Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, i prvi put i Ukrajina, Republika Moldova i Gruzija na njihovim putanjama prema pridruživanju Evropskoj uniji. Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i pružanje jasnih smernica za predstojeće prioritete u reformama. Pridruživanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, u potpunosti zavisno o objektivnom napretku postignutom od strane svake zemlje.

Zapadni Balkan

Napredak u reformama za pristupanje EU uglavnom je zastao, jer je Crna Gora patila od duboke polarizacije i političke nestabilnosti u izveštajnom periodu. EU pozdravlja formiranje novog parlamenta i formiranje vlade, od koje se očekuje da brzo pokaže kapacitet i posvećenost putu Crne Gore prema EU i sprovede reforme vezane za pristupanje EU. Uopšteno, napredak u pregovorima o pristupanju zavisiće od reformi u oblasti vladavine prava (tj. ispunjenja privremenih mera utvrđenih u Poglavljima 23 i 24). Crna Gora se i dalje potpuno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Srbija je nastavila s implementacijom reformi vezanih za pristupanje EU, uključujući oblast vladavine prava. Srbija je počela s primenom ustavnih amandmana iz 2022. godine kako bi ojačala nezavisnost pravosuđa i usvojila nova medijska zakonodavstva. Implementacija ovoga može značajno poboljšati regulatorno okruženje. Međutim, potrebne su dalje izmene kako bi u potpunosti bile u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija mora poboljšati, kao prioritet, usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Takođe su potrebni dalji rad i politička posvećenost kako bi se sprovele reforme u oblasti vladavine prava. Procena Komisije ostaje da je Srbija tehnički ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Srbija mora potpuno sarađivati i preduzeti sve potrebne korake kako bi obezbedila odgovornost za nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra i napad na KFOR 29. maja. Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, iako je postignut dogovor u EU-facilitiranom dijalogu, kako Srbija tako i Kosovo još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za obe strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

U Severnoj Makedoniji, vlasti su dosledno izjavljivale da je pristupanje EU njihov strateški cilj. Severna Makedonija nastavila je potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP). Zemlja je takođe ostvarila određeni napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i upravljanje migracijama. Kao zemlja koja pregovara, Severna Makedonija mora ispuniti implementaciju reformi vezanih za EU, uključujući u pravosuđu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama i javnu nabavku. Severna Makedonija se obavezala da će pokrenuti i postići relevantne ustavne promene kao prioritet, s ciljem da uključi građane koji pripadaju drugim narodima. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Severnu Makedoniju u julu i očekuje brzo praćenje, s ciljem otvaranja pregovora o ovom klasteru do kraja godine.

Albanija je nastavila pokazivati odlučnost u sprovođenju EU reformi i ostvarivanju napretka u reformama u „fundamentalnom klasteru“. Nastavljeno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU takođe je snažan signal strateškog izbora zemlje za pridruživanje EU. Potrebni su dalji napori u oblastima slobode izražavanja, pitanjima manjina i vlasničkim pravima, kao i u ključnim oblastima vladavine prava, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Albaniju u julu i očekuje brzo praćenje. Cilj je otvaranje pregovora o klasteru 1 (fundamentalni) do kraja godine.

U Bosni i Hercegovini, prošlogodišnje dobijanje statusa kandidata donelo je potrebnu pozitivnu dinamiku. Nova vlada je brzo formirana nakon izbora i počela je s implementacijom reformi, posebno kroz amandmane koji uvode provere integriteta u pravosuđu. Ipak, potrebni su dalji napori. To uključuje usvajanje važnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa i nastavak sa ustavnim i izbornim reformama, koje su od najvećeg prioriteta za obezbeđivanje jednakih prava za sve građane. Takođe je važno očuvati ustavni poredak zemlje. Seperatističke i autoritarne mere u entitetu Republika Srpska nisu u skladu s evropskim putem. Potrebni su dalji napori za Bosnu i Hercegovinu kako bi ispunila ključne prioritete utvrđene u mišljenju Komisije o njenoj aplikaciji za članstvo. Stoga Komisija preporučuje otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima članstva.

Kosovo ostaje posvećeno svom evropskom putu. Nastavilo je dobrovoljno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući osudu ruskog rata agresije protiv Ukrajine i primenu restriktivnih mera protiv toga. Period izveštavanja obeležen je legislativnim postignućima, uključujući važnu reformu izbornog sistema. Ipak, potrebno je još rada, uključujući i plan akcija o reformama pravosuđa. Od 1. januara 2024. godine, vizna liberalizacija za Kosovo će stupiti na snagu. Situacija na severu Kosova bila je pogođena nekoliko kriza, poslednja od njih je bila nasilan napad na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine. Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, iako je postignut sporazum u EU-facilitiranom dijalogu, kako Kosovo tako i Srbija još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

Sledeći koraci

Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije od danas i donese odluke o koracima koji slede u procesu proširenja.

Danas je Evropska komisija usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem da unapredi neke od koristi članstva u regionu pre pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza neophodnu socijalno-ekonomsku konvergenciju. Cilj je omogućiti partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. Isplate će se vršiti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Paketa proširenja i programa ekonomske reforme zemalja (PER). Agenda reformi će biti predmet konsultacija, ocene i usvajanja od strane Komisije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra, danas približavamo ekonomije Zapadnog Balkana EU. Potencijal ovog Plana rasta je izuzetan. Ovaj Plan rasta može udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro profitira iz ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radne snage, jedinstveno evropsko područje plaćanja, transport, energetiku i digitalno jedinstveno tržište.“

Sledeći koraci

Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da ispita predlog za Fond u okviru paketa pregleda srednjeročnih finansijskih okvira (MFF). Kada bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvano da dostave svoje individualne reformne agende u kojima će opisati socijalno-ekonomske i osnovne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda od 2024. do 2027. godine. Srbija i Kosovo moraju konstruktivno učestvovati u dijalogu o normalizaciji odnosa, koji vodi Visoki predstavnik EU, kao neophodan preduslov.

Hvala puno, premijeru, dragi Edi,

Herr Bundeskanzler,

Dragi prijatelji,

Kakva priča koju smo upravo videli na ekranu, kakva priča. I kakva je moćna poruka da je to ne samo deseti Berlinski proces već prvi put u zemlji zapadnog Balkana. Snažna poruka u svetu koji si opisao, Edi, gde smo svedoci užasnog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Ukrajina se bori za svoj suverenitet i teritorijalni integritet i za naše vrednosti. Takođe smo videli gnusni teroristički napad Hamasa koji je ubio više od 1.400 ljudi, muškaraca, žena, dece, beba, samo zato što su Jevreji. Živimo na zapaljenoj planeti. Izaziva nas GenAI. U ovim vremenima, potrebni su vam najbolji prijatelji. I rekao si, ti si najbolji prijatelj kog možemo poželeti. Dozvolite nam da radimo tako da se pridružite Evropskoj uniji koja je dokazala da je moguće zajedno imati trajni mir i održivi prosperitet.

I zaista, kakva moćna poruka juče, kada smo započeli registraciju u Tirani College of Europe. A ti mladi studenti će sada studirati evropske poslove. Oni dolaze iz Albanije, celog Zapadnog Balkana, iz Evropske unije. Kakva moćna poruka za sledeću generaciju koja će prenositi ideju Evropske unije napred.

Berlinski proces je, kako ste rekli, počeo 2014. I vredi pogledati papire iz tog vremena: „Cilj da se ostvari stvarni napredak u procesu reformi i regionalnoj ekonomskoj saradnji.“ Zato smo ovde. A mi smo već sa našim Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra postavili dobre temelje. Isporučuje. Polovina Plana, 16 milijardi evra, zapravo je već realizovana. Ali treba učiniti više. I želim da se fokusiram nekoliko minuta na to.

Naše ekonomije, Zapadni Balkan i jedinstveno evropsko tržište, još uvek su previše udaljeni. Ekonomije Zapadnog Balkana su 35% proseka EU. Dakle, zaista moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu. I to je ono o čemu se radi u Planu rasta. Znamo da je, iz iskustva proširenja, snaga proširenja naravno u vrednostima koje nas spajaju sa zemljama koje su se korak po korak pridružile Evropskoj uniji. Ali druga moć je ekonomski razvoj. Kad god je došlo do proširenja, ne samo one zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji imale su ogroman podsticaj u svom ekonomskom razvoju jer su pristupile Jedinstvenom tržištu, već je i Evropska unija napredovala jer je jedinstveno tržište postalo veće.

I ovo je sada princip Plana rasta. U osnovi želimo da u određenim oblastima otvorimo vrata jedinstvenog tržišta, jedinstvenog evropskog tržišta, kompanijama sa Zapadnog Balkana. I to sada moramo da osmislimo. Otvaramo ga u oblastima kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija, jedinstveno digitalno tržište EU i, što je veoma važno, olakšavanje bezgotovinskog plaćanja sa jedinstvenim evropskim platnim područjem, da navedemo samo nekoliko elemenata.

Ali, naravno, otvaranje vrata nije dovoljno. Zemlje zapadnog Balkana takođe treba da upotpune svoje zajedničko regionalno tržište. A to znači da je uslov da i zemlje Zapadnog Balkana svojim susedima daju pristup svom tržištu [da svojim susedima daju pristup svom tržištu]. Drugim rečima, ako okrenem, ako postoje blokade, jedino možete da blokirate sebe. Ostali će krenuti dalje.

A da bismo krenuli dalje, potrebne su reforme, duboko ukorenjene reforme, takođe da bi se poboljšala poslovna klima, da bi okruženje postalo privlačnije. Ove reforme će biti praćene finansiranjem investicija iz Evropske unije, ako do njih dođe. Ovaj plan rasta je veoma snažan podsticaj. To je podsticaj da se vrata ekonomski otvore, ali i da se traži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se urade neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija.

Samo zajedničkim radom dovešćemo Zapadni Balkan tamo gde i pripadate, u srce Evropske unije. Istorija je, zaista, u pokretu. Moja poruka je: Ovo je sada odlučujući trenutak. Ne propustite priliku, zgrabite priliku, iskoristite trenutak i radimo zajedno sa vama na tome.

Mnogo hvala, Edi.