Skip to main content

Area of Cooperation: Democracy and fundamental rights

Evropska saradnja za podsticanje eksperimentisanja i inovacija u medijima

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Od poslovnog savetovanja i inkubatora do hakatona i akceleratora, nezavisne medijske kuće širom Evrope će imati koristi od niza mogućnosti koje se nude u okviru smele nove inicijative osmišljene za podsticanje inovacija, održivih poslovnih modela i saradnje. Pokrenut 1. juna, „Media Innovation Europe: Energising the European Media Ecosystem“ (Evropske medijske inovacije: Nova energija za evropski medijski ekosistem) je dvogodišnji program koji vodi Globalna mreža Međunarodnog instituta za štampu koju čine urednici, novinari i osnivači medija, zajedno sa tri neprofitne organizacije posvećene pružanju pomoći novinarskim organizacijama da obezbede publici nezavisno novinarstvo koje im je neophodno.

 

Uz podršku Evropske unije, organizacije koje sačinjavaju konzorcijum radiće na  mobilizaciji mreža, vođenju programa grantova i mentorstva i na podršci medijskim inovacijama. Medijske inovacije u Evropi imaju za cilj da pomognu novinskim kućama da prevaziđu izazove koji se kreću od propalih poslovnih modela i smanjenih prihoda do pada poverenja javnosti, „državne zavisnosti“ nezavisnih medija i drugih političkih pritisaka.

U Skoplju završen Forum civilnog društva EU, Zapadnog Balkana i Turske

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

U ime Generalne direkcije EU za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR), treći projekat tehničke pomoći EU organizacijama civilnog društva (TACSO) organizovao je 8. i 9. juna u Skoplju Forum civilnog društva EU, Zapadnog Balkana i Turske. Ovo je prvi put da se Forum održava od početka pandemije koronavirusa.

 

Forumu je uživo prisustvovalo ukupno 120 učesnika a još 100 je pratilo preko interneta. Među njima su bili visoki zvaničnici Evropske komisije, Delegacije EU i vlada, kao i predstavnici organizacija civilnog društva. U svetlu nedavnih dramatičnih dešavanja u Evropi – ponajpre pandemije koronavirusa i ruske agresije na Ukrajinu – Forum je pružio priliku da se bolje razumeju izazovi i prilike u regionu, kao i pomoć koju civilno društvo može da pruži u odgovoru na slične situacije.

 

Mikela Matuela, vršiteljka dužnosti direktorke Direkcije za Zapadni Balkan u DG NEAR, rekla je: „Zapadni Balkan ostaje prioritet za EU, a EU ostaje u potpunosti angažovana na napredovanju procesa pridruživanja EU. U tom okviru, organizacije civilnog društva su ključni partneri. Sve uključene zainteresovane strane moraju da rade sa zajedničkom vizijom o tome kako se uloga civilnog društva može optimizovati. Ovde se pojavljuju ‚Smernice za podršku EU civilnom društvu u regionu proširenja 2021-2027‘. Posebnu pažnju treba obratiti na angažovanje mlađe generacije, kako bi im se omogućilo da pomognu da region postane atraktivno mesto za život, poslovanje i ostvarivanje sopstvenih ambicija.“

 

Glavni cilj Foruma bio je da pokrene ove revidirane „Smernice za podršku EU civilnom društvu u regionu proširenja 2021-2027“. Smernicama su utvrđeni ciljevi pomoći EU civilnom društvu, obezbeđen je alat vladama za unapređenje saradnje sa civilnim društvom i pomoć u merenju napretka ka ispunjavanju uslova za pridruživanje EU.

Između 2014. i 2020. godine, EU je obezbedila oko 330 miliona evra podrške civilnom društvu kroz Program za civilno društvo i medije, dok je planirani iznos za 2021-2023. godinu 218 miliona evra. Smernice će pomoći EU u proceni uticaja ove podrške.

Forum civilnog društva 2022.

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Projekat TACSO 3 koji finansira EU najavio je predstojeći Forum civilnog društva EU i Zapadnog Balkana i Turske za 2022. godinu i poziva lidere organizacija civilnog društva (OCD) i iskusne aktiviste civilnog društva, kao i predstavnike lokalnih OCD-a da se prijave kao saradnici na sesijama Foruma i kao učesnici skupa.

 

Forum civilnog društva 2022. (Forum ’22) biće održan 8. i 9. juna kao hibridni događaj uživo i virtuelno. Broj učesnika na licu mesta je ograničen i njih 120 biće pozvano u Skoplje. Oni koji ne budu lično prisutni moći će da učestvuju na sve 22 sesije Foruma putem video linka.

 

Forum ‘22 okupiće predstavnike civilnog društva (uključujući neprofitne medijske organizacije), državne ustanove, predstavnike EU, donatore i druge zainteresovane strane u oblasti razvoja civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Na Forumu će se razgovarati o trenutnom stanju organizacija civilnog društva u regionu, kao i o zajedničkim akcijama EU, državnih ustanova i civilnog društva koje će se baviti postojećim izazovima.

 

Glavni cilj Foruma ’22 je pokretanje, predstavljanje i diskusija o praćenju revidiranih Smernica EU za podršku civilnom društvu u regionu proširenja (2021-2027), za koje je bilo opsežnih konsultacija sa civilnim društvom u poslednje dve godine i koje su revidirane na osnovu dobijenih povratnih informacija i novih događaja.

Regionalna konferencija o suzbijanju dezinformacija

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Savet za regionalnu saradnju (RCC) je 1. juna organizovao treću konferenciju o dezinformacijama u saradnji sa Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa, Evropskim centrom izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji (European Centre of Excellence for Countering Hybrid Threats) i italijanskim Ministarstvom spoljnih poslova i međunarodne saradnje. Konferencija je okupila preko 100 učesnika, uključujući najbitnije stručnjake, akademike, novinare, istraživače, predstavnike omladinskih organizacija sa Zapadnog Balkana, studente i praktičare iz regiona i šire.

 
„Zapadni Balkan je nažalost uvek bio podložan podeljenim narativima koji unose mržnju i donose nasilje. Naša je stalna odgovornost da gajimo razumevanje i svest o ovom fenomenu u našem regionu. Dobra vest je da su građani Zapadnog Balkana shvatili štetnost dezinformacija – jer se 74 odsto njih slaže da dezinformacije predstavljaju bezbednosnu pretnju za njihove privrede“, rekao je Amer Kapetanović, šef Političkog odeljenja Saveta za regionalnu saradnju, na otvaranju konferencije.  

Posle dve godine organizovanja ovih konferencija sa ciljem podizanja svesti o fenomenu dezinformacija, ovogodišnja konferencija bila je usredsređena na praktičniji nivo i izgradnju kapaciteta, prvenstveno namenjenih mladima i studentima sa Zapadnog Balkana.

Ispričati pravu priču

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Već duže od deset godina, program Balkanska tranziciona pravda donosi pouzdane informacije publici Zapadnog Balkana

Kula u Hrvatskoj i Hrtkovci u Srbiji dva su sela na Zapadnom Balkanu koja imaju zajedničku tužnu priču. Nakon izbijanja oružanog sukoba u Jugoslaviji 1992. godine, Srbi i Hrvati iz Kule i Hrtkovaca zamenili su kuće jedni s drugima i preselili se u susedne novonastale države. Ovo je opisano kao „humano preseljenje“, ali je to zapravo bila prinudna razmena stanovništva usred rata. Priča o ova dva sela zabeležena je u dokumentarnom filmu „Tvoja kuća je bila moj dom“ u produkciji Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (BIRN).

Dokumentarac je proizveden u okviru programa Balkanska tranziciona pravda, regionalne platforme koju sufinansira EU. Platforma objavljuje onlajn vesti o lokalnim pitanjima vezanim za ratne zločine, čime se poboljšava razumevanje javnosti o pitanjima tranzicione pravde na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

„Mi smo jedina medijska kuća u regionu koja detaljno i u potpunosti pokriva suđenja za ratne zločine zasnovana na činjenicama. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koje je Balkanska tranziciona pravda postigla u proteklih deset godina.“

Više od deset godina izveštavanja o ratnim zločinima

Nejra Mualomerović, saradnica u programu, objašnjava da je glavna namera programa da se osigura redovan i ažuran protok informacija o pitanjima tranzicione pravde, uglavnom suđenja za ratne zločine u regionu. To se postiže kroz posvećenu mrežu dopisnika širom bivše Jugoslavije i saradnika iz drugih medijskih kuća, organizacija civilnog društva, vladinih ustanova i akademske zajednice. „Mi smo jedina medijska kuća u regionu koja detaljno i u potpunosti pokriva suđenja za ratne zločine zasnovana na činjenicama. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koje je Balkanska tranziciona pravda postigla u proteklih deset godina“, kaže Nejra.

Međutim, kako je broj suđenja za ratne zločine opadao, Program je počeo da razvija druge aktivnosti sa istim ciljem, koristeći svoje iskustvo i već prikupljene informacije. Jedan od njihovih projekata je baza podataka o masovnim grobnicama. Programski tim sastavlja ovu bazu od 2020. godine, noseći se sa izazovima velikog broja masovnih grobnica i raštrkanih informacija. Nejra objašnjava da je zbog toga što informacije nisu bile na jednom mestu, a većina je bila dostupna samo u štampanom obliku, programsko osoblje moralo da poseti brojne ustanove i organizacije. Takođe su otišli sa fotografom na lokacije masovnih grobnica kako bi ih snimili i smestili u bazu podataka. Informacije su tada javno objavljene.

Tokom ovih poseta postalo je jasno da većina lokacija masovnih grobnica nije obeležena ili dostojno obeležena i da im nije omogućen pristup. „Neki od njih su bili na privatnim posedima, neki su pretvoreni u deponije, a na nekim lokacijama su izgrađene crkve“, kaže Nejra.

Ipak, tim je već uspeo da locira, snimi, fotografiše i sačuva u bazi podataka nekoliko desetina lokacija, dok rad na bazi i dalje traje.

„Mislim da su svi ljudi koji su radili sa BIRN-om u proteklih deset godina bili svesni uticaja koji će to imati na buduće generacije i na način kako će one videti istoriju .“

O projektu

Program Balkanska tranziciona pravda je regionalna platforma koja ima za cilj da unapredi razumevanje tranzicione pravde u zemljama bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). Program podržavaju Evropska unija, Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) i Ambasada Kraljevine Holandije.

Još jedna od nedavnih inicijativa programa je Muzej izveštavanja koji će ove jeseni biti otvoren u Sarajevu. To će biti prvi nezavisni neprofitni regionalni muzej na Balkanu koji prikazuje sveobuhvatnu priču, ispričanu iz novinarske perspektive, o raspadu i ratovima u Jugoslaviji i njihovim posledicama. Muzej će raspolagati prostorom od 600 kvadratnih metara u jednoj trospratnici u centru grada. Prva dva sprata zauzimaće stalna postavka koja će pričati priču o ratnim zločinima počinjenim u bivšoj Jugoslaviji, uključujući priče o izbeglicama, etničkom čišćenju, genocidu i ratnim logorima, kao i o životu novinara tokom rata. Na trećem spratu će se nalaziti zajednički prostor za novinare, ljude iz civilnog društva i šire javnosti i biće korišćen za razgovore o izveštavanju iz konfliktnih zona i o ulozi medija danas.

Nejra priznaje da teme tranzicione pravde nije lako pokrivati. „Mislim da su svi ljudi koji su radili sa BIRN-om u proteklih deset godina bili svesni uticaja koji će to imati na buduće generacije i na način kako će one videti istoriju“, kaže ona.

 

YEA vode radionice medijske pismenosti za osnovce

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Počele su radionice medijske pismenosti koje su organizovali Mladi evropski ambasadori (YEA) za učenike osnovnih škola na Zapadnom Balkanu. Prva radionica održana je u Zenici, u Bosni i Hercegovini, gde su mladi evropski ambasadori, Dragana Vučković i Džulisa Otuzbir, održale radionicu za učenike sedmog razreda osnovne škole „Miroslav Krleža“.

 

Mladi ambasadori su prethodno prošli obuku za instruktore mladih o osnovama medijske pismenosti. Sada su spremni da podele svoje znanje sa učenicima koji su potrošači medijskih sadržaja, posebno društvenih mreža. Vodeći se idejom da je od vitalnog značaja uključivanje mladih u kreiranje i širenje znanja o medijskoj pismenosti, glavni cilj vršnjačkih radionica je upoznavanje osnovaca sa značajem pravilnog konzumiranja medijskih sadržaja.

 

Platforma Mladi evropski ambasadori (YEA) je kreativna mreža mladih aktivista sa celog Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). YEA dolaze iz različitih sredina, ali svi oni imaju zajedničku viziju: Zapadni Balkan ujedinjen u raznolikosti. Zajedno uče jedni o drugima i EU, vode kreativne projekte, stiču nove veštine, povezuju se putem društvenih mreža i organizuju inspirativne događaje – uvek vođene idejom da je aktivizam mladih najmoćnija snaga društvenih promena.

 

Ciljevi mreže su razmena vrednosti EU; podizanje svesti o saradnji EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana; prikazivanje opipljivih rezultata ove saradnje; doprinos političkom dijalogu o različitim temama i pomoć u povećanju građanskog aktivizma.

Proglašeni dobitnici nagrade „Gradonačelnik koji najviše voli Rome“ 2022.

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska komisija je danas proglasila sedam dobitnika trećeg izdanja nagrade za „Gradonačelnika koji najviše voli Rome“ na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Nagrada odaje priznanje lokalnim samoupravama koje veruju u svoje građane i tretiraju ih jednako. Cilj je da se promene stavovi prema inkluziji Roma i da se istaknu lokalne samouprave koje pružaju mogućnosti romskim zajednicama i slušaju njihove potrebe. Ceremonija dodele nagrada održana je u okviru Nedelje Roma, koja je organizovana u Evropskom parlamentu (16-19. maja), u prisustvu evropskog poslanika Romea Franca i vršioca dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji Evropske komisije za susedstvo i proširenje (DG NEAR) Mikele Matuele, koja je uručila nagrade.

 

Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje, rekao je: „Mislim da je ceremonija dodele nagrada tokom Nedelje Roma u Evropskom parlamentu posebno važna. Ne samo da ova nagrada prepoznaje izvanredan rad izabranih gradonačelnika u rušenju prepreka između lokalnih vlasti i romskih zajednica, već takođe pokazuje tvorcima javnih politika, aktivistima i stručnjacima da je promena moguća. Zaista sam inspirisan posvećenošću ovogodišnjih pobednika da osnaže i mobilišu romske zajednice i ojačaju njihove sposobnosti da se uključe u dijalog sa državnim aparatom. Ponosan sam na svakog od njih i nadam se da će ova nagrada inspirisati druge da krenu njihovim stopama.“

 

Glavna svrha Nedelje Roma je da se konsoliduje posvećenost Evropskog parlamenta i drugih institucija borbi protiv antigipsizma i da se ova posvećenost sprovede u delo. Odavanje počasti dobitnicima nagrade „Gradonačelnik koji najviše voli Rome“ bio je važan trenutak fizičkog okupljanja pod okriljem Nedelje Roma EU posle dve godine izolacije. Ceremonija dodele nagrada vrhunac je kampanje u Briselu i ima za cilj stvaranje snažnih sinergija sa akcijama koje su se odvijale širom Zapadnog Balkana i Turske, ali i u državama članicama EU na lokalnom i nacionalnom nivou.

 

Od procenjenih 10-12 miliona Roma koji žive u Evropi, oko 1 milion živi na Zapadnom Balkanu, a 2,8 miliona u Turskoj. Potpuna integracija i uključivanje Roma je ključni prioritet za EU a to počinje jačanjem dijaloga sa državom i projektnim partnerima fokusiranim na podizanje svesti o romskim pitanjima u lokalnim samoupravama. Integracija Roma je takođe jedan od uslova koje partneri za proširenje moraju da ispune da bi postali država članica EU.

Novi rok za dodelu nagrade EU za istraživačko novinarstvo za 2022. godinu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Novi rok za podnošenje prijava za nagradu EU za istraživačko novinarstvo za 2022. godinu za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo i Srbiju je 13. maj u 23:59 časova. Pojedinci ili grupe novinara sa Zapadnog Balkana i iz Turske imaju pravo da se prijave u svim novinarskim formatima (štampanim, internet, radio i TV) koji su objavljeni ili emitovani u medijima u bilo kojoj od ovih zemalja na zvaničnim, manjinskim ili međunarodnim jezicima tokom 2021. godine.

 

Mogu da konkurišu istraživačke reportaže vezane za slobodu izražavanja, vladavinu prava, transparentnost, zloupotrebu vlasti i osnovnih prava, korupciju i organizovani kriminal. Nagradni fond u svakoj zemlji iznosi 10.000 evra, od čega 5.000 dovija prva nagrada, 3.000 druga i 2.000 evra treća nagrada.

 

Nagrade EU za istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu i u Turskoj imaju za cilj da odaju priznanje i promovišu izvanredna dostignuća istraživačkih novinara, kao i da poboljšaju vidljivost kvalitetnog novinarstva u regionu. Nagrade su deo tekućeg projekta poboljšanja kvaliteta vesti i nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji finansira Evropska unija.

Zapadni Balkan proslavio Dan Evrope

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kao i svake godine tokom više od dve decenije, 9. maja širom Zapadnog Balkana obeležen je Dan Evrope. Građani su mogli da uživaju u aktivnostima kao što su muzički koncerti, umetničke izložbe i sport. Mladi evropski ambasadori takođe su učestvovali u aktivnostima vezanim za Dan Evrope u gradovima širom Zapadnog Balkana, dajući svoj doprinos kroz radionice, diskusije i akcije podizanja svesti koje su uključivale teme kao što su ljudska prava, digitalna i zelena budućnost, izgradnja mira i jednakost polova.

 

Dan Evrope obeležava potpisivanje „Šumanove deklaracije“ 9. maja 1950. godine. To je bio ambiciozan plan za obezbeđivanje dugoročnog mira u posleratnoj Evropi i smatra se začetkom današnje Evropske unije. U svom govoru u Parizu 1950. godine, tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman izneo je svoju ideju o novom obliku političke saradnje u Evropi, koja bi rat između evropskih nacija učinila nezamislivim. Ovaj dan je prilika da se setimo Šumanove deklaracije, prvog temeljnog dokumenta u stvaranju današnje EU i da zajedno proslavimo evropske vrednosti.

Kampanja „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“ pokrenuta u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Uloga svakoga ponaosob je važna kada na govor mržnje treba reagovati pozitivnim jezikom i uzajamnim poštovanjem. To je bila jedna od ključnih poruka na pokretanju kampanje za podizanje svesti „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“, koju zajednički vode Evropska unija i Savet Evrope i koja je počela 5. maja u Beogradu.

 

Kampanja „Blokiraj mržnju. Širi ljubav!“ ima za cilj borbu protiv različitih oblika govora mržnje koji su usmereni na zajednice i pojedince u Srbiji, posebno na one iz ugroženih grupa i manjina. Kampanja će se sprovoditi onlajn, preko stranica društvenih mreža, kao i putem javnih događaja. Ove aktivnosti će uključiti javne ličnosti, ustanove i aktiviste, promovišući različitost i ravnopravnost u Srbiji i regionu kroz lična iskustva, svedočenja i razmenu dobrih praksi.

 
Ambasadori kampanje protiv govora mržnje u Srbiji su istaknute javne ličnosti u svetu glume: Milena Radulović, Sandra Silađev, Miloš Timotijević i Slaven Došlo, a kampanju su podržali i Mladi evropski ambasadori. Oni kažu da podržavaju kampanju jer veruju da zajedno možemo da napravimo pozitivnu promenu i učinimo naše društvo inkluzivnijim.  
Kampanja se realizuje u okviru inicijative o promociji različitosti i ravnopravnosti u Srbiji, koja je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontalni aranžman za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“. Ovaj program pruža podršku ključnim lokalnim akterima i ustanovama korisnicama u Srbiji i na Zapadnom Balkanu u borbi protiv diskriminacije, govora mržnje i zločina iz mržnje nad manjinama, pripadnicima LGBTI zajednice i drugim ugroženim grupama u srpskom društvu.