Paket direktnih budžetskih sredstava EU za energetiku Crne Gore, vredan 30 miliona evra, zvanično je lansiran na ceremoniji u Podgorici u martu ove godine. Ova sredstva se koriste kako bi se pomoglo najranjivijim grupama u Crnoj Gori da se nose sa većim troškovima života izazvanim ruskom ratnom agresijom protiv Ukrajine, ali i da se olakša tranzicija zemlje ka zelenoj energiji. Kao deo regionalnog paketa od milijardu evra namenjenog podršci našim partnerima na Zapadnom Balkanu u suočavanju sa energetskom situacijom i visokim cenama izazvanim ruskom ratnom agresijom protiv Ukrajine, Crna Gora je dobila ubrzano odobrena sredstva od 27 miliona evra, dok je ukupna vrednost direktnog budžetskog paketa podrške za Crnu Goru 30 miliona evra. Isplata ovih sredstava uključuje direktnu novčanu nadoknadu za račune za električnu energiju za porodice koje primaju socijalne beneficije, kao i investicije u obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosti kao jedini način obezbeđenja dugoročne održivosti energetskog snabdevanja.
„Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše početne procene ukazuju da će ove škole postići uštedu energije do 50%“
Đorđina Lovrić, Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore
Pored direktnih budžetskih sredstava, paket podrške EU za energetiku takođe uključuje drugi deo, koji se sastoji od grantova za unapređenje energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u kratkom i srednjem roku. Jedna od inicijativa u Crnoj Gori koja uključuje podršku drugog dela Energetskog paketa je projekat „Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama – Zelena infrastruktura u Crnoj Gori“ u administrativnom, socijalnom i obrazovnom sektoru, koju sprovodi Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore. Cilj je poboljšati energetsku efikasnost odabranih javnih zgrada, što će doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte i ostvarivanju Nacionalno određenih doprinosa (NDC). Pored toga, trebalo bi koristiti obnovljive izvore energije (npr. solarna energija ili bioenergija) gde je to moguće. Projekat se sprovodi u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).
Projekat se fokusira na javne zgrade koje su uglavnom izgrađene između 1930-ih i 1980-ih godina i koje su postale zastarele. Hronični problemi uključuju zastarele sisteme grejanja sa niskom efikasnošću, loše izolovane i prokišnjave krovove, istrošene prozore jednostrukog stakla i termičke mostove koji dovode do pojave buđi i mnogih drugih nedostataka. Potrošnja energije je odgovarajuće visoka, korisnička prijatnost (unutrašnja klima, udobnost) je ozbiljno ograničena, a mnoge zgrade su skoro dostigle kraj svog ekonomskog i tehničkog životnog veka. Nakon primene strukturalnih mera energetske efikasnosti, uslovi korišćenja će biti poboljšani, a operativni troškovi će se značajno smanjiti. Visoka vidljivost investicija u javnom sektoru takođe će služiti kao primer za privatna domaćinstva i privatni sektor. Projekat će obuhvatiti oko 20 zgrada (škole, jedan studentski dom, dom za starije i administrativna zgrada).
Projektom rukovodi Đorđina Lovrić, koja deluje kao menadžer projekta u ime Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore. Ona ističe duboki značaj projekta za javne zgrade Crne Gore. „Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše početne procene ukazuju da će ove škole postići uštedu energije do 50%,“ izjavljuje Đorđina. Ona ističe da će, osim ekonomskih benefita, intervencije projekta takođe odigrati ključnu ulogu u smanjenju emisija CO2, čime će doprineti očuvanju životne sredine i poboljšanju ukupne udobnosti studenata i nastavnika u ovim obrazovnim institucijama.
„Škole operišu sa fiksnim godišnjim budžetom, a pored različitih benefita, takođe će imati priliku da raspodele finansijski višak generisan kroz uštedu energije u druge svrhe. To može uključivati nabavku nove opreme, računara i drugih resursa sa ciljem unapređenje obrazovnih standarda unutar ovih institucija.“
Đorđina Lovrić, Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore
Povećanjem energetske efikasnosti javnih zgrada, ovi investicije usklađene su s obavezama navedenim u Zakonu o efikasnom korišćenju energije Crne Gore, koji je modeliran prema smernicama EU. Ova inicijativa rezultiraće smanjenjem emisija gasova staklene bašte, čime će doprineti ostvarivanju unapred postavljenih ciljeva za očuvanje životne sredine u zemlji. Osim toga, ove investicije će odigrati ulogu u očuvanju i generisanju radnih mesta u domaćem sektoru građevine i savetodavnih usluga.
Gospođa Đorđina Lovrić detaljno objašnjava opšte priznanje i očigledne prednosti koje projekt pruža školama i drugim institucijama. „Škole operišu sa fiksnim godišnjim budžetom, a pored različitih benefita, takođe će imati priliku da raspodele finansijski višak generisan kroz uštedu energije u druge svrhe. To može uključivati nabavku novih oprema, računara i drugih resursa s ciljem unapređenja obrazovnih standarda unutar ovih institucija,“ ističe Đorđina.
O projektu
Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) osnovan je 2013. godine, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom komisijom, Sekretarijatom Energetske zajednice, WBIF i bilateralnim donatorima. Program kombinuje podršku politici sa zajmovima, tehničkom pomoći i podsticajima kako bi podržao investicije u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u javnom i privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu. Program sprovode EBRD i KfW, koji operišu direktno i putem posrednika, i predstavlja zastavni brod investicija Ekonomskog i investicionog plana. Od svog osnivanja, integrisani paket ponuđen kroz REEP stigao je do 1.000 malih i srednjih preduzeća, preko 12.700 domaćinstava i 290 javnih zgrada u 700 gradova i mesta. Povezane investicije prevode se u uštedu energije od 842.000 MWh/god, izbegavanje emisija od 540.000 tCO2/god i instalaciju kapaciteta obnovljive energije od 120 MW. Do kraja 2021. godine, REEP je mobilisao ukupno 630 miliona evra investicija, s doprinosom EU od 78,8 miliona evra. U 2022. godini, REEP je dobio dodatnih 102 miliona evra EU grant finansiranja kroz Paket podrške energetici.
Photo credits: WBIF
Pored direktnih budžetskih sredstava, paket podrške EU za energetiku takođe uključuje drugi deo, koji se sastoji od grantova za unapređenje energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u kratkom i srednjem roku. Jedna od inicijativa u Crnoj Gori koja uključuje podršku drugog dela Energetskog paketa je projekat „Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama – Zelena infrastruktura u Crnoj Gori“ u administrativnom, socijalnom i obrazovnom sektoru, koju sprovodi Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore. Cilj je poboljšati energetsku efikasnost odabranih javnih zgrada, što će doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte i ostvarivanju Nacionalno određenih doprinosa (NDC). Pored toga, trebalo bi koristiti obnovljive izvore energije (npr. solarna energija ili bioenergija) gde je to moguće. Projekat se sprovodi u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).
Projekat se fokusira na javne zgrade koje su uglavnom izgrađene između 1930-ih i 1980-ih godina i koje su postale zastarele. Hronični problemi uključuju zastarele sisteme grejanja sa niskom efikasnošću, loše izolovane i prokišnjave krovove, istrošene prozore jednostrukog stakla i termičke mostove koji dovode do pojave buđi i mnogih drugih nedostataka. Potrošnja energije je odgovarajuće visoka, korisnička prijatnost (unutrašnja klima, udobnost) je ozbiljno ograničena, a mnoge zgrade su skoro dostigle kraj svog ekonomskog i tehničkog životnog veka. Nakon primene strukturalnih mera energetske efikasnosti, uslovi korišćenja će biti poboljšani, a operativni troškovi će se značajno smanjiti. Visoka vidljivost investicija u javnom sektoru takođe će služiti kao primer za privatna domaćinstva i privatni sektor. Projekat će obuhvatiti oko 20 zgrada (škole, jedan studentski dom, dom za starije i administrativna zgrada).
Projektom rukovodi Đorđina Lovrić, koja deluje kao menadžer projekta u ime Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore. Ona ističe duboki značaj projekta za javne zgrade Crne Gore. „Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše početne procene ukazuju da će ove škole postići uštedu energije do 50%,“ izjavljuje Đorđina. Ona ističe da će, osim ekonomskih benefita, intervencije projekta takođe odigrati ključnu ulogu u smanjenju emisija CO2, čime će doprineti očuvanju životne sredine i poboljšanju ukupne udobnosti studenata i nastavnika u ovim obrazovnim institucijama.
Povećanjem energetske efikasnosti javnih zgrada, ovi investicije usklađene su s obavezama navedenim u Zakonu o efikasnom korišćenju energije Crne Gore, koji je modeliran prema smernicama EU. Ova inicijativa rezultiraće smanjenjem emisija gasova staklene bašte, čime će doprineti ostvarivanju unapred postavljenih ciljeva za očuvanje životne sredine u zemlji. Osim toga, ove investicije će odigrati ulogu u očuvanju i generisanju radnih mesta u domaćem sektoru građevine i savetodavnih usluga.
Gospođa Đorđina Lovrić detaljno objašnjava opšte priznanje i očigledne prednosti koje projekt pruža školama i drugim institucijama. „Škole operišu sa fiksnim godišnjim budžetom, a pored različitih benefita, takođe će imati priliku da raspodele finansijski višak generisan kroz uštedu energije u druge svrhe. To može uključivati nabavku novih oprema, računara i drugih resursa s ciljem unapređenja obrazovnih standarda unutar ovih institucija,“ ističe Đorđina.
O projektu
Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) osnovan je 2013. godine, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom komisijom, Sekretarijatom Energetske zajednice, WBIF i bilateralnim donatorima. Program kombinuje podršku politici sa zajmovima, tehničkom pomoći i podsticajima kako bi podržao investicije u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u javnom i privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu. Program sprovode EBRD i KfW, koji operišu direktno i putem posrednika, i predstavlja zastavni brod investicija Ekonomskog i investicionog plana. Od svog osnivanja, integrisani paket ponuđen kroz REEP stigao je do 1.000 malih i srednjih preduzeća, preko 12.700 domaćinstava i 290 javnih zgrada u 700 gradova i mesta. Povezane investicije prevode se u uštedu energije od 842.000 MWh/god, izbegavanje emisija od 540.000 tCO2/god i instalaciju kapaciteta obnovljive energije od 120 MW. Do kraja 2021. godine, REEP je mobilisao ukupno 630 miliona evra investicija, s doprinosom EU od 78,8 miliona evra. U 2022. godini, REEP je dobio dodatnih 102 miliona evra EU grant finansiranja kroz Paket podrške energetici.
Photo credits: WBIF
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
