Mira Mihajlović (43) odrasla je sa ocem, majkom i mlađim bratom u selu u blizini Karlovca u Hrvatskoj. Imala je srećno detinjstvo, pohađala je turističku srednju školu i maštala da postane menadžerka u turizmu. Njen život se 1995. godine zbog rata promenio, kada je Mira imala 17 godina. „Bilo je užasno; nismo znali kako da reagujemo, ali nam je instinkt govorio da moramo da krenemo – da bežimo“, kaže Mira.
Tako su Mira i njena porodica krenuli u nepoznato. U početku su se pridružili izbegličkom konvoju, a kako nisu imali prevoz, pomogao im je komšija koji je imao traktor. Kasnije su ostali bez goriva, i morali su da nastave peške još nekoliko dana. Dok su prolazili kroz šumu, Mirin trinaestogodišnji brat se izgubio pa su morali da se vrate da ga traže. Srećom, pronašli su ga, ali Mira kaže da su ga zbog tog iskustva neko vreme mučile noćne more i još neke poteškoće.
Kada su stigli u Srbiju, Mira i njena porodica živeli su u kolektivnim centrima za izbeglice i radili na poljima kukuruza, čistili kuće i sekli drva da bi zaradili za život. Nakon nekog vremena, Mira se udala, ali brak nije bio uspešan, dve godine kasnije se razvela. Vratila se da živi sa roditeljima. „Bilo je veoma teško. Bilo je teško naći posao, a trebalo je zaraditi za kiriju i ostale troškove“, kaže ona.
Ponovo se odselila, i sa svojim malim sinom se nastanila u selu Ratar blizu Obrenovca. Bila je srećna što je našla posao čistačice u obližnjoj školi, ali je i sa tom platom jedva uspevala da skupi za kiriju.
Mira je čula od komšije da Regionalni stambeni program (RHP) pomaže izbeglicama i ljudima koji su raseljeni iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Odlučila je da se prijavi za pomoć, iako je bila veoma skeptična u pogledu mogućnosti da dobije krov nad glavom. „Nisam baš verovala da ću dobiti podršku za kuću. Zapravo, uopšte nisam verovala u to“, kaže ona.
Bolji dani na vidiku
Regionalni stambeni program, čiji je glavni donator EU, pozitivno je odgovorio na Mirin zahtev. Rekli su joj da mogu da joj ponude stan, ili, ako ima plac, da joj pomognu da sagradi kuću. Mira je izabrala treću opciju, gde joj je program pomogao da kupi kuću u kojoj je već živela kao podstanarka.
Kada je najzad kupila kuću, njen život se promenio nabolje jer se oslobodila bremena kirije. Uz podršku Katoličke službe za pomoć, takođe je uspela da izgradi staklenik u svojoj bašti gde uzgaja povrće koje prodaje na lokalnoj pijaci, što joj dobro dođe kao dodatni prihod. „Prvi put u životu imam nešto svoje. Stvarno sam srećna i spokojna. Mirno zaspim kad legnem u krevet“, kaže Mira.
Mira tvrdi da joj budućnost deluje svetlo. Deo njenih planova uključuje otvaranje male prodavnice u ambaru u njenoj bašti, jer selo nema prodavnicu, a to bi bio način da započne posao od kojeg će moći da obezbedi bolju budućnost svom sinu. Sada kada oseća da joj se sreća promenila, veruje da bi mogla da dobije dodatnu podršku od donatora za svoj poduhvat.
O projektu
Regionalni stambeni program (RHP) je zajednička inicijativa Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Cilj RHP-a je da doprinese rešavanju dugotrajne raseljeničke situacije najugroženijih izbeglica i raseljenih lica posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1991- 1995.
Na osnovu trenutnih obećanja međunarodne donatorske zajednice, do kraja 2022. godine RHP bi trebalo da obezbedi trajno stambeno rešenje za 11.800 najugroženijih porodica – što znači preko 36.000 ljudi u četiri zemlje učesnice.Ukupni troškovi ovih projekata su 291 milion evra, od čega će 237 miliona evra (80%) finansirati donatori RHP-a, a preostala 54 miliona evra (20%) zemlje učesnice u projektu. Sa 235 miliona evra, Evropska unija je glavni donator Programa.
Photo credits: Regional Housing Programme
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!