Skip to main content

Area of Cooperation: Environmental protection

Posmatranje ptica na vilinskom jezeru

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU promoviše posmatranje ptica za turiste u okviru projekta prekogranične saradnje

Legenda kaže da je Skadarsko jezero nastalo od suza crnogorske vile čiju je želju da joj oči promene boju iz plave u crnu Bog odbio i umesto toga je oslepeo. Vila je toliko plakala da se od njenih suza stvorilo jezero. Zadivljen njegovom lepotom, Bog joj je vratio vid. Zaista, ko god ga je video složio bi se da je Skadarsko jezero jedno od najlepših mesta na Zapadnom Balkanu i prirodno igralište za ljubitelje avantura na otvorenom, sa 400 kvadratnih kilometara spektakularnog nacionalnog parka za istraživanje. Međutim, ova vilinska zemlja još uvek ne dobija pažnju koju zaslužuje, ni od lokalnih ni od međunarodnih turista. Barem tako veruju ljudi iz crnogorske nevladine organizacije CZIP.

CZIP je skraćenica za Centar za zaštitu i proučavanje ptica i organizacija već više od 20 godina radi na zaštiti ptica i životne sredine, kao i na promociji prirodnog i kulturnog nasleđa u Crnoj Gori. Prošle godine su sa partnerskim organizacijama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine pokrenuli projekat „Pannonia-Adria Connection“ ili PA.CON sa sredstvima EU za promociju turizma na lokacijama u sve tri zemlje: Nijemci u Hrvatskoj, Tuzla u Bosni i Hercegovini i Skadarsko jezero u Crnoj Gori.

„Trenutno većinu posetilaca Skadarskog jezera privlači ono što zovemo masovni turizam: dolazak na jezero, kafa ili ručak, malo razgledanja, a zatim odlazak. Hteli smo da promenimo ovu naviku nabolje.“

Povećanje turističkih perspektiva

Zoran Popović iz CZIP-a jedan je od koordinatora ovog projekta i objašnjava da je ideja koja stoji iza projekta bolje korišćenje resursa za promociju turizma u sve tri zemlje. „Trenutno većinu posetilaca Skadarskog jezera privlači ono što zovemo masovni turizam: dolazak na jezero, kafa ili ručak, malo razgledanja, a zatim odlazak. Hteli smo da promenimo ovu naviku nabolje“, kaže Zoran.

On takođe kaže da su želeli da jezero pretvore u destinaciju gde turisti ostaju duže, ali da bi se to desilo, turistima treba ponuditi više atrakcija i aktivnosti. To je dovelo do otkrivanja aktivnosti kao što su posmatranje ptica, brdarenje, biciklizam, putovanja brodom i drugi elementi ekološkog i avanturističkog turizma.

Projekat PA.CON radi na razvoju lokacija za posmatranje ptica u sve tri zemlje – turističko-informaciona kuća u Sopocu, igralište i kule za posmatranje ptica u Hrvatskoj, renoviranje kuće u prirodnom parku na Ilinčici i postavljanje led rasvete duž puta, kao i uređenje 16 mikro-piknih lokacija u Bosni i Hercegovini. Projekat će ulagati i u rekonstrukciju starog železničkog nasipa u Virpazaru, pretvarajući ga u pešačku stazu, kao i u kupovinu čamca na solarni pogon, električnih bicikala i pratećih solarnih punjača, a sve u cilju promocije turističkih aktivnosti sa malim uticajem na životnu sredinu.

„Bez ovog nivoa finansijske podrške od strane EU, ne bi bilo moguće realizovati ovaj značajan projekat.“

O projektu

Projekat PA.CON podržava Evropska unija u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2014-2020. Vodeći partner na projektu PA.CON je Opština Nijemci iz Hrvatske; partneri iz Bosne i Hercegovine su Grad Tuzla i Udruženje za razvoj NERDA iz Tuzle, dok su partneri u Crnoj Gori Centar za zaštitu i istraživanje ptica i Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore. Implementacija PA.CON projekta zvanično je počela u oktobru 2020. godine i trajaće ukupno 24 meseca.

Ukupna vrednost projekta za sve tri zemlje je 1,8 miliona evra, dok će za unapređenje turističke infrastrukture na Skadarskom jezeru biti uloženo oko 280.000 evra. „Bez ovog nivoa finansijske podrške od strane EU, ne bi bilo moguće realizovati ovaj značajan projekat“, kaže Zoran.

Pored direktnih intervencija u infrastrukturnim i promotivnim aktivnostima, projekat uključuje i izgradnju kapaciteta za obezbeđivanje održivosti uticaja projekta. Kroz seriju od šest edukativnih kurseva u sve tri zemlje i studijsku posetu, projektni partneri i predstavnici ciljnih grupa imaće priliku da unaprede sopstvene kapacitete i kvalitet svojih usluga.

Prema Zoranovim rečima, projekat će imati značajan dugoročni uticaj na lokalno stanovništvo, privredu i očuvanje prirodne sredine. „Ali ono što je važnije, mislim, jeste da će to promeniti način razmišljanja mnogih ljudi i mnogih institucija, i pokazati im šta je sve moguće i kako se stvari mogu lako ostvariti pravilnim planiranjem i sprovođenjem“, kaže Zoran.

Toplije zime za školarce u Prištini

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava proširenje mreže i energetski efikasno daljinsko grejanje u Prištini

Osnovna i niža srednja škola Naim Frašeri jedna je od najvećih u Prištini, glavnom gradu Kosova. Škola ima preko 1.000 učenika i površinu od oko 5.000 kvadratnih metara. Šćipe Vlasalija Mehmedi je direktorka ove ogromne organizacije. Očekivalo bi se da će najveći izazov za nju u ovoj ulozi biti vezan za obrazovanje, ali ispostavilo se da je u pitanju nešto sasvim drugo: „Zimi smo imali ogromne probleme s grejanjem, tolike da smo ponekad morali čak i da otkažemo nastavu“, kaže Šćipe.

Kada je 2018. godine preuzela školu, zgrada je imala sopstveni sistem centralnog grejanja na naftu, koja je bila isporučivana jednom mesečno. Isporuku su za ovu i druge škole organizovale opštinske vlasti. Šćipe objašnjava da je sa grejanje na naftu bilo više problema, uključujući nestajanje goriva pre dolaska naredne isporuke kada su temperature bile niske, i ozbiljnu štetu za životnu sredinu oko škole. „Sećam se da su 2018. godine i nastavnici i učenici sedeli u kaputima tokom nastave, jer je grejanje bilo slabo“, kaže Šćipe.

„U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

Kvalitetnije grejanje i bolja zaštita životne sredine

Problem grejanja i zagađenja u Prištini ne postoji samo u školi Naim Frašeri. Većina stanovnika ovog grada greje se na ugalj ili struju iz obližnjih elektrana Kosovo A i B, mada neki koriste mnogo efikasnije Termokosovo daljinsko grejanje. To je grejanje parom iz termoelektrane. Međutim, znatan broj privatnih i javnih zgrada u Prištini, uključujući i osnovnu školu Naim Frašeri, nije bio povezan sa daljinskim grejanjem, jer je Termokos imao problema sa svojim starim distributivnim sistemom nedovoljnog kapaciteta.

Kako bi se pomoglo u rešavanju ovog pitanja, Kancelarija EU na Kosovu je 2019. godine pokrenula projekat obnove mreže daljinskog grejanja u Prištini. Svrha projekta bila je da se omogući povezivanje novih privatnih i javnih potrošača na sistem daljinskog grejanja i poboljša snabdevanje postojećih potrošača. U roku od dve godine, u okviru projekta je renovirano 120 starih podstanica, postavljeno 50 novih i zamenjeno preko sedam kilometara podzemnih cevi novim izolovanim cevima, što je rezultiralo povećanom efikasnošću i značajnim smanjenjem gubitka toplote i vode.

Naim Bitići, direktor odeljenja za distribuciju i rukovodilac projekta ispred Termokosa, kaže da je projekat bio veoma uspešan. „U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

„Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

O projektu

Projekat rehabilitacije mreže daljinskog grejanja u Prištini  završen je u aprilu 2021. godine i finansiran je od strane Evropske unije u okviru programa Instrument pretpristupne pomoći (IPA).

Prijatno i toplo okruženje u školi

Ali ono što je prema Bitićiju takođe veoma važno je činjenica da ovi novi potrošači više ne moraju da koriste fosilna goriva za grejanje. „Pre priključenja na mrežu daljinskog grejanja, sve javne ustanove su se grejale na naftu. Osim što su se zbog visokih cena nafte nosile sa ogromnim finansijskim troškovima, ove ustanove bile su i zagađivači, posebno problematični jer se uglavnom nalaze u centru grada.

„Stambeni potrošači, koji su sada priključeni na Termokosovu mrežu, takođe više ne koriste električnu energiju za potrebe grejanja. To pozitivno utiče na ekonomiju domaćinstava, smanjuje potražnju za električnom energijom i poboljšava kvalitet vazduha“, zaključuje Bitići.

Sada, nakon završetka projekta, škola Naim Frašeri ima 24-časovno grejanje koje pokriva ceo školski prostor, uključujući učionice, hodnike i toalete. Kako kaže direktorka: „Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

Tradicionalna umetnost od plastičnih čepova za flaše

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Nevladina organizacija iz Sarajeva proizvodi uzbudljiva umetnička dela koristeći upotrebljene čepove za flaše.

U sarajevskom prigradskom naselju Ciglane vidljivo je izložen tepih. Ima nečeg drugačijeg u tom takozvanom ‚Čepoćilimu‘: napravljen je od 25.000 čepova plastičnih boca. Dizajniran je i napravljen u okviru projekta Udruženja zelene umetnosti, nevladine organizacije iz Sarajeva. Alma Hrasnica Dervišević, predsednica udruženja, objašnjava da je sve počelo pre deset godina kada je došla na ideju da se u okviru aktivnosti za Evropsku nedelju za smanjenje otpada u Sarajevu proizvodi umetnost koristeći čepove za flaše. „Tada je ovo bio prilično ambiciozan projekat za nas, jer nismo znali da li će ljudi ceniti ovu inicijativu i kakve ćemo povratne informacije dobiti“, kaže Alma.

Prvobitni izazov je bio da se prikupe zatvarači boca. Alma je postavila mesto za prikupljanje čepova i kontaktirala škole, firme i druge ustanove da pita da li su voljni da doprinesu ovom projektu prikupljanjem i isporukom odbačenih čepova plastičnih flaša. „Na moje iznenađenje, odziv je bio veoma dobar, za kratko vreme uspeli smo da prikupimo znatnu količinu čepova i tako je počeo Čepoćilimski trend“, kaže Alma.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu.“

Izrada jednog čepoćilima godišnje

Nakon uspeha prvog čepoćilima, Alma i kolege iz Udruženja zelene umetnosti odlučili su da ovo pretvore u godišnju aktivnost u kojoj dizajniraju i izrađuju najmanje jedan čepoćilim. Odlučili su da se zadrže na dezenu tradicionalnog bosanskog ćilima, koji će biti umetnička, ali i turistička atrakcija, doprinoseći promociji kulturnog nasleđa.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu“, kaže Alma.

Alma smatra da su uključivanjem mladih uspeli značajno da podignu svest među grupama koje mogu da doprinesu budućoj zaštiti životne sredine kroz smanjenje otpada i upravljanje otpadom.

Udruženje Zelena umetnost nedavno je dobilo podršku iz programa ReLOaD (Regionalni program lokalne demokratije) koji finansira EU. Program im je pomogao u njihovom najnovijem projektu dizajniranja i proizvodnje klupa od plastičnih čepova, sa dezenom tradicionalnog bosanskog ćilima. U ovu najnoviju aktivnost uključili su decu iz OŠ Vladislav Skarić, OŠ Mjedenica za decu sa poteškoćama u učenju i sirotište Bjelave. U okviru projekta realizovano je 30 eko-umetničkih radionica o pretvaranju otpada u eko-umetnost. Na tim radionicama koristili su materijale kao što su plastične flaše i konzerve. U svom završnom projektu, koristili su oko 15.000 plastičnih čepova za izradu klupa.

„Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

Projekat je stvorio sredinu u kojoj su deca i mladi mogli da razvijaju i kulturno-ekološke inicijative i da se druže kroz umetničke aktivnosti. „Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU“, kaže Alma.

Klupa napravljena od čepova sada se nalazi u samom centru Sarajeva u Gimnazijskoj ulici, okružena osnovnim i srednjim školama. Alma je ponosna na to, jer sva deca koja su radila na njoj, kao i njihovi školski drugovi, mogu da je vide svakog dana i da se podsete na važnost smanjenja otpada i upravljanja njime.

Zaštita staništa koja su dobra za ljude, biljke i životinje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Poboljšano upravljanje zaštićenim područjima u Albaniji smanjuje gubitak biodiverziteta

Skadarsko jezero je najveće jezero na Balkanskom poluostrvu. Nalazi se na severu Albanije i kroz njega prolazi granica sa Crnom Gorom. Kao prirodni rezervat, to je jedno od evropskih područja za najbogatijim biodiverzitetom, sa obiljem vrsta riba i ptica koje se mogu naći samo ovde. Jezero takođe igra važnu ulogu kao tranzitno područje – takozvani Jadranski preletni put – za stotine hiljada ptica selica.

Međutim, već duže vremena ovo prirodno bogatstvo je u opasnosti od zagađenja i iskorištavanja od strane čoveka. Bila je potrebna stručna intervencija kako bi se uvele najbolje prakse iz Evropske unije, što je rezultiralo prvim Planom upravljanja Skadarskim jezerom.

 „Uz pomoć EU, počela je nova era ispravnog upravljanja zaštićenim područjima.“

Održivo upravljanje zaštićenim područjima

Plan upravljanja uspostavila je Nacionalna agencija za zaštićena područja (NAPA), a realizovala Regionalna uprava za zaštićena područja. Age Martini, glavna nadzornica regionalne administracije u Skadru, potvrđuje da plan predstavlja veliku promenu u pristupu osoblja zaštićenom području i obezbeđivanju željenih ishoda. „Osoblje u našoj regionalnoj kancelariju sada ima jasnu predstavu o protokolima koje treba poštovati u tom području i kako koristiti novu opremu za izradu izveštaja o flori i fauni“, kaže ona.

Plan je počeo da se sprovodi uz pomoć EU, koja je donela znanje i iskustvo njenih država članica. Njihova podrška se kretala od praćenja divljih životinja, obuke i izgradnje drugih kapaciteta, do razvijanja odnosa sa zajednicama koje žive u zaštićenom području, kao i obezbeđivanja profesionalne opreme koja pomaže osoblju da obavi posao. „Uz pomoć EU počela je nova era pravilnog upravljanja zaštićenim područjima, jer svaki službenik ima jasne smernice, dok smo svi svesni opšteg cilja“, kaže Martini, navodeći primer kako sada postoji protokol čak i za odnos prema turistima.

Zaštićena područja i NAPA rastu zajedno

Poslednjih godina milioni prijavljenih turista svake godine posete zaštićene oblasti u Albaniji. Ovaj uspeh pripisuje se planovima upravljanja koje je NAPA razvila uz pomoć EU, a koji se sprovode u zaštićenim područjima zemlje. Reputacija Albanije raste među turistima koji su privučeni niskim cenama, dobrom hranom i prirodnim lepotama.

Međutim, fokus ostaje na zaštiti biodiverziteta putem metoda mehanizma za praćenje u zaštićenim područjima uvedenim u skladu sa standardima EU Natura 2000. Više od 100 zaposlenih U NAPA-i je do sada prošlo obuku za borbu protiv požara i prirodnih nepogoda; upoznati su sa procesom prikupljanja i obrade informacija o sistemima koji postoje u divljini, a pre svega imaju strategije za povećanje saradnje između zajednica koje žive u zaštićenim područjima, kao i za upravljanje tih područja.

„Svedoci smo menjanja stava zajednica prema našim namerama, koji se iz sumnjičavosti pretvorio u podršku pozitivnim promenama koje su one donele u njihova područja.“

O projektu

Projekat NaturAl doprineo je usklađivanju mreže zaštićenih područja u Albaniji sa mrežom EU Natura 2000, a prihvatanjem standarda EU Albanija napreduje ka članstvu u EU.

Od 2015. do 2019. godine, fokusirajući se na deset odabranih zaštićenih područja, projekat je radio na poboljšanju upravljanja tih područja, fokusirajući se na: obuku i izgradnju kapaciteta Nacionalne agencije za zaštićena područja i regionalnih agencija; praćenje divljih životinja; obezbeđivanje opreme; i jačanje odnosa sa zajednicama.

Direktor NAPA-e, Zamir Dedej, potvrđuje da postoje ogromne koristi od postojanja dugoročnih ciljeva kojima su prioritet i prirodno stanište i zajednice koje tamo žive. „Svedoci smo menjanja stava zajednica prema našim namerama, koji se iz sumnjičavosti pretvorio u podršku pozitivnim promenama koje su one donele u njihova područja.“ Dedej objašnjava da zajednice sada shvataju da treba pratiti njihovu aktivnost i da to doprinosi smanjenju ilegalnih radnji kao što su ilegalna seča šuma ili krivolov. Štaviše, shvatili su da što se bolje upravlja zaštićenim parkovima, to ima više turista i ekonomske koristi za sve.

Za takav pozitivan razvoj događaja zaslužna je pomoć EU, koja je došla u trenutku kada je bila najpotrebnija, a NAPA je postala operativna tek 2016. godine. Od tada, Albanija je ostvarila značajan napredak u proširenju mreže zaštićenih područja i povećanju nivoa implementacije svojih planova upravljanja sa 19 na 53 odsto. Ovi rezultati dodatno su ohrabrili Agenciju i oni su sigurni da će se saradnja sa EU nastaviti novom fazom koja će dodatno smanjiti gubitak biodiverziteta, ali i sprečiti ekološki kriminal i povećati ulaganja u zaštićena područja u Albaniji.

Biciklisti: sve ih je više u Podgorici

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Svi na bicikle! Kako nevladina organizacija iz Crne Gore uz podršku EU koristi snagu pedala da pedalanje postane opšteprihvaćeno

Smeštena u ravnici, sa površinom od oko 100 kvadratnih kilometara i mediteranskom klimom, Podgorica – glavni grad Crne Gore – ima sve da postane biciklistički grad. Međutim, gradu je nedostajala čak i najosnovnija infrastruktura za vožnju bicikla sve dok lokalna organizacija civilnog društva Biciklo.me 2013. godine nije počela da razvija tu vrstu kulture u gradu. „Zaista smo želeli da pretvorimo Podgoricu u grad koji je dobar i bezbedan za bicikliste, a to želimo da učinimo vidljivim i ljudima koji ne koriste bicikle – još uvek“, kaže Sonja Dragović, jedna od članica organizacije.

U proleće 2012. godine organizovan je prvi Bike-Up: ljudi su putem društvenih mreža pozvani da se okupe i proslave Dan planete Zemlje odlaskom na vožnju biciklom. Odaziv je bio takav da je inspirisao nove inicijative i ubrzo je mala grupa zaljubljenika u biciklizam počela da organizuje redovne mesečne vožnje Kritične mase u Podgorici. Po lepom vremenu, Kritična masa bi privukla nekoliko stotina biciklista svih uzrasta. U gradu od oko 200.000 stanovnika, bez skoro ikakve biciklističke infrastrukture, to je već bio dobar početak.

„Još u Beču i Kopenhagenu naučila sam da vozim bicikl u urbanim sredinama, zahvaljujući neverovatnoj biciklističkoj infrastrukturi koju su ti gradovi razvili. Kada sam se vratila u Podgoricu, pomislila sam, OK, sada treba da nabavim bicikl i da se povežem sa ljudima iz Biciklo.me“.

Imati pravo glasa u gradskoj mobilnosti

Sonja Dragović se učlanila u Biciklo.me pošto je magistrirala urbanističke studije, koje su uključivale periode studija u Beču i Kopenhagenu. Pre toga je povremeno vozila bicikl, ali je tokom studija počela da koristi bicikl kao redovno prevozno sredstvo. Za to vreme je pratila Biciklo.me na društvenim mrežama. „Još u Beču i Kopenhagenu naučila sam da vozim bicikl u urbanim sredinama, zahvaljujući neverovatnoj biciklističkoj infrastrukturi koju su ti gradovi razvili. Kada sam se vratila u Podgoricu, pomislila sam, OK, sada treba da nabavim bicikl i da se povežem sa ljudima iz Biciklo.me“, kaže Sonja.

Biciklo.me je pokrenut kao inicijativa slobodnog udruživanja, koja se bavi samo organizacijom masovnih biciklističkih vožnji kako bi doprinela vidljivosti biciklista u Podgorici. U 2013. godini ukazala se prilika za dobijanje određenih sredstava za poboljšanje uslova za bicikliste, pa se inicijativa registrovala kao NVO, i uspešno realizovala svoj prvi projekat – postavljanje prvih pravih parkinga za bicikle na 18 lokacija u Podgorici.

Od tada su osmislili i organizovali brojne male projekte koji su poboljšali sveukupne uslove za vožnju bicikla u gradu. „Sve u svemu, radimo u nekoliko različitih, ali međusobno povezanih pravaca kao što su unapređenje infrastrukture, saobraćajnih politika i politika vezanih za mobilnost i edukacija javnosti o prednostima održive urbane mobilnosti“, kaže Sonja.

Podstaknuti uspehom parkinga za bicikle, ubrzo su usledili i drugi projekti koje je vodila ili zagovarala NVO – od uvođenja prvih biciklističkih staza u prestonici i prvog plana održive gradske mobilnosti od strane gradskog veća, do studija o unapređenju saobraćaja i biciklističkog okruženja i pripremanja obrazovnog materijala za učenike osnovnih i srednjih škola.

„Ova i buduće podrške EU su veoma važne. Ne samo zbog novca, već više zbog činjenice da kada EU podrži akciju, postaje lakše ubediti lokalne vlasti da i one to učine.“

O projektu

Biciklo.me je podržala EU kroz Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) koji ima za cilj jačanje participativne demokratije i procesa integracije u EU na Zapadnom Balkanu osnažujući civilno društvo da aktivno učestvuje u donošenju odluka. Ostali projekti koje je finansirala EU, a koji su podržali Biciklo.me su „OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE“, koji se finansira u okviru instrumenta pretpristupne pomoći (IPA), projekta „Bolji saobraćaj, bolji grad“ i projekta pod nazivom „Unapređenje kapaciteta za bolju životnu sredinu u Crnoj Gori“.

EU je podržala četiri od ovih projekata – studije o uslovima saobraćaja i mobilnosti u Podgorici, izradu predloga za unapređenje zakonodavstva, kampanju podizanja svesti u podgoričkim srednjim školama o prednostima biciklizma i postavljanje parkinga za bicikle u tri grada u severnom delu zemlje. „Ova i buduće podrške EU su veoma važne. Ne samo zbog novca, već više zbog činjenice da kada EU podrži akciju, postaje lakše ubediti lokalne vlasti da i one to učine“, kaže Sonja.

U Podgorici je izgrađeno nekoliko kilometara biciklističkih staza, pa iako je kvalitet, kako dizajna tako i održavanja, mogao biti bolji, evidentno je da je ovaj bezbedan biciklistički prostor privukao nove korisnike i podstakao ljude da izađu i prevezu se svojim biciklima.

Za Sonju je sada važno da grad uspostavi odgovarajuće procedure za planiranje i izgradnju biciklističkih staza, kao i da uloži u edukaciju gradskih planera o najnovijim trendovima i najboljim praksama u vezi sa biciklističkom infrastrukturom. „Što više ljudi vozi bicikl na ulici, to je bolje za sve. Kako ljudi koji voze bicikl ne koriste automobile, oni takođe ne zagađuju i ne prave buku. To čini grad boljim okruženjem za sve”, kaže Sonja.

Reka Cernica – od opasnosti do užitka

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kako je projekat EU i saradnja dve zajednice pomogla da se spreče poplave i poboljša kvalitet života ljudi u pograničnom regionu između Kosova i Severne Makedonije.

Cernica je selo sa oko 600 stanovnika na kosovskoj strani granice sa Severnom Makedonijom. Istoimena reka koja protiče kroz centar sela čini ga jednim od najlepših u tom kraju, ali i jednim od najizloženijih poplavama. Fatljum Mehmeti iz Cernice ponosan je na prirodne lepote svog sela i njegove vredne meštane, ali dodaje da bi njihov život mogao da bude mnogo bolji kada bi samo mogli da izbegnu smrad koji dolazi iz reke zbog otpadnih voda koje se u nju slivaju, kao i štete koju prave poplave. „Svake božije jeseni i zime živeli smo u strepnji zbog moguće štete koju bi poplave nanele našim kućama, njivama i životima“, kaže on.

Problem s poplavama nema samo selo Cernica. Čitav taj pogranični region već decenijama ima isti problem, a sa klimatskim promenama poplave su postale češće. Samo ovog leta preko 60 porodica u regionu moralo je da bude evakuisano iz svojih kuća zbog poplava. Nije bilo ljudskih žrtava, ali je materijalna šteta bila značajna. Opština Gnjilane procenila je štetu od ovogodišnjih poplava na oko 1,5 miliona evra. Preko 30 kuća postalo je neuseljivo, pet mostova je srušeno, a hektari obradivog zemljišta oštećeni.

„Meštani već dugi niz godina lobiraju kod lokalnih vlasti i našeg rukovodstva da im pomognu da poprave rečno korito kako bi se šteta od poplava smanjila.“

Nema više poplava

Besim Haziri iz javnog vodovodnog preduzeća Hidromorava na Kosovu objašnjava da poplave imaju prirodne uzroke, mada sa značajnim ljudskim uticajem kao rezultat klimatskih promena. Međutim, u slučaju Cernice i okoline, poplave su takođe rezultat nedostatka odgovarajuće infrastrukture. „Meštani već dugi niz godina lobiraju kod lokalnih vlasti i našeg rukovodstva da im pomognu da poprave rečno korito kako bi uticaj poplava bio smanjen“, kaže Besim.

Iako su bili veoma voljni da pomognu, preduzeće i lokalne vlasti nisu imale ni finansijska sredstva ni stručnost za ovaj važan projekat. Prilika se ukazala 2019. godine kada su otkrili da mogu da dobiju podršku iz programa prekogranične saradnje (CBC) Kosova i Severne Makedonije koji finansira EU. Preduzeće Hidromorava uspešno se prijavila zajedno sa Javnim preduzećem Vodovod Kumanovo, iz makedonskog grada koji se nalazi s druge strane granice. To je bio početak projekta koji su nazvali „Značajne koristi za životnu sredinu i zdravlje u pograničnom području“, koji bi imao dugoročan pozitivan uticaj na živote lokalnih stanovnika.

Za dve godine, u okviru projekta izvršeno je nekoliko značajnih infrastrukturnih intervencija. To je podrazumevalo preuređenje korita reke i smanjenje zagađenja zemljišta razdvajanjem otpadnih i atmosferskih voda – sve to znači da otpadne vode više ne teku direktno u reku i takođe se oslobađaju neprijatnog mirisa. Pored toga, projekat je doneo i neke estetske promene izgradnjom šetališta i prostorima za sedenje i rekreaciju uz reku. Slična poboljšanja izvršena su i sa druge strane granice u opštini Kumanovo.

„Zahvaljujući podršci EU, sada ne moramo da brinemo o opasnosti po naše živote i imovinu od poplava svake zime.“

O projektu

Projekat CBC-a koji finansira EU, „Značajne koristi za životnu sredinu i zdravlje u pograničnom području“ pokrenut je u februaru 2020. i završen u oktobru 2021. godine. Ukupna vrednost projekta bila je preko pola miliona evra.

Da bi se obezbedila održivost, projekat je takođe pokrenuo i sproveo kampanju podizanja ekološke svesti o održavanju reke i okolnog područja čistim. Besim napominje da je, osim finansiranja EU, prekogranična razmena znanja i ideja sa kolegama iz Vodovoda Kumanovo imala značajan uticaj na uspeh projekta.

Fatljum objašnjava da je ovaj projekat imao bitan uticaj na njihove živote. „Zahvaljujući podršci EU sada ne moramo da brinemo o opasnosti po naše živote i imovinu od poplava svake zime“, kaže on.

Zapadni Balkan bruji od organskog uzgoja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže pčelarima iz Severne Makedonije da se prebace na ekološki uzgoj.

Opština Kavadarci nalazi se u tikveškom okrugu u Severnoj Makedoniji. S manje od 40.000 stanovnika, kao i mnoge druge ruralne oblasti na Zapadnom Balkanu, opština pati od iseljavanja mladih ljudi i porodica koje odlaze u veće gradove u potrazi za boljim životom. Iseljavanje mladih bila je glavna motivacija za pokretanjeprojekta inkubatora Vitac koji finansira EU, a koji promoviše ekološko pčelarstvo, jer se zna da je nedostatak ekonomskih mogućnosti glavni razlog migracije u veće gradove. Zlatka Milkov jedna je od onih koji za sada još uvek žive u Kavadarcima. Završila je poljoprivredni fakultet, ali je radila kao računovođa nekoliko godina. U međuvremenu, Zlatkin muž, koji radi kao električar, drži pčele. „Ali ja nikada nisam bila zainteresovana za pčelarstvo; samo sam pomagala mužu da pakuje med tek kada smo imali konačan proizvod“, kaže Zlatka.

Međutim, njen suprug je 2020. godine čuo za program koji nudi obuku o ekološkoj proizvodnji meda, obezbeđen u okviru projekta Vitac, a koji je osmišljen i realizovan u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) koji finansira EU. Zlatka je imala više slobodnog vremena od svog muža jer tada nije radila, pa ju je pitao da li bi mu se pridružila. Nevoljno je pristala.

„Naučila sam mnogo toga, od biologije pčela do zanimljivih pojedinosti o proizvodnji meda. Svaki trenutak je bio zabavan i zanimljiv.”

Organsko pčelarstvo, poslovna prilika budućnosti

Obuka je trajala devet meseci i obuhvatala je teorijska i praktična znanja o ekološkom pčelarstvu. „Naučila sam mnogo toga, od biologije pčela do zanimljivih pojedinosti o proizvodnji meda. Svaki trenutak je bio zabavan i zanimljiv”, kaže Zlatka.

U toku jedne godine, 15 osoba je učestvovalo u projektu, uključujući žene i mlade iz tog kraja. Tokom praktične obuke učesnici su uzgojili 30 ekoloških kolonija pčela koje su im potom date kako bi mogli da započnu ili prošire svoja pčelarska dobra sa organskim pristupom. Učesnici su takođe dobili sertifikate za organski uzgoj pčela. Učesnici su naučili kako se organska hrana, uključujući i organski med, uzgaja bez upotrebe sintetičkih pesticida i đubriva i bez genetski modifikovanih organizama (GMO). Samim tim što mnogi veruju da je organska hrana bezbednija, hranljivija i ukusnija, učesnici su dobili pristup svetskom tržištu organske hrane koje je u razvoju.

“Podrška EU bila je od presudnog značaja, jer opštine u regionu imaju sredstva samo za veoma male projekte. Uz podršku EU, uspeli smo da realizujemo mnogo veći projekat i rešimo potrebe lokalne zajednice sa dugotrajnim uticajem.“

O projektu

Osnovni cilj projekta inkubatora Vitac za organsko pčelarstvo je sprečavanje iseljavanja i doprinos oživljavanju sela u opštini Kavadarci. Projektne aktivnosti obuhvataju teorijsku i praktičnu obuku za ciljnu grupu u proizvodnji organskih pčelinjih proizvoda i kolonija pčela.

Pored toga, kroz novoosnovani informacioni centar, poljoprivrednici iz opštine Kavadarci sada dobijaju besplatne savete i smernice kako da svoju proizvodnju pretvore u organsku.   Projekat je realizovalo Udruženje organskih proizvođača Biovita , a finansiran je u okviru ReLOaD programa za koji sredstva obezbeđuje EU, a sufinansira Opština Kavadarci.

Biljana Georgievska, rukovoditeljka projekta, objašnjava da je za njegovu uspešnu realizaciju bilo potrebno mnogo truda, ali i da je rezultat zavisio od posvećenosti učesnika. „Podrška EU bila je od presudnog značaja, jer opštine u regionu imaju sredstva samo za veoma male projekte. Uz podršku EU, uspeli smo da realizujemo mnogo veći projekat i rešimo potrebe lokalne zajednice sa dugotrajnim uticajem“, kaže ona.

Zlatka je postala stožer porodičnog uzgoja pčela koji je sada gotovo u potpunosti organski. U međuvremenu, njihov proizvod je osvojio prvu nagradu za kvalitet meda na godišnjem nacionalnom takmičenju u Tetovu. „Razmišljam o otvaranju prodavnice organske hrane u bliskoj budućnosti. Ako nam to uspe, onda bih možda mogla u potpunosti da se posvetim tom poslu“, kaže Zlatka.

Reciklaža i moda na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Zatvaranje kruga: Projekat koji finansira EU uvodi koncept recikliranja tekstila na Kosovu.

Na Kosovu se veoma retko nailazi na kante za odvojeni otpad, a reciklažu uglavnom vrše samostalni sakupljači smeća koji prikupljaju metalni, papirni i plastični otpad iz običnih kanti za smeće i prodaju ga dalje. Međutim, zahvaljujući nevladinoj organizaciji pod nazivom Let ‘s Do It Peja, sakupljanje tekstilnog otpada počelo je u Peći, gradu na zapadu Kosova. Arba Šehu je mlada i zagrižena ekološka aktivistkinja koja je zajedno sa svojim kolegama iz pomenute nevladine organizacije rano identifikovala ovaj problem i odlučila da doprinese rešenju. Sada je ona menadžerka projekta.

Arba objašnjava da se ideja javila kao reakcija na količinu nastalog tekstilnog otpada i zbog toga što javne institucije nisu uspele da razviju održivi sistem sakupljanja i upravljanja otpadom u Peći ili u drugim mestima na Kosovu. Prema njenim rečima, većina lokalnog otpada završava na legalnim i ilegalnim deponijama, od kojih velika većina nije u skladu sa osnovnim ekološkim i zdravstvenim standardima. „Iako je pravni okvir delimično usklađen sa pravnim okvirom EU, otpad je i dalje jedan od najznačajnijih problema na Kosovu“, kaže Arba.

 

„Iako je pravni okvir delimično usklađen sa pravnim okvirom EU, otpad je i dalje jedan od najznačajnijih problema na Kosovu.“

Otpad u modi

Projekat „Promovisanje kružne ekonomije kao održivog modela razvoja socijalnih preduzeća – SEREC“, koji EU finansira, počeo je u januaru ove godine, a nevladina organizacija je postavila mesto za prikupljanje tekstila u centru grada. Na zadovoljstvo projektnog tima, meštani se odazivaju pozivu za odlaganje svog tekstilnog otpada preko takvih sabirnih mesta.

Projekat se zasniva na takozvanom konceptu „3R“ (Reduce, Reuse and Recycle). Međutim, osim ekološkog doprinosa, projekat ima i ekonomski aspekt jer su otvorili prodavnicu polovne odeće za prodaju doniranog tekstila koji je u dobrom stanju.

Arba smatra da ne može biti dugoročnog uticaja ako mlađe generacije nisu aktivno uključene. Stoga ona i njene kolege obrazovnu komponentu projekta vide kao najvažniju. U saradnji sa umetničkom gimnazijom u Peći, Let ‘s Do It Peja je pokrenula vannastavni kurs modnog dizajna gde učenici pod mentorstvom iskusnih modnih kreatora angažovanih na projektu rade na dizajniranju i izradi nove odeće koristeći prikupljeni tekstilni otpad. Arba objašnjava da je ovo za nju najuzbudljiviji deo projekta: „Učenici su veoma strastveni, i smislili su neke veoma zanimljive i atraktivne modele“.

„Veoma sam zahvalna što sam deo projekta SEREC koji EU finansira. Učim mnogo novih stvari i proširujem svoje stručne horizonte novim znanjem o modnoj industriji.“

O projektu

Projekat „Promovisanje kružne ekonomije kao održivog modela razvoja socijalnih preduzeća – SEREC“ koji finansira EU pokrenut je u januaru i završiće se u decembru 2021. godine. Opšti cilj projekta je podrška razvoju socijalnih preduzeća na Kosovu i povećanje zapošljavanja ugroženih grupa, pre svega žena i mladih, kroz primenu koncepata kružne ekonomije.

Ilka Ljatifi je jedna od učenica koje učestvuju u vannastavnoj aktivnosti koja je pokrenuta u okviru projekta. Ona kaže: „Veoma sam zahvalna što sam deo projekta SEREC koji EU finansira. Učim mnogo novih stvari i proširujem svoje stručne horizonte novim znanjem o modnoj industriji“.

Plan je da projekat SEREC postane samoodrživ i da nastavi sa aktivnostima čak i nakon završetka finansijske pomoći EU. NVO Let ‘s Do It Peja trenutno radi na registraciji i pokretanju socijalnog preduzeća sa konceptom i imenom zasnovanim na 3R. Na taj način žele da obezbede održivost pretvarajući ovaj projekat u preduzeće sa dugoročnom ekonomskom i ekološkom korišću za zajednicu.

Novo socijalno preduzeće imaće za cilj da zaposli radnike koji će raditi na dizajniranju i šivenju recikliranog tekstila, kao i ljude koji će raditi u prodavnici polovne robe. „Na ovaj način želimo da pomognemo ljudima u nevolji, jer će novi zaposleni u socijalnom preduzeću prvenstveno dolaziti iz ugroženih grupa kao što su žene, mladi i manjine“, kaže Arba.

Život u zagađenom gradu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Organizacija za zaštitu životne sredine skuplja podatke kako bi predočila skriveni, ali očigledan problem u albanskim gradovima. Tirana je živ, ustreptao grad u kojem živi trećina albanskog stanovništva. Broj stanovnika stalno raste, trenutno ih je 850.000, a ovaj grad predstavlja grotlo u koje se slivaju svi koji traže priliku u obrazovanju ili biznisu. Međutim, linije gradskog prevoza su ograničene, tako da su mnogi primorani da se prevoze automobilima, a potražnja za stanovima pokrenula je građevinsku industriju u poslednje tri decenije. Sve to uzima danak u obliku stalnog povećanog nivoa zagađenja vazduha. U zemlji sa samo nekoliko monitora, Albanci mogu samo da nagađaju kakav je kvalitet vazduha koji udišu. Međutim, etablirana organizacija za zaštitu životne sredine Milieukontakt želela je to da promeni. Želela je da izmeri zagađenje u mnogo većim razmerama – na 500 lokacija. Plan je bio da se istovremeno uključi i što više ljudi kako bi se povećala svest o ovom nevidljivom, ali očiglednom ekološkom problemu.

„Svi koji žive u Tirani svesni su lošeg kvaliteta vazduha, ali sada imamo podatke koji potvrđuju koliko je on tačno loš.“

„Svi koji žive u Tirani svesni su lošeg kvaliteta vazduha, ali sada imamo podatke koji potvrđuju koliko je tačno loš“, kaže Arion Sauku, koordinator projekta Green Lungs, koji je prvi pružio tako sveobuhvatne podatke o ovom problemu. Koristeći alternativne tehnike praćenja, projekat je merio zagađenje mobilnim brojilima na stotinama lokacija širom prestonice. Među njima su se našli užurbani centar grada, prometni delovi u blizini škola, kao i stanice duž najdužih autobuskih linija u Tirani. Projekat Green Lungs proučavao je osam različitih parametara za merenje zagađujućih materija. „Najveći zagađivači vazduha su transportna i građevinska industrija. Nivoi koje smo redovno merili premašuju standarde EU, a u nekim slučajevima su tri do četiri puta viši“, kaže Sauku. Tokom trogodišnjeg perioda, EU je finansirala Green Lungs koja je proširila svoje merenje na još tri velika grada — Drač, Elbasan i Skadar. Rezultat: iste zagađujuće materije koje su posledica ono za čim je najveća potražnja: stanovanje i automobili. Građevinska industrija nema nikakve ekološke standarde, a ona je uzrok visokom nivou prašine u vazduhu tokom čitave godine. U međuvremenu, stalni zagađivači su i stari automobili koji ispuštaju opasne čestice prilikom sagorevanja goriva. Prema zvaničnim podacima, u zemlji je u upotrebi oko 700 hiljada automobila.

„Postoje brojne informacije o sve tri komponente, kako bi donosioci odluka mogli da reaguju – generisali smo podatke, obeležili mape i ilustrovali narative kako bismo ukazali na žarišta.“

O programu Projekat Green Lungs osmislio je i sproveo alternativnu i inkluzivnu platformu za praćenje kvaliteta vazduha, zagađenja bukom i procenu usluge koju pruža urbani ekosistem ozelenjavanja. To je postignuto uz finansijsku podršku Evropske unije za jačanje međusektorske saradnje između Vlade i civilnog društva i razvoj kapaciteta organizacija civilnog društva.   Ovi sektori zahtevaju brzu i kontinuiranu intervenciju kako bi se smanjilo zagađenje vazduha – sada kada se problem može podržati sveobuhvatnim i obimnim podacima. Međutim, ovaj problem se očigledno proširio i na druga urbana područja u regionu. Nivo zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu jedan je od najviših u Evropi i ima direktan uticaj na zdravlje građana. Stoga je Evropska unija postavila smanjenje zagađenja, uključujući tu i vodu i zemljište, među glavne oblasti koje treba rešiti u okviru Zelene agende. To je nova strategija rasta koja teži prelasku sa tradicionalnog ekonomskog modela na održivu ekonomiju, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. Pored merenja kvaliteta vazduha, alternativna platforma koju je uspostavila organizacija Green Lungs takođe je pratila zagađenje bukom koju proizvodi čovek i urbani ekosistem ozelenjavanja. „Postoje brojne informacije o sve tri komponente kako bi donosioci odluka mogli da reaguju – generisali smo podatke, obeležili mape i ilustrovali narative kako bismo ukazali na žarišta“, kaže Sauku, koji smatra da politike moraju da budu višestruke kako bi se poboljšao kvalitet života ljudi u najvećim albanskim gradovima. Do tada, ostvaren je pionirski rad na predočavanju problema kvaliteta vazduha. Istovremeno, dok sprovodi projekat, Green Lungs je uspela da informiše omladinu o ovom pitanju oko njihovih škola i građane u svakodnevnom putovanju na posao. Pored znatiželjnih prolaznika koji su primetili stotine mobilnih brojila u svom komšiluku, projekat je ostavio jedinstvenu onlajn bazu podataka u kojoj svi mogu da lociraju žarišta zagađenja vazduha u svom gradu.

Promovisanje zelenijeg života na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Keep It Green i njena mreža volontera podižu svest o industrijskom zagađenju i drugim ekološkim pitanjima u industrijskom gradu Obiliću. Na samo deset minuta vožnje od Prištine nalazi se Obilić, centar kosovske rudarske industrije. U okolini mesta koje ima samo 6.800 stanovnika nalaze se tri rudnika uglja i dve elektrane koje proizvode veći deo kosovske električne energije. Reč je o regionu koji se u velikoj meri oslanja na radna mesta u elektranama, a u industriji radi 5.000 ljudi iz Obilića i susednih sela. Ne iznenađuje da su ove rudarske i industrijske aktivnosti prouzrokovale veliku štetu po životnu sredinu.

 „Sedeli smo i pili kafu i kada smo počeli da pričamo o svim [ekološkim] problemima sa kojima se naša zajednica suočava, shvatili smo da moramo nešto da preduzmemo.“

Keep it Green je lokalna omladinska organizacija koja radi na podizanju svesti o ekološkim pitanjima u Obliću i uticaju koji ona imaju na stanovništvo. „Oko 30 odsto ljudi u Obiliću boluje od respiratornih bolesti”, kaže za EED Gudzim Klinaku, direktor organizacije Keep It Green. On objašnjava kako je nastanak organizacije Keep It Green začet razgovorom u kafiću 2015. godine. Klinaku se priseća: „Sedeli smo i pili kafu i kada smo počeli da pričamo o svim [ekološkim] problemima sa kojima se naša zajednica suočava, shvatili smo da moramo nešto da preduzmemo“. Podsticanje građana da zaštite svoju životnu sredinu Šest godina kasnije, Keep It Green je mreža od gotovo 60 ljudi koji se u svojoj zajednici usredsređuju na projekte koji podstiču meštane da se više zainteresuju za zaštitu sopstvene životne sredine. Poslednjih nekoliko godina nisu bile lake, s obzirom na ekonomske teškoće sa kojima se mnogi suočavaju u ovom industrijskom regionu. „Teško je naterati ljude da vode računa o životnoj sredini kada jedva krpe kraj s krajem“, priznaje Klinaku. Aktivisti Keep It Green-a su svesni te stvarnosti, ali se i dalje zalažu za zeleniju energiju u Obiliću. Pre pandemije koronavirusa održavali su nedeljne proteste ispred termoelektrane zalažući se za primenu ekoloških zakona u Obiliću. Organizovali su mnoge akcije za poboljšanje kvaliteta života u gradu. Volonteri su nedavno očistili park i ukrasili ga strit-artom kako bi ga učinili prijatnijim za svoje sugrađane. Oni su pokrenuli godišnji Green Art Fest, gradski festival za podizanje svesti o ekološkim pitanjima. Keep It Green takođe radi sa lokalnim školama od 2016. godine, sprovodeći radionice „Smanji, opet upotrebi, recikliraj“, učeći đake kako da stvaraju što manje smeća. Keep It Green je aktivna i u organizovanju omladinskih letnjih kampova koji se bave ekološkim temama. Glavni cilj ovih kampova je stvaranje nove generacije ekoloških lidera na Kosovu. Suočavanje sa pandemijom Kao i druge slične organizacije, Keep It Green je morala da smisli kreativne načine za prilagođavanje pandemiji koronavirusa. Iako su se radionice „Smanji, opet upotrebi, recikliraj“ pokazale uspešnim čak i u formi vebinara, 2020. godine su morali da otkažu održavanje Green Art Festa. Ovog leta planiraju da organizuju jedan od svojih ekoloških kampova koji su njihov zaštitni znak, sa 20 učesnika koji će pohađati trodnevnu obuku o podizanju ekološke svesti.

„Ova finansijska pomoć dolazi u veoma važnom trenutku za nas. Ekologija je sada veoma popularna tema …i nadam se da će uskoro i ovde stići zeleni talas.“

O Evropskoj zadužbini za demokratiju Evropska zadužbina za demokratiju (EED) je nezavisna organizacija koja dodeljuje grantove. Zadužbinu su 2013. godine osnovale Evropska unija (EU) i zemlje članice EU radi podsticanja demokratije u Evropskom susedstvu, na Zapadnom Balkanu, u Turskoj i šire. EED podržava organizacije civilnog društva, prodemokratske pokrete, građanske i političke aktiviste i nezavisne medijske platforme i novinare koji podržavaju pluralistički, demokratski politički sistem. Ovo je skraćena verzija članka koji je objavila Evropska zadužbina za demokratiju. Pročitajte originalni članak   Podrška Evropske zadužbine za demokratiju (EED) sada omogućava organizaciji Keep It Green da pređe iz volonterskog načina rada, koji opstaje na entuzijazmu, u stabilniju organizaciju sa stalno zaposlenim osobljem. To će takođe omogućiti da aktivnosti kao što je kamp za podizanje ekološke svesti postanu stalna aktivnost, što omogućava strateško planiranje i razvoj. „Ova finansijska pomoć dolazi u veoma važnom trenutku za nas. Ekologija je sada veoma popularna tema širom sveta, sve više ljudi je zainteresovano da se uključe. Dok je svest na Kosovu za sada manje razvijena, nadam se da će uskoro i ovde stići zeleni talas“, kaže Klinaku.