Uzmi me za ruku
Uz podršku EU, jedan start-up iz Srbije razvio je „pametnu rukavicu“ s ciljem povećanja nezavisnosti osoba sa oštećenim vidom.
15/04/2022
Nikola Krstić je mladi preduzetnik iz Srbije čiji je izum postao velika vijest na međunarodnim tržištima. Za manje od dvije godine Nikola je od srednjoškolca postao direktor kompanije. Njegov izum je “pametna rukavica” koja pomaže slijepim i slabovidim osobama da se orijentišu i prepoznaju boje, novčanice i druge predmete, a istovremeno omogućava prijateljima ili osobama koje su u pratnji slabovidih osoba da prate njihovo kretanje.
Priča o ovom izumu datira iz vremena kada je Nikola bio srednjoškolac i prijavio se na konkurs koji je pozivao mlade ljude da razvijaju i predlažu inovativne poslovne ideje. Nikola je bio motivisan da se prijavi na ovaj konkurs jer je bio slabovid na jedno oko. „Ideja je spontano nastala budući da sam imao ovaj problem od rođenja“, kaže Nikola.
“Razvijanje ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put”
Nikola Krstić, Anoris TechnologyPrijeko potrebna podrška
Imati ideju o tome šta želite da radite i osnovno znanje o tome kako da to oživite nikada nije dovoljno u svijetu startup-a. „Razvijanje ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put“, kaže Nikola. Njemu i njegovom timu je i dalje bila potrebna podrška u smislu stručnosti i finansiranja daljeg razvoja proizvoda.
Potencijal u ovoj Nikolinoj ideji prepoznao je i Fond za inovacije u Srbiji, koji je kroz svoj Program ranog razvoja i uz pomoć sredstava Evropske unije podržao razvoj ovog inovativnog proizvoda, kog je Nikola nazvao Anora.
Nikola objašnjava da su sredstva uglavnom utrošena za razvoj hardvera u rukavicama, kojim kompaktna elektronika pruža sve funkcije neophodne za svakodnevnu upotrebu za slijepe osobe. Takođe su imali sredstva da ulože i u dizajn rukavica tako da sada imaju jedan nenametljiv dizajn od vrhunskog materijala koji može trajati dugi niz godina, čak i uz svakodnevnu upotrebu. „Dakle, najvažnije stavke – hardver i dizajn rukavice – omogućila je podrška EU“, kaže on.
Rukavica raspolaže sa deset osnovnih funkcija. To podrazumijeva otkrivanje objekata u prostoru i vraćanje signala vibracije na osnovu blizine objekata, kao neka vrsta radara. Osim toga, rukavica detektuje boje i novčanice i govori vam datum i vrijeme. Takođe pomaže u orijentaciji, i ako se osoba koja je nosi izgubi, rukavica može poslati svoju lokaciju prijateljima ili pratnji te osobe.
„Podrška EU je bila od presudnog značaja, ja sam prije nje bio samo maturant s idejom, ali sada sam na čelu kompanije koja pravi neophodan proizvod koji će biti globalno prepoznat.“
Nikola Krstić, Anoris TechnologyKompanija Anoris Technology, koju vodi Nikola, sada je sklopila ugovor o proizvodnji i distribuciji pametne rukavice Anora u SAD-u, a uskoro planiraju i otvaranje podružnice. Pored tih poslovnih poduhvata, u toku je komunikacija i koordinacija sa partnerima u zemljama EU.
Nikola objašnjava da je njihov plan da krajnjem korisniku pruže pametnu rukavicu besplatno, a da sve troškove vezane za proizvod pokrivaju javno odgovorna preduzeća, humanitarne organizacije ili državne institucije. U Srbiji su nadomak toga da besplatno isporuče preko 5.000 rukavica uz podršku Vlade Srbije. Prema Nikolinim riječima, ništa od ovoga ne bi bilo bez evropske podrške. „Podrška EU je bila od presudnog značaja, ja sam prije nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu kompanije koja pravi neophodan proizvod koji će biti globalno prepoznat“, kaže on.
O projektu
Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu koja je usvojila takozvani Inovacioni imperativ –koji je ideja da uspješno učešće u svjetskoj ekonomiji zasnovanoj na znanju zahtijeva sposobnost prilagođavanja i unapređenja tehnoloških i istraživačkih kapaciteta kroz saradnju javnog i privatnog sektora . Aktivan od 2011. godine, njegov Inovacioni fond je pionir u institucionalnoj implementaciji ovog imperativa – prvenstveno povećanjem kapaciteta za startup kompanije i resursa za njihov rast. Od osnivanja Fonda 2011. godine, Evropska unija je dala ključni podsticaj ovom finansiranju inovacija u Srbiji i jačanju veza između istraživačkog i privatnog sektora. Do sada je za ove programe izdvojeno više od 17 miliona eura iz sredstava Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).
Nauči više
Photo credits: ANORA