Skip to main content

Area of Cooperation: Democracy and fundamental rights

Korišćenje umetnosti i kulture za ujedinjavanje podeljene zajednice

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

„Oduvek smo bili ponosni što smo multinacionalni grad, ali smo shvatili da nemamo prostor gde bismo se okupljali i povezivali preko etničkih granica. Kultura u Subotici često služi kao instrument lokalnih vlasti za produbljivanje podela među različitim nacionalnim grupama“, kaže Gordana Vukov Ciganjik, suosnivačica kulturnog udruženja građana Klara i Rosa u Vojvodini, Srbija. 

“Na primer, ako lokalne vlasti odluče da naprave tri spomenika, Hrvati će dobiti najmanji, izvan centra grada; Mađari će dobiti veći, bliže centru; a najveći, najcentralniji spomenici dobiće Srbi. Nismo potpuno razdvojeni, ima mnogo mešovitih brakova; ali uvek ste primorani da sebe definišete kao naciju, a ne kao osobu“, objašnjava ona. 

Sa kulturnim udruženjem građana Klara i Rosa, Gordana – koja je po profesiji glumica – i suosnivačica Danijela Mamužić – vajarka – želele su da ponude prostor za kulturnu razmenu, dijalog i angažman građana kroz umetnost, nezavisno od etničkog porekla. 

„Verujemo da je umetnost ključno sredstvo za društvene promene“, kaže Gordana. „U današnje vreme – posebno nakon pandemije – ljudi su sve više otuđeni, usamljeni, a društvo je zatvorenije prema novopridošlicama. Za nas, uloga umetnosti i kulture je da leči i povezuje, da gradi zajednicu i pokrene dijalog o temama koje bi inače bile tabu“. 

Zbližavanje ljudi kroz kulturne aktivnosti  

 

Tokom prvih devet godina svog postojanja, kulturno udruženje građana Klara i Rosa je moralo da koristi javne prostore – parkove, trgove, ulice – za svoje aktivnosti. Dvorište napuštenog starog bioskopa pretvorili su u prvu otvorenu galeriju u Subotici, gde su svakog meseca organizovane izložbe. Zahvaljujući finansijskoj podršci EED (Evropske fondacije za demokratiju), grupa je po prvi put dobila mogućnost da iznajmi prostor za svoje aktivnosti. 

Ove aktivnosti obuhvataju filmske projekcije, koncerte, kurseve keramike i pozorišne radionice, sve s ciljem podsticanja kulturne razmene i jačanja zajednice kroz umetnost. 

Takođe su pokrenuli Plac, radio stanicu koja omogućava svima da budu kreatori. U njihovom prostoru, profesor filozofije iz lokalne srednje škole vodi javne diskusije o najrazličitijim temama – od politike do ljubavi i smrti. Njihove aktivnosti se odvijaju na srpsko-bošnjačko-hrvatskom (BHS) i mađarskom jeziku, ali sve češće i na engleskom, kako bi uključili strance koji su se tek doselili u Suboticu i omogućili građanima da vežbaju jezik. 

Gordana opisuje godišnji boravak umjetnica i aktivistica na izdvojenom mjestu kao jedan od najvećih uspeha organizacije do sada: „Neke učesnice su rekle da im je to promenilo život. Došle su sa svih krajeva Balkana i imale jedinstvenu priliku da se upoznaju, sklope nova prijateljstva, započnu nove projekte“.  

Jedna od uspešnih inicijativa bila je interaktivna pozorišna radionica inspirisana delom Romeo i Julija, koja je održana sa srednjoškolcima iz Subotice, od kojih je polovina govorila BHS jezik, a polovina mađarski. „Ovi tinejdžeri idu u istu školu, ali su obično podeljeni duž jezičkih linija“, kaže Gordana, „Ovaj projekat je bio jedinstven prostor za njihovo upoznavanje. Bez prilika za interakciju sa vršnjacima iz različitih jezičkih zajednica, politička polarizacija raste“. 

Ponekad ideje za nove događaje nastaju slučajno: razgovor o hrani sa volonterom iz Rusije pokrenuo je ideju o časovima kulinarstva. Ponekad, ljudi dolaze u kancelariju udruženja Klara i Rosa sa svojim idejama. „Važno nam je da ostavimo vrata otvorena za nove inicijative“, kaže Gordana, “Ovo nam pomaže da stvorimo publiku i održimo naš program raznolikim i interesantnim. Takođe, osnažuje zajednicu, pa ljudi mogu da osećaju da su vlasnici našeg kulturnog prostora“.  

Podrška zajednice je takođe usledila kroz kampanju prikupljanja sredstava koja je omogućila udruženju Klara i Rosa da prikupi iznos od 3.800 eura za buduće aktivnosti. „Možda to ne deluje kao mnogo, ali je pokazalo da nas podržava zajednica sa zajedničkim interesima i ciljevima“, kaže Gordana.

Ovaj članak odražava stavove korisnika grantova i ne predstavlja nužno službeno mišljenje EED-u i WeBalkans-a.

Rast uz podršku EED (Evropske fondacije za demokratiju)  

Kako Gordana vidi, podrška EED-u osnažila ih i omogućila im je da postave ambiciozne ciljeve za budućnost. Započeli su dijalog sa lokalnim vlastima i nastavili da utiču na razvoj svoje mlade publike, posebno među govornicima mađarskog jezika. Takođe, planiraju da povećaju saradnju i aktivnosti za izgradnju kapaciteta sa istomišljenicima kako bi što bolje služili svojoj zajednici. 

„Imamo velike planove i snove, i mislim da ćemo uspeti zahvaljujući našem timu. Naše najveće blago su ljudi“, kaže Gordana. „Želimo nastaviti povezivati ljude kroz umetnost i dovoditi ljude iz drugih mesta. Želimo da podelimo našu kulturu i da pomognemo ljudima da shvate da ne moraju da napuste Suboticu zbog boljeg života, da mogu da budu srećni ovde“. 

EU podržava regionalnu saradnju za održivi razvoj

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Peti zajednički poziv za projekte EU i Fonda za Zapadni Balkan (WBF) usmeren je na jačanje regionalne saradnje i kohezije u regionu WB6, sa tri glavna područja intervencije: kulturna saradnja, obrazovne i naučne razmene, te održivi razvoj. Ovaj poziv potvrđuje značaj saradnje među zemljama Zapadnog Balkana u rešavanju pitanja koja pomažu organizacijama i pojedincima da unaprede život zajednica u ovom regionu. 

 

U okviru ovog poziva podržane su različite inicijative koje se odnose na klimatske vanredne probleme, kao i inicijative za uspostavljanje regionalne saradnje i razmene u oblasti promocije i očuvanja tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne intervencije uz istovremeno promovisanje ekonomskog osnaživanja žena. 

 

Sa novim pozivom Poziv WBF i EU koji se bliži, donosimo uspešne priče udruženja Prijatelji Korče iz Albanije i organizacije Jednakost (Equality) sa Kosova u sprovođenju regionalnih projekata. 

 

Solarna energija za građane Zapadnog Balkana  

 

Nekoliko organizacija civilnog društva iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije okupile su se oko jedne misije: da se posvete rešavanju klimatskih promena na Zapadnom Balkanu i da promovišu prednosti korišćenja solarne energije. Ovaj projekat predvođen udruženjem Prijatelji Korce iz Albanije je okupio partnere kao što su Balkanska mreža WASH (BWN) iz Severne Makedonije, Centar za održivi razvoj zajednice iz Severne Makedonije, Fond za inovacije Crne Gore, MSJA iz Crne Gore zajedno sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, Politehnički univerzitet u Tirani iz Albanije, kao i Albansko udruženje za obnovljivu energiju i Univerzitet Korča iz Albanije. Ovi partneri su osnovali mrežu Solar-PV4Western Balkans, čiji je cilj ukjlučivanje relevantnih aktera na institucionalnom nivou i na nivou zajednice kako bi zagovarali i promovisali najbolje prakse samostalnih proizvođača solarne energije. 

Razmena informacija i znanja o zakonodavstvu, inicijativama i inovativnim rešenjima u oblasti solarne energije bila je ključna za postavljanje temelja za efikasno zagovaranje i edukativne aktivnosti mreže u svim predstavljenim zemljama. 

 

„Danas je solarna energija za građane, zajednice i mala preduzeća fascinantna prilika. Evropska unija je odobrila veoma važne programe i zakonodavstvo o razvoju solarne energije. Jednostavno moramo što pre da usvojimo ovo zakonodavstvo i programe u našim zemljama, da obezbedimo čistu energiju, pristupačnu energiju za građane, zapošljavanje i prihode za lokalnu ekonomiju“, rekao je Đerđi Đinko, predsednik udruženja Prijatelji Korče, koji je vodio projekat Solarna energija za građane na Zapadnom Balkanu. 

 

Stručnjaci uključeni u projekat iz svih partnerskih organizacija doprineli su projektu svojom specifičnom ekspertizom koja se kretala od iskustva u identifikaciji i promovisanja najboljih praksi za žensko liderstvo u održivoj energiji i pružanju rodno jednakih, pristupačnih, energetskih usluga za nepovezana područja sa niskim prihodima do rešavanje klimatskih vanrednih situacija na akademskom nivou. 

 

Projekat je dostavio četiri državna izveštaja (iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) koji će građanima služiti kao informacije o zakonodavstvu, mogućnostima i prednostima korišćenja solarne energije i u svrhu zagovaranja na nivou kreiranja politike. Veb-stranica kreirana u okviru projekta oličava misiju svojih partnera obezbeđujući dugoročni uticaj projektnih rezultata, širu publiku kao i nastavak misije, odnosno ciljeva, svojih partnera. 

 

Osnaživanje žena kroz stvaranje tradicionalnih rukotvorina 

 

„Udružili smo se sa organizacijama Pazarski bazar Rukotvorina i centrom Žene u javnim službama da promovišemo žene sa Kosova, Albanije i Srbije u našem regionu i da podržimo očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata. Naš cilj je bio da istaknemo i zaštitimo od zaborava neprocenjiv rad vrednih žena našeg društva, dok istovremeno prikazujemo sve osobenosti i specifičnosti naše tradicije koja će se nastaviti kroz rad i u budućnosti“, Ubejda Osmani iz nevladine organizacije Jednakost sa sedištem u Prizrenu, Kosovo. Ova je organizacija posvećena promociji bošnjačke zajednice i širenju njenog uticaja u javnoj, političkoj i kulturnoj sferi, sa fokusom na osnaživanje žena i mladih kroz edukaciju.  

 

Sa ciljem da podstakne regionalnu saradnju i razmenu u promovisanju i očuvanju tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne aktivnosti uz istovremeno jačanje ekonomskog osnaživanja žena, projekat je počeo sa terenskim radom u Prizrenu, pokrivajući različita sela i zajednice. To je uključivalo posete ženama koje izrađuju tradicionalne rukotvorine, preduzećima koje vode žene i samostalno zaposlenim ženama. Usledile su dve radionice sa učesnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Jedna radionica je bila fokusirana na promociju i brendiranje zanatskih proizvoda dok je druga davala smernice za kreiranje biznis planova i privlačenje investicija. Regionalna konferencija održana u Draču, u Albaniji, okupila je tridesetak žena iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova kako bi se fokusirale na promociju zanatskih proizvoda i nematerijalnog kulturnog  nasleđa koje su stvorile žene. 

Fond za Zapadni Balkan (WBF) je međunarodna organizacija sa sedištem u Tirani, u Albaniji, koju su osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Njegovo osnovanje, kao sveobuhvatna i regionalna inicijativa, smatra se jasnim znakom novog duha saradnje koji se ukorenjuje na Balkanu. WBF ima za cilj da promoviše saradnju i zajedničke vrednosti između građana, civilnog društva i kontakata između ljudi, pružajući sredstva za male i srednje projekte, u sledećim ključnim oblastima. 

„Ova podrška Fonda za Zapadni Balkan nam je omogućila da promovišemo i ojačamo regionalnu saradnju”, rekla je gospođa Osmani, ističući učešće žena sa Kosova, Albanije i Srbije, kao i različitost njihove etničke pripadnosti i porekla. „Projekat je okupio žene i mlade devojke iz različitih etničkih zajednica, starosti od 20 do 65 godina, koje poseduju veštine tradicionalnih zanata i koje su zainteresovane za start-up inicijative ili samostalno zapošljavanje. Među njima su bile samohrane majke, udovice, udate i neudate žene različitog obrazovanja, zanimanja i interesovanja. Učesnici su bili iz različitih zajednica, uključujući albanske, srpske, bošnjačke, turske i romske, sa posebnim fokusom na starije žene“, dodala je ona. 

 

Priče žena koje su učestvovale u projektu prikazane su u ovom dokumentarcu koji je proizvela nevladina organizacija Jednakost i njeni partneri. 

Kolektivna akcija ruši stereotipe, izvlači iz siromaštva

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

U kulturnim centrima širom Srbije, mlade Romkinje i Romi izvode umetnički performans koji podstiče na razmišljanje i pitaju: “Kako treba da izgleda Rom/kinja?” Njihov narativ izaziva stereotipe i ruši barijere za inkluziju Roma. 

U Beratu, u Albaniji, mladi Romi istražuju svoja naselja kako bi prikupili priče Roma povratnika. Njihov cilj je da podele ove priče sa širom publikom i pomognu u prevazilaženju prepreka koje ometaju reintegraciju.  

U međuvremenu, u Šuto Orizari, u Severnoj Makedoniji, Romi i povratnici se okupljaju na forumima zajednice kako bi izrazili svoje potrebe za poboljšanim državnim uslugama. Ova saradnja utire put ka prostoru gde će ranjive grupe imati bolji pristup uslugama i gde može da dođe do dijaloga između vlade, civilnog društva i zajednica.  

Ovo su samo tri od približno 40 inicijativa koje predvode zajednice i koje imaju za cilj da pomognu romskim povratnicima da se reintegrišu i izbave iz siromaštva, kao deo Regionalnog projekta reintegracije povratnika UNDP-a koji finansira EU. Ovaj projekat stiže do devet opština u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji.  

Uz podršku EU i UNDP, Romi povratnici i lokalne zajednice, okupljaju se da uče, rade i zabavljaju se zajedničkim aktivnostima. Njihova saradnja se suočava sa predrasudama, ruši barijere za inkluziju i unapređuje ekonomsko blagostanje i Roma i povratnika.  

Ova saradnja se obeležava kao deo Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, ističući kolektivnu snagu za pokretanje promena i unapređenje ekonomskog blagostanja i društvenog priznanja. 

Kreativno izražavanje: Put do inkluzije 

U Novom Sadu, u Srbiji, mladi Romi koriste svoju kreativnost da razbiju stigmu. Svojim nastupima postavljaju pitanje “Kako treba da izgleda Rom/kinja?”, ohrabrujući publiku da se suoči sa svojim sopstvenim predrasudama. 

Glumica Aleksandra Milojković Novikova, monodramom “Sama”, oživljava ovu poruku u Srpskom narodnom pozorištu. Njen nastup poziva na razmišljanje i sve nas podseća da možemo da napravimo razliku. 

Uz podršku EU i UNDP, ovi nastupi nastoje da razbiju stereotipe i pokažu da svi igraju ulogu u izgradnju inkluzivnih društava. 

 

Davanje glasa zajednicama 

Romske zajednice i zajednice Roma povratnika često su pogrešno predstavljene u medijima. Kako bi promenili ovu situaciju, mladi Romi su se udružili kao “reporteri iz zajednice”. 

Uz podršku EU i UNDP, oni uče novinarstvo i veštine pripovedanja kako bi dali šansu glasu Roma i Roma povratnika. 

U Beratu, u Albaniji, ovi reporteri su radili sa romskim povratnicima, beležeći njihove izazove i uspehe dok obnavljaju svoje živote. Jedna priča prikazuje grupu žena povratnica koje su pokrenule socijalno preduzeće koje nudi usluge nege i čišćenja. Zahvaljujući mediskoj eksponiranosti, njihovo preduzeće raste.   

Ovaj pristup izveštavanja vođenog zajednicama pokazuje kako mediji mogu da zagovaraju uključivanje ranjivih grupa. Možete istražiti njihov rad kroz dokumentarne filmove i podkaste kako biste saznali više o stvarnosti, i o izazovima i o uspesima, romskih povratnika.   

 

Učiniti javne prostore i usluge funkcionalnim za ljude 

U Šuto Orizari, u Skoplju, gradi se novi prostor zajednice sa ciljem jačanja veza između vlade i ranjivih grupa, poboljšavajući pristup javnim servisima. Resursni centar Šuto Orizari, centar za usluge na jednom mestu za povratnike i druge ranjive pojedince, je nastao kao rezultat konsultacija sa lokalnim zajednicama da bi se odgovorilo njihovim potrebama. 

Uz podršku EU i UNDP, ovaj centar je više od pružaoca usluga − on služi kao platforma za dijalog i saradnju između vlade i zajednice. Vremenom će evoluirati kao odgovor na potrebe i doprinos svojih korisnika.  

O projektu  

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu ima za cilj uklanjanje barijera koje ometaju ranjive povratnike da se reintegrišu u društvo. Kao deo EU Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, projekat se zalaže za prava romske zajednice i podržava reintegraciju povratnika, radeći sa partnerima kao što su UNDP, Svetska banka i Savet Evrope.  

U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekat testira nove pristupe održivoj integraciji na lokalnom nivou. Pored toga, promoviše dijalog za unapređenje politika i programa širom Zapadnog Balkana, osiguravajući bolju podršku ranjivim povratnicima.  

Zajednički napori za inkluzivnost i smanjenje siromaštva  

Saradnja i angažovanje zajednice su ključni za podsticanje inkluzije i smanjenje siromaštva. Udruživanjem snaga − kako unutar romske zajednice tako i sa širim akterima − moguća je značajna promena. Ovi napori ne samo da zadovoljavaju trenutne potrebe kao što je unapređenje javnih usluga već se I suočavaju sa dugoročnim pitanjima poput predrasuda.  

Kada se zajednice udruže, mogu postići ono što pojedinci sami ne mogu. Kolektivno delovanje osnažuje ljude da prevaziđu siromaštvo. 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, i svakog dana, hajde da priznamo snagu saradnje u razbijanju stigme i izgradnji inkluzivnijeg sveta. 

YEAs doprinosi hrabrom novom medijskom forumu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Od 17. do 18. decembra Mladi evropski ambasadori (YEA) iz celog regiona Zapadnog Balkana (WB6) aktivno su učestvovali u dinamičnom @bravenewmedia događaju. Ovaj skup je obezbedio platformu za mlade glasove da se konvergiraju i oblikuju budućnost medija. U sklopu #BNMF23, naši YEA-i, koje predstavljaju @maja.trajković i @arlindhamza, angažovani su na dubinskoj sesiji. Tokom ove sesije razgovarali su o YEA mreži, povezanosti i vezama među njenim članicama, kao i o značaju ove saradnje kako za sadašnjost tako i za budućnost regiona. Sveobuhvatna poruka koja je preneta bila je: „Prošlost pripada prošlosti; sadašnjost i budućnost pripadaju nama.“ Među učesnicima iz YEA mreže bili su Kristian Petro, Tarik Bico, Arlind Hamza, Iva Korović, Dmitrij Čurin, Elica Matevska, Staniša Stankovikj, Maja Trajković, Adrijana Nižitović i Teodora Čekić.

Crnogorska LGBTQ+ zajednica slavi samoopredeljenje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Jedanaesti Crnogorski Prajd organizovan je u Podgorici pod sloganom „Samoodređenje“

U julu 2020. godine, crnogorski parlament je glasao za legalizaciju građanskih partnerstava za istopolne parove, čime je postao prva država na Balkanu van EU koja je to učinila. Godinu dana kasnije, zabeležen je prvi brak istopolnih osoba u primorskom gradu Budvi. Zvaničnici su proslavili ovaj događaj i obećali da će prilagoditi pravni okvir u skladu s tim. Međutim, važno je napomenuti da homoseksualnost ostaje osetljivo pitanje u Crnoj Gori, društveno konzervativnoj zemlji, kao i u drugim balkanskim državama. Zahtevi upućeni relevantnim institucijama i ombudsmanu ukazuju da su u periodu od 2019. do 2022. godine prijavljena više od 400 slučajeva diskriminacije i govora mržnje. (Jednak pristup pravdi za osobe LGBTIQ+ u Crnoj Gori – Mit ili ostvariva stvarnost? Queer Montenegro 2023).

Ove godine, jedanaesto crnogorsko Prajd okupljanje održano je pod sloganom „Samoodređenje“. Organizovano od strane NVO Queer Montenegro, imalo je za cilj preneti poruku da nasilje protiv LGBT zajednice ne bi trebalo biti tolerisano u Crnoj Gori.

 „Prajd parada je pokret; to je miran protest za ljudska prava, i to je važno ne samo u Crnoj Gori već širom sveta. Posebno u ovim vremenima kada desničarski pokreti prete ne samo pravima LGBTQI osoba već općenito ljudskim pravima.“

Ovogodišnje obeležavanje Prajd manifestacije bilo je usmereno oko teme samoopredeljenja, naglašavajući pravo svakog pojedinca da definiše svoj identitet. Bio je to inkluzivan događaj namenjen svima. Nedelja Prajda obuhvatala je različite aktivnosti, uključujući modnu reviju ljudskih prava, panel diskusije na teme poput Prava na samoopredeljenje i kvaliteta zdravstvene zaštite za osobe transgender identiteta, diskusije o stresu i disparitetima manjinskih grupa i još mnogo toga. Takođe su se održale zabavne aktivnosti poput Prajd kviza, nastupa „drag queen“ izvođača, koncerata uživo, DJ žurki i, naravno, glavnog događaja – Crnogorski Prajd.

Enes Pucurica, mladi evropski ambasador, igrao je ulogu u organizacionom odboru. On je podelio: „Prajd parada je pokret; to je miran protest za ljudska prava, i to je važno ne samo u Crnoj Gori već širom sveta. Posebno u ovim vremenima kada desničarski pokreti prete ne samo pravima LGBTQI osoba već općenito ljudskim pravima.“

Razmišljajući o istoriji Prajd događaja u Crnoj Gori, prva Prajd parada 2014. godine suočila se s velikim izazovima, s više od 500 protestanata, uglavnom huligana, u sukobima s malom grupom gej aktivista. To je rezultiralo povredama dvadeset policijskih službenika i pritvorom 60 osoba. Prošle godine, organizovano je javno molitveno okupljanje ispred katedrale u znak protivljenja Prajd događaju. Međutim, ove godine, organizatori su se suočili s relativno manjim izazovima, uglavnom vezanim uz kišno vreme tokom Prajd Marša. Enes je primetio da su, uprkos zabrinutostima zbog niske posete zbog kiše, stotine ljudi, uključujući međunarodne goste, učestvovale, i događaj je bio veliki uspeh.

 „Dodatno, osim što je oblik protesta, Prajd je takođe proslava našeg identiteta. On služi kao podsećanje da postojimo i da nećemo nigde nestati.“

O projektu

Crnogorski Prajd je nacionalna LGBTIQ Prajd povorka u gradu Podgorica, glavnom gradu Crne Gore, koja se prvi put održala 2013. godine. Od tada je Crnogorski Prajd postao godišnji događaj. Sam sebe identifikuje kao LGBTIQ Prajd skup. Crnogorski Prajd organizuje volonterski i osnivački Organizacioni odbor koji se svake godine ponovo formira. Organizacioni odbor Crnogorskog Prajda je nehijerarhijska grupa koju logistički podržava nevladina organizacija Queer Montenegro. Prajd dobija podršku i finansiranje od različitih donatora i sponzora, uključujući Evropsku uniju.

Prema Enesu, jedna primetna razlika u odnosu na prethodne godine bila je pristup kreiranju programa ovogodišnjeg Prajda. Bio je više usmeren na zajednicu, s fokusom na prikupljanje povratnih informacija od zajednice o tome šta im je potrebno i šta žele da vide. Enes je primetio: „Takođe smo prikazali uspešnu reviju „drag queen“ izvođača i modnu reviju ljudskih prava, zajedno s panel diskusijama i drugim angažujućim aktivnostima.“

Enes dalje objašnjava da se očekuje da će crnogorske vlasti ove ili sledeće godine usvojiti zakon o rodnom identitetu. To je jedan od glavnih razloga zašto je ovogodišnji slogan Prajda bio „samoopredeljenje“. Enes dodaje: „Dodatno, osim što je oblik protesta, Prajd je takođe proslava našeg identiteta. On služi kao podsećanje da postojimo i da nećemo nigde nestati.“

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023.

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, i prvi put i Ukrajina, Republika Moldova i Gruzija na njihovim putanjama prema pridruživanju Evropskoj uniji. Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i pružanje jasnih smernica za predstojeće prioritete u reformama. Pridruživanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, u potpunosti zavisno o objektivnom napretku postignutom od strane svake zemlje.

 

 

Zapadni Balkan

 

Napredak u reformama za pristupanje EU uglavnom je zastao, jer je Crna Gora patila od duboke polarizacije i političke nestabilnosti u izveštajnom periodu. EU pozdravlja formiranje novog parlamenta i formiranje vlade, od koje se očekuje da brzo pokaže kapacitet i posvećenost putu Crne Gore prema EU i sprovede reforme vezane za pristupanje EU. Uopšteno, napredak u pregovorima o pristupanju zavisiće od reformi u oblasti vladavine prava (tj. ispunjenja privremenih mera utvrđenih u Poglavljima 23 i 24). Crna Gora se i dalje potpuno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

 

Srbija je nastavila s implementacijom reformi vezanih za pristupanje EU, uključujući oblast vladavine prava. Srbija je počela s primenom ustavnih amandmana iz 2022. godine kako bi ojačala nezavisnost pravosuđa i usvojila nova medijska zakonodavstva. Implementacija ovoga može značajno poboljšati regulatorno okruženje. Međutim, potrebne su dalje izmene kako bi u potpunosti bile u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija mora poboljšati, kao prioritet, usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Takođe su potrebni dalji rad i politička posvećenost kako bi se sprovele reforme u oblasti vladavine prava. Procena Komisije ostaje da je Srbija tehnički ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Srbija mora potpuno sarađivati i preduzeti sve potrebne korake kako bi obezbedila odgovornost za nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra i napad na KFOR 29. maja. Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, iako je postignut dogovor u EU-facilitiranom dijalogu, kako Srbija tako i Kosovo još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za obe strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

U Severnoj Makedoniji, vlasti su dosledno izjavljivale da je pristupanje EU njihov strateški cilj. Severna Makedonija nastavila je potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP). Zemlja je takođe ostvarila određeni napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i upravljanje migracijama. Kao zemlja koja pregovara, Severna Makedonija mora ispuniti implementaciju reformi vezanih za EU, uključujući u pravosuđu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama i javnu nabavku. Severna Makedonija se obavezala da će pokrenuti i postići relevantne ustavne promene kao prioritet, s ciljem da uključi građane koji pripadaju drugim narodima. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Severnu Makedoniju u julu i očekuje brzo praćenje, s ciljem otvaranja pregovora o ovom klasteru do kraja godine.

 

Albanija je nastavila pokazivati odlučnost u sprovođenju EU reformi i ostvarivanju napretka u reformama u „fundamentalnom klasteru“. Nastavljeno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU takođe je snažan signal strateškog izbora zemlje za pridruživanje EU. Potrebni su dalji napori u oblastima slobode izražavanja, pitanjima manjina i vlasničkim pravima, kao i u ključnim oblastima vladavine prava, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Albaniju u julu i očekuje brzo praćenje. Cilj je otvaranje pregovora o klasteru 1 (fundamentalni) do kraja godine.

 

U Bosni i Hercegovini, prošlogodišnje dobijanje statusa kandidata donelo je potrebnu pozitivnu dinamiku. Nova vlada je brzo formirana nakon izbora i počela je s implementacijom reformi, posebno kroz amandmane koji uvode provere integriteta u pravosuđu. Ipak, potrebni su dalji napori. To uključuje usvajanje važnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa i nastavak sa ustavnim i izbornim reformama, koje su od najvećeg prioriteta za obezbeđivanje jednakih prava za sve građane. Takođe je važno očuvati ustavni poredak zemlje. Seperatističke i autoritarne mere u entitetu Republika Srpska nisu u skladu s evropskim putem. Potrebni su dalji napori za Bosnu i Hercegovinu kako bi ispunila ključne prioritete utvrđene u mišljenju Komisije o njenoj aplikaciji za članstvo. Stoga Komisija preporučuje otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima članstva.

 

Kosovo ostaje posvećeno svom evropskom putu. Nastavilo je dobrovoljno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući osudu ruskog rata agresije protiv Ukrajine i primenu restriktivnih mera protiv toga. Period izveštavanja obeležen je legislativnim postignućima, uključujući važnu reformu izbornog sistema. Ipak, potrebno je još rada, uključujući i plan akcija o reformama pravosuđa. Od 1. januara 2024. godine, vizna liberalizacija za Kosovo će stupiti na snagu. Situacija na severu Kosova bila je pogođena nekoliko kriza, poslednja od njih je bila nasilan napad na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine. Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, iako je postignut sporazum u EU-facilitiranom dijalogu, kako Kosovo tako i Srbija još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije od danas i donese odluke o koracima koji slede u procesu proširenja.

Komisija predstavlja novi Plan rasta za Zapadni Balkan, uključujući 6 milijardi evra grantova i kredita kako bi ubrzala ekonomsku konvergenciju sa EU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem da unapredi neke od koristi članstva u regionu pre pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza neophodnu socijalno-ekonomsku konvergenciju. Cilj je omogućiti partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. Isplate će se vršiti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Paketa proširenja i programa ekonomske reforme zemalja (PER). Agenda reformi će biti predmet konsultacija, ocene i usvajanja od strane Komisije.

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra, danas približavamo ekonomije Zapadnog Balkana EU. Potencijal ovog Plana rasta je izuzetan. Ovaj Plan rasta može udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro profitira iz ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radne snage, jedinstveno evropsko područje plaćanja, transport, energetiku i digitalno jedinstveno tržište.“

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da ispita predlog za Fond u okviru paketa pregleda srednjeročnih finansijskih okvira (MFF). Kada bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvano da dostave svoje individualne reformne agende u kojima će opisati socijalno-ekonomske i osnovne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda od 2024. do 2027. godine. Srbija i Kosovo moraju konstruktivno učestvovati u dijalogu o normalizaciji odnosa, koji vodi Visoki predstavnik EU, kao neophodan preduslov.

YEA organizuju radionice o medijskoj pismenosti u Srbiji i Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 24. i 25. oktobra, Mladi evropski ambasadori (MEA) uspešno su sproveli seriju radionica o medijskoj pismenosti (RMP) u Novom Sadu i Nišu, Srbija, kao i u Podgorici, Crna Gora. Tokom ovih radionica, MEA su imali dragocenu priliku da podele svoje znanje o temama vezanim za medije, novinarstvo i različite aspekte medijske pismenosti sa svojim vršnjacima. Događaji su postali mogući zahvaljujući posvećenosti i naporima Mladih evropskih ambasadora, uključujući Bojanu Maraš, Anđelu Micić, Maju Trajković, Anju Kafedžisku, Teodoru Cekić i Aleksandru Grbović Bitić.

Mladi evropski ambasadori sa Kosova (YEA) sastali su se s Predstavništvom Saveta Evrope u Prištini

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dana 20. oktobra došlo je do značajnog sastanka između Mladih evropskih ambasadora (YEA) sa Kosova i Predstavništva Saveta Evrope u Prištini. Na sastanku su učestvovali Amina Kaja, Elienta Culaj, Arjana Rudari i Taulant Ferati, koji su predstavljali YEA. Sastanak je predvodio Frank Pauer, direktor Predstavništva Saveta Evrope u Prištini, zajedno s Betimom Zllanogom. Početni fokus sastanka bio je detaljno istraživanje strukture, uloge Saveta Evrope i njegove ključne uloge u podržavanju osnovnih principa poput ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

 

Nakon toga, predstavnici Saveta Evrope informisali su YEA o kampanji „Blokiraj mržnju. Deli ljubav“, objašnjavajući proaktivne korake koji se preduzimaju u okviru ove inicijative. Sastanak je završen konstruktivnim dijalogom o potencijalnom doprinosu YEA u aktivnostima usmerenim na borbu protiv govora mržnje.

Mladi evropski ambasadori učestvuju u Nedelji ponosa 2023 u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Nedelja ponosa u Crnoj Gori se održala uz mnogo aktivnosti koje su organizovane svakog dana tokom cele nedelje od strane različitih organizacija poput Queer Montenegro, Spektra, Juventas, itd. Slogan ovogodišnjeg Ponosa je Samoopredeljenje. Samoopredeljenje za trans osobe bi značilo da Crna Gora garantuje pravo na samoopredeljenje svim svojim građanima, bez obzira na njihovu pripadnost.

 

Dnevni red je uključivao aktivnosti poput revije ljudskih prava, panel diskusija na teme poput: Pravo na Samoopredeljenje, Čije je zdravlje naše: Kvalitet zdravstvene zaštite za trans osobe, stres manjina i dispariteti, itd. Takođe su organizovane mrežne aktivnosti poput kviza Ponosa, Drag šouova, nastupa bendova, DJ žurki, itd., a glavna aktivnost bila je Montenegro Pride. Naši Mladi evropski ambasadori (YEA) imali su ključne uloge u nekima od ovih aktivnosti, ako ne i u svima.

 

Mladi evropski ambasador Enes Pučurica bio je glavni organizator Montenegro Pride 2023. „Ponos ove godine je bio o samoopredeljenju, jer podrazumeva pravo svake osobe da definiše svoj identitet, i to ne bi trebalo da bude privilegija izabranih. Raditi u Queer Montenegro kao glavni organizator Montenegro Pride u partnerstvu s lokalnim organizacijama bilo je divno iskustvo. Da, bilo je puno posla, ali videti ljude koji uživaju i slave svoj dan pruža veliki osećaj postignuća i vere u našu zajednicu“, kaže Enes. Devet Mladih evropskih ambasadora učestvovalo je u Nedelji ponosa u Crnoj Gori, uključujući Vojina Ćetkovića, Enesa Pučuricu, Valentinu Ostojić, Dada Dervanovića, Bojanu Maras, Ivanu Srećković, Matiju Prenkočevića, Stefana Vukmanovića i Anđelu Radulović.