka Upravne platforme Zapadnog Balkana za istraživanje i inovacije i obrazovanje i obuku, čiji je domaćin Evropska komisija.

 

Ceremonija dodele nagrada vrhunac je duže procedure koja je zvanično pokrenuta u decembru prošle godine tokom Foruma o inovacijama i poslovanju Butterfly. Regionalnu nagradu Butterfly za inovaciju finansira Evropska unija.

EU i EBRD pomažu malim i srednjim preduzećima u BiH da se digitalizuju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) daje kredit od 5 miliona evra ProCredit banci u Bosni i Hercegovini, uz podršku bespovratnih sredstava Evropske unije (EU), u okviru nedavno pokrenutog programa Go Digital u Bosni i Hercegovini. Ovaj postupak će biti iskorišćen za pomoć malim preduzećima da ulože u digitalizaciju poslovnih procedura i za unapređivanje produktivnosti, učinkovitosti i otpornosti.

 

Mala i srednja preduzeća (MSP) moći će da apliciraju za sredstva za ulaganje u hardver i softver za projekte digitalne transformacije u oblasti digitalnih komunikacija, informacione i IT bezbednosti, upravljanja digitalnim kompanijama i procesima i uslugama digitalne proizvodnje. Cilj je da se podstakne digitalna transformacija malih i srednjih preduzeća i da ona postanu konkurentnija na tržištima EU i u skladu sa standardima koje zahtevaju direktive EU.

 

Pored kredita, MSP će imati koristi od podsticaja u vrednosti do 15% od ukupnog iznosa kredita. Te podsticaje finansira EU.

 

EU je obezbedila bespovratna sredstva (grantove) u iznosu od 9 miliona evra za podsticajna plaćanja, savetodavne usluge i programsku tehničku pomoć za zajednički program EBRD-EU Go Digital u Bosni i Hercegovini, dok je EBRD obezbedila kredite u iznosu od 40 miliona evra. Program će biti praćen aktivnostima nemačke agencije za međunarodnu saradnju GIZ, koja će sarađivati sa Vladom i zainteresovanim stranama kako bi pomogla u izgradnji ekosistema za digitalizaciju, automatizaciju i inovacije, uključujući habove za digitalne inovacije, u skladu sa najboljim praksama EU.

 

Novi program Go Digital u Bosni i Hercegovini direktno doprinosi digitalnoj agendi Evropske komisije za Zapadni Balkan, koja ima za cilj da podrži tranziciju privatnog sektora i pomogne preduzećima da u potpunosti obezbede prednosti digitalne transformacije privrede.

EU donirala IT i laboratorijsku opremu Upravi za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija je donirala 1.250 laptopova, računara, servera, firewall-a i druge visokokvalitetne laboratorijske opreme Upravi za indirektno oporezivanje (ITA) u Bosni i Hercegovini (BiH). Oprema je vredna ukupno 2,3 miliona evra i pomoći će ITA-i da poboljša svoje svakodnevno poslovanje, primeni kvalifikovane digitalne potpise, pojednostavljene carinske i poreske procedure i dodatno poboljša učinak carinske laboratorije.

 

Šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u BiH ambasador Johan Satler posetio je 21. juna carinsku laboratoriju Uprave za indirektno oporezivanje u Ramićima kod Banja Luke i zajedno sa direktorom Mirom Džakulom obišao prostorije ITA BiH i pregledao doniranu opremu.

 

ITA BiH će od 1. avgusta početi da koristi novi kompjuterizovani tranzitni sistem na nacionalnom nivou. Implementacija novog Zakona o carinskoj politici će od 1. avgusta omogućiti primenu pojednostavljenih carinskih procedura.