Skip to main content

Area of Cooperation: Healthcare

„Kvalitet života mi se vidno poboljšao“

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku EU, kućna nega postaje stalna usluga za osobe sa invaliditetom u Mačvanskom okrugu

Dragana Marković Matić živi u Šapcu, na zapadu Srbije. Ona boluje od reumatoidnog artritisa, koji je vremenom doveo do smanjene pokretljivosti i nesposobnosti za samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti. „Ne mogu da funkcionišem samostalno, ne mogu da se krećem. Kako godine prolaze, moji pokreti postaju sve ograničeniji”, kaže ona. Pogoršanje njenog stanja dovelo je do potrebe za redovnim negovateljem koji bi joj pomagao veći deo dana. Porodica i prijatelji su bili tu da je podrže, ali po njenim rečima „to je posao sa punim radnim vremenom: biti moje ruke i noge“.

Dragana, naravno, nije jedina osoba u Šapcu kojoj je takva vrsta pomoći neophodna: sličan problem imaju i druge osobe sa invaliditetom. Porodice pokušavaju da pomognu, ali ne mogu uvek da budu prisutne koliko je potrebno. Alternativno rešenje je angažovanje ličnog negovatelja, ali to je finansijski teret koji većina porodica ne može sebi da priušti. Takvi lični negovatelji takođe treba da budu obučeni za premeštanje osobe u invalidska kolica, prebacivanje u krevet ili u automobil, kao i za pomoć pri presvlačenju i održavanju lične higijene. „Neko ko nikada nije imao kontakt sa osobama sa invaliditetom mora da prođe obuku za tu vrstu pomoći kako ne bi slučajno povredio sebe ili osobu o kojoj brine“, kaže Dragana.

„Najvažnije je bilo stvoriti okvir za obuku i obučiti prve polaznike koji su bili zainteresovani za pružanje usluga lične nege osobama sa invaliditetom.“

Desetogodišnji put

Dragana je članica Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, koje je pre deset godina preuzelo inicijativu da se ovaj problem reši kroz lokalne ustanove. Udruženje je tada uspelo da u strategiju socijalne politike Šapca uključi potrebu osoba sa invaliditetom za samostalnim životom. Priznavanje potreba osoba sa invaliditetom od strane političara bilo je važno dostignuće, ali kako nije bilo finansijske ili druge podrške, bilo je potrebno još gotovo deset godina borbe da bi se video opipljiv rezultat te politike.

Svetlo na kraju tunela javilo se 2018. godine, kada je podršku pružio program ReLOaD (Regionalni program lokalne demokratije) koji finansira EU. „Najvažnije je bilo da se stvori okvir za obuku i obuče prvi polaznici koji su bili zainteresovani za pružanje usluga lične nege osobama sa invaliditetom“, kaže Slaviša Savić koji se nalazi na čelu Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga.

Uz podršku EU, a u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Udruženje je identifikovalo ljude koji su bili zainteresovani za pružanje usluge lične nege, obučila ih i izdala licence. U okviru istog programa uspeli su i da pokrenu pilot projekat podrške gde je pet osoba sa invaliditetom dobijalo ličnu negu osam sati dnevno, a četiri druge osobe četiri sata podrške dnevno.

„Uključivanje troškova negovatelja za osobe sa invaliditetom u opštinski budžet bio je ogroman skok i veliki uspeh za nas i ne bismo uspeli bez podrške programa ReLOaD koji finansira EU.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Ciljevi programa uključuju jačanje participativne demokratije i integraciju EU na Zapadnom Balkanu unapređivanjem pravnog, finansijskog i šireg okruženja za osnaživanje civilnog društva.

 

Realizacijom pilot programa udruženje je dobilo jače argumente da ubedi opštinske vlasti u to koliko je usluga lične nege presudna za osobe sa invaliditetom. Kao rezultat kontinuiranog lobiranja, Skupština opštine je konačno uvrstila ovu podršku na listu redovnih usluga koje opština pruža. Usluga je već uključena u budžet za 2021. godinu, opština već sada pokriva plate ličnih negovatelja, a pokrivaće ih i ubuduće.

„Uključivanje troškova negovatelja za osobe sa invaliditetom u opštinski budžet bio je ogroman skok i veliki uspeh za nas i ne bismo uspeli bez podrške programa ReLOaD koji finansira EU“, kaže Slaviša.

Dragana i drugi Šapčani sa invaliditetom osećaju se lakše jer su obezbedili uslugu lične nege za ceo život.„Kvalitet života mi se vidno poboljšao. Sa ličnim negovateljem se osećam nezavisno”, kaže Dragana.

Čista voda za Prištinu! obezbeđeno snabdevanje vodom za godine koje dolaze

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Od sporadičnog do stalnog: kako je projekat koji je podržala EU spasao glavni grad Kosova od nestašice vode. Musa Hasani radi kao telefonista u prištinskom vodovodu duže od tri decenije. Njegov posao je naizgled jednostavan: javlja se na telefonske pozive građana i prosleđuje žalbe odgovornim odeljenjima. Međutim, oko 2000. godine, ovaj jednostavan posao postao je naporan i stresan. Musa se seća da je primao preko 200 poziva dnevno, od kojih su većina bile pritužbe građana na nestašicu vode. Posle rata 1999. godine, Priština se suočila sa ogromnim prilivom stanovništa iz drugih delova Kosova. Komunalna infrastruktura koja je planirana za manje od 150.000 stanovnika sada je morala da zadovolji potrebe više od 300.000 ljudi. Tokom naredne decenije, dešavalo se da prekidi snabdevanja vodom budu duži i od deset sati dnevno u bilo kojem prištinskom naselju. „Ljudi su bili besni, jer je to značajno uticalo na kvalitet njihovog života. Iskaljivali su svoj bes na nas preko telefona”, seća se Musa.

„U martu 2014. godine, Gračaničko jezero je imalo vode samo za još mesec dana, a Batlavsko za dva. Da nismo imali period obilnih kiša u aprilu, Priština i okolne opštine bi ostale bez vode za piće.“

Priča o dva jezera Sokol Džafa je direktor Regionalnog vodovoda u Prištini. On se seća da je još 2010. godine ovo preduzeće izvelo neke intervencije koje su donekle poboljšale situaciju. Ali postojala je potreba za dugoročnim rešenjem. Tada su jedina izvorišta gradske vode bila dva veštačka akumulaciona jezera u blizini Prištine – Batlavsko i Gračaničko. Količina vode u ovim jezerima zavisi od padavina. A sa klimatskim promenama koje su uticale na nivo vode u jezerima, zalihe su značajno varirale od prekomerne akumulacije do blizu presušivanja. Kosovo je 2014. godine doživelo najgoru nestašicu vode u poslednje tri decenije. „U martu 2014. godine, Gračaničko jezero je imalo vode samo za još mesec dana, a Batlavsko za dva. Da nismo imali period obilnih kiša u aprilu, Priština i okolne opštine bi ostale bez vode za piće“, kaže Džafa. Međutim, situacija se promenila nabolje zahvaljujući projektu regionalnog vodovoda za Prištinu vrednog 35 miliona evra, uključujući i bespovratna sredstva EU u iznosu od 5 miliona evra. Zahvaljujući ovoj investiciji i finansiranju, usmerenim kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, projekat je spasao Prištinu od problema nestašice vode u narednim godinama i obezbedio pouzdano snabdevanje za okolinu. Deo projekta bio je razvoj novog izvorišta vode u jezeru Gazivode. Infrastruktura omogućava da se voda kanališe od Ibarskog kanala do novoizgrađenog postrojenja za prečišćavanje vode u Škabaju. Novo postrojenje se sastoji od laboratorije, pogona i kancelarija, sa radionicom i zajedničkim prostorijama.

„Da nismo otvorili novu fabriku, morali bismo da objavimo vanrednu situaciju, a Priština i okolne opštine bi se u protekle dve godine suočavale sa svakodnevnom dvanaestočasovnom nestašicom vode.“

O projektu Projekat regionalnog vodosnabdevanja u Prištini imao je koristi od kombinovanog ulaganja bespovratnih sredstava i kredita koji se usmeravaju kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF). To je uključivalo 5 miliona evra bespovratnih sredstava od Evropske unije, kredit od 20 miliona evra od razvojne banke KfW u ime nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i doprinos od 10 miliona evra od regionalnog Vodovoda. O WBIF-u Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je platforma za koordinaciju donatora koja prikuplja sredstva iz različitih izvora, uključujući Evropsku komisiju. WBIF pruža finansiranje i tehničku pomoć strateškim investicijama u energetskom, ekološkom, socijalnom, transportnom i digitalnom infrastrukturnom sektoru. Takođe podržava inicijative za razvoj privatnog sektora. To je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada Zapadnog Balkana. „2019. i 2020. godina bile su godine sa najdužom sušom poslednjih godina. Da nismo otvorili novu fabriku, morali bismo da objavimo vanrednu situaciju, a Priština i okolne opštine bi se u protekle dve godine suočavale sa svakodnevnom dvanaestočasovnom nestašicom vode“, kaže Sokol Džafa. Isplativo i stabilno snabdevanje Voda se crpi iz prirodnog izvora i kanališe otvorenim gravitacionim cevovodom do stanice gde se pumpa do postrojenja za tretiranje, preradu i filtriranje vode. Fabrika vode Škabaj ima kapacitet 700 l/s – dovoljno da obezbedi isplativo i kontinuirano snabdevanje vodom Prištinu, Obilić, Kosovo Polje, Gračanicu i Podujevo. Musa Hasani je svakako primetio razliku otkako je sproveden ovaj projekat, zadovoljstvo Prištevaca i stanovnika okolnih mesta, kao i kvalitet njihovog života svakako se poboljšao – a samim tim ima i manje besnih telefonskih poziva s kojima mora da se nosi. Nova infrastruktura donela je i tehnološki napredak koji vlastima omogućava da prate vodostaj Badovačkog i Batlavskog jezera, čime se obezbeđuje održivost vodnih resursa regiona.