Plan rasta za Zapadni Balkan: Napredak se ostvaruje, ali različitim brzinama
Partneri EU sa Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija – sprovode svoje obaveze u okviru Plana rasta različitim brzinama. Plan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region. Prema dostupnim izveštajima i odlukama Evropske komisije, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija ostvarile su najveći napredak, a građani već počinju da osećaju konkretna poboljšanja. Bosna i Hercegovina i Kosovo zaostaju, dok je napredak Srbije u velikoj meri usporen zbog unutrašnjih faktora.
Prema Evropskoj komisiji u Briselu, Plan rasta se sprovodi punom parom, a od pokretanja programa do sada je isplaćeno 673,6 miliona evra.
„Od maja 2024. godine, Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan je doneo konkretne koristi regionu i njegovim građanima. Uz našu podršku, naši partneri sprovode ključne reforme koje pripremaju teren za njihovu integraciju u Evropsku uniju. Do sada je odobreno šest Reformskih agendi, pet partnera je dobilo sredstva za predfinansiranje – svi osim Bosne i Hercegovine – dok su četiri partnera formalno podnela izveštaj o sprovođenju reformi, odnosno svi osim Bosne i Hercegovine i Kosova. Spremni smo da podržimo ubrzavanje reformi koje još nisu završene kako bi svi partneri mogli da ispune svoje obaveze u okviru dodatnog roka koji im je stavljen na raspolaganje“, izjavio je portparol Evropske komisije.
Portparol je naglasio da reforme moraju ostati prioritet ako partneri sa Zapadnog Balkana u potpunosti žele da iskoriste mogućnosti koje pruža Plan rasta.
„Pozivamo naše partnere da intenziviraju svoje napore kako bi reforme bile sprovedene na vreme, pre narednih izveštajnih perioda. Ako se ne ispoštuje rok koji ističe u junu 2026. godine, svi partneri osim Bosne i Hercegovine rizikuju da zajedno izgube više od 333 miliona evra. Za Bosnu i Hercegovinu produženi rok ističe u decembru“, dodao je portparol Evropske komisije.
U pogledu finansiranja, Albanija je dobila 212,8 miliona evra, Crna Gora 91,2 miliona evra, Severna Makedonija 142,1 milion evra, Srbija 167,5 miliona evra i Kosovo 61,8 miliona evra. Bosna i Hercegovina još nije primila nijednu uplatu, dok je iznos prvobitno opredeljen za ovu državu već smanjen.
Najvidljivije promene na terenu u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji uključuju digitalizaciju delova javnih usluga, pojednostavljene procedure registracije preduzeća koje podrazumevaju manje papirologije, kao i povećana ulaganja u infrastrukturu.
Albanija ulaže u modernizaciju svoje železničke infrastrukture, širokopojasni internet, nadogradnju elektroenergetske mreže i uvođenje digitalne opreme u školama.
U Crnoj Gori građani već mogu da vide poboljšanja u upravljanju katastrom nepokretnosti, ulaganja u energetsku efikasnost kroz renoviranje javnih zgrada i modernizaciju javne rasvete, smanjenje broja incidenata usmerenih protiv pripadnika LGBTIQ+ zajednice, veću podršku nauci i inovacijama, kao i veću zaštitu korisnika socijalne pomoći. U pravosuđu su uvedene obavezna godišnja prijavljivanja imovine i sukoba interesa, dok je nedostatak zaposlenih u sudovima koji postupaju u predmetima korupcije smanjen.
Nakon što je Evropska komisija odobrila svoju Reformsku agendu, Kosovo je počelo, iako sporo, da usvaja novo zakonodavstvo, sprovodi institucionalne reforme, digitalizuje javnu upravu i unapređuje upravljanje javnim finansijama.
Severna Makedonija je poboljšala transparentnost budžeta i upravljanje javnim finansijama tako što je učinila dostupnim više podataka javnosti i izmenila pravila kojima se uređuje imenovanje nezavisnih članova u odbore državnih preduzeća. Takođe se ulažu značajni napori da se energetski sektor zemlje uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije.
Srbija se već pridružila Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) za koje se očekuje da će međunarodna plaćanja između Srbije i zemalja EU učiniti bržim i jeftinijim kada sistem postane u potpunosti operativan. Zemlja takođe modernizuje elektroenergetsku mrežu i jača energetsku bezbednost, uspostavila je Evropski centar (hab) za digitalne inovacije za podršku digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća i radi na poboljšanju transparentnosti upravljanja državnim preduzećima.
Portparol Evropske komisije je objasnio da partnerske zemlje dva puta godišnje podnose izveštaje o napretku i zahteve za isplatu.
„Komisija procenjuje da li su korisnici na zadovoljavajući način ispunili uslove za isplatu utvrđene Odlukom Komisije o sprovođenju. Ispunjavanje ovih uslova podrazumeva da korisnici nisu ukinuli niti suspendovali reformske mere koje su u ranijim odlukama Komisije već bile priznate kao završene“, objasnio je portparol.
Očekuje se da će svi projekti finansirani u okviru Plana rasta biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje roka za sprovođenje neće biti odobreno. Zemlje koje ne ispune svoje obaveze izgubiće dodeljena sredstva, koja će umesto toga biti preraspodeljena drugim zemljama u regionu.
Plan rasta vredan je ukupno 6 milijardi evra i obuhvata 4 milijarde evra povoljnih (koncesionih) zajmova i 2 milijarde evra bespovratnih sredstava. Sredstva su dodeljena svakoj zemlji na osnovu broja stanovnika i BDP-a po glavi stanovnika. Prema preliminarnoj raspodeli, Albaniji je bilo namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1,085 milijardi evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, i Srbiji 1,5864 milijarde evra. Finansijska koverta za Bosnu i Hercegovinu od tada je smanjena za 10%, na 976,6 miliona evra, nakon što je Bosna i Hercegovina poslednja u regionu završila svoju Reformsku agendu.
