Skip to main content

Area of Cooperation: Democracy and fundamental rights

EU na Kosovu pomaže u borbi protiv korupcije, podržavajući napore Agencije za borbu protiv korupcije u informisanju javnosti

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Agencija za borbu protiv korupcije, uz podršku Evropske unije na Kosovu, pokrenula je kampanju javnog informisanja promovišući svoju ulogu u kontroli prijavljivanja imovine od strane zvaničnika, sprečavanju sukoba interesa i istrazivanju prijava uzbunjivača. Kampanja pod nazivom „Za Kosovo bez korupcije“ poziva javnost da prijavi korupciju, a pokreće se nakon usvajanja novih zakona koji jačaju mandat Agencije, dajući joj dodatna ovlašćenja i zadatke, uključujući direktno sankcionisanje službenika i zabranu korupcije u zakonodavstvu.  
Uz podršku Evropske unije na Kosovu, kampanja će uključivati pet video snimaka i brošuru sa informacijama o mandatu Agencije, načinima na koje javnost može prijaviti korupciju, kao i o novčanim kaznama i sankcijama sa kojima se zvaničnici i institucije mogu suočiti ako ne poštuju zakon. EU na Kosovu radi sa zakonodavnim i izvršnim institucijama kako bi pomogla u usklađivanju kosovskih zakona i praksi sa zakonima i praksama EU kao deo procesa integracije u EU.

BIRN obučava 30 novinara za izveštavanje o angažovanju publike

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

BIRN je od 5. do 8. novembra održao četvorodnevni onlajn kurs o angažovanju publike za 30 novinara iz balkanskih i višegradskih zemalja. Trideset novinara iz deset medija obučeno je iz angažovanog novinarstva na radionici koju je održala Ariana Tobin, urednica angažovanja ProPublica(ProPublica),te BIRN-ovi iskusni treneri i mentori Aleksandra Bogdani, Ana Petruševa, Đula Čak i Katarina Zrinjski.

 

U okviru programa, odabrani mediji su imali priliku da učestvuju u obuci i mentorstvu kako bi doneli inovacije u svoje redakcije, angažovali zajednice i razvili istraživačke priče koristeći B-engaged tool – digitalni alat koji je BIRN osmislio i razvio u svrhe angažovanja publike. Kurs obuke, koji je kombinovao tehničke veštine i urednička znanja, bio je prvi korak u programu koji je pomogao medijima da razviju svoje angažovane priče.

 

Grantovi za novinarstvo angažovane publike (Audience Engaged Journalism Grants) deo su projekta Media Innovation Europe (MIE) (Media Innovation Europe (MIE)), koji finansira Evropska komisija. Program vode Međunarodni institut za štampu, Fondacija Thomson, Fondacija za razvoj medija i BIRN i ima za cilj da osnaži medije dok se kreću kroz digitalnu tranziciju, dajući im novinarske alate i veštine u različitim proizvodima i poslovnim strukturama kako bi doprli do publike i doneli održivost.

EU: Status kandidata – poruka šefa Delegacije EU u BiH i specijalnog predstavnika EU u BiH, ambasadora Johana Satlera

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Poštovani građani i građanke Bosne i Hercegovine!

 

Srećan sam što mogu s vama podeliti radost što je Bosna i Hercegovina dobila status kandidata za članstvo u EU!

 

Ujedinjeni u različitosti su vodeći princip i osnovna vrednost EU. Bosna i Hercegovina i EU počivaju na istim temeljima – princip „ujedinjeni u različitosti“ naša je zajednička vrednost, snaga i blago.

 

Ova zemlja je puna energije i talenta. Gde god da krenete u ovoj zemlji, naćićete kulturno nasleđe i prirodne lepote, dostignuća u umetnosti i sportu, inovacije i tradiciju – i što je najvažnije, nepokolebljiv duh.

 

Status kandidata je naš znak da verujemo u ovu zemlju i da delimo vaše nade u bolju budućnost. Jača zaštita ljudskih prava, više poverenja, efikasna borba protiv korupcije, funkcionalne javne institucije, jača ekonomija, bolja zdravstvena zaštita i obrazovanje.

 

To je ohrabrenje za sve građane koji znaju da je put u EU put u bolju Bosnu i Hercegovinu. Ali to je i poruka političkim liderima da okrenu novu stranicu i sprovedu neophodne reforme koje će doneti dobro građanima i približiti Bosnu i Hercegovinu EU.

 

Znamo da je pred nama mnogo izazova, ali novi politički zamah je tu. Hajde da ga iskoristimo!

 

Verujemo u ovu zemlju. Zemlja koja je oduvek bila u srcu Evrope!

Program M’BASE podržava 23 projekta civilnog društva u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dobitnici sredstava iz trećeg konkursa u okviru programa M’BASE, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za građansko obrazovanje, okupili su se u Evropskoj kući na svečanom potpisivanju. Treći konkurs u okviru programa M’BASE raspisan je 13. septembra, a do njegovog zatvaranja 13. oktobra podnete su 82 projektne prijave. Ukupno će biti realizovana 23 projekta.

 

Obraćajući se potpisnicima, Ingve Engstroem, šef Odeljenja za saradnju pri Delegaciji EU u Crnoj Gori, opisao je program M’BASE kao dobru priliku za organizacije civilnog društva da dobiju pristup fondovima EU koji će im pomoći da izgrade svoje kapacitete i odigraju važnu ulogu u svojim zajednicama.

 

Kao program organizacija civilnog društva u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politike – M’BASE sprovodi Centar za građansko obrazovanje u partnerstvu sa nemačkom fondacijom Fridrih Ebert, nevladinom organizacijom Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) i NVO mrežom Politikon, a u saradnji sa Ministarstvom javne uprave i Ministarstvom za evropske poslove Vlade Crne Gore. Projekat finansiraju Evropska unija i Ministarstvo javne uprave.

Večiti rivali ujedinjeni protiv nasilja

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama – slogan je ovogodišnje globalne kampanje za 16 dana aktivizma – Orange the World. Narandžasta boja ujedinila je košarkaše Crvene zvezde i Partizana, koji su se ovog meseca prvi put sastali na derbiju u najboljem evropskom košarkaškom takmičenju – Evroligi. Kapiteni dva beogradska tima snimili su zajedničku video poruku:„Nasilje nad ženama – mora prestati. Naša je dužnost da zaštitimo sve žene: majke, sestre, supruge, prijateljice… Odmah prijavite nasilje – nema izgovora! Pomozimo onima koji trpe nasilje. Nasilnik je kukavica – budimo hrabri. Zaštitimo žrtve”. Igračima su se pridružili i selektor reprezentacije Srbije Svetislav Pešić, kao i trener Partizana Željko Obradović.

 

Svaka treća žena, kako u Evropskoj uniji, tako i širom sveta, bar jednom u životu doživjela je fizičko, seksualno, socio-ekonomsko i/ili verbalno nasilje. Rodno zasnovana diskriminacija, seksualno uznemiravanje i rodno zasnovano nasilje su pitanja osnovnih ljudskih prava. Ove godine Delegacija EU u Srbiji se pridružuje globalnoj kampanji 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja (the global campaign of 16 days of activism against gender-based violence) promovišući osnažene žene i kroz saradnju sa širom zajednicom protiv fizičkog, verbalnog i socio-ekonomskog nasilja.

 

Tokom ove globalne kampanje, Delegacija EU u Srbiji je sarađivala sa ličnostima iz Srbije iz oblasti mode, umetnosti, sporta, književnosti i filma.

EU će obezbediti dodatnih 10 miliona evra podrške Oružanim snagama Bosne i Hercegovine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Veće Evropske unije usvojilo je meru pomoći vrednu 10 miliona evra za podršku Oružanim snagama Bosne i Hercegovine (OSBiH). Ova odluka je deo rada EU na daljem jačanju sigurnosnog angažmana sa svojim partnerima sa Zapadnog Balkana i nadovezuje se na prethodnu podršku EU za OS BiH, posebno kroz prethodnu meru pomoći najavljenu u novembru 2021. u vrednosti od 10 miliona evra za deminerski bataljon OS BiH. , što je bila mera pomoći u vrednosti od 6 miliona evra najavljena u junu 2022. u korist Balkanske medicinske operativne grupe (BMOG) i kontinuirane podrške za EUFOR Althea za Oružane snage BiH, koja je uključivala i obuku.  
Nova mera pomoći će finansirati terensku opremu, ključne alate za vojno inženjerstvo i materijal za zaštitu od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji (CBRN). Ovu pomoć zatražio je ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine u junu 2022. godine. Merom pomoći će se kroz obezbeđivanje odgovarajuće opreme ojačati kapaciteti brigade taktičke podrške i OS BiH u celini.  
Nova mera pomoći usvojena je u okviru Evropskog mirovnog fonda (EPF). EPF je osnovan u martu 2021. kao alat za proširenje sposobnosti EU da pruži sigurnost svojim građanima i partnerima. On omogućava EU da obezbedi sve vrste opreme i infrastrukture oružanim snagama partnera EU, u skladu sa međunarodnim zakonima o ljudskim pravima i međunarodnim humanitarnim pravom. Nova mera pomoći usvojena je kao odgovor na zahtev Ministarstva spoljnih poslova BiH u junu 2022.

MADE OF US: U proleće 2023. počinje neverovatna avantura

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

WeBalkans sa ponosom pokreće poziv za podnošenje prijava namenjen mladim vlogerima sa Zapadnog Balkana koji žele da postanu deo putovanja „Made of Us“ kroz Zapadni Balkan. Ova avantura će se održati na proleće 2023. Pozivamo sve talentovane vlogere sa Zapadnog Balkana, starosti od 21 do 30 godina, da se prijave preko namenskog portala WeBalkans.eu.

 

Odabrani vlogeri će posetiti projekte koje podržava EU i upoznati se sa zanimljivim i inspirativnim ličnostima, a istovremeno će prikazati prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Odabrani putnici će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i pretočiti putovanje u visokokvalitetne sadržaje, fotografije i video zapise za društvene mreže i veb, koji će biti distribuirani putem njihovih ličnih i WeBalkans kanala.

 

Putovanje će biti još uzbudljivije jer šest pobednika sa Zapadnog Balkana neće putovati sami. Početkom 2023. pridružiće im se šest mladih kreatora iz EU kako bi zajedno putovali i sarađivali na celokupnoj produkciji sadržaja. Ovih šest putničkih parova EU-Zapadni Balkan imaće šansu da istraže najbolje od Zapadnog Balkana, govoreći ostatku sveta o tome sopstvenim rečima u aprilu-maju 2023!

 

Pozivamo sve zainteresovane da posete naš sajt webalkans.eu za više informacija o procesu selekcije, uključujući odredbe i uslove učešća. Faza prijave počinje 7. decembra i biće otvorena do 7. januara 2023. „Made of Us“ je treća regionalna kampanja podizanja svesti koju je pokrenuo WeBalkans, projekat koji finansira Evropska unija.

Samit EU-Zapadni Balkan u Tirani ponovo potvrđuje perspektivu zapadnog Balkana za članstvo u EU i strateško partnerstvo EU sa regionom

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel, komesar Oliver Varhelji, kao i predsednici vlada država članica EU i partnerskih zemalja Zapadnog Balkana učestvovali na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani. Samit je prvi put organizavan u regionu kao jasan snažne posvećenosti EU Zapadnom Balkanu i njihovom putu ka EU.  
Lideri EU su ponovo potvrdili punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Oni su pozvali na ubrzanje procesa pristupanja zasnovanog na kredibilnim reformama partnera, pravičnom i rigoroznom uslovljavanju i principu sopstvenih zasluga.  
Rastući agresorski rat Rusije protiv Ukrajine dovodi u opasnost evropski i globalni mir i bezbednost, te naglašava važnost strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana.  
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je: „Ovaj samit, koji je prvi put održan u zemlji zapadnog Balkana, daje jasnu poruku o našem angažmanu, našem jedinstvu i našem snažnom partnerstvu. EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti, sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana unutar EU. I koristimo svaku priliku da približimo naše regione i naše ljude. Od zajedničkog rešavanja energetske krize do otvaranja više mogućnosti za građane i poslovne subjekte, uključujući snižavanje troškova rominga. Ovo je veliko dostignuće.”  
Samit je takođe bio prilika da se razmotri napredak u implementaciji ekonomskog i investicionog plana od skoro 30 milijardi evra koji je fokusiran na vodeće projekte u zelenoj i digitalnoj tranziciji, održivom transportu, čistoj energiji, podršci privatnom sektoru i razvoju ljudskog kapitala kako bi se pomoglo premošćavanje socioekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU. EU je do sada usvojila finansiranje za 40 vodećih projekata u oblasti transporta, povezivanja, energetske tranzicije, zelene agende, digitalne tranzicije i razvoja ljudskog kapitala, sa 1,8 milijardi evra podrške EU i ukupnom vrednošću ulaganja od 5,7 milijardi evra.  
Ovo uključuje 12 investicionih projekata usvojenih 5. decembra, od kojih je 6 projekata u energetskom sektoru ubrzano zahvaljujući paketu energetske podrške od milijardu evra, koji se sastoji od dve osnove:  
• 500 miliona evra za neposrednu podršku svim partnerima sa Zapadnog Balkana za ublažavanje povećanja cena energije za preduzeća i ugrožena domaćinstva, što je odobreno i biće spremno za isplatu početkom 2023. godine.
• 500 miliona evra kratkoročne i srednjoročne podrške kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan za unapređenje energetske tranzicije i energetske bezbednosti. Paket pokriva dopunu Regionalnog programa energetske efikasnosti za energetski efikasnu obnovu privatnih i javnih zgrada, šest novih investicionih grantova za obnovljive izvore energije, tri grant šeme za energetsku tranziciju privatnog sektora i niz garancija za podršku obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti. Očekuje se da će se u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama mobilisati do 2,5 milijardi evra ukupnih investicija.  
Lideri su prisustvovali i potpisivanju deklaracije predstavnika telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga između regiona i EU počev od oktobra 2023. godine. Evropska komisija i Savet za regionalnu saradnju omogućili su pregovore o sporazumu i odluke o daljim smanjenjima koja se očekuju se u maju 2023. godine.  
Na kraju, Samit je bio prilika da se razgovara i produbi saradnja EU sa regionom u oblasti upravljanja migracijama, sajber bezbednosti, obrazovanja i mladih. Komisija je nedavno odobrila 70 miliona evra za pomoć u poboljšanju sposobnosti upravljanja granicama i jačanju borbe protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu. EU takođe pojačava svoju pomoć i saradnju sa Zapadnim Balkanom kako bi ojačala sajber otpornost nakon niza velikih sajber napada u regionu, što ostvaruje kroz novi program od 5 miliona evra za ceo region koji treba da počne početkom 2023. Univerziteti Zapadnog Balkana će takođe biti uključeni u Inicijativu Evropski univerziteti u okviru Erazmus+ na ravnopravnoj osnovi sa državama članicama EU, kako bi se stvorile dodatne mogućnosti za mlade ljude.

Organizuje se Samit EU i Zapadnog Balkana u Tirani da bi se ponovo potvrdila strateška veza EU sa pristupnim partnerima

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Lideri EU i Zapadnog Balkana održaće u utorak, 6. decembra, samit u Tirani, čiji će domaćin biti premijer Albanije Edi Rama, a kojim će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Evropsku komisiju će predstavljati njena predsednica Ursula fon der Lajen, visoki predstavnik/potpredsednik za vanjske poslove i bezbednosnu politiku Žosep Borelj i komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.  
Samit se prvi put održava na Zapadnom Balkanu, kao jasan znak posvećenosti EU strateškom partnerstvu sa regionom i njegovoj perspektivi članstva u EU. Razgovori će se fokusirati na zajedničko rešavanje posledica ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, posebno u energetskom sektoru. Komisija će izvestiti o sprovođenju ekonomskog i investicionog plana od skoro 30 milijardi evra kako bi se podstakao dugoročni oporavak regiona. Nadalje, Komisija će obavestiti o Paketu energetske podrške od 1 milijarde evra za ceo zapadni Balkan, koji je predsednica Fon der Lajen predstavila u novembru,  kako bi pomogao ugroženim domaćinstvima i srednjim i malim preduzećima da ublaže visoke cene energije i unaprede ključne infrastrukturne investicije za diversifikaciju snabdevanja energijom, podstakne proizvodnju iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost.  
Uoči Samita, lideri će prisustvovati potpisivanju deklaracije između predstavnika telekom operatera sa Zapadnog Balkana i EU o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga, počev od oktobra 2023. godine, između regiona i EU.

Migracione rute: Komisija predlaže Akcioni plan za saradnju sa Zapadnim Balkanom za rešavanje zajedničkih izazova

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Uoči samita EU – Zapadni Balkan koji se održava 6. decembra 2022. i samita Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove koji se održava 8. decembra, Komisija predstavlja Akcioni plan EU za Zapadni Balkan. Ovaj akcioni plan naslanja se na Vanredni savet za pravosuđe i unutrašnje poslove (Unutrašnji poslovi) koji se održao 25. novembra, gde su se ministri obavezali da će sprovesti Akcioni plan EU o centralnom Mediteranu, koji je Komisija predložila 21. novembra.

 

Akcioni plan za Zapadni Balkan identifikuje 20 operativnih mera strukturiranih duž 5 stubova: (1) jačanje upravljanja granicama duž ruta; (2) brze procedure za dobijanje azila i kapacitet podrške za prijem; (3) borba protiv krijumčarenja migranata; (4) unapređenje saradnje o readmisiji i povratku, kao i (5) postizanje usklađenosti vizne politike. Mere su usmerene na podršku ili akcije partnera sa Zapadnog Balkana i delovanje u EU. Plan ima za cilj jačanje saradnje u oblasti migracija i upravljanja granicama sa partnerima na Zapadnom Balkanu u svetlu njihovog jedinstvenog statusa sa perspektivom pristupanja EU i njihovih stalnih napora da se usklade sa pravilima EU.