Skip to main content

Osnovna škola u Sarajevu dobila novi izgled uz podršku EU i EBRD

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Osnovna škola Ćamil Sijarić, izgrađena pre gotovo 40 godina i teško oštećena tokom rata, jedna je od najstarijih i najvećih škola na području Dobrinje u Sarajevu i trenutno je pohađa više od 950 dečaka i devojčica. Iako je u međuvremenu nekoliko puta renovirana, škola je imala velike gubitke toplote jer su fasada, krov i prozori bili energetski neefikasni. Kada je kanton Sarajevo odlučio da krene u veliku rekonstrukciju javnih zgrada, ova škola identifikovana je kao jedan od prioriteta.

 

Uz finansiranje Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske unije (EU) i Austrije, Kanton Sarajevo pokrenuo je 2020. godine program obnove 40 javnih zgrada, uglavnom obrazovnih ustanova, kao što su jaslice, škole, studentski domovi i domovi zdravlja. Program ima za cilj da te zgrade učini energetski efikasnijim i smanji energetske troškove, kao i da dovede do smanjenja emisije CO2. Za prvu fazu programa izabrano je 15 zgrada, od kojih je do sada rekonstruisano 13.

 

EU je obezbedila bespovratna sredstva u iznosu od 2 miliona evra za ovaj program.

 

Rekonstrukcija javnih zgrada deo je Akcionog plana EBRD-a za Zeleni grad za Kanton Sarajevo, zajedno sa drugim investicijama u oblasti, kao što su vodna infrastruktura, gradski saobraćaj i daljinsko grejanje. Projekte Zelenog grada u Sarajevu podržavaju Evropska unija, Austrija, Japan, Centralnoevropska inicijativa, Italija i Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Ambasadorka EU u poseti opštini Kolašin: 9 miliona evra za infrastrukturne probleme Kolašina

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Brojni projekti kroz koje Evropska unija podržava Opštinu Kolašin i načini na koje bi se ta podrška mogla nastaviti bile su teme obrađene tokom posete šefa Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Kolašinu. Ambasadorka Oana Kristina Popa sastala se sa gradonačelnikom opštine Vladimirom Martinovićem i korisnicima sredstava EU sa područja opštine Kolašin. Oni su razgovarali o podršci koju EU kontinuirano pruža lokalnoj zajednici i mogućnostima da se zajedničkim trudom pomogne lokalnom stanovništvu i razvoju Kolašina.

 

Dobra pristupačnost i pouzdana saobraćajna infrastruktura od suštinskog su značaja za rastuću privredu Kolašina, posebno za turizam, rekala je ambasadorka Popa, navodeći da Evropska unija pruža podršku Opštini u svakom segmentu razvoja. Evropska unija uložila je preko 9 miliona evra za rekonstrukciju dve deonice pruge Beograd–Bar na teritoriji Opštine, a isti iznos izdvojen je za rešavanje infrastrukturnih problema grada. „Što se tiče komunalne infrastrukture, koja je neophodna kako za poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva, tako i za pružanje usluga sve većem broju posetilaca, EU je izdvojila blizu 9 miliona evra kako bi pomogla opštini da unapredi vodovodni sistem i izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu mrežu“, objasnila je Popa.

 

Ambasadorka Popa posetila je i državno skijalište Kolašin 1600, i pozvala sve koji su u prilici da urade isto i iskoriste zahuktalu zimsku sezonu da uživaju u skijaškim stazama i gostoprimstvu Kolašinaca. Što se tiče EU, rekla je ambasadorka Popa, ona će nastaviti da podržava trud lokalne zajednice da Kolašin učini još lepšim mestom za život i boravak.

EU podržava izgradnju novih prostorija za Prirodno-matematički fakultet na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog i rektor Univerziteta u Prištini (UP) prof. dr Ćerim Ćerimi su 23. februara obeležili početak izgradnje novih prostorija za Prirodno-matematički fakultet (FMNS).

 

Izgradnja novih prostorija fakulteta, vrednih 8,9 miliona evra, deo je šireg programa EU za zapošljavanje i obrazovanje i jedan je od mnogih projekata obrazovne infrastrukture koji finansira EU na Kosovu. Dok će EU finansirati izgradnju prostorija, Univerzitet u Prištini će obezbediti nameštaj i laboratorijsku opremu u vrednosti od 5 miliona evra. „Ovo je još jedna investicija EU u obrazovanje na Kosovu. Od 2007. do 2022. godine EU je uložila 85 miliona evra u razvoj obrazovnog sistema na Kosovu kako bi pomogla studentima i akademskoj zajednici da se stvore mogućnosti slične onima u EU i doprinela ekonomskom razvoju vođenom znanjem i otvaranju radnih mesta“, rekao je ambasador Sunjog.

 

Očekuje se da će građevinski radovi biti završeni do juna 2024. godine.

Paket energetske podrške: EU dodelila 75 miliona evra Kosovu kao pomoć u rešavanju energetske krize

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kosovo će dobiti prvu tranšu u vrednosti od 75 miliona evra, koja je deo paketa EU za energetsku podršku Zapadnom Balkanu od milijardu evra koji su stvorile EU i njene države članice kako bi pomogle regionu da prevaziđe energetsku krizu i veliki porast cena energije izazvan neopravdanom i neizazvanom ruskom invazijom Ukrajine.

 

Ceo paket će biti isporučen u dva dela od po 500 miliona evra, pri čemu će se prvi, koji će biti odmah isporučen, fokusirati na pružanje direktne podrške većini pogođenih porodica i preduzeća, a drugi na tranziciju regiona ka čistoj energiji i smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. „Ruska neizazvana i neopravdana invazija na Ukrajinu imala je uticaj na ceo svet, izazivajući energetsku i prehrambenu krizu. Posledice tih kriza najteže podnose osetljivije privrede, a EU je preduzela mere i da podrži Ukrajinu da se odbrani od invazije i da pomogne svojim partnerima da se nose sa krizom“, rekao je ambasador Sunjog.

 

EU je i dalje najveći pružalac finansijske pomoći Kosovu, sa 1,2 milijarde evra obezbeđenih kroz Instrumente pretpristupne pomoći (IPA) I i II, od 2007. do 2022. godine. Sada se pruža dalja finansijska pomoć kroz IPA III. EU je takođe najveći trgovinski partner Kosova.

Sarajevo je domaćin panel diskusije o evoluciji propagandnih narativa o Ukrajini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Povodom prve godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu, Služba Evropske unije za spoljno delovanje (EEAS) i Kancelarija EU u Bosni i Hercegovini organizovali su 24. februara 2023. godine u Sarajevu panel diskusiju „Evolucija propagandnih narativa o Ukrajini“. Diskusija je okupila paneliste sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine i sa Bliskog istoka.

 

Ambasador Johan Satler, šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u BiH izjavio je: „Ovaj rat se ne odvija samo na bojnom polju. On se odvija i u mnogim drugim oblastima, uključujući i informativni prostor. Mehanizmi za manipulaciju informacijama koje je Rusija stvorila, uključujući i godine koje su prethodile ratu, postali su moćno ratno sredstvo koje se koristi na globalnom nivou. Integritet, profesionalno novinarstvo i snažno civilno društvo ključni su u ratnim vremenima, kada se odvija manipulacija informacijama i širenje dezinformacija.“

 

Panel diskusija je deo šire aktivnosti EU pod nazivom „Povezivanje medijskih zajednica u doba dezinformacija“, koja se održava 24. i 25. februara u Sarajevu. Okuplja novinare, fektčekere, medijske profesionalce i akademike sa Zapadnog Balkana, iz zemalja Istočnog partnerstva, sa Bliskog istoka, iz Severne Afrike i šire. Cilj aktivnosti je povećanje prekograničnih sinergija, kao i mapiranje potreba medijskih zajednica i podrška njihovom radu.

EU menja živote Albanaca nabolje

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Savet ministara je 22. februara 2023. godine u načelu odobrio potpisivanje Sporazuma o finansiranju između Evropske komisije i Republike Albanije o Godišnjem akcionom planu (AAP) za 2022. godinu u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III. Doprinos EU od 82,6 miliona evra podržaće šest aktivnosti u oblasti životne sredine, mladih, demokratije, usklađivanja pravnih tekovina EU, borbe protiv organizovanog kriminala i pravosuđa.

 

Sporazum o finansiranju sada će potpisati Evropska komisija, a zatim će biti dostavljen albanskim vlastima na potpisivanje i dalje odobravanje u Savetu ministara. Instrument pretpristupne pomoći IPA podržava zemlje kandidate za EU u usvajanju i sprovođenju ključnih političkih, institucionalnih, socijalnih i ekonomskih reformi u cilju usklađivanja sa vrednostima EU i progresivnog usklađivanja sa pravilima, standardima i politikama EU.

Globalne investicije EIB-a dostigle su 824 miliona evra na Zapadnom Balkanu u 2022. godini, uz dodatnih 11,2 miliona evra bespovratnih sredstava

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska banka je u 2022. godini kroz svoj ogranak posvećen aktivnostima van Evropske unije — EIB Global — uložila 824 miliona evra širom Zapadnog Balkana kako bi ubrzala održivu povezanost, čistu životnu sredinu, zelenu tranziciju, digitalizaciju i rast privatnog sektora. Ovi projekti doprinose sprovođenju Ekonomskog i investicionog plana EU za region i inicijative EU Global Gateway. Povrh toga, Banka je pokrenula 11,2 miliona evra bespovratnih sredstava za pokretanje projekata održivog, urbanog razvoja, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Najveći deo ovih sredstava, 75 odsto, dodeljen je projektima vezanim za železnicu i plovne puteve da bi se obezbedio održiviji, bezbedniji i efikasniji prevoz kroz, dok je ostatak sredstava uložen u mala preduzeća, zaštitu životne sredine i digitalizaciju.

 

Kao jedan od glavnih aktera Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), EIB Global razvija i sprovodi investicije u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, međunarodnim finansijskim institucijama i privredama Zapadnog Balkana. Ovaj pristup u duhu Tima Evropa optimizuje upotrebu finansijskih sredstava raspoloživih za preko potrebne investicije. Banka EU takođe je osmislila inovativne finansijske instrumente, uključujući kombinaciju zajmova, garancija, saveta i grantova, u okviru Evropskog fonda za održivi razvoj plus (EFSD+), kako bi podržala opštine, proizvođače električne energije, korporacije, mala preduzeća i komercijalne banke sa ulaganjima u energetski, konektivni i digitalni sektor.

Beogradski FEST započinje sa uzbudljivim izborom međunarodnih filmova

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dugo očekivani FEST zvanično je počeo u Beogradu, predstavljajući neke od najboljih i najuzbudljivijih novih filmova iz celog sveta. Festival, koji traje od 1971. godine, postao je jedan od najvažnijih događaja u međunarodnom filmskom kalendaru. Ovogodišnje izdanje, koje traje od 24. februara do 5. marta, sadrži preko 100 filmova iz 50 zemalja, sa fokusom na promociju talenata i inovativnog pripovedanja. Četrnaest filmova evropskih autora deo su glavnog takmičarskog programa!

 

Posle svake projekcije nekog od tih filmova, gledaoci će moći da glasaju za najbolji evropski film. Pobednik će dobiti Nagradu publike, koju će 5. marta na zatvaranju festivala objaviti ambasador Evropske unije  u Srbiji Emanuele Žiofre. Svaka od više od 100 projekcija filmova počinje trejlerom sa insertima iz srpskih filmova koje je podržala Kreativna Evropa.

 

EU i dalje ponosno podržava srpsku kinematografiju. Pored pokroviteljske podrške brojnim vrhunskim filmskim i serijskim ostvarenjima kroz Kreativnu Evropu (Otac, Nečista krv, Leto kada sam naučila da letim, Strahinja, Zlogonje, Mrak, Mraz, Crna svadba, Područje bez signala), Delegacija Evropske unije u Srbiji podržava i nekoliko filmskih festivala u Srbiji, među kojima je i FEST.

 

FEST je poznat po svojoj živoj atmosferi i snažnom duhu zajednice, sa hiljadama filmskih entuzijasta iz celog sveta koji se svake godine okupljaju u Beogradu kako bi slavili filmsku umetnost. Ovogodišnji festival obećava da neće biti izuzetak, uz uzbudljiv program projekcija, razgovora i događaja koji će predstaviti najbolje od savremene kinematografije.

Prilika za mlade umetnike: Mentorstvo i rezidencijalni program u Parizu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Program rezidencijalnih boravaka mladih umetnika jedinstven je program jer nudi ne samo tromesečnu rezidenciju za mlade umetnike iz regiona u Parizu, već i mentorski program koji podrazumeva da mladi umetnici razvijaju svoje veštine u saradnji sa iskusnim i renomiranim evropskim umetnicima, rečeno je na prezentaciji Programa kojoj su prisustvovali mladi umetnici iz Srbije.

 
Institut Evropske investicione banke (EIB) objavio je poziv za podnošenje prijava u okviru programa Artists Development Residency (ADP) za 2023. godinu, u saradnji sa Cite internationale des arts (Pariz), za umetnike mlađe od 35 godina iz zemalja kandidata za članstvo u EU.  

Evropska unija godinama podržava i ulaže u razvoj kreativne industrije u Srbiji, a program EIB-a je odlična prilika za mlade umetnike da se profesionalno razvijaju.

Nova studija pokazuje otpornost i reakciju suseda EU tokom pandemijske krize

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Nova studija Evropske fondacije za obuku (ETF) i Eurofounda pokazuje otpornost i reakciju sa kojima su se građani EU i deset susednih zemalja suočili tokom pandemije koronavirusa. Izveštaj, Living, working and COVID-19, pokazuje da su, uprkos izazovima, građani Albanije, Gruzije, Jordana, Kosova*, Libana, Moldavije, Maroka, Severne Makedonije, Palestine* i Tunisa i dalje optimistični.

 

Nalazi naglašavaju značaj ulaganja u obrazovanje i potencijal rada na daljinu kao sredstva za fleksibilnost i ravnotežu između poslovnog i privatnog života i nudi mapu puta za građane u susedstvu EU za izgradnju bolje budućnosti za sve.

 

Izveštaj potvrđuje ulogu razvoja veština građana u susedstvu EU kako bi se stvorila bolja budućnost za njih i njihove zajednice. Sa predstojećom Evropskom godinom veština, ovaj izveštaj je poziv na akciju za razvoj osnovnih veština. Inicijativa EU će podržati mala i srednja preduzeća u rešavanju problema nedostatka veština i promovisati prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radne snage kako bi se pomogli socijalni ciljevi EU do 2030. godine, koji uključuju 60% odraslih koji učestvuju u godišnjoj obuci i 78% zaposlenih.

 

Istraživanje „Život, rad i COVID-19“, koje je Eurofound prvi put pokrenuo početkom 2020. godine, ima za cilj da obuhvati širok uticaj pandemije na rad i živote građana EU. Peti krug istraživanja, koji je sproveden u proleće 2022. godine, takođe baca svetlo na novu neizvesnu stvarnost izazvanu ratom u Ukrajini, rekordno visoku inflaciju i oštar rast troškova života. Izveštaj Eurofound-ETF pruža sveobuhvatnu sliku uticaja koronavirusa na živote i egzistenciju ljudi u EU i susednim zemljama.