Crnogorska gradnja brodova od drveta postaje svetski brend
Jedno vreme, Petar Bokovac bio je jedina osoba na crnogorskom primorju koja je poznavala drevnu tehniku gradnje brodova od drveta. Nije imao formalno brodograditeljsko obrazovanje, ali je od šezdesetih godina prošlog veka nudio usluge popravke koristeći tradicionalni zanat izrade drvenih čamaca u svojoj radionici Bokovac Kalafat u Baru.
Od popravke brodova nije bilo bitnije zarade, ali su pre dvadeset godina Petar i njegov sin Nenad napravili svoj prvi ribarski brod od 30 tona. Tada je Nenadova supruga Miroslavka odlučila da se pridruži firmi i podigne poslovanje na viši nivo, pretvarajući radionicu Bokovac Kalafat u svetski brend. Miroslavka se posvetila marketingu drvenih brodova koje proizvode njeni muž i svekar, promovišući njihov zanat u lokalnoj zajednici, kod vlasti i na međunarodnom tržištu kao važan element kulturnog nasleđa i turističkog potencijala.
„Ono što možemo da podelimo je naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“
Predstavljanje domaćeg umeća svetu
Miroslavka priča da je lokalna zajednica bila prilično sumnjičava kada je ona prvi put predstavila ideju o promociji tradicionalne proizvodnje drvenih brodova. „Pitali su ko bi bio zainteresovan za naše drvene brodove u ovim vremenima modernih jahti i napredne tehnologije“, kaže ona.
Međutim, Miroslavka se nije dala obeshrabriti. „Mislila sam da možemo da podelimo naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“
Da bi se održala ekskluzivnost brenda, porodica Bokovac mora da ispuni uslov da više od 80% materijala koji se koristi u izradi brodova mora biti crnogorskog porekla. Za gradnju uglavnom koriste dud, drvo koje je dobro poznato duž crnogorskog primorja i koje porodica Bokovac naziva „crnogorskom tikovinom“. Izuzetno je lagano, ali i jako, što je ključno za kvalitet finalnog proizvoda, jer drvo mora proći ozbiljnu obradu pre nego što se upotrebi u izradi broda. Miroslavka kaže: „Nije uvek lako kupiti dudovinu, ali kako sve više ljudi u našim krajevima zna da su ti materijali potrebni, sve su češći pozivi ljudi koji na svom imanju imaju dudove i koji ih nude na prodaju.“
Događaj iz oblasti brodogradnje koji je izazvao najviše interesovanja medija u Crnoj Gori i regionu u poslednjih nekoliko godina bila je vest da je kraljevska porodica Abu Dabija od radionice Bokovac Kalafat naručila tri broda: jedan manji sa motorom, drugi samo metar duži od prvog, a treći dug 10 metara. Nenad i Petar su naporno radili sa svojim radnicima kako bi ispunili sve uslove i da bi mogli da završe plovila na vreme. Dolaskom brodova u Emirate, porodica Bokovac je postala globalno priznata marka.
„Projekat ReLOaD pomogao nam je u daljoj promociji ove veštine našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“
O programu
Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.
Nedavno je radionica Kalafat udružila snage sa projektom ReLOaD koji finansira EU i započela misiju promovisanja njihovog zanata duž cele crnogorske obale. Projekat Cattaro Sail ponudio je obuku u brodogradnji mladim ljudima, kao i promociju jedrenja kroz publikacije i društvene mreže. Veliko finale bila je manifestacija „Dani jedrenja“ i Kotorska regata. Modeli jedrilica iz ovog projekta poklonjeni su Pomorskom muzeju, a napravljen je i veliki korak ka očuvanju ove istorijske veštine, kao i ukazivanju na njenu vrednosti za turizam. Miroslavka kaže da je radionici Kalafat „ReLOaD projekat pomogao u daljoj promociji ove veštine u našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“
Reč kalafat se može naći i u grčkom i u arapskom jeziku, a od davnina se odnosila na brodskog majstora stručnog za održavanje drvenog kostura broda. Kasnije je ovaj termin počeo da se odnosi na najiskusnije i najuglednije brodograditelje. Radionica Bokovac je jedina na svetu koja ima pravo da koristi naziv „Kalafat“. Za njih, kao i za Crnu Goru, čast je održati ovu tradiciju u životu.
