Skip to main content

Area of Cooperation: Healthcare

Promovisanje zdravog rasta i razvoja u sarajevskim predškolskim ustanovama

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od EU osnažuje prosvetne radnike i roditelje za optimalan razvoj deteta u opštini Centar Sarajevo u Bosni i Hercegovini.

Institut za populaciju i razvoj (IPR), organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, proveo je 2019. godine istraživanje u kojem je učestvovalo 127 prosvetnih radnika u Kantonu Sarajevo. Cilj je bio identificirati njihove potrebe za dodatnom stručnom podrškom u provođenju programa zdravog rasta i razvoja, koji ima podršku Ministarstva obrazovanja, nauke i mladih Kantona Sarajevo. Tokom ovog procesa, IPR je prepoznao neophodnost kontinuiranog rada sa decom predškolskog uzrasta. Koristeći rezultate istraživanja iz 2019. i uz vodstvo stručnjaka, razvili su obrazovni paket za poboljšanje emocionalnih i društvenih veština dece.

Ovaj paket je posebno dizajniran da odgovori na potrebe roditelja i vaspitača. Kako bi pružio odgovarajuće smernice za njegovo korištenje i efikasno zadovoljio potrebe dece uzrasta od četiri do šest godina, IPD je pokrenuo dodatni projekat pod nazivom „Promovisanje zdravog rasta i razvoja dece u predškolskim ustanovama Općinskog centra Sarajevo“. Ovaj projekat se realizuje u okviru programa ReLOaD2, koji finansijski podržava Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (PUNR).

“ Napravili smo veb platformu ‘Zdrav rast i razvoj’, omogućavajući roditeljima da učestvuju u onlajn kursevima obuke i steknu praktične uvide koje mogu da vežbaju zajedno sa svojom decom.“

Prema riječima koordinatora projekta Amera Džekmana, inicijativom je obuhvaćeno 19 predškolskih ustanova i uključeno je 50 vaspitača iz ove opštine. Ovi edukatori su učestvovali u dvodnevnim radionicama sa ciljem da unaprede svoje veštine i kompetencije potrebne za realizaciju projekta. Svaka predškolska ustanova dobila je „kutiju za vrtić“ sa izborom praktičnih alata koji olakšavaju rad sa decom. Naime, u kutijama vrtića nalaze se lutke Hana i Dado, koje su postale sastavni dio svakodnevnog života dece u Općinskom centru Sarajevo.

Džekman pojašnjava da ove lutke služe kao sredstvo za igru da vaspitači daju vrijedne smjernice za zdrav rast i razvoj. Kroz igru deca bez napora shvataju koncepte održavanja zdravog načina života. Pored toga, kutije vrtića sadrže radne listove, postere, kartice sa slikama i kartice sa emocijama koje su u skladu sa aktivnostima projekta. Štaviše, Džekman ističe ključnu ulogu roditeljskog uključivanja u implementaciju projekta. „Napravili smo veb platformu „Zdrav rast i razvoj“ koja omogućava roditeljima da učestvuju u onlajn kursevima obuke i steknu praktične uvide koje mogu da praktikuju zajedno sa svojom decom“, objašnjava Džekman.

„Fizičko nasilje se kasnije manifestuje kod dečaka, dok kod devojčica dominiraju različiti oblici verbalnog nasilja. Dečaci koji dožive fizičko nasilje u ranom uzrastu imaju dvostruko veće šanse da i sami postanu nasilnici, upuštaju se u tuče, nose oružje i pokazuju nasilno ponašanje u vezama. Ove zabrinutosti naglašavaju važnost implementacije programa koji dele zajedničke ciljeve sa ‘Zdravim rastom i razvojem’ tokom ranog detinjstva.“

O projektu

Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se primenjuje na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Ukupno 150 roditelja završilo je onlajn kurs obuke na temu „Zdrav rast i razvoj“, sa preko 200 pristupa uslugama konsultacija i podrške preko IPR Facebook platforme „Savetnici za roditelje.“

Maja Alihodžić, majka čije je dete učestvovalo u programu, istakla je kako je obuka pomogla roditeljima da savladaju svakodnevne izazove u vaspitanju svojih mališana. „Prvi put sam osetio da se prema deci drugačije postupa i da se sa njima razgovara. Saveti koje smo dobili uveliko su pomogli u rešavanju različitih tema uz promovisanje otvorenog razgovora i zajedničkog učenja. Verujem da sada bolje razumemo jedni druge, a ja osećati se spremnije za rešavanje različitih situacija. Nadam se da će slični programi biti dostupni i u osnovnim školama, čime će roditeljsko učešće i obrazovanje dece postati standardna praksa u svim obrazovnim ustanovama“, kaže Alihodžić.

IPR ističe porast nasilja, uznemiravanja i verbalnog zlostavljanja među dečacima i devojčicama, čak I u nižim razredima osnovne škole. Džekman napominje: „Fizičko nasilje ima tendenciju da se kasnije manifestuje kod dečaka, dok među devojčicama dominiraju različiti oblici verbalnog nasilja. Dečaci koji dožive fizičko nasilje u ranom uzrastu imaju duplo veće šanse da i sami postanu nasilnici, tuče, nose oružje i pokazuju nasilje. Ove brige naglašavaju važnost sprovođenja programa koji dele zajedničke ciljeve sa “Zdravim rastom i razvojem tokom ranog detinjstva“, dodaje Džekman.

On dalje tvrdi da obrazovanje dece o zdravim stilovima života treba sistematski integrisati u sve ustanove i agencije za brigu o deci. Pružanje kvalitetnog obrazovanja i promocija zdravog načina života u skladu je sa sedamnaest ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, uz podršku projekta ReLOaD2 koji finansira EU.

Rešavanje izazova sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom na Zapadnom Balkanu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU podržava novi sistem procene za decu sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini.

Godine 2018. UNICEF je objavio izveštaj pod nazivom „Svako se računa“ koji je otkrio značajne izazove sa kojima se deca sa invaliditetom suočavaju na Zapadnom Balkanu. Izveštaj, koji je finansiran od strane EU, naglasio je da, uprkos naporima vlada u regionu, deca sa invaliditetom se suočavaju sa raznim preprekama, kao što su ograničen pristup programima rane identifikacije i intervencije, ukorenjena socijalna diskriminacija i stigma, visoki finansijski troškovi za porodice, nedostatak zaštite od nasilja i zlostavljanja, i mnoge druge. Najzapaženiji nalaz izveštaja bio je da je društvo sistematski isključivalo decu sa invaliditetom od rođenja. Izveštaj je pozvao vlade da preduzmu akciju, što su one učinile u ograničenom obimu.

Sa druge strane, uz podršku EU, UNICEF je pokrenuo projekte koji se bave ovim pitanjem. Jedan takav projekat, sproveden u Bosni i Hercegovini, tačnije u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, fokusirao se na procenu i upućivanje dece sa invaliditetom. Cilj projekta bio je unaprediti sistem koji se ranije oslanjao na profesionalce koji su nezavisno donosili odluke o potrebama deteta i njegovom razvojnom putu. Novi pristup, koji je uveo projekat, stavlja porodice i dete na prvo mesto.

„Naš cilj je human pristup, i zadovoljan sam što imamo roditelje koji su izabrali ovu metodu. Koncentrišemo se na dete, porodicu, stručnjake i zajednicu. Nadam se da će naši napori biti korisni.“

Darko Kobetić, profesor rehabilitacije, UNICEF konsultant u Bosni i Hercegovini i autor „Analize politika i praksi u oblasti procene i upućivanja dece sa invaliditetom na nivou FBiH“, uključen je u razvoj novog sistema procene od samog početka. On kaže: „Naš cilj je human pristup, i zadovoljan sam što imamo roditelje koji su izabrali ovu metodu. Koncentrišemo se na dete, porodicu, stručnjake i zajednicu. Nadam se da će naši napori biti korisni.“

Novi sistem procene u potpunosti je usmeren na dete i porodicu, prikupljajući sve relevantne podatke o svakom detetu od svih zainteresovanih strana u njihovom rastu i razvoju, uključujući roditelje, logopede, edukativne rehabilitatore i fizioterapeute. Osim toga, za razliku od prethodnog sistema, članovi multidisciplinarnih profesionalnih tela koordiniraju implementaciju i rade na stvaranju prilagođenih planova podrške za svako uključeno dete. Naglasak je na osnaživanju deteta i porodice, utvrđivanju sposobnosti, potreba i interesa deteta. Prve povratne informacije od roditelja su pozitivne.

Martina, majka četvorogodišnjeg Noe, deli svoje pozitivno iskustvo sa novim sistemom procene: „Prethodni način procene je bio stresan jer moje dete možda nije bilo raspoloženo tog dana i nije moglo ništa pokazati. Morao sam ga dovesti na procenu dva ili tri puta, i to je bilo veoma uznemirujuće. Ne možete ništa utvrditi za 10 minuta. Ono što je važno za mene je da vidim da Noa napreduje, i trebamo izvući najbolje iz njega. On je napredovao, i to treba priznati. Verujem da može postići mnogo, i trebamo raditi s njim.“

„U Bosni i Hercegovini postojao je snažan fokus na dijagnozu, a glavni cilj procene bio je identifikacija vrste problema kod deteta, što je bio krajnji cilj procesa procene. Prebacivanje fokusa na interese i potrebe deteta, što je takođe prelazak sa medicinskog na paradigmu ljudskih prava, najuspešniji je element ovog projekta.“

O projektu

Sprovođenje procene i upućivanja dece sa invaliditetom deo je programa „Ublažavanje uticaja COVID-19 na život dece i roditelja na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji sprovodi UNICEF, a finansira ga EU putem Direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije (DG NEAR). Kroz ovaj program vredan 5 miliona evra, očekuje se da će 490.000 dece i roditelja u okviru programa imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu rani razvoj deteta, obrazovanje, zdravlje i zaštitu kao deo oporavka od COVID-19.

Prema Darku, osnovni cilj novog sistema je rano otkrivanje problema i pružanje boljih planova podrške porodicama i deci kako bi se sprečila institucionalizacija. Kreiraju godišnji plan za dete i porodicu i ažuriraju ga kako se menja njihova situacija. „Takođe pripremamo porodice i decu za tranzicioni period kada moraju upisati vrtić ili osnovnu školu, i takođe pripremamo škole za upis dece sa invaliditetom, kako bi kada se dete upiše, škole imale bolji pristup“, objašnjava Darko.

Darko veruje da je glavni uticaj projekta bio promena perspektive i fokusiranje na potrebe deteta i porodice. „U Bosni i Hercegovini postojao je snažan fokus na dijagnozu, a glavni cilj procene bio je identifikacija vrste problema kod deteta, što je bio krajnji cilj procesa procene. Prebacivanje fokusa na interese i potrebe deteta, što je takođe prelazak sa medicinskog na paradigmu ljudskih prava, najuspešniji je element ovog projekta“, kaže Darko.

Inovacije u tačnim procenama neplodnosti kod muškaraca

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava naučnike u Srbiji da plasiraju svoja otkrića.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), neplodnost je globalni problem javnog zdravlja i svake godine se povećava za 10%. Ukupan teret neplodnosti i subfertiliteta je značajan, verovatno potcenjen i nije pokazao nikakvo smanjenje u poslednjih 20 godina. Prema SZO, sve veći broj neobjašnjivih slučajeva neplodnih muškaraca na vrhuncu reproduktivnog doba i smanjenje stope plodnosti kod muškaraca mlađih od 30 godina, ukazuju na hitnu potrebu za tačnom dijagnozom. Sada je tim naučnika Mito-REBELS sa Univerziteta u Novom Sadu( Mito-REBELS  team of scientists from the University of Novi Sad) pronašao izvodljivo rešenje za rešavanje ovog svetskog problema.

 „Kroz ovaj projekat došli smo do potpuno novog pristupa za procenu neplodnosti ili subfertiliteta kod muškaraca.”

Profesorka Silvana Andrić predaje na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima doktorat iz muške reproduktivne endokrinologije i postdoktorsku obuku iz ćelijske signalizacije u vezi sa reproduktivnom endokrinologijom. Sveukupno, ona ima 30 godina iskustva u istraživanjima vezanim za mušku reproduktivnu biologiju i 20 godina iskustva u predavanju kurseva vezanih za reproduktivnu biologiju i ćelijsku signalizaciju. Pre mnogo godina, zajedno sa Mito-REBELS timom, krenula je u ambiciozan zadatak pronalaženja rešenja za sve veći problem muške neplodnosti i došli su do inovativnog rešenja koje se zasniva na odnosu mitohondrija i funkcionalnosti sperme.

Profesorka Andrić objašnjava da je bliska veza između mitohondrija i funkcionalnosti sperme bila jasna, ali nažalost nije eksploatisana u kliničkoj praksi. Njen tim je radio na ovom predlogu u početku koristeći životinjske modele, a kasnije i ljudske uzorke koji su imali dobre rezultate na redovnim procedurama testiranja, ali koji su neplodni. „Kroz ovaj projekat došli smo do potpuno novog pristupa za procenu neplodnosti ili subfertiliteta kod muškaraca“, kaže ona.

Profesorka Andrić opisuje kako je njihov pronalazak zasnovan na molekularnom pristupu, tehnologiji zasnovanoj na testu lančane reakcije polimeraze (PCR) koji se redovno koristi za dijagnostiku, uključujući i COVID-19. Stoga ne moraju da uspostavljaju novu tehnologiju da bi počeli da primenjuju svoje rešenje.

„Podrška koju smo dobili od projekta EU4TECH bila je ključna i ogromna.”

O projektu

EU4TECH Proof of Concept (PoC) Western Balkans je bio dvogodišnji projekat višedržavnog Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) finansiran od strane EU kroz Fond za inovacije preduzeća i razvoj Zapadnog Balkana (Western Balkans Enterprise and Development Innovation Facility). Projekat je obuhvatio šest ekonomija regiona Zapadnog Balkana. Podržani projekti potiču od javnih istraživačkih organizacija, start-apova i malih i srednjih preduzeća.

I pored naučnog uspeha, profesorka i njen tim morali su da urade dodatni posao kako bi ovu inovaciju zaživeli, a to je bilo van njihovog stručnog dometa. To je uključivalo tržišnu strategiju, trgovačko označavanje i izradu prototipa povezanih dokumenata. Za to su dobili podršku od EU4TECH projekta. Sada će profesorka Andrić i njen tim moći da pribave dodatna sredstva ili investitore za projekat i plasiraju proizvod na tržište. „Podrška koju smo dobili od EU4TECH projekta bila je ključna i ogromna“, kaže profesorka Andrić.

Planirano je da izum bude ponuđen tržištu sledeće godine. Profesorka Andrić kaže da je zainteresovana da ovaj pronalazak ostane u sastavu Univerziteta tako što bi napravio spin-off koji bi timu Mito-REBELS, a što je najvažnije studentima, dao priliku da raste i razvija druge značajne pronalaske.

Prijateljski razgovor baš kada je potreban

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže onlajn savetovalištu u Srbiji.

Nacionalna dečija linija (NADEL) je centar za pomoć i sastavni deo Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, a uspostavljena je kao jedan od mehanizama za sprečavanje nasilja nad decom. Pozivi na broj telefona 116-111 su besplatni i otvoren je 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Nadel podržava decu i njihove roditelje od 2005. godine, a u protekloj deceniji, savetnici iz Nadela odgovorili su na više od milion poziva, nudeći pomoć, savete ili praktične smernice, pomažući deci i mladima da pronađu odgovore na pitanja i rešenja za svoje probleme. Možda najviše od svega, linija je pomogla deci i mladima tako što im je pružila nekoga ko ume da ih sasluša.

Međutim, pandemija je donela nove izazove i krize. Istraživanja tokom pandemije pokazala su da se mladi ljudi plaše. Neki su se povukli u izolaciju, dok je mnogima nedostajalo druženje sa vršnjacima u školi. Uprkos ovim izazovima, broj poziva ka Nadelu tokom pandemije je opao.

Logično objašnjenje za nas je bilo da je zbog lok dauna cela porodica bila zajedno 24 sata dnevno. Nije bilo privatnosti i mnogi nisu bili u prilici da uzmu telefon i razgovaraju sa bilo kim izvan porodice, pa ni sa Nadelom.“

Ova paradoksalna situacija privukla je pažnju Unicefa u Srbiji koji je bio dugogodišnji partner i pristalica Nadela. Vesna Dejanović je specijalistkinja za zaštitu dece u Unicefu. Ona izlaže svoje mišljenje: „Logično objašnjenje za nas je bilo da je zbog lok dauna cela porodica bila zajedno 24 sata dnevno. Nije bilo privatnosti i mnogi nisu bili u prilici da uzmu telefon i razgovaraju sa bilo kim izvan porodice, pa ni sa Nadelom.“

Imajući to u vidu, Unicef je u februaru 2021. godine, uz podršku EU, pokrenuo projekat koji bi pomogao mladim ljudima da budu u kontaktu sa Nadelom čak i u situacijama bez privatnosti, zahvaljujući inovativnoj funkciji podrške na mreži koja bi se odvijala paralelno sa tradicionalnom telefonskom linijom. Podržali su Nadel sa razvojem softvera za čet liniju, kupovinom dodatne opreme i obezbeđivanjem sredstava za plate dodatnih savetnika za upravljanje čet linijom.

Vesna objašnjava da su ih podržali i u povećanju kapaciteta, što je uključivalo obuku za sve savetnike, i stare i nove, i druge pružaoce usluga kao što su socijalni radnici iz malih nevladinih organizacija – svi pružaoci usluga koji bi mogli biti u poziciji ili već imaju potencijal da se uključe u onlajn savetovanje kako bi podelili to znanje. „U pogledu izgradnje kapaciteta, pružili smo im logističku podršku i skroman finansijski doprinos za pripremu priručnika za obuku. Obuku je obezbedio Nadel, jer imaju veliko iskustvo i veoma kompetentno osoblje za obuku“, kaže Vesna.

„Kao rezultat kampanje na društvenim mrežama, broj savetovanja putem čet sesija bio je tri puta veći od prethodnog meseca, a ukupan broj poseta veb lokaciji Nadela bio je veći od ukupnog broja kontakata u periodu od januara do maja.“

O projektu

Ova inicijativa je bila moguća zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije kroz Generalnu direkciju Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR), a u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centrom za zaštitu novorođenčadi, dece i omladine Beograda.

Inovativna onlajn čet podrška za Nadel pokrenuta je uz podršku Programa za ublažavanje efekata pandemije koronavirusa na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Program je dvogodišnja inicijativa koju su 2021. godine pokrenuli regionalna kancelarija Unicefa i Evropska komisija.

Svrha inicijative je jačanje nacionalnog zdravlja, obrazovanja, razvoja u ranom detinjstvu i sistema zaštite dece kako bi se obezbedile osnovne usluge za ugroženu decu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. Očekuje se da će zahvaljujući ovom programu vrednom pet miliona evra 490.000 dece i roditelja imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu razvoj u ranom detinjstvu, obrazovanje, zdravlje i zaštitu u okviru oporavka od koronavirusa.

Pored ove podrške, Unicef je putem projekta koji finansira EU takođe podržao Nadel da poveća svoju vidljivost podizanjem svesti o postojanju usluge. Tokom godina, Nadel je organizovao akcije podizanja svesti posećujući škole i deleći postere. Međutim, prema Vesninim rečima, ova strategija u poslednje vreme nije funkcionisala, jer je sada potrebno doći do dece preko društvenih mreža koje redovno koriste.

Kampanja na društvenim mrežama pokrenuta je u junu ove godine, a broj poziva i druga vrsta komunikacije povećali su se trostruko kao rezultat kampanje.

Marina Bogdanović, konsultantkinja za zaštitu dece od nasilja i prevenciju dečijih brakova u Unicefu, objašnjava da je, osim povećanja kontakta sa Nadelom, kampanja bila i iskustvo učenja za njih i njihovog partnera o tome kako da unaprede i inoviraju program. „Kao rezultat kampanje na društvenim mrežama, broj savetovanja putem čet sesija bio je tri puta veći od prethodnog meseca, a ukupan broj poseta veb lokaciji Nadela bio je veći od ukupnog broja kontakata u periodu od januara do maja“, kaže ona.

Respiratori za sve

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Jedan profesor i grupa njegovih studenata na Univerzitetu u Prištini razvili su prototip jeftinog respiratora uz podršku EU

Medicinski respiratori su dali značajan doprinos tokom pandemije koronavirusa, pomažući pacijentima koji su bili u teškom stanju. Pošto ubacuju i izbacuju vazduh iz pluća kako bi telo dobilo kiseonik koji mu je potreban, respiratori mogu biti spasonosne mašine za pacijente koji imaju otežano disanje ili nisu u stanju samostalno da dišu. Otežan pristup respiratorima bio je izazov za studente i profesore sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Prištini da traže alternative.

„Respiratori su bili dostupni na tržištu, ali su njihove cene bile veoma visoke: do 40.000 evra. Želeli smo da razvijemo mašinu koja će omogućiti pacijentima u siromašnim zemljama da dobiju odgovarajuću negu i u vanrednim situacijama kao što je pandemija koronavirusa.“

Od ideje do primene

Profesor Arbnor Pajaziti je stručnjak u oblasti robotike i šef katedre za mehatroniku na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Profesor Pajaziti i njegov tim razvili su prototip jeftinog medicinskog respiratora pogodnog za respiratorne probleme kao što je koronavirus, koji je usmeren na zemlje sa nižim primanjima. Osim niskih troškova, proizvod ima i značajnu novinu koja može da se patentira: za razliku od većine postojećih sistema koji forsiraju ritam disanja pacijenta, ovaj uređaj omogućava pacijentu da pokrene svaku sekvencu disanja. „Respiratori su bili dostupni na tržištu, ali su njihove cene bile veoma visoke: do 40.000 evra. Želeli smo da razvijemo mašinu koja će omogućiti pacijentima u siromašnim zemljama da dobiju odgovarajuću negu i u vanrednim situacijama kao što je pandemija koronavirusa“, kaže profesor Pajaziti.

Radovi na mehaničkom respiratoru inicirani su na samom početku pandemije. Kao što obično radi na početku semestra, profesor je zadužio svoju grupu studenata da smisle ideje za razvoj prototipa. Kako je postojala potreba za respiratorima, gotovo jednoglasno tim je odlučio da je to uređaj na kojem hitno treba da rade. Sproveli su istraživanje i otkrili da svetu zapravo ne nedostaju respiratori, već da su veoma skupi i da im nedostaju zalihe. Sledeća faza je bila da se radi na ideji respiratora koji bi se mogao proizvesti po niskoj ceni i brzo sklopiti. Paralelno, radili su na testiranju u virtuelnom okruženju. Profesor Pajaziti objašnjava da je danas kompjuterski softver prilično uspešan u testiranju prototipa mašinskog inženjerstva. „Uspevaju da simuliraju 95% učinka pravog prototipa“, kaže on. Nakon uspešnog testiranja softvera, njegov tim je morao da pređe na fizički prototip, ali ovde su imali izazov – nedostatak sredstava za kupovinu delova i stručnosti za patentiranje uređaja.

„Bez podrške EU4TECH POC-a, ovaj projekat bi bio samo još jedan akademski rad na papiru.“

O projektu

EU4TECH Proof of Concept (PoC) Western Balkans bio je dvogodišnji projekat Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) koji je uključivao više zemalja i koji je finansirala EU kroz Instrument za preduzetništvo i razvojne inovacije Zapadnog Balkana (WBEDIF). Projekat je obuhvatio šest privreda regiona Zapadnog Balkana. Podržani projekti potekli su od javnih istraživačkih organizacija i novoosnovanih preduzeća/malih i srednjih preduzeća.

WBEDIF je jedan od instrumenata privatnog sektora podržan od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan(WBIF) – zajedničke inicijative EU, finansijskih organizacija, bilateralnih donatora i korisnika, čiji je cilj unapređenje harmonizacije i saradnje u investicijama za društveno-ekonomski razvoj regiona i doprinos evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

WBIF je glavno sredstvo za implementaciju ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan. Suština plana je unapređenje konkurentnosti privatnog sektora i jačanje podrške istraživanju i inovacijama.

Tada je projekat EU4TECH Proof of Concept (PoC) koji finansira EU raspisao poziv za podnošenje predloga za finansiranje razvoja inovativnih ideja širom Zapadnog Balkana. Kako je profesor Pajaziti već bio upoznat sa ovim evropskim projektom, odlučio je da prikupi dokumentaciju i podnese zahtev za podršku. Pokušaj je bio uspešan i oni su bili jedan od prvih timova izabranih u okviru sheme dokazivanja koncepta kako bi se kvalifikovali za podršku za izradu prototipa.

EU4TECH PoC je podržao projekat za nabavku minimalnog hardvera potrebnog za dokazivanje osnovnog koncepta, izradu profesionalne patentne prijave na engleskom jeziku na osnovu sveobuhvatne prethodne pretrage i istraživanja regulatornog okruženja za uređaj. „Bez podrške EU4TECH PoC, ovaj projekat bi bio samo još jedan akademski rad na papiru“, kaže profesor Pajaziti.

Sa završetkom Proof of Concept sheme, projekat mehaničkog respiratora treba da pronađe dalju podršku. Ovo bi moglo biti u obliku bespovratnih sredstava (oko 50.000 €) za kupovinu hardvera i razvoj neophodnog softvera da se ovo prenese sa nivoa tehnološke spremnosti (TRL) 3 na TRL4. Sertifikacija bi tada bila potrebna pre nego što bi mogla da se testira na Klinici Univerziteta u Prištini. Dugoročno posmatrano, projekat će morati da identifikuje industrijskog partnera da bi pretvorio prototip u potpuno sertifikovan proizvod.

Profesor Pajaziti objašnjava da njegovi studenti jedva čekaju da dodatno doprinesu ovom i drugim sličnim projektima. „Uz odgovarajuće finansiranje i podršku, možemo značajno da doprinesemo našoj zajednici i čovečanstvu“, kaže on.

Viši nivo roditeljstva

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU i Unicef udružuju snage u pružanju podrške Crnoj Gori u razvoju efikasnog programa razvoja u ranom detinjstvu kojim se unapređuje dobrobit dece i pruža podrška negovateljima.

Mišo Obradović je otac dvoje dece i poznati crnogorski glumac. Voli da provodi slobodno vreme sa svojom četvorogodišnjom ćerkom i jednogodišnjim sinom. Međutim, uprkos svojoj ambiciji da bude savršen otac, imao je problema u komunikaciji sa ćerkom. „Moja ćerka je provodila mnogo vremena za stolom za vreme ručka, što je problem sa kojim se mnogi roditelji suočavaju, ali ja nisam znao najbolji način da ga rešim“, kaže Mišo.

Priznaje da je pokušao sam da reši ovaj izazov na razne načine – od podmićivanja ćerke slatkišima do pretnji kažnjavanjem. Međutim, shvatio je da ovaj pristup ne daje željene rezultate. „Ponekad bih izgubio strpljenje. Ponekad bih imao previše strpljenja, a u tim slučajevima obroci bi trajali večno“, kaže on.

 

„Odlučio sam da se prijavim za program Brižne porodice ne samo zbog ovog konkretnog problema, već i zbog želje da budem bolji otac svojoj deci“, objašnjava on. Koristeći principe iz programa, zajedno sa stručnim savetima i razgovorima sa drugim očevima koji su učestvovali u programu, Mišo je naučio kako da motiviše ćerku da završi svoj obrok koristeći pozitivne podsticaje. „Mirno je prihvatila ovu novu situaciju i odlučio sam da ostanem pribran, tako da više nismo frustrirani zadržavanjem za stolom sat i po nakon ručka.“

„Programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama.“

Brižne porodice je program za roditelje koji ih podržava da uspostave i neguju dobre odnose sa svojom decom. Program direktno finansira EU u Crnoj Gori u okviru projekta Razvoj u ranom detinjstvu koji sprovodi Unicef. Ida Ferdinandi je Unicefova službenica za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori i objašnjava da su programi roditeljstva na globalnom nivou prepoznati kao jedna od ključnih strategija za sprečavanje nasilja nad decom. „U stvari, programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama“, kaže ona.

Ida objašnjava da postoji nekoliko ovakvih programa zasnovanih na dokazima širom sveta, ali da je tim programima generalno teško pristupiti zbog naknade za licencu koja je veoma skupa. Svetska zdravstvena organizacija, kao i stručnjaci sa različitih univerziteta i iz Unicefa, stoga su razvili ovaj poseban program (Roditeljstvo za doživotno zdravlje, pod nazivom Brižne porodice, u Crnoj Gori) kao licencirani program zasnovan na dokazima ali otvorenog koda za zemlje sa niskim i srednjim primanjima kao što je Crna Gora.

Program se u Crnoj Gori sprovodi već duže od pet godina. Sa dva ciklusa godišnje, on je uključio više od 800 roditelja u sedam opština. Program je uspešno završilo 700 roditelja. Studija koja je izmerila uticaj programa među učesnicima pokazuje da je došlo do  smanjenja nasilnog roditeljstva za više od 70%, problematično ponašanje dece smanjeno je za 30% i roditeljska depresija se smanjila za 45%. „Uticaj projekta je fantastičan“, kaže Ida.

Onlajn verzija Brižnih porodica pod nazivom ParentChat je testirana tokom pandemije koronavirusa u pokušaju da se ublaže uticaji koronavirusa na decu i porodice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

„Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga.“

O projektu

Inicijativa za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori je trogodišnji program koji će trajati do jula 2023. godine. Finansira ga Evropska unija sa milion evra, a sprovodi ga Unicef, u saradnji sa ministarstvima zdravlja, obrazovanja i rada i socijalnih pitanja. Zahvaljujući toj inicijativi, EU i Unicef će pomoći crnogorskim vlastima da razviju i sprovedu nacionalnu strategiju o razvoju u ranom detinjstvu, čime će se takođe podići svest o značaju ranog razvoja dece. Povećaće se kapaciteti zdravstvenih, zaštitnih i obrazovnih službi za pružanje odgovarajućih usluga porodicama i maloj deci, uključujući decu sa invaliditetom. Roditelji i negovatelji će takođe imati priliku da steknu nova znanja i veštine kroz program, što će im olakšati da svojoj deci obezbede pozitivnu, prisutnu i brižnu negu.

Program Brižne porodice u Crnoj Gori sprovode centri za osnovnu zdravstvenu zaštitu koji imaju savetodavne jedinice, kao i vrtići i nekoliko organizacija civilnog društva i osnovnih škola. Unicef takođe radi na proširenju programa kako bi se obezbedila njegova održivost. Program obezbeđuje obuku za nove lokalne moderatore sa ciljem da se izgradi grupa nacionalnih instruktora, tako da u budućnosti ne mora da se oslanja samo na međunarodne stručnjake. „Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga“, kaže Ida.

Mišo kaže da se model roditeljstva promenio u odnosu na vreme kada je on bio dete i da očevi žele da budu prisutniji u vaspitavanju svoje dece. „Želim da budem otac koji je blizak svojoj deci tokom kritičnih perioda njihovog života; da im budem podrška i da im pružim smernice za odluke koje ih očekuju u životu“, kaže on.

Bebbo aplikacija, onlajn savetnik za roditelje u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Onlajn aplikacija koja pruža pouzdane savete roditeljima sada je dostupna besplatno svim porodicama u Crnoj Gori.

Maja Miranović je majka petogodišnje devojčice i, kao i svi roditelji, zainteresovana je za najbolje načine vaspitavanja dece, uključujući zdravlje i bezbednost, razvoj i učenje. Međutim, dobijanje pouzdanih saveta o roditeljstvu nije uvek lako, jer je dostupno mnogo izvora, zvaničnih i nezvaničnih informacija. Maja od februara ove godine koristi mobilnu aplikaciju Bebbo kako bi našla odgovor na većinu ključnih pitanja koja ima o roditeljstvu.

„S obzirom na to da živimo u eri internet komunikacije i uspona društvenih mreža, skloni smo da budemo preplavljeni informacijama i savetima iz različitih izvora i nismo u mogućnosti da odmah procenimo njihovu pouzdanost. Aplikacija Bebbo mi štedi vreme i energiju jer sve što nađem u njoj potiče iz kredibilne ustanove, pa je preporučujem svim roditeljima koje poznajem“, kaže Maja.

Bebbo aplikacija je besplatno onlajn sredstvo koje je pokrenuto u februaru ove godine, a Maja se nalazila u probnoj grupi roditelja koji su isprobali Bebbo i dali svoje predloge za dalji razvoj aplikacije. Od kada je pokrenut, Maja ga aktivno koristi i preporučuje drugim roditeljima. Ona opisuje savete i članke u aplikaciji Bebbo kao konkretne, sažete, proverene i pouzdane. „Nekoliko ‘brainteasersa’ predloženo za datu dob ne samo da su nam uštedeli vreme i da smo je dobro zabavljali, već su mi i pokazali da je moje dete sposobno da razmišlja na način koji do tada nisam primećivala“, kaže Maja.

„Aplikacija je preuzeta više od 7.800 puta u Crnoj Gori. Roditelji su je u proseku ocenili ocenom 4,53 od 5. Ove brojke pokazuju da su roditelji zadovoljni aplikacijom, međutim, planiramo da kontinuirano dopunjujemo Bebbo novim sadržajem i pokušavamo da ga učinimo korisnim za što više roditelja i profesionalaca.“

Roditeljske veštine u jednoj aplikaciji

Aplikaciju Bebbo razvila je i pokrenula Unicefova Regionalna kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju, uz učešće Evropske unije. Aplikacija je osmišljena da pomogne roditeljima dece mlađe od šest godina sa jednostavnim savetima o temama kao što su dojenje i odvikavanje od dojenja, zdravlje, ishrana, imunizacija, učenje, igračke i igre za decu, prekretnice u razvoju i pozitivno roditeljstvo. Korisni i interaktivni alati pomažu u negovanju i poboljšanju zdravlja i razvoja dece. Ida Ferdinandi, Unicefova službenica za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori, objašnjava da su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima i povratnim informacijama roditelja. „Aplikacija je preuzeta više od 7.800 puta. Roditelji su je u proseku ocenili ocenom 4,53 od 5. Ove brojke pokazuju da su roditelji zadovoljni aplikacijom, međutim, planiramo da kontinuirano dopunjujemo Bebbo novim sadržajem i pokušavamo da ga učinimo korisnim za što više roditelja i profesionalaca.“

Ida dalje objašnjava da su sav sadržaj razvili i proverili stručnjaci za razvoj u ranom detinjstvu i veliki tim stručnjaka, uključujući programere, stručnjake za dečju psihologiju i praktičare. Pored toga, kancelarija Unicefa u Crnoj Gori radila je na prilagođavanju aplikacije specifičnim lokalnim potrebama.

„Morali smo da prilagodimo sadržaj našim okolnostima, pa smo se udružili sa Institutom za javno zdravlje koji je unakrsno proverio i prilagodio neke članke, ili razvio novi sadržaj. Na primer, prilagodili smo kalendar vakcinacije, koji se veoma razlikuje od drugih zemalja, kalendar poseta pedijatru, dostupne zdravstvene usluge i informacije o telefonskim brojevima i dežurnim telefonskim linijama. Morali smo da se kontekstualizujemo, kako bi ljudi u Crnoj Gori preko naše aplikacije mogli da dobiju kompletne usluge”, kaže Ida.

„Finansijska podrška EU bila je od ključnog značaja za razvoj aplikacije na regionalnom nivou i za njeno pokretanje na lokalnom nivou. Aplikacija je bogato dizajnirana, sa mnoštvom funkcija koje zadovoljavaju različite potrebe koje roditelji mogu imati. Ceo proces je uključivao višemesečni trud prilično velikog stručnog tima. Za prilagođavanje aplikacije lokalu koristili smo resurse iz projekta „EU i Unicef za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori“.

O projektu

Aplikaciju za roditeljstvo razvio je Unicef. Projekat „Ublažavanje uticaja koronavirusa na decu i porodice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji finansira EU podržao je razvoj nekih dodatnih osobina aplikacije i unapređenja, kao i tekuću tehničku podršku kancelarijama zemalja Zapadnog Balkana tokom faze adaptacije. Projekat su 2021. godine pokrenuli Unicef i Generalna direkcija Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju. Cilj je da se ojačaju nacionalni sistemi zdravstva, obrazovanja, ranog razvoja u detinjstvu i zaštite dece kako bi se obezbedio kontinuitet u pružanju osnovnih usluga za ugroženu decu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. U Crnoj Gori je prilagođavanje aplikacije finansirano kroz projekat „EU i Unicef za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori“ (2020-2023).

 

Prema Idinim rečima, razvoj aplikacije bio je veoma zahtevan u smislu sredstava i stručnosti. „Finansijska podrška EU bila je od ključnog značaja za razvoj aplikacije na regionalnom nivou i za njeno pokretanje na lokalnom nivou. Aplikacija je bogato dizajnirana, sa mnoštvom funkcija koje zadovoljavaju različite potrebe koje roditelji mogu imati. Ceo proces je uključivao višemesečni trud prilično velikog stručnog tima. Za prilagođavanje aplikacije lokalu koristili smo resurse iz projekta „EU i Unicef za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori“.

Ona objašnjava da Institut za javno zdravlje u Crnoj Gori razmišlja o tome da na duže staze preuzme upravljanje aplikacijom. U međuvremenu, Unicef i Institut za javno zdravlje razvijaju novi sadržaj i objavljuju ga u okviru aplikacije.

Prekogranična borba protiv zagađenja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Pogranične opštine u Severnoj Makedoniji i Srbiji udružuju snage u borbi protiv zagađenja

Pogranične opštine Lipkovo u Severnoj Makedoniji i Preševo u Srbiji su opštine sa malim brojem stanovnika: Lipkovo ima 13.000, a Preševo 27.000 stanovnika. Većina stanovništva ovih opština živi u selima, a čitava oblast deli zajedničku kulturu, tradiciju, ekonomski sistem i snažne porodične i prijateljske veze. Međutim, dele i važan problem: zabrinjavajući nivo zagađenosti sa ilegalnih deponija smeća. U opštini Preševo nalazi se 11 ilegalnih deponija, a u Lipkovu sedam.

U obe opštine smeće odnose javna komunalna preduzeća. Međutim, ona ne uspevaju da pokriju svoje opštine u potpunosti. Preduzeće Piša u Lipkovu sakuplja smeće u deset od ukupno 22 sela, a preduzeće Moravica sa srpske strane granice pokriva 11 od ukupno 34 sela. Problem sela koja nisu pokrivena nije mogao da se reši na opštinskom nivou zbog nedostatka sredstava i koordinacije, pa su Lipkovo i Preševo podršku za rešavanje ovog problema potražili spolja.

„Broj ljudi sa zaraznim bolestima je bio veoma visok u odnosu na malu veličinu opština, i bilo nam je očigledno da je jedan od glavnih razloga ilegalno odlaganje otpada i zagađena životna sredina.“

Udruživanje snaga za bolju okolinu

Aleksandar Gumberovski je rukovodilac projekata u opštini Lipkovo. On objašnjava da je prema zvaničnim podacima dobijenim od Regionalne bolnice u Vranju, broj obolelih od zaraznih bolesti u opštini Preševo u 2017. godini bio 20, u 2018. godini 30, a u samo prvoj polovini 2019. godine bilo ih je 35. Na njegovoj strani granice, u Lipkovu, broj obolelih od zaraznih bolesti iznosio je 23 u 2017. godini, 38 u 2018. godini a u samo prvoj polovini 2019. godine bilo ih je čak 42, što je ukazivalo na očigledan stalni rast zaraze. „Broj ljudi sa zaraznim bolestima je bio veoma visok u odnosu na malu veličinu opština, i bilo nam je očigledno da je jedan od glavnih razloga ilegalno odlaganje otpada i zagađena životna sredina“, kaže Aleksandar.

S obzirom na to da su obe opštine male i uglavnom seoske, nijedna od njih nema dovoljno sredstava da na odgovarajući način pruži sve usluge svojim stanovnicima, pa tako ni odnošenje otpada. Međutim, kako je opština Lipkovo imala dobro iskustvo sa podrškom donatora, udružili su snage sa susednim Preševom sa srpske strane granice i odlučili da apliciraju za podršku EU kako bi im pomogli u rešavanju ovog problema.

Oni su zajedno osmislili projekat pod nazivom „Manje smeća, manje opasnosti, više zdravlja“ i dobili podršku iz programa prekogranične saradnje Severna Makedonija–Srbija koji finansira EU. Preko projekta su kupili dva kamiona za prikupljanje otpada, 20 velikih kontejnera za otpad i preko 1700 kanti za smeće koje će biti razdeljene domaćinstvima.

„Ove opštine su nerazvijene i nedostaje sredstava u gotovo svakoj oblasti. Podrška EU je stoga zaista važna za rešavanje naših problema – ponekad čak i onih najosnovnijih.“

O projektu

Projekat prekogranične saradnje koji finansira EU „Manje smeća, manje rizika, više zdravlja“ započet je početkom 2021. godine i trajaće do kraja 2022. Ukupna vrednost projekta je preko 250.000 evra, od čega oko 85% finansira EU. Specifični ciljevi projekta uključuju:

povećanje kapaciteta za upravljanje rizicima i opasnostima izazvanim ljudskom delatnošću u vezi sa odlaganjem čvrstog otpada i zaštitom životne sredine; povećanje kapaciteta i unapređenje pristupa institucija uslugama za organizovano prikupljanje otpada; podizanje svesti kod lokalnog stanovništva o posledicama zagađenja; i smanjivanje broja zaraznih bolesti.

Pored podrške u opremi, projekat će putem letaka i video klipova pokrenuti i kampanju podizanja svesti, kako bi se promenile navike građana koje se odnose na životnu sredinu, podstičući ih da za svoj otpad koriste nove kante.

Ovo nije prvi projekat koji EU finansira i od kojeg opština Lipkovo ima koristi. Aleksandar objašnjava da su, s obzirom da se opština nalazi i na granici sa Bugarskom i Kosovom, bili deo drugih programa prekogranične saradnje. „Ove opštine su nerazvijene i nedostaje sredstava u gotovo svakoj oblasti. Podrška EU je stoga zaista važna za rešavanje naših problema – ponekad čak i onih najosnovnijih“, kaže on.

Zdravo podsećanje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže da se poveća broj vakcinisane dece u Bosni i Hercegovini

Emina Pleh iz Goražda vakcinisala je svoju stariju ćerku prema zdravstvenom kalendaru, ali kada je došlo vreme da vakciniše sina, pandemija koronavirusa već je bila počela, pa je odlučila da sačeka. Početkom prošle godine primila je poziv od Zavoda za javno zdravlje Bosansko-podrinjskog kantona, koji ju je podsetio da treba da vakciniše sina, i uputio je na pedijatrijsku službu za više informacija. „Rekli su da treba da ga vakcinišemo pre nego što krene u predškolsko, što smo i učinili“, kaže Emina.

Emina je jedna od oko 500 roditelja iz Bosansko-podrinjskog kantona koji su dobili poziv od Zavoda za javno zdravlje koji ih podseća na propuštene termine vakcinacije. Ova inicijativa je deo Unicefovog programa koji finansira EU za ublažavanje uticaja pandemije koronavirusa na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

„Kada podsetite roditelje da treba da dovedu svoju decu na vakcinaciju, oni to često i učine. Takva vrsta obaveštavanja je nedostajala.“

Nadoknada za propušteno obaveštavanje

Fatima Čengić je programska specijalistkinja u Unicefu u Bosni i Hercegovini. Ona objašnjava da Unicef već dugi niz godina radi na unapređenju imunizacije u Bosni i Hercegovini i da je sproveo istraživanja i analize razloga zbog kojih roditelji ne vakcinišu svoju decu. Glavni razlozi do kojih se došlo su da zdravstveni radnici ne dele dovoljno informacija o koristima i rizicima vakcinacije, ali i da roditelji ponekad naprosto zaborave. „Kada podsetite roditelje da treba da dovedu svoju decu na vakcinaciju, oni to često i učine. Takva vrsta obaveštavanja je nedostajala ”, kaže Fatima.

Unicef je stoga počeo da razvija komunikacione strategije, uključujući razvoj i pokretanje onlajn aplikacije koja bi podsetila roditelje na raspored vakcinacije. Međutim, kada je počela pandemija koronavirusa, odlučili su da angažuju namensko osoblje za podršku kako bi promenili pristup. Osoblje je prvo pregledalo svu zdravstvenu evidenciju dece rođene u periodu od 2014. do 2020. godine koja su lečena u domovima zdravlja Goražde, Prača i Ustikolina. Napravljen je spisak svih koji su propustili jednu od obaveznih vakcina i onda su ti roditelji pozvani telefonom i zamoljeni da se jave svojim pedijatrima, a lokalni domovi zdravlja su im dali sve potrebne informacije o imunizaciji i zakazivanju termina.

“Ubeđena sam da domovi zdravlja ne bi dali prioritet vakcinaciji dece da nije bilo ove naše akcije uz podršku EU.”

O projektu

Program za ublažavanje uticaja pandemije koronavirusa na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj je dvogodišnja inicijativa koju su 2021. godine pokrenuli UNICEF i Evropska komisija.

Svrha inicijative je jačanje nacionalnog zdravlja, obrazovanja, razvoja u ranom detinjstvu i sistema zaštite dece kako bi se obezbedile osnovne usluge za ugroženu decu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. Očekuje se da će kroz ovaj program vredan 5 miliona evra 490.000 dece i roditelja imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu razvoj u ranom detinjstvu, obrazovanje, zdravlje i zaštitu u okviru oporavka od koronavirusa.

Od tada se projekat proširio na Kanton Sarajevo, gde obuhvata još osam domova zdravlja. U nedavnoj poseti program je saznao da je od 500 vakcina koje su u decembru date u jednom domu zdravlja, 175 bilo zahvaljujući ovom projektu. „To znači da je naš projekat zaslužan za vakcinisanje oko trećine dece za mesec dana i to je ogroman uspeh“, kaže Fatima.

Fatima objašnjava da su vakcinacije bile kritično pitanje za zdravstveni sistem u Bosni i Hercegovini, jer je jedna od prvih redovnih aktivnosti koja je zaustavljena tokom pandemije bila upravo vakcinacija dece. Ona smatra da su projekat i podrška EU imali presudan uticaj i dodaje: „Ubeđena sam da domovi zdravlja ne bi dali prioritet vakcinaciji dece da nije bilo ove naše akcije uz podršku EU“.

 

Plavi telefon pruža savete u teškim trenucima

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pruža onlajn i telefonsko savetovanje za decu, mlade i porodice u Bosni i Hercegovini. Dvadesetjednogodišnja studentkinja Anđela* nazvala je Plavi telefon, liniju za savetovanje, koja pruža podršku osobama sa mentalnim teškoćama. „Već neko vreme sam tužna, bezvoljna: ponekad toliko plačem da počnem da povraćam, a nekad nemam snage ni za jednu suzu, mada bih volela da zaplačem. Letargična sam: više ne postoji ništa što bi me usrećilo“, rekla je Anđela u razgovoru sa savetnicom Plavog telefona. Anđela je pozvala Plavi telefon jer je znala da joj je potrebna podrška u onome kroz šta prolazi. Savetnica Plavog telefona pomogla je Anđeli da uravnoteži svoja osećanja i osmisli plan delovanja. Naučila je da koristi dve tehnike uzemljenja: tehniku disanja i tehniku pet čula, koje joj pomažu da usmeri pažnju i telo na sadašnji trenutak i da se tako umiri.

„Plavi telefon je važna usluga za mlade u BiH. Pandemija je veoma otežala funkcionisanje većine ljudi, a podrška koju Plavi telefon može da pruži je neophodna kako bi se sprečile još negativnije posledice na mentalno zdravlje.“

Važna usluga za mlade Plavi telefon je besplatna usluga onlajn i telefonskog savetovanja koju je pokrenula nevladina organizacija Nova generacija. Usluga se trenutno sprovodi uz podršku Programa za ublažavanje posledica pandemije COVID-19 na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji finansira EU, a sprovodi UNICEF. Maja Kovačević je jedna od savetnica koja radi u Plavom telefonu. Ona objašnjava da je za savetnike najvažnije da se ljudi osećaju sigurno i da im bude jasno da ih niko neće osuđivati. „Plavi telefon je važna usluga za mlade u BiH. Pandemija je veoma otežala funkcionisanje većine ljudi, a podrška koju Plavi telefon može da pruži je neophodna kako bi se sprečili još negativniji efekti na mentalno zdravlje“, kaže Maja. Usluga je u početku pokrenuta samo za decu, ali jedan od rukovodilaca projekta Saša Risojević objašnjava da se služba razvijala veoma brzo i sa razvojem pandemije morali su da prošire svoje usluge na starije starosne grupe.

„Uticaj podrške EU bio je zaista značajan, s tim što je znatno ojačao kapacitete usluge Plavog telefona.“

O projektu Uslugu Plavi telefon koja nudi besplatno onlajn i telefonsko savetovanje sprovodi nevladina organizacija Nova generacija uz podršku Programa za ublažavanje efekata pandemije COVID-19 na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji je deo paketa pomoći Evropske unije za Zapadni Balkan koji sprovodi UNICEF BiH. *Ime je promenjeno da bi zaštitilo njenu privatnost On objašnjava da su s porastom interesovanja počeli da propuštaju do 250 poziva mesečno. On je video da je to uglavnom posledica činjenice što se usluga nudi samo u radno vreme. Uz podršku EU produžili su radno vreme do kasno uveče i sada u mesec dana imaju samo 10 do 15 propuštenih poziva. „Uticaj podrške EU bio je zaista značajan, s tim što je znatno ojačao kapacitete usluge Plavog telefona“, tvrdi Saša. Pored toga, uz podršku EU pokrenuli su i kampanju protiv nasilja u porodici i podizanja svesti o Plavom telefonu. Kao rezultat ove kampanje, uspeli su da privuku preko 35.000 posetilaca na svoju internet stranicu, a broj dece, mladih i porodica koje imaju koristi od usluga Plavog telefona znatno se povećao. Do sada je Plavi telefon funkcionisao uz podršku donatora i na inicijativu nevladinog tima Nova generacija. Saša se nada da će u budućnosti uslugu Plavog telefona podržati i vlada i na taj način dobiti dugoročnu održivost. „Imali smo brojne sastanke i okrugle stolove sa predstavnicima institucija na kojima smo predstavili uticaj i rezultate usluge Plavog telefona. Mislim da su i oni prepoznali njegov značaj i očekujemo da će u budućnosti takođe početi da podržavaju ovu uslugu“, kaže Saša.