Skip to main content

Area of Cooperation: Democracy and fundamental rights

EU poklonila 150 detektora za metal Oružanim snagama Bosne i Hercegovine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Zajedno sa visokim vojnim zvaničnicima iz Vojnog komiteta EU, na kraju svoje posete Bosni i Hercegovini, 27 ambasadora Političkog i bezbednosnog komiteta Evropske unije poklonilo je Bataljonu za razminiranje Oružanih snaga BiH 150 detektora za metal. Detektori su predati ministru odbrane Bosne i Hercegovine i oni su prvi deo opreme isporučene u okviru Evropske mirovne pomoći u vrednosti od 10 miliona evra koja će obuhvatiti i 34 transportna i 34 medicinska vozila.

 

Mirovni instrument EU je novi mehanizam Evropske unije za izgradnju odbrambenih kapaciteta EU i najbližih partnera Unije. Pored mere pomoći za unapređivanje i poboljšanje kapaciteta Bataljona za deminiranje Oružanih snaga BiH, EU je nedavno odobrila i meru pomoći u iznosu od 6 miliona evra za unapređenje kapaciteta Balkanske medicinske radne grupe.

 

Ambasadori su pozdravili saradnju Bosne i Hercegovine sa EU u spoljnim poslovima, bezbednosti i odbrani, što je od presudnog značaja za obostranu stabilnost i prosperitet, a u vreme neosnovane agresije Rusije na Ukrajinu – važnije nego ikada. Deo posete na visokom nivou bio je i sastanak sa trupama i komandantom misije EUFOR Alteja.

EU pokrenula nove smernice za podršku civilnom društvu u Regionu proširenja

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Oko 200 predstavnika organizacija civilnog društva, Evropske komisije, Delegacije EU, državnih uprava Zapadnog Balkana i međunarodnih organizacija prisustvovalo je Forumu civilnog društva u Skoplju 8. i 9. juna. Glavni cilj sastanka bio je pokretanje revidiranih „Smernica za podršku EU civilnom društvu u Regionu proširenja 2021-2027“.

 

Forum je potvrdio važnost uloge organizacija civilnog društva u svojim zajednicama i u procesu integracije u EU. Takve organizacije mogu da doprinesu neophodnim reformama, da pomognu da se uključe građani i da podrže ekonomsku, društvenu i političku transformaciju regiona. U kriznim vremenima, organizacije civilnog društva su od suštinskog značaja u pružanju pomoći u praćenju uticaja, smanjenju dezinformacija i odbrani interesa marginalizovanih zajednica.

 

EU će koristiti smernice za nadgledanje u redovnim intervalima. To će pomoći EU, kao i drugim zainteresovanim stranama, da primete i reaguju u oblastima u kojima ima prostora za poboljšanje.

Širenje ljubavi će na kraju zaustaviti mržnju

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Srpske javne ličnosti na internetu učestvuju u borbi protiv govora mržnje usmerenog ka LGBTQ populaciji i drugim grupama

Kampanja „Blokiraj mržnju. Podeli ljubav“ je slogan nove inicijative Evropske unije/Saveta Evrope (CoE) koja ima za cilj borbu protiv govora mržnje, uključujući sve veći obim negativnih onlajn sadržaja, posebno na društvenim mrežama. Imajući u vidu da će biti teško povući granicu između slobode izražavanja i govora mržnje, regulisati ono što je odgovarajuće i gde je potrebno primeniti filtere, kampanja ima za cilj da edukuje korisnike društvenih mreža da obrate pažnju na ono što objavljuju na svojim stranicama ili na drugim javnim platformama.

Inicijativa ima za cilj da se uhvati u koštac sa različitim oblicima govora mržnje koji su usmereni na određene zajednice i osetljive društvene grupe. U Srbiji, kao i drugde na Zapadnom Balkanu, kampanja je uključila javne ličnosti koje deluju i govore kao ambasadori promena. Ljudi koji su poznati po svojim dostignućima u umetnosti, glumi, sportu i drugim oblastima podstiču svoju publiku i pratioce da razgovaraju – i usvajaju – pozitivno ponašanje u raznolikim društvima, nastoje da promene stereotipe i promovišu jednakost. Lideri kampanje smatraju da se time može pokrenuti preko potrebna promena u javnom mnjenju i smanjiti količina problematičnog jezika na internetu.

„Pozivamo ljude da dvaput razmisle pre nego što nešto objave na internetu: imajte na umu da toksični narativi mogu brzo da se šire, ali njihove posledice mogu da budu nepopravljive, jer mogu da podstreknu mržnju i čak podstaknu nasilje nad pojedincem ili grupom, bez obzira na vašu početnu nameru.“

Ninoslav Mladenović iz antidiskriminacionog odeljenja SE član je tima koji radi na projektu „Promocija različitosti i ravnopravnosti na Zapadnom Balkanu“. On objašnjava da je važno preneti ovu poruku ljudima koji nisu svesni štete koju nanose, možda nehotice, i ukazati im na različite posledice koje njihove izjave mogu imati. „Pozivamo ljude da dvaput razmisle pre nego što nešto objave na internetu: imajte na umu da toksični narativi mogu brzo da se šire, ali njihove posledice mogu da budu nepopravljive, jer mogu da podstreknu mržnju i čak podstaknu nasilje nad pojedincem ili grupom, bez obzira na vašu početnu nameru.“

Svest o tragu na internetu

Regionalna kampanja SE dobila je dodatnu dimenziju u Srbiji gde je korisnicima onlajn medija postavljeno pitanje sa sloganom: „Kakav je vaš trag na internetu?“. To je podstaklo korisnike da razmisle pre nego što nešto objave, podsećajući ih da je sadržaj tu da ostane i da neće nestati odmah, bez obzira na to da li podstiče nasilje ili deli saosećanje.

„Važno je da imamo moć da koristimo svoj javni prostor za promovisanje saosećajnosti, razumevanja i uzajamnog poštovanja, jer to je ono što nam nesumnjivo nedostaje u društvu.“

O programu

Ovaj program pruža podršku ključnim lokalnim akterima i ustanovama korisnicama u Srbiji i na Zapadnom Balkanu u borbi protiv diskriminacije, govora mržnje i zločina iz mržnje, nad manjinama, pripadnicima LGBTI zajednice i drugim ugroženim grupama u srpskom društvu. Takođe podržava trud Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u kontekstu pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom u oblasti osnovnih prava. Program se finansira u okviru Horizontalnog instrumenta Evropske unije / Saveta Evrope za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022.

Jedna od najznačajnijih ličnosti u svetu glume Slaven Došlo pridružio se nacionalnoj kampanji kao ambasador za širenje poruke inkluzivnosti. „Važno je da imamo moć da koristimo svoj javni prostor za promovisanje saosećanja, razumevanja i uzajamnog poštovanja, jer nam to nesumnjivo nedostaje u društvu“, rekao je Došlo u intervjuu za medije u sklopu kampanje. Poznati glumac prihvatio je glumačke uloge koje se odnose na pitanja za koja smatra da moraju da se reše, kao što su zloupotreba ljudskih prava i nejednakost. Kada je Slaven Došlo igrao ulogu lika iz LGBTI zajednice, dobio je niz kritika, pa čak i poruka mržnje od korisnika interneta koji su povezali glumca sa likom koji je glumio.

Ovakav govor mržnje ne iznenađuje organizatore kampanje „Blokiraj mržnju. Podeli ljubav”. Prema studiji koju je ove godine objavio Centar za slobodne izbore i demokratiju, korisnik granta SE, manje od 20 odsto građana u Srbiji ima pozitivan stav prema LGBTI zajednici, a 50 odsto ispitanika ima negativan stav. Jedna od preporuka studije je da se razvije strategija uključivanja korisnika onlajn medija i društvenih mreža koji su mlađi od 40 godina kako bi uticali na druge članove društva.

Ova preporuka se već sprovodi u kampanji kroz uključivanje posebne vrste influensera – Mladih evropskih ambasadora(YEA) „bez mržnje“. Njihova mreža promoviše aktivizam mladih u njihovim lokalnim zajednicama kao snažnu silu društvenih promena. YEA su učestvovali u paradama ponosa, projekcijama filmova, diskusijama o istopolnim partnerstvima i načinima da se poboljša položaj LGBTI osoba koje su među najdiskriminisanijim grupama u društvu. Oko 25 Mladih evropskih ambasadora prošlo je obuku tima Saveta Evrope da bi se povećala njihova svest o govoru mržnje i da bi razvili veštine u osmišljavanju narativa o ljudskim pravima kada govore u javnosti i objavljuju na društvenim mrežama.

Međutim, potrebna je akcija na više frontova da bi se promenila percepcija i odnos prema LGBTI zajednici. Mladenović objašnjava da su počeli sa radom u maju, uoči Dana Evrope, i nastavili sa školskim posetama kako bi podigli svest o šteti koju govor mržnje može da nanese društvu.

Pored aktivnosti podizanja svesti, SE sarađuje sa partnerima na ostvarivanju strukturnih i sistematskih promena u sistemu. Jedan od primera je rad sa lokalnim ustanovama na jačanju njihovih kapaciteta za uključivanje LGBTI prava u dokumenta i podzakonska akta lokalne politike.

Ne možemo svi da utičemo na javne politike, ali kampanja nas podseća da svi možemo da blokiramo mržnju i podelimo ljubav.

YEA podržali Mesec ponosa širom regiona

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Mladi evropski ambasadori (YEA) učestvovali su u događajima i aktivnostima koje su obeležile Mesec ponosa širom regiona. Mesec ponosa obeležava period posvećen podizanju glasa, slavljenju i podršci borbe za građanska prava i jednakost članova zajednice LGBTQ osoba – lezbejki, gejeva, biseksualaca, transrodnih osoba i kvirova. Tokom celog meseca juna, YEA su marširali, učestvovali u projekcijama i čitanjima, i raspravljali o izveštavanju medija.

 

U Sarajevu, YEA su učestvovali u šetnji ponosa u centru grada, aktivnosti koja je usledila nakon debate o uticaju dinamike porodice u medijskom izveštavanju, kao i porodičnog piknika, uključujući diskusije za podizanje svesti u javnosti.

 

U Podgorici, niz događaja organizovale su organizacije civilnog društva u kojima su učestvovali neki od YEA. Počeli su sa radionicom o medijskom izveštavanju o LGBTQ temama, sastankom na kojem se razgovaralo o mentalnom zdravlju, kao i o pravnim pitanjima u vezi sa pravom rodnog identiteta. Trodnevni seminar za aktiviste privešće kraju događaje u Crnoj Gori.

 

YEA su bili deo događaja i u Srbiji, gde su aktivisti otvorili mesec u Novom Sadu panel diskusijom o identitetu, interseksualnim osobama i pravima LGBTQ osoba. U međuvremenu, u Beogradu je bila filmska projekcija i objavljivanje izveštaja.

 

Mladi evropski ambasadori učestvovali su u marševima ponosa u Skoplju i Prištini. YEA su imali i iskustvo sa poetskim popodnevom u Prištini, gde su izvođene pesme albanskih kvirova, a učesnici su pozvani da podele svoje pesničke kreacije.

 

Aktivizam u lokalnim zajednicama jedna je od ključnih tačaka platforme YEA, kao ideja da je aktivizam mladih najmoćnija snaga društvenih promena.

Albanski BIRN poziva na istraživanje ekoloških pitanja

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Balkanska mreža istraživačkog novinarstva (BIRN) u Albaniji raspisala je konkurs za objavljivanje istraživačkih priča. Četvoro novinara će dobiti bespovratna sredstva za izradu tekstova o temama vezanim za životnu sredinu. Poziv je deo projekta pod nazivom „Korišćenje big data i multimedije da bi se poboljšao kvalitet i nezavisno novinarstvo u Albaniji“, koji podržava Evropska unija.

Cilj projekta je stvaranje podsticajnog okruženja za albanske novinare da proizvode nezavisne sadržaje kroz obuku, mentorstvo, tehničku i finansijsku podršku i blisku saradnju sa civilnim društvom, čime bi se poboljšala sloboda izražavanja i ojačao pluralizam medija u Albaniji.

 

Poziv je zasnovan na temama koje su predložili aktivisti i novinari civilnog društva tokom radionice održane 10. juna u Tirani. Radionici je prisustvovalo dvadesetak aktivista i novinara civilnog društva koji su razgovarali o važnim ekološkim temama koje bi trebalo istražiti, kao i o potrebi izgradnje bolje komunikacije i saradnje između organizacija civilnog društva i novinara.

 

Novinari koji su podržani kroz ovaj poziv imaće oko tri meseca da dublje zagrebu i istražuju svoje ideje, a takođe će imati priliku da rade sa iskusnim urednicima koji će ih kao mentori voditi kroz proces pisanja u skladu sa BIRN-ovim standardima.

Korisnicima RHP-a u Srbiji uručena 81 kuća

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

U Beogradu je 20. juna obeležen Svetski dan izbeglica svečanim dodeljivanjem ugovora o kupovini 60 stanova Regionalnog stambenog programa (RHP) za izbegličke porodice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

 

Pored korisnika programa, događaju u Beogradu prisustvovali su i Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova; Nikola Bertolini, šef saradnje u Delegaciji Evropske unije u Srbiji; Ričard Kohli, šef saradnje u Ambasadi Švajcarske u Srbiji, Švajcarska kancelarija za saradnju; ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji; Stefani Krause, v.d. predstavnika UNHCR-a u Srbiji; Vladimir Cucić, komesar Srbije za izbeglice i migracije; Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu u Gradu Beogradu i Dušan Kovačević, šef Jedinice za realizaciju projekata u javnom sektoru d.o.o. (Public Sector Projects Implementation Unit Ltd.)

 

U ime Evropske unije, najvećeg donatora RHP-a, gospodin Bertolini je napomenuo: „Jedan od glavnih ciljeva EU je da dostojanstven život učini dostupnim našim građanima. Ovaj program je pomogao da preko 6.000 porodica u Srbiji ostvari ovaj cilj.“

 

Tri dana pre beogradske manifestacije, izbegličkim porodicama su u Odžacima uručeni ugovori za 21 kupljenu seosku kuću.

Anketa javnog mnjenja pokazuje snažnu podršku EU u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji i dalje podržava velika većina građana, koji imaju pozitivan stav prema Zajednici i glasali bi na potencijalnom referendumu da Crna Gora postane njena sledeća država članica. To je još jednom potvrđeno istraživanjem javnog mnjenja koje su u maju sproveli konsultantska kuća DeFacto za Evropsku uniju i Vlada Crne Gore. Ispitivanje je izvršeno na uzorku od 1.008 građana iz svih krajeva zemlje, a postavljana su im pitanja o stavu prema EU i o procesu pridruživanja.

 

Snažna podrška evropskoj ideji, prevedena u brojke, pokazuje da 76% građana ima pozitivan stav prema EU, a gotovo jednak broj (74,6%) podržava pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. Ako bi sutra bio održan referendum, gotovo 90 odsto birača izašlo bi na glasanje, od kojih bi preko četiri petine, ili 83,5 odsto, glasalo za prijem Crne Gore u EU.

 

Evropsku uniju je 43 odsto građana prepoznalo kao najvećeg stranog donatora u Crnoj Gori, a 39 odsto kaže da je EU pokazala najveću solidarnost sa Crnom Gorom u borbi protiv koronavirusa.

YEA se sastali sa predsednikom Evropskog saveta na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Mladi evropski ambasadori (YEA) sa Kosova sastali su se i razgovarali sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, tokom njegove posete Kosovu. YEA su predstavili svoju mrežu i objasnili njenu svrhu i njihovu motivaciju da postanu Mladi evropski ambasadori.

 

Nakon početnog izlaganja, razgovor je prešao na regionalna i globalna pitanja kao što su sukob u Ukrajini i važnost mira. U završnom delu diskusije, YEA su otvorili temu slobode kretanja mladih sa Zapadnog Balkana i saglasili se sa predsednikom o značaju programa kao što su ERAZMUS+ i druge inicijative i programi koje finansira EU za dalji lični i profesionalni razvoj mladih sa Zapadnog Balkana.

 

Platforma Mladi evropski ambasadori (YEA) je kreativna mreža mladih aktivista sa celog Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). YEA dolaze iz različitih sredina, ali svi oni imaju zajedničku viziju: Zapadni Balkan ujedinjen u raznolikosti. Zajedno uče jedni o drugima i EU, vode kreativne projekte, stiču nove veštine, povezuju se putem društvenih mreža i organizuju inspirativne događaje – uvek vođene idejom da je aktivizam mladih najmoćnija snaga društvenih promena.

 

Ciljevi mreže su razmena vrednosti EU; podizanje svesti o saradnji EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana; prikazivanje opipljivih rezultata ove saradnje; doprinos političkom dijalogu o različitim temama i pomoć u povećanju građanskog aktivizma.

Zaštita prava ljudi u pokretu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku Evropske unije, jedna crnogorska nevladina organizacija pružila je podršku migrantima besplatnim pravnim uslugama.

Irfan* je tridesetogodišnjak poreklom iz Maroka koji o svojoj rodnoj zemlji kaže: „Ljudska prava se tamo ne poštuju, nije bilo posla: privreda je loše išla. Sve je bilo loše!”. On je pobegao iz Maroka 2011. godine, prvo za Tursku, redovnim letom. Ubrzo je morao odande da ode i tada je imao prvi kontakt sa krijumčarima ljudi. Prebacili su ga u Grčku, zatim u Albaniju, dok na kraju nije stigao u Crnu Goru. „Moj život je bio u rukama krijumčara. Mogli su da urade šta god su hteli sa mnom, nisam imao pravo na mišljenje. U Crnu Goru sam stigao umoran od bežanja i nisam imao snage da nastavim dalje”, dodaje Irfan.

Irfan sada živi u Crnoj Gori duže od 10 godina. Ubrzo po dolasku zaposlio se u jednom hotelu, gde se zaljubio u Crnogorku Jovanu*. Sada su u braku i imaju dvoje divne dece. U međuvremenu, Irfan je naučio i crnogorski jezik i, po mnogo čemu, oseća se potpuno integrisanim u društvo svog novog doma. Međutim, to nije bio slučaj sa pravne tačke gledišta. Stekao je pravo da podnese zahtev za crnogorsko državljanstvo, ali zbog pravnih komplikacija i činjenice da su određeni zakoni u međusobnom sukobu, još uvek nije u mogućnosti da to pravo ostvari. U cilju rešavanja ovog problema, pokucao je na vrata crnogorske nevladine organizacije Pravni centar, koja pruža pravnu pomoć strancima koji traže azil u Crnoj Gori kroz projekat koji finansira EU pod nazivom „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ u saradnji sa Karitasom. Sada dobija pravnu pomoć od njih po ovom pitanju.

“Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja.”

Besplatne pravne usluge za one kojima je potrebna pomoć

Luka Kovačević je direktor NVO Pravni centar koja je osnovana 2007. godine sa ciljem pružanja podrške raseljenim licima i izbeglicama iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tada Crna Gora nije imala ni najosnovniju pravnu infrastrukturu vezanu za azilante, kao ni Vladin plan pružanja podrške azilantima ili raseljenim licima. Luka i njegov tim u početku su radili na pružanju podrške Vladi u prevazilaženju tih prepreka, a Vlada je uvela pravnu infrastrukturu koja od tada postoji.

Međutim, u međuvremenu su migranti iz drugih delova sveta počeli da pristižu u Crnu Goru i bila im je potrebna podrška. Prema statistici Pravnog centra, preko 95 odsto izbeglica u zemlji koristi Crnu Goru kao tranzitnu rutu, a samo mali broj njih odlučuje da ostane, jer većina za cilj ima zemlje sa boljom ekonomskom perspektivom. Ali onima koji ostanu potrebna je podrška. Luka objašnjava da država nema mnogo toga da im ponudi. „Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja”, kaže on.

Pružanje podrške ovim migrantima i drugima koji Crnu Goru vide samo kao tranzitnu rutu razlog je zašto je Lukina nevladina organizacija pokrenula projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ koji finansira EU u saradnji sa Karitasom.

„Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire.“

O projektu

Projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“, koji finansira EU, pokrenut je početkom 2020. godine i završen u julu 2021. godine. Ukupna finansijska vrednost projekta je bila preko 130.000 evra. Projekat je imao za cilj zaštitu prava različitih kategorija migranata kroz pružanje pravne pomoći, informisanje i savetovanje, humanitarnu pomoć i psihosocijalnu podršku, kao i rad na jačanju kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva i relevantnih institucija za sprovođenje politika koje se odnose na upravljanje migracijama, integraciju stranaca kojima je odobrena međunarodna zaštita i reintegraciju povratnika nakon readmisije.

*Ime je promenjeno da bi zaštitilo pravi identitet pomenutih osoba

Kroz ovaj projekat, 677 korisnika je dobilo podršku, od neregularnih migranata i osoba koje traže međunarodnu zaštitu u Crnoj Gori, do povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji. Pored besplatne pravne pomoći, migrantima je podeljeno 350 paketa humanitarne pomoći. „Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire“, kaže Luka.

Pokrenuta kampanja Evropljani koji ostavljaju trag

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska služba za spoljnu politiku je 10. juna pokrenula četvrto izdanje kampanje „Evropljani koji ostavljaju trag“ u italijanskom kulturnom institutu u Parizu. U okviru Evropske godine mladih, ovo izdanje kampanje „Evropljani koji ostavljaju trag“ prikazuje mlade sa Zapadnog Balkana koji se bave bitnim stvarima u regionu i daleko šire.

 

Visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel izjavio je: „Ova kampanja daje platformu ljudima koji pomeraju granice, koji inspirišu i otvaraju vrata drugima. U našem radu nailazimo na Evropljane koji svakodnevno ostavljaju trag. Ovom kampanjom želimo da istaknemo njihove priče ne samo zato što su dobre, istinske ljudske priče, već i zato što njihove priče nisu dovoljno poznate u našim državama članicama, a nisu dovoljno vidljive ni na Zapadnom Balkanu.“

 

Na otvaranju manifestacije, u razgovoru su predstavljeni inspirativni mladi ljudi sa Zapadnog Balkana, nakon čega je usledilo šest video snimaka u kojima su prikazani njihovi radovi.