Skip to main content

Area of Cooperation: Democracy and fundamental rights

Novo izdanje Medijske konferencije EU i Zapadnog Balkana u Albaniji potvrđuje značaj slobode medija i slobode izražavanja

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Novo izdanje Medijske konferencije EU-Zapadni Balkan održano je 10. i 11. novembra 2022. godine u albanskoj prestonici Tirani. Među gotovo 200 učesnika bilo je novinara, ljudi iz medija i organizacija civilnog društva, osoba koje proveravaju činjenice, profesora i mnogih drugih sa Zapadnog Balkana, iz EU i njenih partnera.

 

Konferencija koju su zajednički organizovali Evropska komisija i Evropska služba za spoljno delovanje počela je radionicom koju je otvorio Andris Kesteris, glavni savetnik za medije i civilno društvo u Generalnoj direkciji za susedstvo i pregovore o proširenju, koji je, zajedno sa glavnim partnerima Komisije, kao što su USAID i GIZ, predstavio najnovije programe pomoći medijima na Zapadnom Balkanu.

 

Konferencija je zvanično počela sa ambasadorom Hohmanom, šefom Delegacije EU u Albaniji, koji je istakao da su slobodni i nezavisni mediji ključni stub demokratije u formiranju javne sfere, oblikovanju javnog mnjenja i odgovornosti onih koji su na vlasti.

 

Zatim se Mikela Matuela, vršiteljka dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji za susedstvo i pregovore o proširenju, obratila prisutnima: „Sloboda izražavanja je osnovna evropska vrednost i preduslov za pristupanje i ona je takođe u centru politike proširenja EU“. Međutim, ona je naglasila da vlade i relevantni akteri (regulatorna tela, javni medijski servisi i vlasnici medija) takođe moraju da ulože više truda, kako bi stvorili povoljan ambijent za slobodu medija.

 

Konferencija je nastavljena sa nekoliko panela o ključnim pitanjima kao što su manipulacija informacijama i strano mešanje, savremena produkcija sadržaja, dezinformacije i saradnički pristup.

 

Tokom konferencije uručena je nagrada EU za istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu, koju su dobila tri glavna istraživačka novinara iz WB6.

Čitanje sa READ-om širom Zapadnog Balkana

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU promoviše čitalačke navike i veštine, kao i kulturnu saradnju.

Jedna od prvih stvari koje je bivša direktorka Gete instituta za Severnu Makedoniju Tanja Kriger primetila kada je preuzela dužnost bio je nedostatak čitalačkih navika među mladim Makedoncima. Stoga je odlučila da tokom svog mandata ona i njen tim treba da daju prioritet poboljšanju čitalačkih navika među mladima, posebno u ruralnim i udaljenim delovima zemlje. Gete institut je već imao projekte koji se sprovode na ovu temu u Severnoj Makedoniji, ali je postojala potreba da se uradi više, seća se Marija Čorbeva Penovska iz Instituta u Skoplju.

Prilika je došla uz poziv za podnošenje predloga kulturnih aktivnosti iz Programa civilnog društva i medija Evropske unije. Uz njihovu podršku, Gete institut je, zajedno sa partnerima iz drugih zemalja u regionu, pokrenuo projekat Regionalne mreže za kulturnu raznolikost (READ) koji ima za cilj promovisanje interkulturalnih veština čitanja i demokratskih vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

„Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju.

Marija Čorbeva Penovska je menadžerka projekta READ. Ona objašnjava da projekat uključuje četiri različita programa, od kojih je jedan „READ (čitanje) na točkovima“, regionalna mobilna biblioteka opremljena knjigama i drugim sadržajima iz zemalja partnera projekta. Biblioteka obilazi region i Tursku sa posebnim fokusom na škole i biblioteke, u periodu od tri godine. Mobilna biblioteka je sa svojom ekipom u kombiju već obišla Severnu Makedoniju i Srbiju, obilazeći uglavnom udaljena sela gde su organizovale radionice pripovedanja i kreativnog pisanja, zatim predstavljanje novih pisaca, predavanja i rasprave, izdavanje knjiga i donacije knjiga i slični kulturni događaji sa decom i mladima. „Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju“, kaže Marija.

Druga komponenta projekta je podrška književnim festivalima u pet ciljanih zemalja, što je ključno sredstvo za promovisanje međukulturne saradnje u regionu. Projekat obuhvata i rezidencijalni program koji, kroz otvorene konkurse, pruža autorima u pet zemalja priliku da upoznaju književnu, umetničku i kulturnu scenu u regionu i podrže regionalnu diseminaciju književnih dela iz ciljanih zemalja. Istovremeno, lokalna publika dobija jedinstvenu priliku da se upozna sa radom odabranih umetnika.

Četvrta komponenta projekta je podrška kapacitetima civilnog društva, kroz sistem davanja podgrantova koji pruža podršku manjim organizacijama u oblasti prevođenja, objavljivanja i/ili promocije radova kako bi se povećao pristup i svest o književnosti izvan nacionalnog konteksta. Komponenta uključuje inovativne višejezične i interkulturalne projekte.

Marina Terpovska Stargo, koordinatorka projekta zadužena za grantove, objašnjava da su do sada obezbedili bespovratna sredstva za 54 organizacije kroz dva poziva za podnošenje predloga. Očekuje se da će kroz bespovratna sredstva projekta biti podržano ukupno 90 organizacija.

„Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i organizacija civilnog društva koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta.“

O projektu

Regionalna mreža za kulturnu raznolikost (READ) je četvorogodišnji regionalni kulturni projekat koji finansira EU, a sprovodi Gete Institut u Skoplju zajedno sa partnerskim organizacijama: Centrom za balkansku saradnju – Loja (Severna Makedonija), Instituti i Librit dhe i Promocionit (Albanija), Udruženjem za kulturu Kalem (Turska), Krokodilom (Srbija) i Qendra Multimedia (Kosovo). Projekat doprinosi pomirenju i interkulturalnoj toleranciji otvaranjem novih kanala komunikacije između nezavisnih kulturnih društava, nudeći im mogućnosti umrežavanja daleko od političke scene. Projekat ima za cilj da promoviše interkulturalne veštine čitanja i demokratske vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

Marija Čorbeva Penovska kaže da su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima projekta, a posebno rezultatima podgrantova. „U početku smo bili skeptični prema ishodu ovih malih projekata jer je finansijski iznos bespovratnih sredstava bio simboličan. Međutim, svaki mali projekat se pretvorio u uspešnu priču zahvaljujući vrednom radu ovih manjih organizacija “, kaže Marija.

Međutim, Marija smatra da je najvažniji uspeh projekta olakšavanje saradnje između kulturnih organizacija i mladih u regionu „Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i OCD-a koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta“, kaže ona.

Predsednica Fon der Lajen na Zapadnom Balkanu razgovara o podršci EU za rešavanje energetske krize

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Ruska energetska ucena i manipulacija tržištima ne štedi Zapadni Balkan. EU je rešena da podrži naše partnere u suočavanju sa visokim cenama energije i dugoročnom poboljšanju njihove energetske bezbednosti. Ovo je kontekst posete predsednice Fon der Lajen Zapadnom Balkanu ove nedelje. Predsednica je prvo posetila Republiku Severnu Makedoniju, gde se sastala sa predsednikom Stavom Pendarovskim i premijerom Dimitarom Kovačevskim. U četvrtak ujutru, predsednica Fon der Lajen otputovala je u Prištinu, gde se sastala sa predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Aljbinom Kurtijem. U popodnevnim časovima, predsednica je otputovala u Tiranu, gde se sastala sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem i premijerom Edijem Ramom.

 

U petak ujutru će otputovati u Sarajevo. Tamo će se predsednica sastati sa novoizabranim članovima Predsedništva BiH, kao i sa izabranim članovima Parlamentarne skupštine i predstavnicima društva. U popodnevnim časovima, predsednica Fon der Lajen otputovaće u Beograd, gde će se sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Ona će, zajedno sa predsednikom Vučićem, obići i Gasni interkonektor Srbija-Bugarska u selu Jelašnica. Na kraju, predsednica će u subotu boraviti u Podgorici, gde će se sastati sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem i premijerom Dritanom Abazovićem. Ona će posetiti projekat „Transbalkanski elektroenergetski koridor: deonica mreže u Crnoj Gori“.

Upravljanje granicom: EU potpisala sporazum sa Severnom Makedonijom

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska unija i Severna Makedonija potpisale su 26. oktobra sporazum o operativnoj saradnji na upravljanju granicama sa Evropskom agencijom za granice i obalsku stražu (Frontex). Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski prisustvovali su potpisivanju sporazuma komesarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson i češkog ambasadora u Severnoj Makedoniji Jaroslava Ludve koji predstavlja češko predsedavanje Saveta u ime EU, kao i ministra unutrašnjih poslova Olivera Spasovskog u ime Severne Makedonije.

 

Potpredsednik za promovisanje našeg evropskog načina života Margaritis Skinas izjavio je: „Sve bliža saradnja Severne Makedonije na polju migracija deo je njenog puta ka EU. Potpis ovog sporazuma o statusu sa Fronteksom je snažan dokaz za to. Migracije su nešto čime možemo da upravljamo samo zajednički.“

 

Komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je: „Drago mi je što danas mogu da potpišem ovaj sporazum o statusu, jer će on ojačati našu saradnju na polju migracija i upravljanja granicama. Fronteks će moći da raspoređuje stajaće jedinice koji će raditi rame uz rame sa graničarima Severne Makedonije, sprečavajući prekogranični kriminal, posebno krijumčarenje i trgovinu ljudima, i obezbeđujući bezbednost građana Severne Makedonije i Evropske unije.“

 

Pojačana saradnja partnera sa Zapadnog Balkana i Fronteksa doprineće rešavanju problema neregularnih migracija i dodatno pojačati bezbednost na spoljnim granicama EU. Fronteks već raspolaže sa oko 300 oficira u regionu, u šta spadaju i oni koji učestvuju u zajedničkih operacija na spoljnim granicama Unije sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom u skladu sa trenutnim sporazumima o statusu. Da bi se osigurala implementacija sporazuma o statusu, operativni plan biće usaglašen direktno između Fronteksa i vlasti Severne Makedonije. Njime će se omogućiti Fronteksu da pomogne Severnoj Makedoniji u upravljanju granicama, u sprovođenju zajedničkih operacija i raspoređivanju osoblja kako na granicu sa EU, tako i na granicama susednih partnera sa Zapadnog Balkana. To će pomoći u rešavanju problema sve većeg broja neregularnih migracija i prekograničnog kriminala.

Bolja komunikacija umetničkih i kulturnih projekata u javnom prostoru

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava nevladinu organizaciju sa Kosova da unapredi svoje kapacitete na društvenim mrežama.

Foundation 17 je nevladina organizacija sa Kosova koju su pokrenule aktivistkinje Nita Zećiri i Ajete Kerćeli. Na samom početku, one su sarađivale na stvaranju vizuelnog i intelektualnog umetničkog dela koje istražuje psihološku i društvenu perspektivu kroz eksperimentalne video umetnosti. Imale su ideje i motivaciju, ali iako su ova dva elementa bila važna, nisu bila dovoljna: bila im je potrebna podrška u smislu većeg broja saradnika, sredstava i – što je najvažnije – radnog i izložbenog prostora. Pošto su bile svesne da se sa ovim problemima suočava većina umetnika na Kosovu, odlučile su da pokrenu inicijativu koja će pomoći ne samo njima samima, već i kosovskoj kulturnoj sceni uopšte.

Kako su bile početnice u ovom poslu i bilo je teško dobiti sredstva od donatora, odlučile su da iznajme i renoviraju prostor od sopstvene ušteđevine, i pokrenule projektni prostor koji je otvoren i za druge umetnike i organizacije.

„Foundation 17 nastoji da podstakne pozitivne promene u društvu osnaživanjem zajednica kroz kulturni aktivizam.“

Liri Hašani se pridružila Foundation 17 tri meseca nakon pokretanja projekta Space 17, prvobitno kao asistentkinja na projektu Space a kasnije je unapređena u koordinatorku društvenih medija i informisanja. Ona objašnjava da je organizacija izgrađena na ličnom iskustvu osnivačica i potrebi da ponovo počnu da se koriste alternativni javni prostori. Pored toga, verovale su da su umetnost i kultura sredstvo koje se može koristiti za pokretanje važnih društvenih promena. Kako Liri ukratko objašnjava: „Foundation 17 nastoji da podstakne pozitivne promene u društvu osnaživanjem zajednica kroz kulturni aktivizam“.

Od njenog pokretanja 2018. godine, organizacija je realizovala niz projekata spajanjem novih ideja ljudi različitog iskustva i profesija, ujedinjujući umetnost, dotičući se različitih društvenih pitanja i pokušavajući da angažuje mlade ljude na različite načine.

Jedan od njihovih programa je Metamorfoza, koji ima za cilj da uvede umetnost i kulturu u dijalog kako bi razgovarali o značaju korišćenja javnog prostora. Oživljavanjem i revitalizacijom napuštenih zgrada, makar i na jedan dan, cilj je da se dokumentuje kolektivno sećanje na prošlost o kojoj se retko govori, kao i da se pozabavi korišćenjem javnog prostora za dobrobit zajednice. Do sada su intervenisali u četiri napuštena prostora u kojima su imali direktne umetničke intervencije, ali i izdali publikacije koje predstavljaju i analiziraju vezu između zgrada, spomenika i javne svesti.

Drugi program je Galeria 17 gde su iznajmile i revitalizovale staru automehaničarsku radionicu, pretvarajući je u stalni umetnički izložbeni prostor kroz crowdfunding kampanju uz podršku umetničke zajednice. Sa posebnim osvrtom na društvena pitanja, umetnici i kustosi u Galeriji 17 eksperimentišu sa konceptima, idejama i prostorom.

„Podrška EU bila je veoma korisna, jer mi je omogućila da poboljšam svoje veštine, ali mi je takođe omogućila da koordinaciju društvenih mreža sagledam iz druge perspektive.“ 

O projektu

EU TACSO je regionalni projekat koji finansira Evropska unija, a koji poboljšava kapacitet i ulogu organizacija civilnog društva (OCD). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe razvija podsticajno okruženje za civilno društvo i pluralistički razvoj medija.

Projekat funkcioniše u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. TACSO je deo mehanizma EU Instrumenta za civilno društvo koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u onim zemljama koje još nisu deo EU. OCD igraju važnu ulogu za EU kao ključni akteri u podršci procesu pridruživanja njihovih zemalja.

Međutim, organizacija je takođe imala podršku međunarodnih donatora u sprovođenju njihovih programa i unapređivanju njihovih upravljačkih i administrativnih kapaciteta. Jedan od projekata koji ih je podržao bio je Tehnička pomoć EU organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i Turskoj (EU TACSO). Liri objašnjava da su one imale redovne komunikacione aktivnosti, ali da su i dalje radile na unapređenju svoje strategije na društvenim mrežama, a njoj je to bio prvi put da radi kao koordinatorka društvenih mreža. EU TACSO je omogućio Liri obuku, posle koje je usledio individualni koučing. „Podrška EU bila je veoma korisna, jer mi je omogućila da poboljšam svoje veštine, ali mi je takođe omogućila da koordinaciju društvenih mreža sagledam iz druge perspektive“, kaže Liri.

Potpredsednik Evropske komisije Skinas naglašava punu podršku EU upravljanju migracijama tokom posete Bosni i Hercegovini

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Skinas posetio je Bosnu i Hercegovinu u okviru posete četiri zemlje Zapadnog Balkana sa ciljem da se u duhu partnerstva i saradnje angažuje sa partnerima u regionu, bolje razume situaciju na terenu i istraži kako da se uhvati u koštac sa sve većim brojem neregularnih prelazaka granice duž rute Zapadnog Balkana.

 

Tokom posete Bosni i Hercegovini, potpredsednik Skinas najavio je novi projekat vredan 39,5 miliona evra, usmeren na podršku Bosni i Hercegovini u mešovitim migracionim tokovima i upravljanju granicama. U okviru turneje u BiH posetio je i prihvatni centar u Ušivaku kod Sarajeva u kojem se nalaze migranti sa neregularnim dokumentima. Pored susreta sa migrantima, potpredsednik Skinas je bio u prilici da se uveri u poboljšane uslove u prihvatnom centru kao rezultat podrške EU, uključujući i prostoriju za šivenje, koja je bila polazna tačka za uspešnu novu modnu marku koju su pokrenuli migranti, „No Nation Fashion“.

Paket proširenja 2022: Evropska komisija procenjuje reforme na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i preporučuje status kandidata za Bosnu i Hercegovinu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska komisija je 12. oktobra 2022. godine usvojila svoj Paket proširenja za 2022. godinu, koji daje detaljnu procenu trenutnog stanja i napretka koji su postigle zemlje Zapadnog Balkana i Turska na njihovim putevima ka Evropskoj uniji, sa posebnim fokusom na sprovođenje temeljnih reformi, kao i jasne smernice o prioritetima reformi koje predstoje.

 

Svake godine Komisija usvaja svoj „Paket proširenja“ – skup dokumenata koji objašnjavaju njenu politiku o proširenju EU. Osnova ovog paketa je „Obaveštenje o proširenju“, koje izveštava o razvoju situacije u prethodnih godinu dana. Ono proučava napredak koji su ostvarile zemlje kandidati i potencijalni kandidati, izazove sa kojima su se suočile i reforme kojima treba da se bave i daje predloge kako nastaviti dalje. Pored glavnog Obaveštenja, paket sadrži i Izveštaje u kojima službe Komisije daju svoje detaljne godišnje procene o stanju i napretku reformi u svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu u protekloj godini. Ove procene su propraćene preporukama i smernicama o prioritetima reformi.

EU i Kosovo potpisali sporazum o prvom godišnjem programu finansiranja IPA III

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kosovo i Evropska unija su 13. septembra potpisali prvi godišnji sporazum o finansiranju u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III), u vrednosti od 63,96 miliona evra. Posle potpisivanja i stupanja na snagu Sporazuma o okvirnom finansijskom partnerstvu između EU i Kosova, ovo je bio jedan od poslednjih formalnih koraka koji omogućava postepeno isplaćivanje finansijske pomoći EU Kosovu kao deo okvirnog sporazuma o partnerstvu IPA III koji obuhvata period 2021-2027. godine. Skupština Kosova takođe će morati da ratifikuje sporazum.

Kroz 14 uzastopnih godišnjih programa finansiranja od 2007. do 2020. godine, u okviru IPA I i IPA II, EU je do sada obezbedila Kosovu više od 1,21 milijarde evra finansijske pomoći.

 

„Početnih 63,96 miliona evra iz IPA III biće iskorišćeno za povećanje konkurentnosti kosovskog poljoprivredno-prehrambenog sektora i za pomoć u ostvarivanju kriterijuma za ekonomsko pridruživanje EU. Finansiranje će nadalje biti usmereno ka poboljšanju zaštite ljudskih prava i napredovanju u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i unapređivanje obezbeđivanja opštinskih usluga i sigurnosti i javne bezbednosti na Kosovu“, rekao je ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog.

 

Godišnje finansiranje IPA III biće ukombinovano sa dodatnih 16 miliona evra od strane Vlade Kosova i finansiranjem od strane drugih partnera u iznosu od 3,8 miliona evra. EU ostaje najveći trgovinski partner Kosova i najveći pružalac finansijske pomoći.

 

Evropska unija donirala kombi vozilo Bosansko-podrinjskom kantonu Goražde

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

EU je nastavila da pruža podršku policijskim jedinicama u Bosni i Hercegovini u svakodnevnim operacijama na terenu. U sklopu ove podrške, donirali su kombi vozilo u vrednosti od 79.900 KM Ministarstvu unutrašnjih poslova Bosansko-podrinjskog kantona Goražde. Kombi će omogućiti veći kapacitet za prevoz ljudi, kao i bolju mobilnost policijskih službenika na terenu – kako u kantonu, tako i, po potrebi, širom BiH.

 

Od 2018. godine, Evropska unija je nastavila da podržava Bosnu i Hercegovinu u sistemima migracija i upravljanja granicama u kontekstu povećanog broja izbeglica i migranata prisutnih u zemlji od kraja 2017. godine. Do sada je Evropska unija uložila više od 8 miliona evra u podršku policijskim jedinicama u BiH kroz nabavku opreme i izgradnju kapaciteta. Evropska unija je od 2017. godine izdvojila preko 100 miliona evra za podršku migracionim sistemima i sistemima upravljanja granicama u BiH.

 

Projekat „Podrška EU migracijama i upravljanju granicama u Bosni i Hercegovini“ finansira Evropska unija kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA), a sprovodi ga Međunarodna organizacija za migracije u partnerstvu sa Danskim savetom za izbeglice, UNFPA, Visokim komesarom Ujedinjenih nacija za izbeglice i Unicefom.

Govor predsednice Ursule fon der Lajen o stanju Unije 2022. godine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održaće svoj treći govor o stanju Unije u Evropskom parlamentu 14. septembra 2022. godine. Kao i svake godine, njeno obraćanje će uzeti u obzir dosadašnja dostignuća i izneti svoju viziju za budućnost. Posle govora uslediće plenarna debata.

 

Posle dve godine pandemije i rata koji i dalje traje na evropskom kontinentu posle agresije Rusije na Ukrajinu, predsednica Evropske komisije predstaviće glavne najave za rešavanje ovih izazova i izneće svoju viziju budućnosti Evropske unije. S obzirom na specifičan geopolitički kontekst, ove godine, čak i više nego ranije, očekuje se da će obraćanje o stanju Unije privući veće interesovanje i van EU.

 

Obraćanje o stanju unije 2022 će se takođe emitovati uživo na Ebs-u, na društvenim mrežama Komisije: Facebook, Twitter, LinkedIn, Youtube i Telegram – kao i na Twitter, Instagram i LinkedIn stranicama predsednice Fon der Lajen.