Plan rasta za Zapadni Balkan: Napretka ima, ali se brzine razlikuju
Partneri EU sa Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Srbija – različitim tempom sprovode svoje obaveze iz Plana rasta. Plan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region. Prema dostupnim izvještajima i odlukama Evropske komisije, Crna Gora, Albanija i Sjeverna Makedonija su najviše napredovale, a građani već osjećaju opipljiva poboljšanja. Bosna i Hercegovina i Kosovo ostaju na kraju kolone, dok je napredak Srbije u velikoj mjeri usporen domaćim faktorima.
Prema podacima Evropske komisije u Briselu, Plan rasta se sprovodi punom parom, sa isplaćenih 673,6 miliona eura od pokretanja programa.
„Od maja 2024. godine, Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan donio je opipljive benefite regionu i građanima. Uz našu podršku, naši partneri sprovode ključne reforme koje otvaraju put njihovoj integraciji u Evropsku uniju. Do sada je odobreno šest reformskih agendi, pet partnera je dobilo pretfinansiranje – svi osim Bosne i Hercegovine – dok su četiri formalno izvjestila o sprovođenju reformi, naime svi osim Bosne i Hercegovine i Kosova. Spremni smo da podržimo ubrzanje reformi koje još nijesu završene kako bi svi partneri mogli da ispune svoje obaveze u dodatnom predviđenom roku“, rekao je portparol Evropske komisije.
Portparol je naglasio da reforme moraju ostati prioritet ako partneri sa Zapadnog Balkana žele da u potpunosti iskoriste prilike koje nudi Plan rasta.
„Pozivamo naše partnere da ulože veće napore kako bi se reforme sprovele na vrijeme prije sljedećih perioda za izvještavanje. Ako se ne ispuni rok do juna 2026. godine, svi partneri osim Bosne i Hercegovine rizikuju da zajedno izgube više od 333 miliona eura. Za Bosnu i Hercegovinu, produženi rok ističe u decembru“, dodao je portparol EK.
Što se finansiranja tiče, Albanija je dobila 212,8 miliona eura, Crna Gora 91,2 miliona eura, Sjeverna Makedonija 142,1 milion eura, Srbija 167,5 miliona eura i Kosovo 61,8 miliona eura. Bosna i Hercegovina još nije dobila nikakve uplate, dok je prvobitno namijenjeni iznos za zemlju već smanjen.
Najvidljivije promjene na terenu u Albaniji, Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji uključuju digitalizaciju dijelova javnih usluga, pojednostavljene procedure registracije preduzeća koje zahtijevaju manje papirologije i povećana ulaganja u infrastrukturu.
Albanija ulaže u modernizaciju svoje željezničke infrastrukture, širokopojasni internet, nadogradnju elektroenergetske mreže i uvođenje digitalne opreme u škole.
U Crnoj Gori, građani već mogu vidjeti poboljšanja u upravljanju zemljišnim knjigama, ulaganja u energetsku efikasnost kroz renoviranje javnih zgrada i modernizaciju ulične rasvjete, smanjenje incidenata usmjerenih na pripadnike LGBTIQ+ zajednice, povećanu podršku nauci i inovacijama i jaču zaštitu primalaca socijalne pomoći. U pravosuđu su uvedene obavezne godišnje prijave imovine i sukoba interesa, dok je povećan broj zaposlenih koji se bave slučajevima korupcije u sudovima.
Nakon što je Evropska komisija odobrila svoju Agendu reformi, Kosovo je počelo, iako sporo, da usvaja novo zakonodavstvo, sprovodi institucionalne reforme, digitalizuje javnu upravu i poboljšava upravljanje javnim finansijama.
Sjeverna Makedonija je unaprijedila transparentnost budžeta i upravljanje javnim finansijama tako što je javno objavila više podataka i izmijenila pravila koja regulišu imenovanje nezavisnih članova u upravne odbore državnih preduzeća. Takođe se ulažu značajni napori da se energetski sektor zemlje uskladi sa zakonodavstvom EU.
Srbija se već pridružila Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA), što bi trebalo da omogući da međunarodna plaćanja između Srbije i zemalja EU budu brža i jeftinija kada sistem postane u potpunosti operativan. Zemlja takođe modernizuje svoju elektroenergetsku mrežu i jača energetsku bezbjednost, osnovala je Evropski hab za digitalne inovacije kako bi podržala digitalnu transformaciju malih i srednjih preduzeća i radi na poboljšanju transparentnosti upravljanja državnim preduzećima.
Portparol EK je objasnio da partnerske zemlje dva puta godišnje podnose izvještaje o napretku i zahtjeve za plaćanje.
„Komisija procjenjuje da li su korisnici zadovoljavajuće ispunili uslove plaćanja utvrđene u Odluci Komisije o sprovođenju. Usklađenost sa ovim uslovima zahtijeva da korisnici nisu ukinuli ili obustavili mjere reformi koje su prema ranijim odlukama Komisije priznate kao završene“, objasnio je portparol.
Očekuje se da svi projekti finansirani u okviru Plana rasta budu završeni do kraja 2027. godine, i neće biti odobreno produženje roka za sprovođenje. Zemlje koje ne ispune obaveze izgubiće dodijeljena sredstva, i ista će biti preraspodijeljena drugim zemljama u regionu.
Plan rasta vrijedi ukupno 6 milijardi eura i obuhvata 4 milijarde eura u povlašćenim kreditima i 2 milijarde eura u grantovima. Sredstva su svakoj zemlji dodijeljena prema broju stanovnika i BDP-u po glavi stanovnika. Prema preliminarnoj raspodjeli, Albaniji je bilo namijenjeno 922,1 milion eura, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona eura, Kosovu 882,6 miliona eura, Crnoj Gori 383,5 miliona eura, Sjevernoj Makedoniji 750,4 miliona eura i Srbiji 1 milijarda i 586,4 miliona eura. Iznos za Bosnu i Hercegovinu je od tada smanjen za 10%, na 976,6 miliona eura, nakon što je postala posljednja zemlja u regionu u finalizaciji svoje reformske agende.